ПРВЕ СЕОСКЕ НОВИНЕ, ОСНОВАНЕ 1994.

Broj 20131.10.2010.

  Redakcija Starčevačke novine na kućnu adresu Glavna strana
Aktuelno
Društvo
Intervju
Kultura
Sport
Naslovna strana

 

 

Komentari

 

 

Diplomatija

 

Mnogobrojni gosti iz ambasada prijateljskih zemalja posećuju naše mesto sve češće. Poslednja prilika za kulturnu razmenu bila je prošlog meseca, kada su četiri ambasadora i predstavnici dve ambasade, posetili Starčevo prilikom organizovanja večeri Republike Kube u našem mestu. U prepunoj Velikoj sali Doma kulture , Starčevci i njihovi gosti, uživali su duže od dva časa u ritmovima Kube, a nova druženja već se najavljuju. Naredna prilika je već 7. novembra, kada će Starčevo posetiti “stari“ gosti - iz Angole. Oni su letos priredili veličanstven koncert na Trgu neolita, došli su ponovo u Starčevo na poziv ambasade Kube prilikom kubanske večeri, a sada su odlučili da obeležavanje 35 godina od sticanja nezavisnosti njihove zemlje započnu - baš u Starčevu. To je velika čast za naše mesto, jer se malo ko može pohvaliti takvim “diplomatskim aktivnostima“.

            A one druge, komunalne aktivnosti teku po planu. Izgradnja kanalizacije se bliži kraju, sve se odvija kako je planirano, a nedavna poseta gradonačelnice Pančeva Vesne Martinović, pružila je priliku da se svi u to uvere. Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda je objekat kakav ima malo ko u Srbiji. Rešavanjem problema otpadnih voda, Starčevo će se visoko kotirati na ekološkoj mapi Srbije.

            Tome u prilog ide i činjenica da će uskoro starčevačka deponija na putu ka Omoljici postati prošlost. Zajedničkim sredstvima, Republika Srbija i Grad Pančevo, omogućili su saniranje deponije od koje će ostati samo pretovarna stanica. Još jedan korak ka mapiranju na ekološkoj karti Srbije.

            Na kraju, kada se uzme u obzir da smo već “mapirani“ kao sredina koja izuzetan značaj daje kulturnim aktivnostima (Festival tamburaša, Rok fest, Festival akustične gitare, gostovanja eminentnih kulturnih radenika...), u kojoj je sport na visokom nivou (fudbal u Vojvođanskoj, a odbojka u Prvoj ligi Srbije) i kada se na to dodaju komunalni uspesi, ko može da kaže da nismo podigli nivo življenja u Starčevu na lestvicu koju će drugi teško preskočiti.

Petar Andrejić

 

 

Posle paradiranja prestonicom, pojedinci su “skoknuli“ da se malo po(Đe)nove tek da malko prekrate vreme, jer došao je na red večiti derbi. I, kada se očekuvalo finale ludila, gle čuda - nije pirnuo ni povetarac! Međutim, biće da se “zlo“ samo primirilo i raštrkalo na razne strane i da je svuda oko nas (a, bogami, i u nama samima)...

 

U epizodi:  Udri po Jevropi!

 

Tračoslava (oduševljeno što se nalazi na novosagrađenom objektu): - E, bre, komšo, nek' si me nater'o da gledam utakmicu od ovo naše komšijsko momče. Ni da ti se baš razumevam u to pikanje, al kako saziđaše ovo čudo, kako se ono veli, standion?!

Šeširdžija (zadubljeno usmerenog pogleda ka zelenom tepihu): - Ma, deder komšinka, mani stradion, usresređivaj se na teren. Ove komše kak' kidišu, bo'me će nam ga srihtati. A, ovaj naš omladinac nešto mlogo trči van šesnes'!

Tračoslava: - Pa, ni mu je lako kade ga onaj stalno odguriva. Brezobraznik jedan - ni mu je ovo grad da se mangupira!

