U epizodi: Detektovanje laži
Tračoslava (ispred izvesne trafike): - Iju, komšo, vi’š li ti ove naslovnice - pa nema novina u kojima nisu ovaj glumac i ona glumica. Jal’ si ga vido kak’i je sav namršten i opak?! Jadna devojka, kako je slatka i mila, ko zna kak’e je sve traume prošla?! Ned’o bog nikom...
Šeširdžija (zbunjeno se češka po glavi): - Ne znam ti ja ništa, lepa komšinka. Nit’ znam jednog, nit’ znam drugu, pa se klonim i svekolikih komentara. Jedino mi je u glavi kako da ovu moju glavu sačuvam na ramenima, jerbo me ona moja beštija na sav glas izribala, kada sam jedared reko da je jedna voditeljka ima lep glas. Kaže - kad tako zborim, ko zna šta joj mislim, te da bi je sigurno napastvovo...
Grmalj (stoji iza sav nadžibrovan i “osetljiv“ na dobru prepečenicu): - Hik, čiča, bre, aj’ manje pričaj više pazari, jerbo mi gadno suvo grlo i mora da maznem jedan čokanj! I nemoj da vičeš na ovu jadnu gospoju - nije žentlmenski, hik...
Šeširdžija: - Dobri komšo, di bi ja!? Evo, o’ma ću da pazarim: mala, daj mi, molim te, one balone...
Grmalj: - Ih, sram te ne bio, pa šta će rjeć’ ova omladinka kad čuje kakve beobrazluke kupuješ?! (obrati se devojci koja je tek došla do trafike).
Šeširdžija: - Ma, dobri komšo, ti baloni su za moje devojčice...
Grmalj: - Ajoj, užasa, još veći sram te ne bio?! Ne brini, mala, ja ću te branit’ o ovega čedomorca napasnika...
Sponzorojka (sva jedra i doterana po “najgrandioznijoj“ modi): - Ma, šta si me ščepao, matori smoru?! Mis’im, ne treba mene niko da brani - svaki dan sam u teretani i nema tog nasilnika kojeg ne mogu da razbacam u sekundi. I mojne te fore - kao ovamo braniš me, a onamo bi u stvari da zbrziš piletinu...
Grmalj: - Ma, kaka pilet’na?! To mene uopšte ne zanima, jerbo ja samo cijepam janjet’nu! Nisam ko ovi umijetnici koji bi svaku priliku iskoristili da nekog nakvarno nagaze! (obrati se mladiću koji je tek pristizao).
Student (nailazi pred trafiku sa štafelajem u rukama): - Nisam vas čuo, gospodine?
Grmalj: - Znam ja, viđeo si ti ovu jedru omladinku, pa si namah stao da joj dišeš za vrat! I šta je slijedeće - da je naučiš da slika il’ da budne model, nedo bog...
Student: Šta vam, odakle vam tako nešto?!
Grmalj: - Ma, viđeo sam ja kako zuriš u nju...
Student: - A da nije u stvari po sistemu projekcije ili po onome “lopov o poštenju“...
Grmalj: - Ma, što trabunjaš, jadan ne bio?! Aj’ sa mnom na onija detektiv laži ako smiješ, pa da vidimo ko je ođe napasnik!
Svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno, nastavili da razglabaju o famoznim poligrafima i drugim neobičnim (ne)istinitim pojavama...
* * *
Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, osim što je počelo proleće, radi se gasifikacija, priprema se tradiconalna akcija “April - mesec čistoće“, a i dalje je veoma važno da se pridržavamo državnih mera, jer korona još uvek podmuklo vreba...
Jordan Filipović