U zakazanom subotnjem terminu, pojavilo se dvadesetak članova Odreda. Važno je napomenuti da su bile poštovane propisane mere, te su svi izviđači nosili maske i bili razdvojeni tokom realizacije aktivnosti po grupama. Druženje je počelo mini-takmičenjem, koje se odvijalo u dve odvojene kategorije: poletarci i pčelice, i mlađi izviđači i planinke. Discipline u kojima su se takmičili poletarci bile su: prepoznaj životinju, potraga za blagom i gađanje čaša, dok su mlađi izviđači odmeravali snage u disciplinama: filmsko zapažanje, čuvari znanja, i u kvizu “Ja volim Srbiju“. U vrlo zanimljivom i neizvesnom nadmetanju gde je ključna bila koncetracija i primena stečenih znanja i veština, izviđači su se vrlo angažovano pokazali. Poslednja disciplina, u kojoj su učestvovali svi izviđači, bila je dobro poznati ples  limbo. Uz veselu muziku, skauti su pokušavali da prođu ispod zategnutog kanapa, bez da ga dodirnu. Caka je bila u tome što se kanap u svakom krugu spuštao niže, ali izviđači su se pokazali dovoljno razgibani, tako da su izdržali do samog kraja.

            Zatim je na red došao glavni deo večeri. Izviđači su se okupili oko fenjera, i pričali o uspomenama i najdražim događajima. Od kampovanja i raznih takmičenja, pa do druženja i novih prijateljstava... Uspomena, svakako, nije bilo malo. Svi su otišli kući veseli i u dobrom raspoloženju, što pokazuje da su organizatori ove aktivnosti uspešno obavili svoj posao.

            Sledećeg dana, odnosno u nedelju, okupili su se izviđači od 14 do 16 godina, a u goste su im došli vršnjaci iz pančevačkog odreda. Cilj aktivnosti bio je isti, ali je realizacija ovoga puta bila kompleksija. Okupljanje je počelo na otvorenom, gde su izviđači imali zadatak da sami pribave osveženje za druženje. Podeljeni su u četiri  ekipe a svaka je dobila određenu svotu novca da kupi nešto. Na ovaj način testirana je i njihova svest o izviđačkim vrednostima, o kojima se često priča tokom pomenute Nedelje sećanja.

            Starije vođe pripremili su zatim četiri teksta sa činjenicama iz života Miloša Đ. Popovića. Svaka ekipa imala je izazov da osmisli i izvede dramatizaciju datog teksta na način i sa ulogama kako su oni sami raspodelili. Sve je osmišljeno tako da celokupan komad izgleda kao predstava iz četiri čina. Svaki čin imao je svoj naziv i poentu poput: “To sam ja Miloš“ koji je obuhvatio njegovo odrastanje, “Dragi mladi, sad ću da vas popravim“ - koji je obuhvatao sagledavanje negativnih posledica kod mladih i početak borbe za trezvenost, zdravlje i edukaciju, zatim “I bi izviđaštvo“ gde je prikazano osnivanje prve izviđačke jedinice 1911. godine, i “Snalazimo se i kad je teško“ - koja je prikazivala opstanak izviđačkog pokreta i tokom Prvog svetskog rata. Sve ekipe veoma dobro su se u ovome snašle i preredile lepo zabavu, nakon koje je druženje nadovezano sasvim prirodno.

Marko Stana

Snimanje eko-reklame

            Većina reklama šalje poruku da treba kupovati više, te ponekad potrošač kupuje i nešto što mu ne treba, jer ga je reklama primamila. Članovi starčevačkog odreda izviđača napravili su reklamu koja šalje poruku da treba da kupujemo manje, odnosno samo ono što nam je potrebno. Samim tim stvaramo manje otpada, manje zagađujemo okruženje i štedimo energiju.

            Grupa izviđača, koji su sebe nazvali “Referenti za EKO marketing“, okupila se tokom lepog popodneva, 14. marta, na snimanju ekološke reklame.  Heterogena grupa različitog uzrasta, vrlo lako se organizovala kao pravi tim. Tako su izviđači uzrasta od 7 do 13 godina učestvovali u kreiranju rešenja reklame, dok su stariji izviđači Danilo, Mihajlo, Vanja i Marko bili mentori i pomagali da se radionica uspešno završi.

            Na početku radionice prodiskutovano je kroz kritički osvrt, kakve nam to poruke šalju reklame. Kako to utiče na nas i na koji način je to u vezi sa životnom sredinom. Odakle se razni omoti nalaze po ulicama, igralištima i parkovima i kakve posledice to ostavlja na sredinu u kome živimo. Zatim su najmlađi izviđači crtali njihovo viđenje ove situacije. Svi radovi povezani su u jednu celinu u vidu “filmske trake“ čineći “reklamni snimak“. Za to vreme druga grupa malo starijih izviđača pravila je televozor na kom će se snimak emitovati.

            Filmska traka namotana je na štapove koji su bili ubačeni u izrezanu kartonsku kutiju, na kojoj je formirana antena, dugmići i svi drugi elementi koji čine jedan televizor. Materijal koji se koristio za ovaj ekepriment sastojao se od predmeta koji više nisu imali upotrebnu vrednost u izviđačkoj prostoriji. Na taj način nije ništa kupovano već se potencijalni otpad, iskoristio ponovo, i u vidu nove namene dobio novi smisao. Poruka iza toga takođe je ekološke prirode i govori:  “upotrebi ponovo“. Treća grupa izviđača pisala je prateći tekst uz odgovarajuće pokretne slike, kao zvučni deo reklame.

            Nakon kraćeg “štelovanja“ sve tri grupe, reklama je mogla da pređe u izvedbu. U improvizovanom ambijentu dnevne sobe, specijalnim daljinskim upravljačem, uključen je “televizor“, koji je zavrteo sliku. Iz pozadine su se čuli jedan po jedan izviđač, prateći prikazivane slike svojim porukama. Ceo događaj usnimila je Jelena svojim oštrim okom, i zatim to upakovala u delo koje će po završetku konkursa ugledati svetlost dana i za javnost. Reklama je bila izvedba izviđača za učešće na Bijenalu umetničkog dečijeg izraza koji se održava u Pančevu.

Marko Ivošević

Kroki vesti

 Savez izviđača Srbije otpočeo je odbrojavanje za proslovu 110 godina postojanja.

 Dana 21. marta, Starčevo je bilo domaćin sastanka  Načelstva Saveza izviđača Srbije.

 Tokom aprila meseca izviđači planiraju izlete, jer im boravak u prirodi svima nedostaje.