U vreme naše nekadašnje države SFRJ udarni termin za svinjokolj bio je Dan republike, 29. novembar. No, odvajkada se taj posao obavljao uoči božićnih i novogodišnjih praznika. Klanje svinja i spravljanje različitih prerađevina od njihovog mesa vrši se u dvorištima, pa tako miris ovih poslastica vrlo lako dopire i do šora. U selima i naseljenim mestima je tako, mada se čini da ovaj običaj i tamo polako izumire. Stanovnici gradova danas iz opravdanih razloga svinjetinu nabavljaju najčešće u supermarketima ili od rođaka i prijatelja sa sela. Ceni se, ipak, domaće meso od proverenog proizvođača.
Nekad, kada je najveći deo naroda živeo u ruralnim područjima, sve namirnice koje je jedno domaćinstvo koristilo za ishranu poticale su iz vlastite proizvodnje. Pri naseljavanju Starčeva krajem 18. veka kada je formiran njegov Gornji kraj, s jedne strane ulice građene su kuće, dok su sa druge ostavljani prazni placevi za bašte doseljenika. Pažljivim proučavanjem starih mapa, može se videti da je taj princip bio poštovan u današnjim ulicama Matije Gupca i Maršala Tita koje jedino razdvaja Trg neolita. S neparne strane Ulice Matije Gupca nalazile su se bašte, a sa parne kuće. Suprotno pravilo važilo je u Ulici Maršala Tita. Postojao je, takođe, i deo Starčeva koji se zvao kuhinjske bašte. Nalazio se na prostoru Radničkog naselja. To su sve bile male površine zemlje dodeljivane stanovništvu kako bi ono moglo da se prehrani samostalnom proizvodnjom namirnica za svoje potrebe. S druge strane, banatski graničari su pri naseljavanju dobijali na korišćenje po jednu ili nekoliko sesija zemlje. Sesija je bila veličine 32 katastarska jutra, a u njen sastav ulazile su oranice, pašnjaci i livade. Dakle, sve je bilo podređeno održivosti domaćinstava i prehrani kako ukućana tako i stoke, koja je s jedne strane uglavnom služila za ishranu i/ili proizvodnju sirovina poput npr. vune, a sa druge primarno za prevoz tereta ili obradu zemlje ako su konji i volovi u pitanju. Na plodnoj crnici uzgajane su kulture koje su kasnije koristile za proizvodnju hrane - pšenica, kukuruz i ostale žitarice, pa tek onda šećerna repa i drugo. Povrće i voće sadilo se u baštama, a vinova loza u vinogradima koji su tek kasnije postali široko rasprostranjeni u našim krajevima.
U Starčevu je do pedesetih godina prošloga veka svako starosedelačko domaćinstvo imalo i vinograd u svom vlasništvu. Međutim, u to vreme se zarad pospešivanja masovne proizvodnje uvodi porez na svaki privatni čokot vinove loze i tada se zasadi ove plemenite kulture drastično smanjuju. Nešto kasnije nestalo je i banatskih dudova koji su krasili i naše starčevačke šorove. NJihovi plodovi služili su za pripremu posebno opojne rakije dudinjare, a lišćem belog duda hranjeni su dudovi svilci ili svilene bube. Zlatno doba svilarstva u Banatu trajalo je tokom 19. veka i prve polovine 20. veka.
Kako je izgledala tradicionalna ishrana naših Banaćana znaju donekle oni u čijim se domovima i danas poštuje institucija banatskog nedeljnog ručka. Neizostavno jelo na nedeljnoj trpezi u Banatu, a i na širem prostoru Vojvodine i Panonije, jeste rinflajš. Bukvalni prevod ove reči s nemačkog glasio bi goveđe meso. To ipak ne opisuje dovoljno dobro banatski rinflajš u kome se pored goveđeg mesa kuvanog sa supom i potom proceđenog, nalaze na isti način spremljeni krompir i šargarepa. Uz rinflajš pritom obavezno ide i sos po izboru. On može biti od paradajza, mirođije, pa čak i višanja. Jela od testa su bila nezaobilazna tokom nedelje. U letnjim mesecima su ona bila posebno zastupljena: paradajz čorbe s rezancima, kuvani valjušci, rezanci s makom ili s krompirom, sirom i pekmezom. Kolači su spremani od tegljenog testa nadevenog svežim voćem. S tim nadevima ili makom spravlja se i štrudla, kao i skoverci tj. palačinke koje mogu biti punjene pekmezom ili prazne. Od slatkog tegljenog testa spremali su se tašci sa sirom ili opet pekmezom. Upotreba ludaje ili bundeve bila je takođe široko rasprostranjena. Koristila se za pripremu kolača ludajnice, ali je i sirova pečena u furuni i tako konzumirana tokom zimskih dana. Tokom doba godine koje nam je nastupilo ovoga meseca, za doručak su se na banatskom stolu često mogle naći mandara, popara, cicvara, kulja ili moče.
Za one koji su upoznati s receptima za ova jela, ali su ih davno spremali, ovo je odlična prilika da ih vrate na svoj jelovnik. Ostali će se o načinu pripreme lako raspitati kod ovih prvih, a možda i zajedno s njima uživati u slasnoj lalinskoj gozbi.
D. Mergel