Grmalj (sav crven od delirijuma i “unučeta“): - Pravo veliš, tetka! A ti mali, fataj toga gradskog parizera za gušu, jadan ne bio! Nemo' divanit' nego udri međ' rogove. E, si bre neka seka-persa, kukava ti majka...

Sponzorojka (prekide doterivanje šminke na ogledalu): - Zn'či, kome ti, bre, matori, da je seka-persa! Zi-pa, kako se obraćaš mom dečku, on je baš lik za medalju!

Grmalj (poskočivši još energičnije kad vide kako sevaju pesnice na terenu): - Za koju medalju - jel za hrđavu! To, matori, šibaj ga u mozak pederaški (oduševljeno kriknu kada jedan stariji igrač krenu da deli ćuške gostujućem nestašku). Si vid'la mala - brez starca, nema udarca!

Student (posmatrajući iz prikrajka): - I to kapiten! Baš udara kapitenski, kako dolikuje - u glavu i to, kako rekoste, manjinske ugrožene grupacije...

Grmalj (isprazni sadržaj iz čokanja): - Ko bre ugrožen, hik?! Nek' se ti bolesnici seksaju do milu volju u neki budžak, samo ne u moju državu! Ej, bre ud'ri ga da mu ne silazim dole (i baci flašicu na teren).

Sponzorojka: - Zn'či, ljubavi, ubi geja (i baci ogledalo u publiku)!

Student: - Dakle, ponovo nasilje, incidenti i, naravno, govor mržnje...

Grmalj: - Ma, džaba ja zborim, kad ovi biju (gostujući nestaško preuze inicijativu u tabanju). Daj, bre,  'vamo taj štap, čiča (krene da maše štapom i preskače ogradu)!

Šeširdžija: - Ako druškane, zamani po neprijatelju! Al' mi ga vrni poslen, ne mogu hodati brez njega!

Student: - Ko kaže da kod nas ima huligana - samo nevina “deca“ (na terenu) i bezopasni “starci“ (na tribina) koji tako obožavaju da dragim gostima “poklanjaju“ suvenire - razna ogledala, ambalažu od “ekskluzivnih“ pića, vaspitne štapove, ali i baklje, kamenice, molotovljeve koktele... Još samo da ispunimo par “uslova“ iz famoznog evro-upitnika, i eto nas u Evropi i to prikladno (fantomski!) odeveni u sred Đenove! Ili bar u pojedinim tamošnjim “instutucijama“!

            I, svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno, nastavili da “navijaju“ za neku bolju budućnost...

* * *

            Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, osim što je došla žuta jesen, beru se 'kuruzi, dovršavaju se građevinski radovi na prečistaču, sprema se deseti jubilarni tamburaški festival, “Kreativni nered“ proslavio četvrti rođendan, a posle niza osrednjih i loših rezultata fudbalera “Borca“ ceh je morao da plati, kako je u takvim situacijama običaj, niko drugi nego - trener Sesa!

Jordan Filipović

 

 

Kad nas neko napusti...

 

Pregledavajući naslove mojih “Crtica iz prošlosti“, a i nedavna smrt supruga moje sestre, ponukalo me je da pokušam opisati po sećanju sve što se događalo i kakvi su bili običaji kada je neko zauvek napustio ovozemaljski život.

Kako je smrt sastavni dio života svake osobe, tako su i u našem Starčevu ljudi to prihvatali, osim onih koja su bile neočekivane ili koje su se dogodile kao posledica nekog nesrećnog slučaja ili iznenadne bolesti. Kod očekivanih, cela familija se polako prirpremala  na taj trenutak, pa se tako i umirućem znao pozvati sveštenik koji bi ga “odrešio“ od greha ili pak dao “poslednju pomast“. U trenutku smrti palila se sveća i po mogućnosti pružila umirućem u ruku, a ujedno se otvarao prozor, kako bi po verovanju, duša pokojnika lakše napustila kuću, a u prostoriji je vladao neki posebni mir. Kada su se prisutni uverili da je uistinu nastupila smrt, običaj je bio i da se zaustavi zidni sat, a ako je u prostoriji bilo i ogledalo, prekrilo bi se belom plahtom.

