Intervju

ZORANA VLADU, DIREKTOR TURISTIČKE ORGANIZACIJE PANČEVA

Turizam ima potencijal

Lokalitet Starčevo-Grad ima izuzetno veliki potencijal za izgradnju turističkog kompleksa, tematskog parka koji može biti turistička atrakcija i značajna turistička destinacija na republičkom i međunarodnom nivou.

            U poslednjih nekoliko godina ubrzano se razvija seoski turizam u našoj zemlji. Kakvi su potencijali naših sela?

            - Kada govorimo o strateškim resursima ruralnog turizma, odnosno potencijalima naših sela, to je pre svega izuzetno povoljan geostrateški položaj na međi nekoliko istorijskih kulturnih krugova i povezanost sa Beogradom, čija blizina predstavlja veliko potencijalno tržište, veliki neiskorišćeni potencijal podzemnih i nadzemnih voda, počev od bogatstva termalnih izvora u Omoljici, zaštićenih prirodnih dobara - parka prirode Ponjavica i Ivanovačke ade. Zatim Brestovačke ade, reka Nadele, Tamiša, pa do Dunava, sa svojim rukavcima, ostrva Štefanac i Forkontumac - izletište Bela stena, koje čine jedinstvenu strukturu prirodnih atrakcija. Tu su i nedirnuta prostranstva agrarnih područja, lovno-ribolovnih zona, šuma i vinograda koji se obnavljaju u području Dolova, obodi Delibatske peščare, čije slike stvaraju prepoznatljivi imidž bogatog pejzaža. Bogatstvo različitosti- multietičnost i multikulturalnost, sa nasleđenom baštinom spomenika različitih kultura, s velikim brojem očuvanih crkava u selima, manastir Vojlovica, bogato industrijsko nasleđe i jedinstveno arheološko nalazište Starčevo-Grad, čine strukturu kulturnih atrakcija. Takođe, sklonost slavlju i festivalima, sa određenim brojem prepoznatljivih manifestacija u seoskim sredinama na teritoriji Grada Pančeva, gde treba uključiti i bogatstvo gastro ponude. I ono što je jako bitno jeste pozitivan odnos seoskog stanovništva prema turizmu, otvorenost, gostoprimstvo i pozitivan emotivni odnos koji gost dobija kao rezultat svog boravka.

            Koliko nam otežava situaciju nedostatak hotela?

            - Jedan od ključnih problema jeste nedostatak hotela. Nažalost, preko dve decenije se puštalo na volju nekontrolisanom i neodrživom razvoju turizma, koji je rezultirao nezadovoljavajućim objektima za smeštaj, a sada i nedostatkom hotela. Na takvoj patogenoj strukturi smeštajnih kapaciteta, razvila se isto takva struktura turističke tražnje. Možemo da obezbedimo infrastrukturu, ali ako nema hotela to nam umanjuje ne samo ekonomske efekte, već ozbiljno ograničava razvoj turizma. Istraživanja u Srbiji su pokazala da 93 %  stranih turista odseda u hotelima. Teritorija Pančeva se nalazi u okviru tzv. Regije Dunava, koja je jedna od najznačajnijih turističkih regija u Evropi i stoga ima veliki potencijal za buduća ulaganja. Renoviranjem postojećih hotela (pod uslovom da se budući vlasnici opredele za hotelijerstvo) i izgradnjom novih, jedino se mogu stvoriti uslovi za ozbiljniji napredak turizma. Ali nedostatak hotela nije jedini problem za pančevački turizam...

            Ako se ne varam, Pančevo sada ima privatni smeštaj koji je registrovan?

