Završio je stažiranje u svojoj struci, u nekoliko zubnih ordinacija radio po nekoliko meseci na usavršavanju profesije. Dve godine je radio u Pančevačkom Domu zdravlja, ovih dana konačno započinje sopstveni biznis u zubotehničkoj struci.

Đorđe je privukao pažnju šire javnosti kada je ispred porodične kuće od snega napravio jabuku sa otvorenim ustima na kojima dominiraju zubi. Pasija su mu rezbarenje figurica u voću i povrću gde se na kraju uvek vidi zub. Voli sport, dugo godina je trenirao fodbal ali zbog obaveza morao da prekine, u teretani se zadržao devet godina.

Čime ste se bavili u detinjstvu?

- Oduvek sam voleo sport. Majka me je forsirala da treniram odbojku ili košarku ali sam odabrao fudbal koji sam trenirao osam godina. Kasnije, polaskom u Beograd u školu, morao sam da prekinem sa treninzima zbog obaveza. Danas rekreativno igram fudbal sa drugarima a teretanu sam zavoleo jer nisam toliko vezan za treninge, tako da sam sebi određujem u koje doba dana ću trenirati. Svakako volim fizičku spremnost.

Kako ste odabrali stomatologiju za dalje školovanje?

 - Moja neostvarena želja je bila vojna akademija ali otac je imao velikog uticaja na mene da promenim mišljenje. Roditeljska briga je uticala na to da promenim mišljenje. Sada, sa ove tačke gledišta, mislim da nisam pogrešio, medicina je ono što me stvarno zanima.

Zašto zubotehnika?

- Ta grana medicine mi deluje najinteresantnije. Imam sve uslove da iskažem svoju kreativnost, nije mi monotono. Nijedna usna duplja nije ista, svaki čovek ima drugačiji zagrižaj, nešto slično kao otisak prsta. Poznato je u patologiji da se čovek može identifikovati po zubima. Po završetku školovanja stažirao sam tek nakon pet godina, a u međuvremenu sam radio razne fizičke poslove, čak i na građevini. U jednom trenutku sam odlučio da stažiram i shvatio da ja ustvari stvarno želim da se bavim zubotehnikom. Po završetku, radio sam dve godine u Domu zdravlja u Pančevu gde sam mnogo stvari naučio od kolega. Zbog toga sam im zahvalan jer su mi ne sebično pomogli.

Jedna fotografija na društvenoj mreži je izazvala buru interesovanja za tebe?

- Prilično sam iznenađen koliko interesovanja je izazvala fotografija komšijskog deteta pored sculpture od snega u obliku jabuke koja je odgrizla polovinu sneška belića. Sve se preko noći promenilo, dolazilo je da me snima nekoliko nacionalnih i lokalnih televizija, većina pisanih medija je izveštavala o meni. Često pravim figurice u voću i povrću gde su motivi isključivo zubi, pravio sam i životinje ali uvek se negde pojavi bar jedan zub. Jednoj gospođi sam za proslavu pravio dekoraciju od povrća, buket ruža od cvekle i slično. Svi eksponati su rezbareni, nikada ne pravim figuricu iz više delova. Šteta je što fotografija ne može da prenese sitne detalje na figurici i to što im je vek trajanja ograničen ali svakako su svi eksponati jestivi.

Kako određujete koji motiv ćete napraviti?

- Najpre dugo posmatram neko voće ili povrće dok mi se po obliku ne javi neka ideja. Kod jabuke, limuna i slično nema puno razmišljanja ali tikve su zahvalne za rad i pružaju mogućnost puštanja mašti na volju. Često čitav dan provedem rezbareći skulpturu. Za onu jabuku od snega mi je trebalo više od deset sati rada, nekoliko kanti vode u ekstremno hladnim uslovima. Šta ću, kad volim...

 Kakvi su Vam planovi za budućnost?

- Ako sve bude išlo po planu ovih dana bi trebalo da počnem da radim posao u struci ali u sopstvenoj ordinaciji. Nekoliko doktora iz Pančeva me je ohrabrilo da se upustim u to jer stomatolozi i zubotehničari su primorani da usko sarađuju. Mnogo vremena sam proveo na obukama, gde sam radio bez ikakve nadohnade samo da bi što više naučio. Vreme je da se posvetim poslu gde ću biti sam sebi šef i radnik.

Goran Milošević