Ponekad, kada čujem sve te loše vesti i crnu hroniku na televiziji, imam želju da promenim svet.

            Zapitam se, zašto neka deca nemaju topli dom, hranu i roditeljsku ljubav, dok neki bogati ljudi koji mogu donirati bar malo novca, kupuju desetine vila. Zašto se dešava toliko ubistava i ratova, pogibije nedužnih ljudi?  Kada su ljudi postali zli? Spremni su na sve zbog novca, koji ipak, ne može kupiti sreću i nadoknaditi izgubljeno. Zbog čega niko ne želi da donira za bolesnu decu, a većina kupuje markiranu garderobu i skupe stvari.

            I nakon svih apela, poruka i prirodnih katastrofa, čovek i dalje uništava prirodu. Zagađenje vazduha raste i jednog dana, ako ovako nastavimo, sve će biti uništeno.

            Volela bih da se zbrinu sva deca i ljudi bez doma, da se nahrane gladni, da se prikupi novac za bolesne. Volela bih da zavlada mir u svetu, da nema više ratova, bombi i smrti nedužnih ljudi. Želela bih da se više priča o životnoj okolini, globalnom zagrevanju i  krčenju šuma. Kada bi se više pričalo o svemu, ljudi bi, možda, postali svesni velikih problema, čak bi se verujem nešto i promenilo.

            Znam da sve te promene ne mogu da se promene preko noći, ali moguće je da se mnogo stvari promeni. Trebalo bi da se u to svi uključimo i učinimo ovaj svet boljim mestom. Mislim da bismo moji vršnjaci i ja mogli da doprinesemo tome. Možemo da pokrenemo različite akcije prikupljanja novca za one kojima je potrebno ili organizujemo zasađivanje sadnica drveća. Tako možemo da doprinesemo velikim promenama.

Jovana Đurišić 7/2

Vremenska nepogoda

            Pre dve godine se desila jedna čudna vremenska nepogoda. Bili smo kod kuće i nismo verovali šta se događa.

            Bio je lep dan i ništa nije ukazivalo na takvo vreme. Odjednom se smračilo i počela je da pada kiša. Sve jače i jače. Nebo je bilo tamno, niz krov naše kuće tekla je voda. Dvorište je bilo poplavljeno a drveće u dvorištu oguljeno. Grane su se savijale do zemlje. Tata je trčao noseći staro ćebe da zaštiti auto. Najednom,  primetili smo ”pijavicu” gledajući sa terase. Tada su mi roditelji objasnili šta je to i koliko je opasno. To je trajalo par minuta. Bilo je kao večnost.

            Ne volim kada jako pada kiša, grmi, pada grad i seva sa svih strana. Više mi se sviđa lepše vreme  kada smo malo bolje volje i lepšeg raspoloženja.

Minja Ivanov 4/2

Moj kućni ljubimac

            Moj kućni ljubimac zove se Bugi. Mali je, i bele je boje. On je pas rase maltezer.

             Ima tek tri meseca, ali je svejedno jako brz i spretan. Sve vreme koje imam provodim sa njim. Svako jutro i veče vodim ga u šetnju. Ima svoje određeno vreme za jelo. NJegova omiljena hrana je jogurt. Kada treba da spava uvek se zavuče u moj krevet pored mene. Ujutru me uglavnom on budi za školu tako što me liže po licu  dok se ne probudim. On je veseo pas koji je željan igre. Mnogo je plašljiv i laje na nepoznate ljude. Ne voli kada ostane sam u kući jer se jako plaši. Takođe, kada ostane sam uvek napravi haos u kući.

            Bugi je meni jako drag ljubimac zato što je on jedini koji ume da me razveseli i zato mi nikad neće izaći iz srca.

 Vukašin Ćirković 5/2

            Obožavam sve životinje, ali najviše volim svog psa, kojeg imam otkad sam bila mala. Uvek me je branio i ja sam je volela.

            Moj pas se zove Keti. Dlaka joj je zlatno-žute boje, ima veliku njušku, oštre zube i malo je debela. Kad sam je dobila, znala sam da će mi biti kao drugarica. Ona ne podnosi druge pse kad su deca u blizini. Muške pse voli ali ženske ne, ali ne znam zašto. Voli da je šetam, češljam i mazim, a najviše voli da je mama usisava usisivačem. To joj prija umesto češkanja. Ima devet godina i veoma je teška, ima 60 kilograma. Mene najviše obožava i tatu takođe. Kada idem na more ili u Nemačku, baba i deda je čuvaju, a ja im dajem instrukcije kad da je hrane. Boji se petardi i gromova. Jednom kad smo bili na moru, ona je ostala sama kod kuće. Jako je grmelo. Ona je preskočila zidi,  utrčala u kafić i sakrila se ispod stola. Pošto je jako velika svi su se uplašili, a kad je jako zagrmelo, ona je skočila na pevačicu i isprljala je. Kada su mi to ispričali baba i deda jako sam se smejala i bila ponosna, ne znam zašto. Samo znam da mi je ona nešto najlepše u životu što sam dobila i kada bude nestala biće mi jako teško jer sam ja jako vezana za nju i ona je moja drugarica, iako je pas.

            Svako treba da ima svog ljubimca pogotovo ako je jedinica, jer pas je najbolji čovekov prijatelj, kao i meni.

Staša Jevremović 5/2

PORODICA

Porodica moja

draga i mila,

uvek tako

vesela mi bila.

Uvek u ljubavi

i sreći mi bila,

porodica moja

draga i mila.

                        Jovan Suša 3/2

Biblioteka u spomenaru mog detinjstva

U biblioteku staru, gajim ljubav prema svome

spomenaru.

U svom spomenaru se igram i radim, onda posle malo sladim.

Svako jutro neko seva, tu moja ptičica na prozoru peva.

Spomenar i biblioteka u mojoj duši stoji, tu su iz detinjstva drugovi moji.

Moj spomenar postaje sve tiši i tiši, zato svoj spomenar o detinjstvu napiši.

Kad pomislim da je mom spomenaru kraj, u srcu se krije jedan mali raj.

Svet se polako diči , sve je ovo u mojoj priči.

            Aleksandra Arsić 4/2

            Jednom sam bila u biblioteci i pitala bibliotekarku koja je radila tu: “Da li ima knjiga o romantici ili prvoj ljubavi“, a bibliotekarka je rekla: “Da,  ima u gornjem delu u desnom uglu“. Uzela sam knjigu o prvoj ljubavi. Shvatila sam da je ljubav najlepša stvar na svetu i jedan prelep život dvoje.   

Daliborka Savić 4/2