Godine 1916. Matija iznenada umire, a napušta ih kao veoma mlada i kći koja je bila udata za starčevačkog učitelja Georga Pihnera. Janoš Medved je izašao iz rata i život nastavio u Mađarskoj. Tamo je završio medicinski fakultet i sklopio brak s Margit Šefeloge. Karijeru lekara započeo je u gradu Erdu nedaleko od Budimpešte, gde je ostao upamćen kao humanista, predan svojoj profesiji.
U tekstu Marte Janković objavljenom u mađarskom časopisu "Sazhalom" oktobra 2014. nalaze se sećanja meštana Erda i okoline na godine koje je kao lokalni doktor tamo proveo Janoš Medved. U ovom broju čitaocima "Starčevačkih novina" prenećemo njegove najinteresantnije segmente.
"Doktor Medved rođen je u Starčevu u Torontalskoj županiji. Maturirao je u Pančevu, a zvanje doktora medicine stekao je u Budimpešti 1920. godine. Najpre je radio u bolnici u NJiređhazu, a zatim se zaposlio u Erdu. Tu se odmah uključio u javni život mesta. Vršio je dužnost potpredsednika kazina, a takođe je bio na čelu udruženja "Levente". U Prvom svetskom ratu se 28 meseci obreo na frontu kao sanitetski poručnik. Bio je jedan od inicijatora i saradnika u podizanju javnih spomenika, osnivanju brojnih građanskih udruženja, svetovnih i crkvenih horova. Karakterisali su ga jedinstvena radna izdržljivost i aktivnost u brojnim društvenim dešavanjima. Bavio se sportom, navijao je za lokalni fudbalski klub, pevao je uz pratnju klavira na različitim manifestacijama, a u crkvi se često mogao videti kako svira orgulje.
Kao doktor je bio vrhunski dijagnostičar, prepoznavao je i prikrivene bolesti. Prema sećanju dr Irene Kerekđarto, njegova sama pojava je donosila izlečenje, jer čim bi se pojavio sa svojim širokim osmehom oko njega se stvarala aura poverenja i nade, takva da bi čak i čoveka na samrti odobrovoljila. Kasnije je u Glavnoj ulici sagradio svoju porodičnu kuću u čijem je podrumu napravio ordinaciju, manju operacionu salu i prostoriju za rentgen. Ordinaciju i i operacionu salu su za vreme Drugog svetskog rata mnogi dugo koristili za lečenje ranjenika vojnih korpusa koji su bili u prolazu, ali i za pružanje lekarske pomoći civilnom stanovništvu.
Ispred terora njilaša, pripadnika mađarske fašističke paravojske, bio je primoran da pobegne s porodicom van zemlje. Umro je 24. februara 1957. u Getingenu.
Posle rata njegovu kuću je preuzela država i u njoj je sve do rušenja bila smeštena gradska bolnica. Medvedu u čast je na inicijativu zahvalnih Erdana i Udruženja za ulepšavanje grada i poznavanja domovine, na bolničku zgradu postavljen prigodan natpis. Gradska uprava Erda je taj prostor odredila za izgradnju nove klinike, tako da je došlo do uklanjanja kuće. Zaprepašćujuće je da predlog tadašnjeg lokalnog parlamenta nije bio da novi zdravstveni zavod bude nazvan po čuvenom Janošu Medvedu. No, njegova ličnost i dalje živi u srcima žitelja Erda i dirljive priče o njemu se i danas prenose usmenim putem. Poštuju ga i kao lekara siromašnih koji je mnogo puta odnosio lekove bolesnicima koji su živeli u bedi. Za vreme bombardovanja u Drugom svetskom ratu, ne mareći za ličnu sigurnost, žurio je da snabde lekovima ranjenike i da im pruži potrebnu pomoć. Uspomena na njega i dalje postoji u sećanju onih koji su ga lično poznavali ili koji su od svojih roditelja čuli za njegovu plemenitost i nesebičnost".
Dalibor Mergel