            - Radi se o kategorizaciji smeštaja u ugostiteljskim objektima, domaćoj radinosti i seoskim domaćinstvima. To je u nadležnosti lokalne samouprave i jedan od načina kako smo počeli da rešavamo nedostatak smeštajnih kapaciteta. Značaj je i u tome jer je to dodatni prihod onima koji izdaju smeštaj, a naplata boravišne takse je prihod grada. Možemo se pohvaliti sa nekoliko objekata privatnog smeštaja, u poslednje vreme, koji je na zavidnom nivou. Ali daleko od toga da možemo biti zadovoljni sadašnjom ponudom smeštajnih kapaciteta. Mi ćemo dati maksimum da pomognemo svima koji su zainteresovani da se uključe. Ministarstvo ekonomije je dalo u toku prošle godine malim privrednicima 320 miliona dinara kredita za podsticanje smeštajnih kapaciteta ugostiteljske privrede. Takođe, postoje i bespovratna sredsva u okviru ovog i Ministarstva poljoprivrede, kao i pokrajinska sredstva koja pospešuju razvoj smeštaja u seoskim domaćinstvima i domaćoj radinosti. Radićemo na popularizaciji i edukaciji, posebno seoskih domaćinstava kada je u pitanju kategorizacija. Cilj nam je da s jedne strane dobijemo pravi uvid u situaciju kada je u pitanju privatan smeštaj a sa druge strane, da uvedemo standard kvaliteta sa fokusom na potrebe potrošača. Pančevo kao turistička destinacija treba da dobije prepoznatljiv kvalitet privatnog smeštaja. To je osnovni preduslov za razvoj ruralnog turizma.

            Neolitsko naselje Starčevo-Grad moglo bi biti jedno od turističkih mesta?

            - Lokalitet Starčevo - Grad ima izuzetno veliki potencijal za izgradnju turističkog kompleksa, tematskog parka koji može biti turistička atrakcija i značajna turistička destinacija na republičkom i međunarodnom nivou. Može ostvariti ekonomske efekte i popularisati turističko-kultorološki sadržaj, čijom bi se eksploatacijom mogli stvoriti uslovi za dalja istraživanja ovog lokaliteta.

            Resursi njegovog potencijala su pre svega pozicija na levoj strani toka Dunava, koji privlači putnike iz evropskih zemalja, nalazi se na međunarodnoj biciklističkoj Dunavskoj ruti “EuroVelo 6“, blizina Beograda i mogućnost povezivanja kroz tzv. “puteve kulture“ sa Lepenskim Virom i Vinčom. Pre svega, neophodno je sastaviti stručan tim i uraditi ozbiljan projekat, da bi sledeći korak bio apliciranje u postojećim evropskim i domaćim fondovima, posebno kada je u pitanju razvoj turizma na Dunavu.

            Koliko finansije i da li sputavaju razvoj turizma?

            - Kada je u pitanju Pančevo, u turizam se dugo ništa nije investiralo. Danas je turizam najbrže rastuća i najperspektivnija grana privrede. Može doprineti većem zaposlenju, popunjavanju gradskog budžeta i oporavku privrede, ali kao i u svakoj privrednoj grani, za to su potrebna ulaganja.   Izuzetno je važan planski pristup razvoja turizma Pančeva i izrada projekata iz ove oblasti, jer se “kuća gradi od temelja“ i bez toga danas nije moguće aplicirati za sredstva. Turisticka organizacija Pančeva je Planom i programom za ovu godinu predvidela izradu Strategije - plana razvoja turizma za teritoriju grada Pančeva i zoniranje turističkih prostora, ali usled nedostatka sredstava to će sačekati, nadam se, sledeću godinu. Kada su u pitanju finansije, ono što se trenutno dešava u turizmu Pančeva je “status ljuo“. Tu smo gde jesmo, a Grad treba koncipirati gde želimo da budemo.

            Kakav je vaš lični doživljaj seoskog turizma? Da li vas i šta u tome privlači?

            - Ako me pitate za lični doživljaj, ruralni turizam je veliki deo mojih interesovanja i tema mog naučnog rada u okviru doktorata koji spremam.

            Ono što je važnije jeste da ovaj turistički proizvod otvara turističkoj tražnji seoske sredine, a gostima prezentuje tradicionalnu gostoljubivost i životne vrednosti lokalnog stanovništva. Ruralni turizam je poluga ekonomskog razvoja i podizanja životnog standarda u seoskim zajednicama, a bazira se na principima održivog razvoja i očuvanja prirodnih resursa, kao i kulturnog nasleđa i mora postati jedan od prioritetnih interesa lokalne zajednice.

