Ali, odlučio sam da to bude moj tata. Moj tata se zove Marjan Stojić. On ima četrdeset dve godine, ima braon oči i dobru dušu. Tata mnogo radi, pa nekad mi ga žao. Tata i ja imamo otprilike drugarski odnos. Pošto tata mnogo radi, ja uvek pomognem oko kuće i očistim sa dedom, ali kada je tata tu završavamo poslove u kući i onda kada mama dođe iznenadi se pa tata dobije poljubac, a ja pohvalu što mi je veoma drago. Mi smo srećna, vesela i zdrava porodica i to je najbitnije.
Porodica je blago koje živi u mojoj kući. Ko ne voli porodicu, ne voli ni sebe. Kada je oko mene porodica, toplo mi je oko srca to me je podstaklo da pišem o mom tati i porodici.
Petar Stojić 6/1
* * *
Živim u porodici sa mamom, tatom i bratom. Sve njih mnogo volim i oni vole mene. Svi mi pružaju mnogo ljubavi i pažnje. Ali, ipak mamu volim najviše.
Moja mama se zove Ivana. Ona je srednje visine, ima smeđu kosu i nežno sjajne oči koje me uvek prate. Ruke moje mame su radne, tople, nežne i meke. Kad me mama miluje dok zaspim, ja osećam koliko me voli. Toplim poljupcima mene moja mama svako jutro budi za školu. Srce moje majke je puno ljubavi, nežnosti i razumevanja za moje nestašno detinjstvo. Uvek kad se razbolim moja mama noćima ne spava. Iako puno radi, uvek nađe vremena da me sasluša kad ja imam nešto da joj kažem. Ponekad je mama ljuta, ali uvek za to postoji razlog. Često na licu moje mame vidim suze jer je mnogo osećajna. Mene moja mama uči da budem pedantna, radna, da se družim i volim prijatelje. Mama je uvek tu da mi pomogne oko teških zadataka, da me podrži u svemu, da me nauči lepom i kulturnom ponašanju. Inače, ona je završila medicinsku školu i radi kao medicinski radnik. Svu svoju količinu dobrote ne pokazuje samo meni i mom bratu, već pomaže i drugim ljudima koji se nađu u nevolji i bore se za život sa bolešću. Na taj način pokazuje koliko ima veliko srce i koliko je veliki čovek.
Zato što je moja mama uvek tu da mi pomogne, što me svakog jutra sa osmehom ispraća u školu i pruža sreću i zbog svega što čini za mene, ja je volim najviše na svetu. I trudiću se da joj vratim duplo više nego što ona meni pruža.
Matea Vulin 6/1
* * *
Osoba koja je veoma značajna u mom životu, bila je moja baka Đurđina. Ona je bila veoma brižna, pametna, ali pre svega hrabra. Uvek je bila uz mene uz mene i podržavala me je u svemu što volim, što je jedan od mnogih razloga zašto sam je volela. Sećam se da je volela da vodi moju braću, sestru i mene na svakava mesta. Kačarevo, Lika, na svadbe i još mnoga mesta. Oduvek me je zvala njenom malom doktorkom jer je želela da jednog dana postanem doktor. Čak me je naučila da heklam na čemu sam beskrajno zahvalna. Svaki vikend sam dolazila kod nje da prespavam i provela bih se divno. Jednom sam pala i povredila nogu i mnogo me jer bolelo, ali je prošlo zahvaljujući njoj. Svaki put kada bismo se videle kupile bismo sladoled i jele ga kasno u krevetu, nebitno da li je leto ili zima. Zbog nje sam upoznala jednu od svojih najboljih drugarica. Upoznala nas je i postale smo najbolje drugarice koje se i danas druže.
Moja baka Đurđina bila mi je sve, ali nažalost preminula je 2017. godine. Ona više ne živi sa nama, ali živi u mom srcu i da verujem da je ona još uvek tu, sa mnom i da me čuva. Nikad je neću zaboraviti.
Milica Barbara 6/2
* * *
Mnogo ljudi mi je pričalo da je najveće bogatstvo porodica. Moj jedini dragi član porodice je moj deka Života.
Moj deka je kao mali dečak imao teško detinjstvo. Tokom odrastanja je shvatio da život nije svima savršen. Moj deka se u mlađim danima bavio muzikom. Svi mi i dan danas pričaju da je bio izuzetan peva i da su ga svi hvalili. Takođe mi je pričao da su dve njegove najveće radosti bile rođenje moje tetke Zvezdane i mene.To su bile prve dve ženske osobe koje je on voleo najviše na svetu. Kada se cela familija okupi i kada vidi da nam je dosadno, on nas uvek zabavi. NJemu je najbitnije da su svi srećni i zadovoljni, a kada su svi srećni, on je najsrećniji. Kada sam se ja tek rodila imao je veliku želju da mi kupi neku igračku koju ću čuvati do kraja života. Kupio mi je malo plišano lane sa kojim još uvek spavam.
Deka i ja smo imali dosta avantura. Jedna od mojih najomiljenijih avantura je - kada sam sa dekom provela devet sati u kolima čekajući moju baku koja je dolazila iz Nemačke. Oboje smo bili nervozni i bili smo u nedoumici da li ćemo se to veče vratiti sa bakom ili bez nje. Vratili smo se kući sa bakom. To mi je bila jedna od najlepših avantura sa dekom. U životu svi imamo neke probleme koje ne znamo kako da rešimo. Kada imam neki problem, prvo kažem deki. Kada imam neku lošu ocenu prvo kažem deki. Sve uvek prvo kažem deki!
Moj zakljyčak je da svi imaju neku osobu koju vole više nego sebe. Jednostavno, ne znam koje reči da upotrebim kako bih vam što slikovitije opisala svog deku.
Miona Vidić 6/2
* * *
Jedna draga osoba i bitan član moje porodice je moja baka Evica.
Moja baka je veoma brižna, draga, snalažljiva, dobra, plemenita, spremna da uradi sve za nas i duhovita. Ona ima šezdeset i četiri godine. Kada sam bila mala, moja baka je plela prsluk, a ja sam joj motala vunicu oko stola, bila je predugačka ta vunica i mislim da je to bio prvi i poslednji put da se naljutila. Kada ne znam nešto od matematike, ona ostavi sve što je počela da radi, uzme naočare i objašnjava mi iako ona to nije radila u školi, zajedno pokušavamo da ga rešimo. Mi najviše volimo kada nam ona napravi bilo koji kolač dok gledamo stare slike, ima ih mnogo i razglednica i pisma i slika sa posvetom i datumom. Ne postoji jelo koja ona nije napravila, a ni poslastica.
Moja baka je posebna osoba, bez nje moj život je nezamisliv. Obećala mi je da će živeti do kraja ljudske civilizacije, tako da ću uvek moći da je zagrlim. Volim je najviše na svetu i tako će zauvek biti.
Anđela Venjac 6/2