Svojevrsni muzej i u njemu edukativno - izložbena postavka “Starčevo kroz vekove“ otvorena je u četvrtak, 18. juna, na Trgu neolita. Ova muzejska retrospektivna postavka je deo zahtevnog projekta čija se zamisao pažljivo razvija gotovo osam godina. Starčevačka tj. neolitska kultura, koja je od 6200. do 5400. godine p.n.e. obuhvatala veći deo Balkanskog poluostrva, prirodno se pojavila kao inicijativa za otvaranje muzeja ali i bogata tradicija neprekidnog života na ovim prostorimna.

            Brojne zainteresovane na otvaranju najpre je pozdravio Petar Andrejić, član Saveta mesne zajednice Starčevo, a zatim i član Gradskog veća zadužen za kulturu, Nemanja Rotar.

            - Mislim da će ova, prvobitno zamišljena, izložba jednog dana biti muzej u punom kapacitetu. Ali nije to suština. Poenta je da se u Starčevu stvari događaju na pravi način. Nakon što smo posetili Vinču, Petar Andrejić i ja razgovarali smo u više navrata o tome kako bi Starčevo, koje ima neolitsku kulturu, moglo nešto slično kao u Vinči, možda čak i bolje, da napravi ovde. Tako me je on uveo u priču da Grad Pančevo pomogne ovaj projekat - istakao je Nemanja Rotar.

            Starčevci, kao meštani najstarijeg naselja na teritoriji Grada Pančeva, započeli su prikaz neiscrpnog kulturnog nasleđa. Krenuli su od početka - neolita do druge polovine 20. veka. Kada su u pitanju fragmenti prošlosti, važan je kontekst u kome se oni čuvaju ali i razlozi za to.

            - Proučavajući neolit, vidite da su iza nas razdoblja u kojima se mnogo humanije živelo. To su bila doba koja su bliža ljudima nego što je to slučaj danas, uz svu tehnologiju i bogatstvo koje imamo. Dakle, pohvale za sve što se ovde događa i neprestano raste i razvija -zaključio je Rotar.

            Pored ovog koncepta, tu su i razlozi za otvaranje muzeja koji su višestruki. Ovaj projekat je rezultat snažnog lokalnog razvoja koji je u Starčevu prisutan poslednje dve decenije unazad.

            - Starčevo je mesto u kojem ljudi i danas dolaze i ostaju da žive. Svakako je tome doprineo napredak u oblasti komunalne infrastrukture i sve boljih životnih uslova, koji prati i razvoj društvene nadgradnje - ukazao je Petar Andrejić.

            Otvaranje je simbolično zaokružio frulaš Aleksa Miletić, svirajući na kavalu, tradicionalnom instrumentu.

            Muzej se sastoji iz tri sale školskog objekta, nekadašnje starčevačke škole a kasnije obdaništa. NJegove makete, replike i ilustracije, koje podstiču na društveno pamćenje višemilenijumskog naseljavanja Starčeva, osmislili su članovi Udruženja “Pagus“. To su Marija Ćuković, arheolog, Jelena Košarić, dizajner, Dalibor Mergel, etnolog, Marko Ivošević, pejzažni arhitekta koji je i predsednik ovog udruženja. Hronološki i tematski postavljene interpretacije starina i umetnina imenovane su jednostavnom odrednicom “Starčevo kroz vekove“. Jedan od mnogobrojnih motiva je i taj da školska deca imaju prostoriju u kojoj će učiti na licu mesta.

            - U malo informacija trebalo je ostati tačan i preneti određene poruke. Cilj je rezimirati samo najvažnije iz ovako dugog perioda, ali tako da to bude zanimljivo i prihvatljivo za posmatrača. A posetilac može biti i dete i iskusni stručnjak. Svaka tabla naših predmeta za sobom nosi minimum desetak pročitanih knjiga. Postavka iza sebe ima višegodišnje istraživanje koje je intenziviralo pred kraj 2018 godine. Bavio sam se hronologijom predela, kartografijom i urbanim razvojem mesta, što mi je, takođe,  struka. Vizija o daljem razvoju postoji - istakao je Marko Ivošević.

            Polazeći od doba neolita naovamo, preko belegiške do moriške epohe, u muzejskoj postavci su i tragovi naselja iz srednjeg veka. U drugoj prostoriji je detaljno obrađena Banatska vojna granica. Treća sala je ostavljena za povremne postavke, multimedijalne sadržaje i moguću nadogradnju u skladu sa uvećanjem interesovanja sugarađana.

            Projektu koji je pokrenula Mesna zajednica, pridružili su se Dom kulture “29. novembar“ i Osnovna škola “Vuk St. Karadžić“, pod okriljem Resora za kulturu Grada Pančeva. Za fasadu, kakvu ova zgrada nije imala u poslednjih 50 godina, zaslužna je Gradska vlast. Stolarska radionica Nenada Hadži Miletića izvršila je restauraciju ulaznih vrata u muzej, kao donaciju. Muzeju su potpomogli Narodni muzej, Zavod za zaštitu spomenika, naravno i Udruženja “Pagus“  i Kreativni kulturni klub.

Jelena Katana

foto: G. Milošević