            Koliko ste zadovoljni manifestacijama koje se često održavaju u Starčevu?  Veliki broj njih posećuju ljudi koji nisu iz našeg grada.

            - Starčevo je sve bogatije događajima i određene manifestacije predstavljaju deo turističke ponude Pančeva i nalaze se u našem godišnjem kalendaru. One su značajne jer osim ekonomskih efekta, imaju jak uticaj na kreiranje imidža o sredini u kojoj se održavaju i kojima Turistička organizacija Pančeva daje podršku u organizovanju, unapređenju i promociji. Starčevo ide napred i razvija se. Za pohvalu je sve ono što je do sada urađeno i napori koji se ulažu za kvalitetniji život sadašnjih i budućih naraštaja.

Ivana Vojnović

LICE S NASLOVNICE: JELENA BOJOVIĆ, ESTETIKA I FOLKLOR

Sve što želim, ostvariću

            Jelena Bojović je rođena 1991. godine u Pančevu. Osnovnu školu je završila u Starčevu, a njena odluka da u budućnosti radi posao koji voli rezultirala je upisom u školu za negu lepote u Beogradu gde je završila smer pedikir, manikir. Član je folklorne sekcije Doma kulture od malih nogu a trenutno je deo prvog folklornog ansambla. Folklor joj je ljubav koje se nikada neće odreći. U slobodno vreme povremeno se bavi džogingom, tek radi održavanja kondicije. Voli izlaske i zabavu, a u budućnosti joj je želja da pokrene sopstveni posao u struci za koju se školovala.

            Zašto smatraš da je posao pedikir, manikir pravi izbor za tebe?

            - Vrlo rano sam shvatila da ženska populacija u našoj zemlji nema neki izbor kada je posao u pitanju. Sa završenom ekonomskom školom bila bi ko zna koja po redu na spisku čekajući zaposlenje, a dalji izbor se svodi na to da radim kao konobarica ili kaserka i još ko zna koliko poslova koji su slabo plaćeni i bez mogućnosti napredovanja.., Uz dužno poštovanje ljudima koji rade te poslove, znam da im nije lako. Ja sam vrlo mlada zaposlena u struci za koju sam se školovala i koju volim, smatram da sam učinila pravi izbor.

            Koliko je za tebe bilo teško školovanje?

            - Svaka škola je teška ako ne igraš po pravilima koja su predviđena za to. Meni lično, a i većini ljudi koji su se školovali u Beogradu, posebnu teškoću predstavlja putovanje do škole i nazad kući. U većini slučajeva menja se po nekoliko prevoznih sredstava, vrlo malo vremena ostaje za učenje jer školski dan traje bukvalno od ranih jutarnjih sati, pa do večernjih. Često sam bila primorana da učim u vozu na putu do škole... Zanimljivo je da to isto radi većina učenika koja putuje vozom. Velika motivacija mi je bila i to što su neki ljudi govorili da nema ništa od toga, da ja to ne mogu izdržati pa sam se nekako zainatila i istrajala.

            Misliš da posao koji radiš ima perspektivu?

            - Mislim da ima i sve više je tražen. Pogledajte samo u Starčevu, postoji nekoliko mesta gde ljudi ljudi mogu da rešavaju probleme estetike. Mnoge stvari pa čak i lakiranje noktiju se više ne radi u kućnoj radinosti nego u salonima lepote. Zanimljivo je i to da sve više muškaraca posećuje ovakve salone, neke stvari kao što su, na primer urasli nokti, nema potrebe da se problem  rešava hirurškim putem, to se sada radi u slonima lepote.

            Veliki si ljubitelj folklora i narodnih igara?

