Kada i zašto si počeo da treniraš odbojku?

            - Počeo sam da treniram krajem petog razreda. Pre toga sam trenirao druge sportove ali su mi brzo dosadili i hteo sam da probam nešto novo. Otac i stric su bili odbojkaši Borca i kroz razgovor sa njima odlučio sam da se i ja okušam u ovom sportu, da odem na neki treninig i da vidim da li će mi se dopasti. Odbojka mi si se svidela na “prvu loptu“ i eto, do danas nisam menjao mišljenje, skoro sedam godina.

            Zaigrao si za prvi tim?

            - Da, već dve sezone sam u prvom timu, odnosno igrač sam pod ugovorom. Prvi ugovor potpisao sam već sa 17 godina. Međutim, iako se “skidam“ za prvih dvanaest, nemam često priliku da ulazim u igru jer sam u timu ubedljivo najmlađi. Sledeći tehničar po uzrastu stariji je desetak godina i iskusniji od mene, tako da čekam svoju priliku.

            Koristiš li svoje prilike na utakmicama?

            - Najizazovnije su utakmice u prvom timu. U prošloj sezoni trener Dušan Jović mi je dao šansu da se oprobam u igri. Odigrao sam skoro celu utakmicu protiv ekipe iz Kuršumlije. Pobedili smo 3:0 u setovima, a ja sam dosta doprineo toj pobedi. To mi je za sada najdraža pobeda, jer sam iskoristio ulazak u igru na najbolji mogući način.

            Tvoj najjači adut u igri?

            - U skladu sa pozicijom, to je svakako tehnika. Brzina i snaga za sada manje-više (smeh), ali radim na tome.

            Najdraži uspeh?

            - Najdraži uspeh do sada, ostvario sam u pionirskoj selekciji. Osvojili smo treće mesto u Vojvodini i peto u Srbiji. Bili smo zaista dobra ekipa. Trener nam je tada bio Davor Milošević. NJemu dugujem i zahvalnost jer me je on prebacio sa pozicije libera na mesto tehničara, koja mi više odgovara i na kojem mogu više da doprinesem.

            Uslovi za treniranje?

            - Uslovi su relativno dobri. Treniramo u Hali sportova na Strelištu. Hala ispunjava sve uslove za Prvu ligu Srbije i pruža mogućnosti da se nakon treninga istuširamo i sredimo. Blizu je Starčeva pa nije teško ni doći do nje. U prvom timu su još trojica Starčevaca pa zajedno putujemo kolima.

            Atmosfera u ekipi?

            - Ona je zaista na dosta viskom nivou! Pozitivna je, često se šalimo, puno je dobrih i lepih momenata i širi se dobra energija među igračima. Nekog konflikta zaista nema. Družimo se i van tima. Pre treninga ili utakmice odemo na kafu, ili nakon utakmice sednemo da saberemo utiske.

            Kako usklađuješ slobodno vreme i treninge?

            - Treninge imamo pet puta nedeljno. S obzirom na to da još uvek idem u srednju školu, četvrta sam godina, ponekad ne stignem da odem na trning, naročito kada idem u popodnevnu smenu. Trener i predsednik kluba imaju razumevanje, jer škola je ipak važnija. Preostalo slobodno vreme sviram gitaru i volim da gledam filmove. Takođe, volim i da igram igrice kada mi se ukaže prilika.

            Imaš li uzore u sportu?

            - Od kada sam počeo da se bavim ovom sportom Nikola Grbić bio je i ostao moj najveći uzor. On je jedan od najboljih tehničara naše reprezentacije.

            Planovi za budućnost?

            - Odbojku volim i planiram za sada da ostanem u klubu i tu pružim svoj maksimum. Privatno, planiram da upišem fakultet. Nadam se da ću uspeti da uskladim sve obaveze.

            Zbog čega bi neko trebalo da se bavi odbojkom?

            - Sport je veoma zanimljiv i lep. Iako je beskontaktni, potrebno je dosta snage i veštine na terenu kako bi se protivnik savladao. Takođe, u ovom sportu trenutno postoji potreba za igračima, tako da su veće šanse za uspehom ukoliko se redovno trenira.

Marko Ivošević