Pored zrelog ploda jagode proizvodi i džem, u sezoni, kada je jagoda u punom rodu. Prerada plodova za potrebe džema je bez konzervansa po sistemu pasterizacije. Trešnja je takođe voće koje gaji, trenutno ima sedam stabala, ali razmišlja da poveća proizvodnju. Dragan tvrdi da od ovog posla može da se zaradi ukoliko se marljivo radi i na tržište ponudi zdrav i ukusan plod.

            Recite nam nešto o sortama jagoda koje gajite?

            - U kvalitetan zasad jagode vredi uložiti novac ali samo pod uslovom da proizvođač garantuje za sortu koju vam prodaje. Za sorte kleri, džoli, alba i azija sam se odlučio zato što se razlikuju u otpornosti na bolesti - u slučaju nekog problema gubitak neće biti sto odsto. Takođe, jednu polovinu jagoda proizvodim na foliji, a drugu polovinu bez. To, takođe, ima prednosti i mane, od neželjenih situacija do fizičkog posla, ali sve zavisi od ljudi kako cene svoj rad i šta smatraju pod dobro obavljenim poslom. Tvrdim da ima mnogo posla da bi se došlo do kvaliteta koji će dospeti na tržište bez finansijskih gubitaka.

            Tržište postoji?

            - Najveću količinu prodam po kilogram. Prodajem već stalnim mušterijama, a pojavljuju se i novi kupci, po preporuci. I slučajni prolaznici pored mog štanda, koji su probali moje jagode, vraćaju se kada god imaju finansijske mogućnosti da uživaju u ovoj poslastici. Znam da su jagode skupe, svestan sam da je cena visoka ali cenu ne određujem ja, nego troškovi proizvodnje i, naravno, zarada zbog koje uostalom i radim ovaj posao. Iz svih tih razloga prodajem samo kvalitetan, zreo, zdrav, čist nepokvaren plod, tako me ne grize savest jer znam da je čitav proces rezultat poštenog i teškog rada.

            Radite i preradu jagoda?

            - U jeku sezone, zavisno od godine, na kraju sezone uberem i do pet tona ploda. Razumno je da ne mogu sve to da prodam po kilogram, pa sam primoran da veće količine prodam u Beogradu na kvantaškoj pijaci. Supruga je došla na ideju da od jedne količine pravimo džem i da ga pakujemo u tegle, ali da proizvod bude bez konzervanasa pakovan po sistemu pasterizacije. To se pokazalo kao dobra ideja - kada se teglica otvori bez ikakvih problema može da stoji u frižideru pet do šest dana. I taj proizvod je uspešno našao tržište. Ako se radi pošteno i kvalitetno - svu proizvedenu hranu “poješće“ tržište.

G. Milošević

Pčelarstvo: 

            Proleće je najlepše godišnje doba gde sve buja i cveta i pravo je vreme za pčele da posete cvetove, opraše biljke i na svojim nogama donesu polenov prah u košnicu, koji je izuzetno važan za razvoj pčela i razvitak pčelinjeg društva. Polen ili cvetni prah nalazi se u prašnicama cveta. Pčele ga skupljaju na svojim nogama, a pčelari postavljaju skupljač polena na ulazu u košnicu (prosto rečeno to je letvica sa probušenim letvicama oko 6 mm gde pčela može da prođe a polen sa nogu spada pošto je uzak otvor ) polen pada ispod u tacnu ili drugu posudu gde ga pčelar uzima i suši na čistoj promaji ili u sušaču za polen. Može da ga prečisti i stavi u zamrzivač za dalju upotrebu. Preporučuje se da se pomeša sa medom najviše do 100 grama u jednom kilogramu meda i da se upotrebljava po jedna kašika ujutru. Korišćenjem polena poboljšavamo celokupno naše zdravlje i jačamo naš imunološki sistem. U poslednje vreme preporučuje se za poboljšanje funkcije prostate kod muškaraca posle 40 godina, a poboljšava i seksualnu snagu.                               Društvo pčelara ”Starčevo” bilo je aktivno na Uskršnjem bazaru na Trgu neolita gde je izložilo svoje proizvode. Promovisan je med i drugi proizvodi od meda, a pčelari su imali priliku i da porazgovaraju sa gradonačelnikom Pančeva Aleksandrom Stevanovićem koji je posetio ovaj bazar. Sredinom maja pčelari su odneli svoje košnice na bagrem u pesak ili na druga mesta - Rudnik, LJig, Homolje... Sa nadom da bude medno i berićetno.

Goran Stanković

Voćarstvo:

            Vreme korone. Još uvek, ali malaksava. I vreme prevrtljivo, red Sunca, red kiše, pravo proletnje. Vinogradarima i voćarima prava  muka i puno posla: na vinovoj lozi pepelnica i plamenjača, posle svake kiše prskanje. Na stablima slično, uz mnogo veći izbor bolesti i štetočina. Ekološka zaštita  bilja pri lošim vremenskim prilikama je nedovoljno efikasna. Agresivni marketing raznih proizvođača i distributera nude veliki broj hemijskih preparata  za zaštitu i suzbijanje raznih bolesti, te vlada prava konfuzija, koju pospešuju neuki trgovci u poljoprivrednim apotekama. Zato je savet: obratite se stručnim ljudima u Institutu “Tamiš“ za najbolja ili optimalna rešenja.

            Moramo se osvrnuti i na Uskršnji bazar na Trgu neolita, koji je posetio i uvaženi gradonačelnik Grada Pančeva. Zanimljiv detalj je da se najduže zadržao na najsiromašnijem štandu, našem, Društva voćara, vinogradara i destilera “Starčevo“, gde se pričalo o temama vezanim za voćarstvo i vinogradarstvo. Nameće se ideja da bi bilo korisno na nivou Mesne zajednice posvetiti više pažnje temama vezanim za ovu oblast, kako bi sa ostalim udruženjima iz naše okoline, iz Dolova, Jabuke, zajedno pomogli i obogatili rešenja na nivou Grada.

Predsednik Udruženja voćara, vinogradara i destilera “Starčevo“

Božidar Dimitrić