Prvi u nizu koji se spominje je Franja Jambek (1746-?), rođen je negde na području Like, kao i brojni doseljenici u Starčevo. Ne može se sa sigurnošću reći je li već bio oženjen ili se nakon doseljenja oženio, a prva žena mu je bila Apolonia, rođ. Beloberg (1755-1791) iz Novog. Iz ovog braka rođeno je devetoro dece, no na žalost većina ih je, kao mala deca, umrlo. Smrt supruge 1791. i dvoje male dece naterala su ga da se ponovno oženi Lucijom, rođ. Žagar (1755-1794) iz Lađevca, takođe iz Like, a brak je sklopljen 1792. godine. Iako je kratko trajao u braku je rođen Đuro (1793-1831). Kako je i Lucija 1794. godine umrla, Franjo se iste godine odmah ženi i to Jelenom, rođ. Petrinović (1769-1795) sa Udbine. Ovaj brak je bio bez dece. Franjo nije odustajao, nikako nije mogao bez žene, pa se tako odmah 1795. godine ponovno ženi, a četvrta žena je bila Katarina, rođ. Klamfar (1779-1808). Kad se udala imala je šesnaest godina a Franjo je već bio blizu pedeset. U ovom braku rođena su deca: Luka (1796-1819); Pavle (1798-1820); Ivan (1800-1802); Ivan (1803-1824); Marko (1805-?) i Šimun (1807-1808). Franjo je tada već imao šesdeset godina. Nakon smrti četvrte supruge, Franjo se još jednom ženi, sada ponovno Katarinom (1769-1829). Ovaj brak bio je bez dece, a pretpostavljam da je Katarina nadživela Franju. Kada se sve zbroji Franjo je bio otac osamnaestoro dece, a priliku da nastave porodičnu lozu imalo je samo troje muških potomaka i to Nikola (1779-1813); Ćuro (1793-1831) i Luka (1796-1819).

            Vraćamo se na Nikolu (1779-1813), koji se oženio Lucijom, rođ Janković (1780-?) iz Omoljice. S obzirom na to da se njihovo prvo dete Ana (1803-?) rodila u Omoljici, pretpostavljam da se Nikola priženio, tj. u početku braka bio u ženinoj kući u Omoljici. Drugo dete Toma (1806-1839) rođen je u Starčevu, što znači da su se Nikola i Lucija preselili u Starčevo. Toma se ženi Starčevkom Marijom, rođ. Bogut, nažalost ovde ne postoji podatak koji bi Mariju povezao s ostalim Bogutovima. U braku Tomer i Marije rođeni su: Magdalena (1828-1835); Ivan (1830-1831); Toma (1831-1832); Agata (1832-1835) i Stana (1835-?), udata Mandušić. Iz navedenog je vidljivo da ovaj ogranak familije Jambek ovde završava svoje postojanje. Sledeći nam je Đuro (1793-1831). On se ženi Anom, rođ. Grgić (1803-?). U braku su rođena deca: Stefan (1822-1824); Klara (1825-1825); Matija (1826-1836); Stefan (1826-1826); Karlo (1827- 1829) i Katarina (1828-1828). I ovde se susrećemo s nestankom još jednog ogranka iz familije Jambek.

            Jedino što se može pretpostaviti, da su na ovako veliku smrtnost dece uticali loši uslovi života, neobrazovanost ljudi kao i loša materijalna situacija i nedostatak neke osnovne zdravstvene zaštite. Smrtnost dece nije toliko pogađala ljude i nisu pretpostavljali da u nečemu greše, a s druge strane imali su želju da ostavei iza sebe potomstvo iako su zbog toga plaćali visoku cenu.

            U sledećem nastavku pozabaviću se Lukom Jambekom (1796-1819), koji je moj predak u šestoj generaciji.

Vinko Rukavina