Dušica ima plan da završi Arhitektonski ili Građevinski fakultet. Kao dete je volela umetnost i crtanje, a danas iz hobija slika uljanim bojama na platnu. Ništa manje ju je zanimala arhitektura, kaže da se nijednog trenutka nije pokajala što se tiče odabira zvanja i školovanja. Od malena je član folklornog društva u Starčevu i folklor zauzima veoma bitno mesto u njenom životu.

            Interesovanje iz detinjstva reflektovalo se i na tvoju sadašnjost?

            - Još u zabavištu sam se zainteresovala za folklor, ista emocija me “drži“ i danas. U školskim danima sam pokušavala sa treniranjem nekih  sportova, kratko sam trenirala odbojku, ali sam se definitivno odlučila za folklor. Posle kraćeg prekida vratila sam se u istu grupu sa kojom sam počela... Posle toliko godina i danas smo zajedno, razlika je jedino u tome što je sve preraslo u veliko prijateljstvo.

            Zašto si odabrala arhitekturu kao buduće životno zanimanje?

            - Enterijeri i crtanje me veoma zanimaju, još  iz ranog detinjstva. Hobi mi je slikanje uljanim bojama na platnu. Znam da sam napravila dobar izbor. Arhitektura me inspiriše, uvek ima nešto novo da se nauči... Građevina napreduje velikom brzinom, a ja sam spremna sve to da pratim. Završna sam godina, spremam se za fakultet. Pitanje je kako ćemo, zbog situacije sa pandemijom, da se pripremamo i polažemo prijemni ispit, ali ja sam odlučna i uporna  da nastavim sa daljim školovanjem.

            Kada smo kod pandemije, bila si zaražena koronavirusom?

            - Jesam, i na svu sreću nisam imala teži oblik bolesti. Povišena temperatura, gubitak čula mirisa i ukusa, jer su povezani, potom kućni karantin, retestiranje i sada je sve u redu. Nisam zarazna, imam antitela. Poželela bih svima, ako prolaze kroz takvu situaciju,  da prođu kao ja i biće sve u redu.

            Reci nam nešto više o tvom bavljenju folklorom?

            - Za mene je folklor više od igre! Deo tradicije zemlje u kojoj sam rođena i u kojoj živim. Na probe ne idem zato što moram, nego zato što volim. Desi se da neki put nisam raspoložena, ali proba na folkloru me odmah oraspoloži. Već godinama smo zajedno, moji drugari i ja, prijateljstvo među nama je iskreno i veoma čvrsto, zaista neraskidivo! Mnogo toga smo zajedno prošli... Sada se ređe viđamo i  sve to mi mnogo nedostaje.      

            Probe su obustavljene jer je već nekoliko nas bilo zaraženo virusom. Cela ova godina, što se tiče folklora bila je sa malo aktivnosti. Pre pandemije smo imali koncert u Kačarevu na “Slaninijadi“, krajem oktobra imali smo onlajn koncert u Boru u tamošnjem kulturnom centru. U tom gradu smo proveli tri dana, i to je sve za ovu godinu. Svi se nadamo da će se situacija uskoro smiriti i da će se sve vrati u normalu . Ove godine smo trebali da putujemo u Barselonu, nadam se da će do tog gostovanja doći, zaista na, nedostaju koncertni nastupi.

            Mlada si osoba. Kakvi su tvoji  planovi za budućnost?

            - Fakultet mi je sada u fokusu, na prvom mestu. Ali i folklor! Igraću sve dok budem mogla da igram. Volim putovanja i jedva čekam da prođe ova situacija, da ponovo mogu da putujem... Mnogo toga do sada sam već videla, ali mnogo toga me i čeka. Interesuje me arhitektura stagog kontinenta. Evropa... Mnogo kilometara i građevinskih dostignuća čeka da bude viđeno.

            Čeka to i vas! Budite hrabri, uporni i istrajni. Želim svima mnogo zdravlja i sreće i čestitam predstojeće praznike. Čuvajte se i volite.

Goran Milošević