On je okupio prve članove i osnovao Rotari klub 23. februara 1905. Godine 1910. postao je prvi predsednik svetskog udruženja Rotari Internacional. To je danas jedna od najuglednijih organizacija na globalnom nivou. Trenutno postoji više od 29 hiljada Rotari klubova u 140 država. Reč je o sekularnoj organizacija u koju može da se učlani svako, bez obzira na pol, rasu, religiju ili političku orijentaciju. Rotarijanci se obično okupljaju jednom nedeljno na doručku, ručku, večeri ili u drugim okonostima kako bi razvijali i širili prijateljstvo koje smatraju prilikom za služenje. Stoga im je osnovni moto "Service above self", što bi se u duhu našeg jezika moglo prevesti kao "Služiti nesebično".
Rotari klub Beograd osnovan je 1928. godine postavši tako druga po redu organizacija tog tipa u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Prvi predsednik beogradskih rotarijanaca bio je Ferdinand Gramberg, industrijalac i humanista rodom iz Pančeva. Za članove upravnog odbora Kluba tada su izabrani dr Vojislav Kujundžić, Jozef Hrnčir, Gojko Đermanović, Stevan Koen, Adolf Minh i dr Janko Šuman. Kao znameniti članovi u tom periodu izdvajaju se Mihailo Petrović Alas, čuveni matematičar, i Milan Stojadinović, predratni predsednik jugoslovenske vlade. Tokom 1939. godine u ovom društvu se našao i naš nobelovac, Ivo Andrić. Rotari klub kod nas prestaje s aktivnostima na početku Drugog svetskog rata. Reosnovan je tek 1992. godine kada je za predsednika izabran advokat Dragan Brajer.
Beogradski list "Pravda", u broju objavljenom 15. septembra 1932. na svojoj drugoj strani donosi izveštaj o poseti rotarijanaca arheološkom nalazištu u Starčevu. Dopisnik ovih novina iz Pančeva je pisao o tome na sledeći način: "Jedna veća grupa članova beogradskog Rotari kluba posetila je danas preistorijsko naselje iz neolitskog doba, koje se otkopava u selu Starčevu kraj Pančeva. U Pančevo su članovi Rotari kluba stigli oko devet časova prepodne, gde ih je sačekao gradonačelnik grada Pančeva g. Vasa Isailović i članovi pančevačkog Rotari kluba, odakle su autobusima otišli u Starčevo, koje je udaljeno sedam kilometara od Pančeva. U Starčevu, na samom mestu iskopavanja preistorijskog grada, članove Rotari kluba sačekali su članovi arheološke ekspedicije koja vrši ova iskopavanja i istraživanja, na čelu sa g. dr. Miodragom Grbićem, kustosom i šefom ekspedicije g. dr. Fjuksom, profesorom universiteta u Americi. Među članovima Rotari kluba bio je i g. Vlada Petković, upravnik Narodnog muzeja. Gostima je objasnio sam značaj iskopavanja i vrednosti do sada iskopanog materijala. Idući po iskopanom terenu, od jedne rupe do druge, od jedne zemunice i jednoga groba preistorijskog čoveka do drugoga, g. Grbić i g. dr. Fjuks prisutnima govorili su o samom iskopavanju, o iskopanim predmetima, i na osnovu iskopavanja o životu preistorijskog čoveka. Objašnjeno je kako je ležalo samo naselje u svoje doba kada je ono bilo živo, to jest kada je na njemu živeo čovek. Kako je i na koji način moglo naselje da propadne i kako da se sačuvaju njegovi ostaci i do danas. Dotakli su se i samoga pronalaska ovoga naselja i o početku iskopavanja. Naročito su naglasili da je velika šteta što je u svoje vreme bilo dozvoljeno seljacima da kopaju zemlju za cigle sa samoga naselja i na taj način su uništili umnogome samo naselje i dosta izmenili položaj pronalazaka. Posle razgledanja naselja gosti su prešli u selo gde im je priređen ručak".
D. Mergel