Ova aktivnost je uobičajno namenjena najmlađim članovima izviđačke organizacije, uzrasta od 7 do 11 godina. Međutim, ove neuobičajene godine ideja bila je da se što više dece i mladih uključi u pripremu i slanje novogodišnjih poklona i tako na kreativan način šire praznični duh i osećaj zajedništva ka drugima. Tako je aktivnost proširena na sve starosne kategorije, što je načinilo najvećom organizovanom razmenom poklona u zemlji. Interesantno je da se najveći broj dece i mladih koji poklone razmenjuje, i ne poznaju.

            Ali, krenimo redom. Praznična čarolija ne bi bila takva da se sve odvija na uobičajan način. Za ovu priliku starčevačke vođe Anja, Vanja, Marko i Vuk, prethodno su organizovali ukrašavanje odredske prostorije. Ideja za ukrašavanje bilo je na pretek. Uz zvuke lagane, praznične muzike, lako su ukrašeni svi delovi kancelarije Odreda. Fluorescentnim zvezdama ukrašen je čak i plafon prostorije,  formiranjem “sazvežđa“, sa idejom da instalacija tu ostane i posle kao deo edukativnog okruženja. U ovo ukrašavanje pridružilo se na momente i nekoliko odraslih izviđača koje je povukla atmosfera.

            Zatim je, 13. decembra, organizovano i pravljenje paketića za najmlađe izviđače. Deo mališana okupio se u prostorijama, a deo njih je poklone pravio kod svoje kuće. Svako od učesnika napravio je po jedan paketić za odgovarajućeg vršnjaka. Paketić je sadržao novogodišnju čestitku sa lepom porukom, crtež na temu kako zamišljaju osobu kojoj šalju poklon, ručno napravljen ukras i po koji slatkiš. To što se ne poznaje osoba kojoj se šalje novogodišnji paket izviđače ne sprečava da nekome požele puno lepih stvari. Lepota davanja se upravo u tome i ogleda. Sa druge strane postoji mogućnost i upoznavanja te osobe na nekoj aktivnosti, što za njih stvara zajedničku polaznu tačku. Starčevci su svoje poklone slali mališanima iz Odreda izviđača “Josif Pančić“ iz Niša, dok im je paket stigao takođe iz Niša, ali od poletaraca odreda “Lola“. Pristigli pokloni podeljeni su po kućama dece od strane vođa Odreda tokom poslednjeg vikenda decembra.

            Nakon velikog odziva najmlađih izviđača na nivou Saveza, odlučeno je da se ova aktivnost proširi i na ostale skautske kategorije. Aktivnost je preimenovana u “Vilenjaci za sve“. Iz Starčeva se priključuje još jedna grupa izviđača starijih od 11 godina, koje je poklone pravila, takođe, u kombinovanim uslovima. Tako su, 24. decembra,  pokloni iz Starčeva poslati za vršnjake iz Obrenovca, dok su Starčevcima ponovo slale Nišlije.

            U toku pisanja ovog broja ne znamo konačan broj razmenjenih poklona na nivou Saveza izviđača Srbije. Okvirna procena doseže preko 1000 poslatih i primljenih paketića. Sa obzirom na to da ovo nije komercijalna razmena, može se definitivno smatrati najvećom organizovanom razmenom poklona u zemlji.

Rezultati istraživanja uticaja pandemije na mlade

            U periodu od marta do oktobra ove godine članovi Saveza izviđača Srbije učestvovali su, pored ostalih, u istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije, na temu “Uticaj pandemije koronavirusa na život mladih u Srbiji“. Za ovo istraživanje određen je reprezentativan uzorak mladih uzrasta od 15 do 30 godina iz cele zemlje. Rezultati ovog istraživanja pokazali su, između ostalog, da je život u mestima manjim od 10.000 stanovnika znatno stabilniji nego u većim gradovima. Tako je populacija mladih iz ovih sredina imala znatno manje ometanja u vezi poslovnih obaveza, od mladih koji rade u velikim gradovima. Takođe je i strah od gubitka posla bio skoro upola manji u manjim mestima. Na polju mentalnog zdravlja značajna je i statistička razlika u pogledu osećaja opšte ugroženosti tokom vanrednog stanja ali i posle njega. Ipak neki od opravdanih strahova koji nisu bili vezani za mesto življenja bili su strah od prenošenja zaraze na porodicu kao i opšti strah od zaražavanja bližnjih koji se pokazao kod preko 70% ispitanika. Mladi su se loše osećali u većini slučajeva zbog izolacije, ali su oni u manjim mestima bili pod nešto nižim nivoom stresa. U opštem pogledu pogoršanja stanja mentalnog zdravlja, mladi u manjim mestima su pokazali veću stabilnost u odnosu na vršnjake iz većih gradova za oko 10%. Međutim, generalno gledano, trećina  mladih je imala pogoršanja na ovom polju. Kod mlađih ispitanika negativno je ocenjen uticaj pandemije na njihovo školovanje. Kod starijih je dominatan bio strah od gubitka posla. Zajedničko za mlađe i starije ispitanike bila je zabrinutost za budućnost i osećaj neizvesnosti i nemoći. Nedostatak socijalne interakcije uticao je na povećanje anksioznosti, tenzije i usamljenosti. Jedan od načina koji je pozitivno uticao na mentalnu stabilnost je osećaj korisnosti. Međutim, samo se 23% mladih tokom pandemije osećalo korisnim. Pod tim se pretežno podrazumevalo volontiranje u vidu organizovane ili spontane pomoći. Preko 49% ispitanika smatralo je da su mogli više da pomognu. Stoga je preporuka da se tokom kriznih vremena mlađi više uključuju u volontiranje, naravno uz obezbeđene uslove i prethodnu procenu rizika. Volontiranje je posebno značajno u očuvanju stabilnosti i jačanju povezanosti između ljudi u manjim zajednicama. Osećaj da “nismo sami“ neophodan je za dugoročnu stabilnost. Ovo se može graditi i malim gestovima pažnje prema drugima u svakodnevim radnjama. Budimo dobre komšije i sugrađani.

Marko Ivošević