Voli sport, trenirala je odbojku u “Dinamu“, slobodno vreme provodi u prirodi, na pecanju, planinarenju, voli da putuje. Aktivna je u Ragbi klubu Borac, a trenutno radi u Domu kulture u Starčevu.
Recite nam nešto o svom detinjstvu?
- U vremenu kada sam odrastala nije bilo napredne tehnike kao danas. Postajala su dva televizijska kanala, sva zabava se svodila na druženje sa decom iz kraja. Bile su aktuelne društvene igre, tako da su često devojčice igrale fudbal, nismo se delili na muške i ženske igre, svi zajedno smo bili srećni. Danas smo svi odrasli ljudi ali i dalje se rado sećam imena dece sa kojom sam provela detinjstvo, sestre Ruptak, LJiljana Bešević, Jordan Filipović, Milivoje Iričanin, Saša Mančić i drugi.
Završetak školovanja je promenio tok života?
- Od malena sam jedan period letnjeg i zimskog školskog raspusta provodila kod dede i babe u Nemačkoj, tako se desilo da sam po završetku školovanja otišla tamo, radila i živela dve godine. Nikada nisam bila materijalista. U to vreme se i kod nas lepo živelo i zarađivalo. Vezana za Starčevo i drugare, odlučila sam da se vratim. Kasnije, svi znamo šta se dešavalo u zemlji... U međuvremenu sam radila u prodavnicama, poljoprevrednim apotekama sve do 1997. godine kada sam se zaposlila u firmi “Progres“, gde sam ostala do 2115. godine. Bio je to lep period mog života u kolektivu na čelu sa Radomirom Tucakovim, koji je veliki altruista.
Aktivno si trenirala odbojku?
- Od malena volim sport. Iz onog perioda odrastanja sa decom iz kraja, sa odbojkom sam počela još u osnovnoj školi. Učestvovala na mnogim sportski takmičenjima, a u sedmom razredu prelazim u pančevački “Dinamo“ gde sam i završila sportsku karijeru. Ragbi sam zavolela pored mojih drugara Igora Tomašića, Radivoja Ćosića i pokojnog Aleksandra Miškovića- Robije. Po gašenju RK-a Borac, oni su prešli da igraju “Dinamo“, pa tako sam i ja nastavila da posećujem treninge i ragbi utakmice. Po ponovnom osnivanju ragbi kluba u Starčevu, aktivirala sam se i svim snagama doprinosim klubu. Tomašić i Ćosić su u mećuvremenu postali licencirani ragbi treneri, deca sa kojom rade su prošle godine bila prvaci države, ove sezone su bili na drugom mestu. Za kratko vreme ragbi klub je postigao veliki uspeh. Bitno je da održimo kontinuitet, sada već jesmo a kada deca stasaju da se oformi prvi tim Starčvo će se vratiti na velika vrata i kada je ragbi u pitanju.
Priroda i putovanja?
- Veliki sam zaljubljenik u prirodu, Često posećujem planine a takoće sam proputovala veći deo Evrope. Imala sam priliku da u Tunisu provedem noć u pustinji sa grupom turista i beduinima što je na mene ostavilo jak utisak i nezaboravno iskustvo. Pecanje sam zavolela pre desetak godina kada sam sa sestrićem odlazila na pecanje da mu pravim društvo. Videla sam da se dosta žena ozbiljno bavi pecanjem pa sam tako i ja ozbiljnije ušla u to. Sada, u sezoni, pecam na svim poznatijim revirima u okolini. Zimi lovim štuku, a ove godine sam na Drini probala mušičarenje. Za tu tehniku pecanja potrebno je mnogo vežbanja. Ostaću na tehnici pecanja koji je tradicionalan za kraj u kojem živim. Kao i u svemu što radimo, važno je probati nešto novo, a ja sam u duši avanturista.
Kakvi su Vaši dalji planovi?
- Nemam neke bitnije planove. Nadam se da će me poslužiti zdravlje, a neki avanturistički plan će se već desiti u hodu. Pre svega bilo bi lepo da se trenutna situacija oko pandemije stabilizuje. Verovatno ništa više neće biti kao pre ali nadam se da će biti bolje nego sad. Nastaviću da doprinosim ragbi klubu, a ovom prilikom pozivam sve Starčevce dobre volje da nam se pridruže i tako pomognemo našim mladim sugrađanima i budućim šampionima.
Goran Milošević