I na kraju - početak

            Od početka vremena ljudi su pokušavali da odgovore na pitanje: “šta je život“?

            Iako postoje mnogi odgovori i mišljenja, na sva pitanja, mi nikada nećemo znati siguran odgovor. Zbog toga, svi smo mi smislili naše sopstvene teorije, mada, za razliku od većine ljudi, došla sam do odgovora kao veoma mlada. Kada sam imala  šest godina, tata bi meni i mojoj sestri svake noći čitao bajke. Kada mi je jednog dana prabaka pričala o svom životu,  nisam mogla a da ne pomislim da je zvučalo baš kao neverovatna priča. Tog dana sam shvatila da je život zapravo baš kao i priča, da se sastoji od bezbroj poglavlja  i da je nekada lakši a nekada teži, ali da na kraju daje jednu neverovatnu avanturu.

            I sada, mi izlazimo iz osnovne škole u kojoj smo proveli osam godina naših života. Da budem iskrena malo je zastrašujuće zato što ne znamo šta će da se desi, ali to je u redu što znači da nam je zapravo, stalo. Normalno, mi možda ne uđemo u škole koje želimo i neki od nas će da izgube kontakt, možda u srednjoj školi postanemo čak i neka druga osoba i to me iskreno čini nervoznom. Kada zamislim budućnost, zapravo ne vidim odgovore na ova pitanja. Samo vidim sebe nasmejanu, okruženu ljudima, nekima koje znam i nekima koje ne znam. A onda pogledam u prošlost i shvatim da su me iste misli progonile i kada smo prelazili iz zabavišta u osnovnu školu. Tako znam da kako sam uplašena, deo mene je uzbuđen jer će na kraju sve da bude u redu.

            Tako da završetak osnovne škole predstavlja kraj jednog poglavlja i početak drugog.

Lana Mojsilović 8/2

Moje želje, razmišljanja i očekivanja

            Imam mnoštvo želja  koje želim da ispunim. Ne prođe ni jedna sekunda, a da se po mojoj glavi ne vrzmaju razne misli, nedoumice, nadanja i očekivanja.

            Mojim željama nikad kraja. Neke su realne i uz malo truda ostvarive. Nek su već ozbiljnije i zahtevnije. A one poslednje, te želje su vrhunac ljudske mašte. U tu vrstu spada i moja želja. Nedavno sam postala veliki ljubitelj knjiga. Ranije nisam razumela ljude koji čitaju. Nisam mogla. Nisam znala šta je to toliko čarobno i čudesno kod knjiga. Šta se nalazi između tih tajanstevnih korica. LJudi  kažu da ne možeš da razumeš neke stvari dok ih sam ne proživiš. Potpuno se slažem. Moja priča i ljubav prema knjigama je počela sasvim spontano i slučajno. Nekoliko dana nakon mog 13. rođendana uzela sam da pročitam knjigu koju sam dobila na poklon za rođendan. To nam je bila slobodna lektira koju je trebalo da pročitamo za letnji raspust. Po čitanju, bila sam zapanjena i iznenađena. Knjiga je ostavila veliki utisak na mene. Nakon tog svaka sledeća pročitana knjiga je bila novo iskustvo. Svaka knjiga je poseban ključ koji otvara vrata novog, nepoznatog sveta. Kao portali koji vas teleportuju u drugi univerzum. Kada čitate knjige, osećate se kao da putujete kroz vreme i živote hiljade različitih  života. Baš to je moja želja. Da li možete da zamislite kada bi to bilo moguće? Zamislite samo, jednog sunčanog popodneva osećate kao da vas knjiga zove i priziva da je otvorite i krenete sa čitanjem. Istog trenutka kada otvorite  knjigu i pročitate rečenicu svet oko vas počinje da se menja. I pre nego što shvatite šta se dešava, nalazite se na nekim nepoznatim mestu. I tu započinje vaša pustolovina. Živite život u svom svetu puno neočekivanih i bajkovitih radnji. Jednom kada se knjiga završi, vi ste ponovo u realnosti i nastavljate normalan život, ali više niste isti.

            Mašta radi svašta. Iako se ova želja nikada neće potpuno ostvariti, tu su knjige da urade svoje. Nikada fizički neću otputovati u te čudesne univerzume, ali već mnogo puta bila tamo i ponovo ću otići sa svakim novim čitanjem. Knjige su fenomenalne i pružaju nam beg od realnosti. Ovo je razlog zbog kojeg sam zavolela knjige.

Anja Nedeljković  8/2

Moja porodica

            Porodica  je najosnovniji deo svačijeg života kao i mog. Takođe je i najlepši jer je ona uvek tu za tebe i u dobru i u  zlu.

            Moja porodica se sastoji od četiri člana: mog tate koji je srednje visine, ima kratku crnu kosu i hobi mu je uglavnom da svira klavijaturu. Dobar je i brižan, sve bi učinio za nas. Moja mama je otprilike moje visine, ima malo dužu smeđu i kovrdžavu kosu i braon oči. Veoma je vredna, kao i tata i jako voli da čita i preuređuje kuću. Obožava da nas grli i štipa i moglo bi se reći da je to njen hobi. Mlađa sestra Lana niska je, ima dugu ravnu kosu i smeđe oči. Veoma je buntovna, što bi u prevodu značilo da voli da radi stvari koje ne treba da radi kao što su: penjanje po drveću, razbacivanje kuće i preterana potreba da me nekad nervira. NJen hobi je crtanje i ukrašavanje. Kada dobije ili sakupi novac, potroši ga na knjižare ali ne zbog knjiga, već zbog ukrasa. Volim da se igram sa njom, naročito kada je sa nama peti član porodice kog sam zaboravila da nabrojim, a to je naš pas Konor, koga smo dobili skoro, pre pet meseci. Pripada rasi nemačkog ovara i presladak je.

            Moja porodica je meni najbolja  i najlepši deo mog života, ne bih je menjala ni za šta na svetu.

Andrea Ivković 6/1

Pismo za mog ljubimca

            Draga Koko ovo pismo je namenjeno tebi. Psu sa najslađim očima na svetu i najmekšom dlakom. Koliko god bila neraspoložena kada uđem na vrata i vidim tebe koliko mi se obraduješ i izmamiš osmeh na lice, oduševim se iznova i iznova. Jednog dana kada smo bili na plaži pozvali smo broj za kupovinu malog preslatkog mopsa, bila sam presrećna, jedva sam čekala da krenemo na put. Kada sam te prvi put ugledala oduševila sam se. Bila si preslatka, imala si crne velike oči i bila si jako mala, izgledala si kao plišana igračka. Istog trenutka sam te zavolela. Ovim pismom želim da ti čestitam drugi rođendan koji je za nekoliko dana. Srećan rođendan!

Mia Filipović 5/3

Umiljati moj Blekiša

            Ovo pismo je upućeno tebi. Viđamo se svakodnevno, mazimo se i pričamo našim jezikom koji samo ti i ja razumemo. Znaš da te ludo volim kao i ti mene. Srećna sam kad me dočekaš kući i podigneš šapice da se pozdravimo. Srećna sam jer smo stalno zajedno. Isto tako, tužna kad vidim da se ne osećaš dobro. Znaj  da sam uvek uz tebe i da ću ti uvek pružiti pomoć. Tvoja,

Nađa Žalac 5/3