Svi oni trebalo bi studente da obrazuju po Bolonjskoj deklaraciji o obrazvovanju. Kao i mnoge stvari koje su nam plasirane spolja i ona je prihvaćena ali ne i prigrljena. Takođe, smerova ima puno a podrške ima malo. Informacija ima raznih, dostupnih, nedostupnih uglavnom netačnih i polutačnih. Svakako, sada su upisi za ovu godinu već prošli, osim za doktorante na pojedinim fakultetima. Šta ste upisali - upisali ste, mada to nije nepromenjiva stvar. Ukoliko rešite nešto da promenite ili ćete ipak sačekati sledeću godinu, postoji par stvari koje bi možda trebalo da znate.
Kao neko ko je bio “na obe strane“ u smislu studiranja i na privatnom i na državnom fakultetu, imam neki uvid u ono na šta bi trebalo obraditi pažnju, kao i na neke prednosti i mane obe strane. Ukoliko se odlučujete za privatni fakultet, jedino na šta trebate da obratite dodatnu pažnju, jeste akreditacija. Da li je određena ustanova akreditovana proverite u Komori za akreditaciju i proveru kvaliteta obrazovanja u Beogradu. Ako vam oni izdaju potvrdu da je ustanova ili konkretan smer akreditovan, tu brige prestaju. Eventualno, ostaju one oko finansiranja studija, jer ono za naše uslove ipak košta poprilično ( mada toliko uglavnom košta i samofinansiranje na državnom fakultetu, a u nekim slučajevima košta i više od privatnog). Nije loše proveriti ni program studija i to koliko se on poklapa sa istim smerom na državnom fakultetu, ako takav postoji, ukoliko planirate dalje da se obrazujete na državnom fakultetu, kako bi izbegli polaganje diferencijalnih ispita. Takođe, spremite se da slušate i predrasude oko privatnih fakulteta a nekada zbog istog budete odbijeni na konkursu za posao. To kod nas nije ništa čudno, ali može se prevazići. Prevazilazi se znanjem, kada imate znanje, nije bitno koji papir držite u rukama. To znanje dobro je dopuniti dodatnim domaćim i stranim literaturama koje su dostupne i na internetu i u različitim bibliotekama. Kod državnih fakulteta dobra stvar je budžet, tj. najbolja stvar je budžet! Takođe, dobro je to što sa njihovim indeksom imate razne studentske pogodnosti (mada to možda možete ostvariti i sa indeksom privatnog fakulteta - vredi proveriti). Studiranje na državnom fakultetu zahteva više strpljenja. Profesori su često čak više dostupni u odnosu na privatne studije ali su stvari mnogo lošije oragnizovane. Procedure su takođe malo koplikovanije, odnosno nekako se pretpostavlja da vi to sve sami znate iako vam niko ništa nije rekao, pa pitajte, pitajte, pitajte... Ono što nije toliko dobro je to što se same nastave i učenja tiče, jeste to što se još uvek forsira “bubanje“, pa su znanja koja se tamo stiču većinski teorijska i prilično odvojena od prakse. Stvari na državnom fakultetu više su okrenute “nauci“ a manje primeni, ali to se isto da prevazići i preduprediti. Odande ćete izaći prilično nespremni za rad, osim ukoliko niste sami spremni da tražite različite oblike prakse, pripravničkog staža i slično, gde ćete naučiti sve to da primenite, što toplo preporučujem jer tada ste kompletni i potpuni. Dobro je to što su razni oblici prakse i dodatnih edukacija vrlo često dostupni na samom fakultetu ili se organizuju na njemu od strane različitih institucija, priznati su a nekada i plaćeni pa su svakako dobra opcija.
Kako god bilo, ono što je najvažnije jeste vaš lični pristup studiranju i spremnost da se zaista potrudite, a pre svega da volite to što studirate. Jer, tada je sve daleko lakše i zanimljivije, kao i da svhvatite na vreme da su studije obrazovanje za život.
dipl. psihilog Maja Đurišić