Uz njegovo ime ne spominje se supruga, ali se spominje kćer Jelena (1798-1824.), udata Štrk i tu se gubi ova grana Perakovih. Sledeća u nizu Perakovih, po godini rođenja javlja se Kata (1815-1886.), udata Butorac. Za nju se takođe ne navode roditelji. Jedan od rodonačelnika jedne grane Perakovih je i Đuro Perak (1833- 1872.), no niti za njega nema podataka o roditeljima. Po godinama rođenja, sledi nam Ivan Perak (1835-1891.), koji je takođe rodonačelnik grane Perakovih, a za njim se pojavljuje Kata (1837-1873.), udata Ivanković. No, o roditeljima nema podataka. Blaž Perak (1849-1899.) takođe je jedan od rodonačelnika grane Perakovih, za kojeg se ne navode roditelji. Najkasnije se javlja Mata Perak (1874-1902.) i on bi bio jedan od rodonačelnika još jedne grane Perakovih. Pretpostavljam da među ovim osobama ipak postoji neka veza, te da imaju nešto više zajedničkog, osim prezimena.
Meni lično, najinteresantnija je ona grana čiji rodonačelnik je Đuro Perak (1833-1872.), koji je bio oženjen Katom, rođ. Mihajlić (1838-?). Iz tog braka rođeni su Stipan (1859-1927.) i Marko (1864-1944.). Stipan se ženi 1877. godine Katom, rođ. Pocrnić (1858-1881.), koja nakon četiri godine braka umire, ali potomaka nemaju. Odmah nakon smrti Kate, Stipan se ponovno ženi Barbarom, rođ. Neralić (1864-1931.). Ovaj brak je bio plodniji, te se rađaju: Marija (1885-1938.), udata Rukavina, moja prababa; Kata (1886-1918.), udata Bogović; Blaž (1889-?); Miša (1893-1946.); Terezija (1896-1937.), udata Blaženić i Julijana (1898-1921.) udata Has. Blaž, sin Stipana i Kate, ženi se 1907. godine Anom (1888-?), rođ. Hendlich iz Opova, a iz tog braka rađa se kđer Katarina (1908-?), udata Damjankov, te se ovde gasi dio grane Perakovih. Drugi sin Stipana i Kate, Marko, ženi se 1882. godine Marijom, rođ. Grgić (1862-?). Iz braka Marka i Marije rađaju se sinovi Ivan (1885-1968.) i Franjo (1888-1965.). Ivan mnogima znan i kao deda Ivo, završio je frizerski zanat i kao mladi frizer obreo se u Temišvaru gde se i oženio Idom, rođ. Strauch (1898-1967.). Nakon Drugog svetskog rata i puno peripetija, deda Ivo i baba Ida pokušali su vratiti vlasništvo nad njegovo očevinom, ali bez uspeha. U Starčevu su proživili poslednje dane uz pomoć familije i prijatelja, a pokopani su na starčevačkom groblju. NJihov sin Franjo (1926-2004.), bio je oženjen Anicom (1927.), rođ. Rajković, koju sam spominjao u napisima o Rajkovićima. Franjo i Anica imaju sina Ivana (1954.), koji živi u Zagrebu. Drugi sin Marka i Marije, Franjo, ženi se 1906. godine Paulinom (1891-1957.), rođ. Kanape, ali su ostali bez dece. Deda Franjo, preko svoje supruge Pauline (Line), nasledio je kuću bogatih Nemaca Zoler, koju je kasnije prodao Simonovićevima, a nakon toga se preselio u Pančevo. Rado je dolazio u Starčevo i to biciklom, a nikud nije išao bez flašice rakije.
U narednim brojevima nastavljam s granama Perakovih.
Svim čitaocima želim SREĆAN BOŽIĆ I NOVU GODINU! MIR BOŽJI, HRISTOS SE RODI !
Vinko Rukavina