Iako u toku raspusta nisam išla na letovanje, dogodilo mi se mnogo stvari koje su mi popravile i ulepšale ovo kišno leto.
Pored toga, što sam nekoliko puta posetila gradski bazen, pročitala sam mnogo lepih knjiga, provodila sam vreme u periodu uživajući u vožnji rolerima i družila sam se sa drugaricama iz ulice. Ponekad bi se moja najbolja drugarica i ja našle jedna kod druge u kući i odgledale neki film, a često smo igrale i društvene igre.
Svaki dan letnjeg raspusta bio je kišan ili sunčan, bio je na neki svoj način lep i ispunjen srećom.
Jovana Đurišić 6/2
Raspust je vreme kada zaboravili na školu i uživamo u slobodnom vremenu. Meni je raspust brzo prošao jer je bio pun lepih događaja.
Za mene je ovoj letnji raspust bio jedan od najlepših koje sam ikada imala. Moji roditelji vole da kampuju, pa i moja sestra i ja isto obožavamo kampovanje. Početak leta, tačnije u julu, počeli smo na crnogorskom primorju u mestu Bečići. Za mesec dana sam upoznala više od dvadeset novih prijatelja sa kojima sam doživela niz uzbudljivih aantura. Mojoj sreći nije bilo kraja. Pored njih sam nučila da provodim puno vremena u prirodi, to jest u kampu, da pomažemo starijima, da brinemo o njihovim kućnim ljubimcima, ali i o ostalim malim napuštenim životinjama. Naučili su me da se ne plašim mraka, pa sam večeri provodila sedeći na klupi ili igrajući žmurke u kampu. Tajne koje smo podelili meeđusobno, zauvek su nas spojile i zbližile.
Sada smo ponovo u školi među svojim starim prijateljima. Očekuju nas nove avanture i izazovi.
Jana Ložajić 6/1
Istina je da moj letnji raspust i nije imao nekih događaja iz porodičnih razloga, ali ono što je obeležilo celu prošlu godinu i letnji rasputs je audicija glumca Bojana Žirovića, to jest mog sadašnjeg mentora. Tu u stvari priča počinje.
Primljena sam na glumu prošlog septembra, a prvu svoju predstavu imala sam baš na letnjem raspustu. Po prvi put sam se isprobala kao glumica. To iskustvo, osećaj, ta moć, ponos i sreća obivali su jači, i teži od mene cele. Osećaj je toliko bio jak da sam treperila od leptirića koji su čekali da polete. U Kulturnom centru “Nebojša Glogovac“ zakazala je moja prva predstava pod nazivom “Grčka Mitologija“ u režiji Bojana i Irine Žirović. Dobila sam zahtevnu ulogu koja je podrazumevala tačnost, preciznost i dobro scensko držanje, koje sam uvežbavala čitave godine. Generalna proba je bila više od katastrofalnog. Svi smo bili izgubljeni i totalno netačni, a svi Bogovi i likovi ličili su na humoristiku. Dok sam koračala do “dasaka koje život znače“ na momenat mi se učunilo da koračam holuvudskim crvenim tepihom. Bilo je grešaka, ispada i upada i smeha. Posle sat vremena nastala je velika tišina i još veći aplauz.
Volim glumu, volim da čitam, i nadam se da će moj veliki san o grčkim bogovima biti veliko iskušenje za Holivud, za jedno 10 godina.
Sofija Savanović 6/2
Imam mnogo omiljenih delova u toku ovog letnjeg raspusta ali zato što nisam išla na neko posebno mesto, ovaj događaj mi se nekako malo više svideo.
Moja starija sestra Ana ima jednu mačku koja se zove Micika. Ona se omacila 22. maja i imala je šest lepih i slatkih mačića. Ana se obradovala kada ih je videla pa je očas posla pozvala mene da dođem kod nje. Kada sam došla, ugledala sam nju i njene mačiće. Obradovala sam se čim sam ih videla. Zatim sam joj rekla kako ima svu sreću, jer kod mene u dvorištu ne prolazi ni jedna mačka. Prošlo je mesec i po dana. Ana je došla kod mene u sobu i rekla da odmah izađem napolje i vidim nešto. U tom trenutku sam pomislila da nije ništa posebno. Osećala sam se malo umorno. Ali ja sam ipak izašla i pogledala šta se tamo nalazi. Kada sam izašla, ugledala sam dva mala mačeta. Jedno je bilo sa tri boje. Bela, crna i žuta. Drugo mače je bilo žuto-bele boje. Oduševila sam se! Odmah sam Anu zagrlila. Ona i ja smo posle grljenja prešle na jednu najbitniju stvar, a to su imena! Mačka koja je bila žuto-crno-bela dobila je ime Micika jer je i po izgledu i po karaktru bila na majku. A drugom mačetu smo dali ime Tomi.
Ovo je bilo jedno veoma lepo iskustvo u mom životu! Jer, do sad nikad nisam imala mačku.
Kristina Anđelković 5/2
Šta me čini srećnom
Sreća je relativna stvar, svaki čovek doživljava sreću na različite načine.
Sreća je drugačiji pojam za ljude zato što ljudi imaju drugačije sudbine. LJudi sa problemima u životu žive za trenutak kada će im se problemi rešiti. Na izgled imućniji ljudi imaju sve. Deluje nam kao da nemaju nikakve probleme i kao da žive život iz snova, međutim nije tako. Iza sve te raskoši ponekad se kriju veliki problemi i usamljenost. U globalu je rasprostranjeno da ljudi misle da sreću čine materijalne stvari. Svi žele skup auto, luksuznu kuću i letovanje iz snova. Malo njih danas shvata da je za sreću dovoljan zdrav život i momenti sa drugim ljudima. Ovaj svet se treba promeniti i ljudi treba da se fokusiraju na prave stvari u životu.
Mene male stvari čine srećnom. Smatram da je život prekratak da bi se fokusirali na materijalne stvari i da treba što više da se posvete ljudima do kojih im je stalo.
Aleksandra Radosavljević 8/4
Moj deka
Moj deka se zove Sava.
On je majstor, uvek pravi:
stolice, vrata i stolove.
Kada mi roditelji nisu tu uvek me vodi na trening,
ponekad ide da diže ploču.
Ponekad igramo razne igre sa mlađom sekom.
Nemanja Stankov 3/2
Moj deda ima brk,
kad se nasmeje
vidi mu se zub,
kosa mu je bela,
obrazi rumeni, dođi pile
tako mi veli.
Ime mu je Dragiša,
zovu ga Miša.
Sanja Ivanov 3/2