No i Nikola u svojoj 18. godini umire kao neoženjen i ne ostavlja za sobom potomstvo. Ostaje Marko, koji se 1838. godine u svojoj 19. godini ženi s Marom, rođ. Poljak (1818-1874), a u braku se rađaju deca: Petar (1843-1868); Kata (1846-?); Magdalena (1849-1849); Karlo (1851- 1919); Grgur (1854-1854) i Jelena (1854- 1854), blizanci.

            Niz nastavljam s Petrom (1843- 1868), koji se 1861. godine ženi s Stanom, rođ. Tomašić (1844-?) i u braku se rodio Jakob (1865-1920). On se 1885. godine ženi s Sofijom, rođ. Ruptak (1867-?), a u tom braku se rađaju: Josip (1887-1888); Stevan (1888-?); Miša (1890-1890); Milka (1892-1974), udata Blazović i Vinko (1901-?). Od preživelih i onih koji su imali priliku  da nastave lozu interesantni su nam Stevan i Vinko. Stevan  se ženi s Ilonkom, rođ. Bilicki za koju nema dostupnih podataka, ali je zabeleženo da su u braku rođeni Margita (1915-?), udata Milanović i Stevan (1919-?). Ostali podaci takođe nisu dostupni pae pretpostavljam da se ovaj niz ovde ugasio.

            Dalje nastavljam s Vinkom (1901-?) koji se prvi put ženi s Marijom, rođ. Saral (1900-?), 1919. godine i u braku su rođeni: Ilona (1921-?); Matija (1924-?) i Milka (1927-?). Ostali podaci su nedostupni s obzirom na to da je Vinko menjao mesta življenja. Marija je rano umrla, a Vinko se drugi put ženi s Josipom, rođ. Tomić (1901-?), a iz tog braka rađaju se Petar (1931-?) i Marija (1933). Postoji podatak da je Vinko  umro u Manhajmu u Nemačkoj, te da pomenuti sin Petar takođe ima sina Vinćenca (1976).

            Sada se moramo vratiti nazad na niz koji sledi po Karlu. Karlo (1851-1919) je moj čukundeda. Oženio se 1869. godine s Katom, rođ. Kalić (1851-1938), a u braku su rođeni: Marko (1877- 1938); Sofija (1881-1945), udata Bogut, moja prabaka; Marija (1883-1908) udata Poljak; Ana (1886-?), udata Blaženić; Jakob (Jaša, 1888-1959) i Terezija (1891-1929), udata Orešković. Marko (1877-1938) se ženi 1895. godine Marijom,  rođ. Mihajlić (1878-1950) i u braku se rađaju Pavle (1901-?) i Magdalena (1903-1985), udata Grgić. Jakob se oženio se 1906. godine Magdalenom, rođ. Bratić (1890-1961), a u braku su rođeni: Roza (1909-1936), udata Bogut; Franja (1913-?) i Blaž (1918-1950). Franja se 1931. godine ženi s Marijom, rođ. Vlašić (1916-?) i u tom braku su rođene kćeri Roza (1934-1956) i Kata  (1938). Ovaj brak se raspao, a pretpostavljam iz razloga što je Franja bio komunista i bio vrlo aktivan u dobra Drugog svetskog rata. Radio je u preduzeću “Ratar”, a stan je imao u Pančevu na uglu ulica Dimitrija Tucovića i Braće Jovanović).

            Ostaje nam još Blaž (1918-1950), koji se ženi s Sofijom (1919-2012), rođ. Radočaj. U braku su rođeni Magdalena (Lela, 1938), udata Šturm, i Pavle (1941-2006). Pavle, iako je bolovao od dijabetesa tipa 1, uspešno je završio zanat u Pančevu, te nakon toga otišao za Nemačku gde se i oženio Svetlanom (1945), rođ. Mentov, te im se rađaju sinovi Viktor i Bernard.  Nakon Magdalenine udaje za Šturma i odlaska takođe u Nemačku, nina Sofija ostala je sama, te se i ona odlučila za odlazak u Nemačku. Staru Jambegovu kuću prodala je svom bratu Števi Radočaju, a u Starčevu nema više Jambegovih.

Vinko Rukavina