Naravno da niko od nas nije pojedinačno kriv za to što su se psi našli na ulici, ali svi mi imamo podjednaku odgovornost prema njima, prema živim bićima sa kojima svakodnevno delimo kraj u kome živimo.
Iako ponekad, možda, izgledaju kao opasne i zle životinjje, (možda je i bilo pojedinačnih slučajeva) one su, u stvari, jedne nesrećne i izgubljene kuce, kome i svaki mali znak pažnje znači, a kamoli malo hrane.
Dragi Starčevci, leto je odavno prošlo i svedoci smo ovog čudnom i promenjivom vremenu. Uskoro dolazi zima. Našim drugarima biće hladnije nego što mislite. Mnoge kuce završavaju u najgorim mukama i velikim bolovima. Mi smo tu i sa malo truda možemo da ih usrećimo i ujedno da steknemo velike prijatelje i novog člana porodice. Zamislite kada bi svako od nas, umesto da okrene glavu, uradio neko dobro delo za njih? Da li mislite da bi i dalje bili uplašeni i smrznuti zbog neizvesne sutrašnjice?
Da, jedan od načina da im pomognemo jeste da ih udomimo! Verujte mi to nije ništa strašno! I sam sam to probao! Pre tri godine udomio sam psa, kojeg je iz nekog razloga ostavio “savesni“ vlasnik, na putu između Starčeva i Omoljice, tu kod Nadela! Čim sam ga video, shvatio sam da želim pomognem i da promenim tu okrutnu realnost koju stvaraju nesavesni ljudi.
NJegovo ime je Bleki. Trebalo mu je neko vreme da se adaptira ali od početka nam pruža veliku ljubav i zahvalnost na novom domu. Možda će se nekome učini da je teško pomoći nekome kome je pomoć potrebna. Ali istina je da naše malo nekome znači mnogo!
Ne smemo prestati da verujemo u ljude!
Ne smemo prestati da verujemo u ljubav!
Ne smemo prestati da osećamo empatiju prema drugome!
Jer, dragi Starčevci, šta nem onda ostaje ako to zaboravimo?
Moja poruka za vas bi bila: UDOMI!
Čvrsto verujem da među Starčevcima i Starčevkama ima mnogo nas koji slično razmišljamo. Nadam se da sam barem nekoga podsetio na našu osnovnu osobinu, ono što od nas čini ljudima, a to je ljubav i empatija.
Naše malo mesto odiše time već vekovima, ali kao da smo zaboravili na to.
Stefan Spasić