Dok je telo upokojenog još “toplo“ tj.  dok još nije nastupila ukočenost, telo je trebalo oprati i obući u prikladno odelo, te spremiti za sahranu.

Obično je u selu bilo ljudi ili žena koji to obavljali,a neizostavan je bio i berberin u slučaju muškog upokojenog. Baba Marta Negovanova, bila je žena koja je mnoge pokojnike okupala u obukla za večni počinak. Pokojniku ili pokojnici oblačilo se obično ono što je za života sam odredio za slučaj smrti ili pak ono što je od svečane odeće najviše voleo. Uz pokojnika u sanduk stavljale su se i neke njegove lične stvari, a obično molitvenik - knjižica uobičajenih molitvi, kao i brojanice ili krunica omotana oko prekrštenih ruku. Kako nekad nije bilo prodavnica  pogrebne opreme, sve potrebno trebalo je imati kod kuće, a sanduk i krst izradivao je po potrebi neko od seoskih stolara. Trebalo je, takođe, obavestiti i nadležne o smrti, doktora ili mrtvozornika, mesne vlasti, a i zvonara, kako bi odmah pri prvoj redovnoj zvonjavi obavestio selo o smrti sumeštana ili sumeštanke. Kada se dobila potvrda o smrti, trebalo je ugovoriti i vreme sahrane, a za to je trebalo i organizovati i kopanje groba. Nekada nije bilo niti to organizovano već se moralo pobrinuti i naći ljude koji će iskopati grob, a nakon ukopa ga i urediti.

Kako je uobičajeno da pogreb nije pre nego protekne bar 24 sata od trenutka smrti,a kako nije bilo mrtvačnice, pokojnik je obično ležao na odru u kući i običaj je bio da se uz odar dežura celu noć ili kako smo mi to zvali “totenvoh“ od nemačkog “Totennjache“. Žene su obično uz odar molile prigodne molitve ili krunicu, a muški su u drugoj prostoriji prepričavali dogodovštine. Uz uzglavlje odra gorele su sveće a ispod nogu stajala je obično hoklica prekrivena belim šlinganim peškirom i na kojoj je bila posuda sa svetom vodom u kojoj je bila grančica ruzmarina ili suvog bosiljka kako bi se moglo poškropiti pokojnika. Telo pokojnika obično je bilo do pola prekriveno belom plahtom - pokrovom, kojiim se prekrilo celo telo, a bilo je po sredini prorezano u obliku krsta. Svi koji su dolazili da odaju počast pokojniku, a familiji izraze saučešće, uz pokojnika su ostavljali poklone - pozdrave  ili u obliku voća, bombona, ponekad čokolade ili novca za svoje umrle. Takođe su donosili i sveće te ih palili uz odar.

Pri ostavljanju poklona ili paljenja sveća, žene su najčešće naricale, tj. oplakivale su kako pokojnika tako i svoje preminule članove familije, spominjući imena.

Priču ću nastaviti u sledećem broju, a do tada...

Vinko Rukavina

 

 

Zdravlje zuba

 

            Menjanje loših navika je možda nešto najteže što stoji pred čovekom. Jedna od veoma loših navika u Srbiji, generalno, jeste loša briga o oralnom zdravlju. Mnogi podaci nam nesumnjivo govore da su nam zubi slabija strana.

            Pre nekoliko godina rađeno je istraživanje čiji rezultati ukazuju na vrlo mali stepen pažnje koju posvećujemo nezi zuba i zdravlju usne duplje. Prema rezultatima istraživanja koje se odnosilo na populaciju srednjoškolaca u Srbiji, njih 3,7% nikad ne pere zube, 65,4% pere zube ujutru i uveče, posle svakog obroka zube pere 26%, a samo 4,9% srednjoškolske dece pere zube posle konzumacije konditorskih proizvoda, tj. slatkiša. Posle ovih frapantnih podataka o tome kako o dentalnoj higijeni vode računa đaci u srednjim školama, može se samo naslutiti koliko odrasli zapravo pridaju značaj toj toliko bitnoj stavki u brizi o celokupnom zdravlju. Podaci nas i tu ostavljaju zabezeknutima. Naime, najnovija istraživanja pokazuju da adultnom stanovništvu pretežno nedostaje od jedan do pet zuba i to u 40% slučajeva, dok samo osam procenata odraslih građana Srbije u vilici ima sve zube.

