U epizodi: Vreli korona-dani
Tračoslava (na plaži jedne naše popularne ade): - E, komšo moj, baš mi drago što si smogno kuraži da odemo da se malko raz’ladimo. Pa, ovo je kreno pravi pak’o ko u renlu...
Šeširdžija (curi mu znoj ispod kape): - Joooj, dobra moja komšinka, ne da je vrućoooo. Ni mi dobro u glavu; mora da me drma pretisak...
Tračoslava: - Ma, to kad mažeš konjske kobasice i crnog luka od sabajle, na ovu vručinu! Samo se muni u ’ladan Dunav i ima da ga očas sobališ...
Grmalj (nedaleko odatle u hladu vrbe): - Jes’ vala, gospoja, pravo veliš - bolje da je mezetio slan’nu i luka, al’ belog. I plus da poslije zaliva olađenom šljivkom. I ima da puca od zdravlja, ko ja... I nema šta da mi se sobaljuje, već naprotiv, fijuuu (zviznu od uzbuđenja spazivši raskošnu omladinku u minimalističkom bikiniju, ali s maskom).
Sponzorojka (nedaleko odatle zauzaima busiju): - Mis’im, imaš neki problem?! Šta si iskolačio?! Igra neka mečka?!
Grmalj (odlepljeno): - Ma, đe mečka, ovo je mačka i to kak’a! Jedino, što utisak remećava ta krpet’na na licu?! A i veća je no ostatak “garderob’ce“...
Sponzorojka (nervozno): - Zn’či, kažu da se vratila korončuga i da najčešće napada mlade po klubovima. A ja sam ovih dana bila po splavovima za medalju, pa mis’im da se malo zaštitim...
Grmalj: - Ih, šta se u tebe može desit’ tako zdravoj i kršnoj. Batali to, jadna, ne kvari taku ljepotu. Evo, vi’š da ima mladijeh koji ne nosaju te krpe, a još su i zakržljali i ne deluju baš otporno (pokaza na mršavog omladinca).
Student (čita knjigu ležeći na peškiru): - Izvinite, gospodine, meni se obraćate?! Malo sam se udubio, a imam i slušalice na ušima, pa nisam čuo najbolje...
Grmalj: - Znam, ogluvelo se silne buke... No, reko’ - ti baš ne cvikaš od tija korone, za razl’ku od ove mladunice...
Student: - Ne preterano, iako mi nije svejedno, ali maska ne znači previše na otvorenom, dok je kad sam u zatvorenom prostoru ipak stavljam iz predustrožnosti...
Grmalj: - Pih, kod mene naskroz suprotno: ja kad idem na otvoreno, u drva, maska mi dobro dođe protivu strugotne i praš’ne, a kod svrnem u zatvoren prostor, to jest, u kavanu, da se osvježavam - nema te sile koja će me naćerat’ na takvo zlo...
Svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno, nastavili, s maskom ili bez, da sebi makar malo olakšavaju vrele dane...
* * *
Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, osim što su i ovde, pored ostalih, završeni još jedni mesni izbori. Naprednjaci su se, izgleda, nadmetali između sebe, kad već nisu imali opoziciju, osim četiri SPS-ovaca koji su se odvažili da izađu na biorališta... Ali, neposredno pre toga, otvoren je prvi svojvrsni starčevački muzej, pa svi sugrađani koji imaju nešto vredno iz prošlosti, mogu to da zaveštaju ovoj ustanovi.
Jordan Filipović