A tada je najvažnije naći način za odagnjavanje tih teskoba, pa tako jedni lek traže u nekakvom kreativnom stvaralaštvu, drugi u radoholizmu, treći u alkoholizmu, četvrti u prirodi, dok ga neki pronalaze čak i u igrama u sreću, poput recimo ove najaktuelnije - “Uzmi račun i pobedi“... Ma, one ih toliko usrećuju da čak i ne moraju ništa da dobiju - bitno je da se nadaju...
U epizodi: Ništa bez koverte!
Tračoslava (ispred izvesnog poštanskog sandučeta): - E, pa, komšooo, ja ove naše koferte ubacivam, pa valjda če bidne nešto od ovega! Aj, nek’ da dobri Bogo...
Šeširdžija (nevoljno i umorno): - Uff, komšinka, daće, valjda, pa i to da mene prođedu ova krsta i da mi spadne pritisak, uh-oh-ah! I ne znadem zašto smo samo ’voliko poslali - ta, šta je petsto kuferta! A lepo sam mogo da na ono moje traktorče srihtam prikolicu, pa da je natrpamo do vrja...
Tračoslava: - Juuu, komšo, to ti dobra ideja, al’ di da nađemo to’ke račune?!
Grmalj (čeka iza njih u redu pred sandučetom šireći “voćne“ šmekove): - Ih, bre, gospoja, kako - đe da skupiš račune?! To t’ je većma lako - samo skokneš do našega birca i poručiš šljivku! Em prava domaća, em košta tačno sto dinara! I, eto, ja ubih deset komata i napunih kuvertu, očas posla! Jošte kad bi uzmogo da zadobijem neki stan... Ma, o’ma bi’ ga prodo i kupio neku brvnaru kod mene u brda! E, i kad bi, uz bukve, bilo još ponešto da me ugrije... Evo, poput ovog što prilazi! (baci oko na jedru devojku koja je upravo prilazila).
Sponzorojka (sva trendi i namirisana sladunjavim parfemom, koji se širio unaokolo): - Iii, koja gužvaja?! A baš moram da furam dalje - imam zakazane nokte, a stiže mi i dečko iz Dubaija, pa kada biste me pustili odmah da ga ubacim?! I da li neko zna je l’ mogu da se u istoj koverti mešaju računi i slipovi?!
Grmalj: - Samo ga ti ubači, malaaa! A ti’ slapova ima kod mene u zavičaju koliko ti duša ište! Pa, kad mi pripa’ne nagrada, moreš kod mene da se brčkaš do mile volje! A poslije da zapalimo neku logorsku vatru i onda kade se vatra u našijem srdacima rasplamsa, viđećeš šta je muško i ima o’ma da zaboraviš taj Dubalj...
Sponzorojka: - Zn’či, smaraš, matori, za medalju! Nego, bre, ’el zna neko da li mogu slipovi i računi zajedno?! Imam jak predosećaj da će baš ova koverta purpurne boje da mi donese sreću i neku gajbu u “BG-u na vodici“, pa bih da je što pre realizujem...
Student (stoji iza svih njih u redu): - Koliko znam - može...
Grmalj: - Ih, ti mi se baš razumiješ u slapove, kad s i odras’o u beton?!
Student: - Pa, ne bih se baš složio - redovno planinarim...
Grmalj: - Ti?! A što si onda tako užutio?! Pravi planinari su, more bit’, jarko crveni!? Tak’i su svi u mojemu plemenu...
Student: - Nisam znao da Indijanci žive na našim planinama! Ali, ako bih dobio neku nagradu, donirao bih dobar deo za Vaš plemenski rezervat...
Svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno, nastavili da igraju na sreću, u nadi da će im se makar jedanput osmehnuti...
* * *
Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, osim što je stigla jesen u svim bojama; realizovana je akcija uklanjanja kabastog otpada, posađeno je 100 sadnica, a još uvek je u toku akcija “Čepom do osmeha“ i, na kraju, šaljite i vi račune - možda će u pomenutoj igri još poneki Starčevac dobro da prođe, baš kao nekad porodica Paulić! Nikad se ne zna...
Jordan Filipović