All for Joomla All for Webmasters

Nadine slatke maline

12 May 2021

            Nada Pavlović se u proteklih pet godina bavi uzgojem maline u bašti porodične kuće. Nekadašnji voćnjak koji je izrodio, Nada i njen suprug Ivica, odlučili su da pretvore u baštu. Jedan deo imanja je pod malinom, na drugom delu je posađeno povrće, a na posebnom delu je bilo mesta za plastenik u kome se uzgaja rano povrće, cveće i jagoda.

            Da li je isplativa malina na malim površinama?

            - Važno je kako ljudi shvataju isplativost posla kojim se bave. Ako pričamo o finansijskoj dobiti, onda ne mogu da kažem da se od količine maline koju mi uzgajamo može zaraditi, ali za potrebe velike porodice - mi imamo maline tokom cele godine. Višak plodova poklonimo prijateljima, a deo uspemo da prodamo, što je samo dopuna porodičnog budžeta. Ipak nama je bio cilj da ovo voće proizvodimo ponajpre za sopstvene potrebe.

            Odlučili ste se za određenu sortu?

            - Sorta maline nam je bila važna. Suprug i ja smo se dugo raspitivali i odlučili smo se za “polanu“ koja ima prednosti kada je održavanje u pitanju. Ne orezuje se, nego se kosi u rano proleće, do zemlje. Kada je u cvetu povezuje se u špalir i tako rađa do kasne jeseni. Plodovi su sočni i ukusni ali traži dosta zalivanja kao i sve sorte maline. Odabrali smo sortu koja odgovara našim zahtevima, tako preporučujem svima koji zasnivaju malinjak - da se pre svega prvo dobro informišu, pa da odaberu sortu koja odgovara njihovim potrebama i mogućnostima.

            Plastenik je, takođe, sastavni deo bašte?

            - U plasteniku gajimo nešto malo ranog povrća ali i cveće koje je posao naše snajke. U plasteniku gajimo i jagode koje su isključivo za kućne potrebe. Velika smo porodica, svi volimo voće, a jagode su pravi delikates, a i među prvim poslasticama koje sazrevaju posle zimskih dana. Plastenik samo pomogne da sazreju ranije nego na otvorenom polju, a trenutno je taj period kada svi jedva čekaju voće iz svojih bašti. Uz malo organizacije i volje, većina naših sugrađana ima mogućnosti da u svojim okućnicama uzgaja voće za kućne potrebe, a višak uvek nađe kupca, pa tako mogu da se pokriju troškovi uloženih resursa u proizvodnju.

G. Milošević

 

Pčelarstvo: 

Propolis - čudotvorni lek

            Propolis je najjači biljni antibiotik. Koristi se kao prirodni anestetik, odnosno deluje protiv mikroba, gljivica, virusa i zapaljenja. Nije škodljiv  za upotrebu i mnogi ga smatraju lekom budućnosti. Alergije na propolis gotovo da i ne postoje. Lično ga preporučujem i kod zubobolje - u tu svrhu nakapati nekoliko kapi na bolno mesto. Pored toga dobar je za  herpes, posekotine i ogrebotine. Može se koristiti i kao dodatak u čaj (do desetak kapi). Kako dolazimo do propolisa? Na košnicama postoje posebne mreže čiji su otvori ispod tri milimetra. Pčele te otvore zatvaraju propolisom negde u avgustu. Mi, pčelari, te mreže skidamo sa košnica, nosimo kući i stavljamo ih u zamrzivač.  Nakon 24-časovnog stajanja na toj temperaturi skidamo propolis sa lakoćom, sameljemo ga u prah i sipamo u tegle. Na oko 300 grama prečišćenog i samlevenog propolisa dodajemo litar etilalkohola (isključivo farmacutski), nakon toga zatvaramo teglu da ne ispari alkohol i naredne četiri nedelje povremeno promućkamo teglu. Ovo se čuva na tamnom mestu. Nakon isteka četiri nedelje od pripreme, otvaramo teglu, procedimo preko filter-papira u drugu teglu. Dobijeni propolis pakujemo u bočice od 100 ili 200 mililitra. Može se pakovati u posude sa kapaljkom ili u spreju za dalju upotrebu.

            Što se tiče sezonskih aktivnosti pčelara, trenutno pčelari svoja pčelinja društva spremaju za bagremovu i druge sezonske paše.

Goran Stanković

 

Voćarstvo:

            Vreme korone. Proleće, ali kalendarski. Smenjuju se red sunčanog vremena, red oblaka,red kišice, red mraza i slane. No, vredni voćari, vinogradari i destileri rade. Grabe svaki povoljni trenutak. Neko dovršava protivgradnu mrežu, neko navodnjavanje (kap po kap), neko kosi travu i kreči. Prebrojavamo oplođene cvetove kajsije, poto su rane sorte već “obrane“. Šljiva i kruška su uveliko u cvetu, a jabuka se sprema. U poslednjoj dekadi aprila sprema se prskanje u precvetavanju. Pčele jadnice koriste svaki tren lepog suvog vremena (preko 14C) da oplode cvet i zato je sa prskanjem voća neophodna krajnja obazrivost, najbolje je to raditi u predvečerje kada se  pčele povlače. Ne zaboravimo da su pčele voćarima najbolji prijatelji.

            Vinova loza napupela, a u zaštićenim mikro rejonima se javlja po neki listić. Destileri pripremaju opremu, popravljaju šta se mora, neki je  unapređuju.

            Skrenuo bih pažnju  na potrebu da se neprekidno prate sajtovi pokrajinske  izveštajne službe gde se redovno objavljuju saveti vezani za voće, lozu, ratarske kulture... (www.pisvojvodina.com). Takođe, treba obratiti pažnju na izuzetno bogatu ponudu pokrajinskih i republičkih podsticajnih subvencija, kredita vezanih za poljoprivredu (www.psp.vojvodina.gov.rs, http:// subvencije.rs, http:// uap.gov.rs, www.minpolj.gov.rs, ).

Božidar Dimitrić

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…