            Komentari i rasprave na ovu temu su suvišne, jedino što može poboljšati ove vrlo loše trendove jeste edukacija mladih, od predškolske dece, pa sve do adolescenata. Redovni stomatološki pregledi su najbitnija stvar u celoj ovoj priči. Navika odlaska kod zubara nije nam svojstvena, a kod nas je sve svedeno na vađenje zuba, ili eventualne protetičarske intervencije, kad je u pitanju starije stanovništvo. Ne postoji bolja preventiva od redovnih poseta stomatologu. Sa druge strane, argument koji se nameće sam po sebi jeste cena zubarskih usluga u Srbiji. Odgovor je jednostavan. Dakle, deca i mlađi do 18 godina imaju pravo na besplatne preglede i stomatološke intervencije, stoga ne treba čekati da problem iskrsne, već treba blagovremeno brinuti o prevenciji i težiti suzbijanju loših navika po pitanju oralne higijene kod mladih.

            Razlozi zbog kojih se potencira ova tema jesu konsekvence koje su rezultat loše oralne higijene. Bezmalo desetak bolesti srca uzrokuju upravo oralne upalne bolesti. Medicinske studije govore da su oralne upale u uskoj liniji povezane s visokim rizikom od bolesti srca. Prema tome, ljudi s parodontalnim bolestima imaju  veći rizik od bolesti srca i imaju dvostruko veći rizik od srčanog udara, nego ostali ljudi. Bolesti desni mogu da dovedu do kardiovaskularnih smetnji, jer povećavaju stepen upale po celom telu. Upala, oticanje, crvenilo, toplina i bol. Na taj način telo se štiti od povrede. Sem toga, loše zdravlje zuba kod trudnica povlači i veći rizik od prevremenog porođaja, ili komplikacija kada je reč o težini novorođenčadi. S tim u vezi, apeluje se na intenzivniju kontrolu zuba kod trudnica, što zbog njih samih, ali najviše zbog zdravlja bebe. Pored ovoga, bolest desni može pospešiti i razvoj dijabetesa, zbog toga što uzrokuje povećanje nivoa glukoze u krvi.

            Spisak svih bolesti za koje je bolest zuba samo inicijalna kapisla, vrlo je veliki. Potaknuti ovim činjenicama, stomatolozi i ljudi koji se bave zdravljem stanovništva, pokrenuli su manifestaciju koja se održava već 20. put. Reč je o Nedelji zdravlja usta i zuba, tokom koje se radi na edukaciji koja se odnosi na očuvanje zdravlja usta i zuba. Učešće u ovoj akciji svake godine uzimaju mnoge zdravstvene ustanove, humanitarne organizacije i mediji. Cilj je očigledan - upoznavanje građana sa svim opasnostima po zdravlje, koje su izazvane lošim navikama po pitanju brige o dentalnom zdravlju.

            Kako se da primetiti, spremnost države da učestvuje u akcijama edukacije građana o važnosti ove teme, ne može da se ospori. Jedina slaba karika jesu građani, koje je najteže odvići od uvreženih stavova i loših navika. Zato, potrebno je imati na umu da samo prihvatanjem dobrih poruka i saveta, a odvikavanjem od navika koje nam pogoršavaju zdravlje, možemo svoj život učiniti kvalitetnijim, a samim tim i dužim.

Dalibor Mergel

 Vrh strane

 

 

Glavni i odgovorni urednik Petar Andrejić, izdavač Kreativni kulturni klubE-mail: [email protected]

© 2010. Webmaster

Sajt je optimizovan za IE 7 i rezoluciju 1024 x 768