            - Moji prvi koraci, kada je folklor u pitanju, datiraju iz perioda predškolskog uzrasta. Vremenom, kako sam rasla tako sam sve ozbiljnije ulazila u tu priču i evo me danas, član sam prvog Folklornog ansambla Doma kulture. Žao mi je što danas prvi ansambl nije toliko aktivan kao mlađe folklorne grupe... Razlog je jednostavan, stariji smo i svi imamo nekih poslovnih i drugih obaveza. Nemamo često probe kao nekada ali bitno je to da se nekako svi okupimo kada je najpotrebnije.

            Da li su putovanja i druženje razlozi tolike ljubavi prema folkloru?

            - Svakako da te stvari imaju velikog udela. Najveća nagrada je kada u nešto ulažeš svoj maksimum  kroz mukotrpan rad i znoj a onda se pojaviš na sceni u narodnoj nošnji i pokažeš publici šta znaš. Sledi nagrada kroz salvu aplauza i to je jako dobar osećaj. Druženje je naravno jako bitno da bi čovek živeo zdravo. Moram priznati da sam kroz folklor imala nezaboravne provode i druženja. Proputovala sam kroz zemlje u okruženju, ko zna da li bi ta mesta ikada obišla u sopstvenoj režiji. Ovako, uz društvo i koncerte, sve to je ostavilo dubok trag u mom životu. Nadam se da će biti još takvih trenutaka u mojoj karijeri.

            Postoje planovi za budućnost u vezi folklora?

            - Suviše sam emotivno vezana za starčevački folklorni ansambl i po tom pitanju nikada neću napustiti matično gnezdo. Velikih ambicioznih planova nema osim što volim decu i volela bi da jednog dana radim sa njima prve folklorne korake.

            A za posao?

            - O poslu treba uvek razmišljati, to je valjda stvar odrastanja. Plan je da jednog dana imam sopstveni salon lepote, a do tada moram još puno stvari da naučim. Sigurno ću završiti petu godinu što u mom slučaju otvara mogućnost da radim kao profesor u Školi lepote. Do tada, ima još dosta rada i odricanja a namera mi je da rešim sve zadatke koje sebi postavim.

Goran Milošević

ALEKSANDRA STOILKOVSKI, NASTAVNIK

Jedna urbana Starčevka

Bila je jedna od najprogresivnijih mladih Starčavki. Tih osamdesetih  godina vidici su joj bili mnogo širi nego što su to ondašnji sistem i ruralna sredina to dozvoljavali. To ilustruje i podatak da je u ona vremena imala rok-bend! Kasnije je odselila u grad, ali je krajičkom oka uvek osmatrala na ovu stranu. I eto je ponovo u rodnom mestu, ovog puta u “misiji“ edukovanja omladine, koja od nje ima što-šta da nauči. I to ne samo kada je informatika u pitanju. Iz navedenog jasno proizilazi da gost, popularne rubrike najstarijeg seoskog glasila u Vojvodini, može biti samo Aleksandra Stoilkovski, poznatija kao Sanja, nastavnica u OŠ “Vuk St. Karadžić“.

            Aleksandra Sanja Stoilkovski rođena je pod prezimenom Cvetković, 23. oktobra 1967. godine u pančevačkoj bolnici, od majke Borke i oca Živojina. Udata je za Sašu s kojim ima ćerke Anju i Ivu. Posle završenih osnovne i srednje, diplomirala je na Tehničkom fakultetu u Zrenjaninu, kada je postala profesor informatike i tehnike, a takođe i  Fakultet za Menaddžment u Novom Sadu pa je i diplomirani menaddžer u medijima. Radila je na Radio-televiziji Pančevo, u Kulturnom centru Pančevo i Osnovnoj školi “Vuk St. Karadžić“, gde i danas predaje informatiku. Hobiji su joj plivanje, čitanje, gledanje filmova...    

Kako je odrastala mala Sanja?

            - Svoje detinjstvo pamtim po osećaju slobode, bezbrižnosti i velikom nestrpljenju da se poraste i postane veliki jer “sve ono pravo i zanimljivo tek sledi“. Simpatična zabluda...  Moja porodica nije bila nalik na druge, bila je mnogobrojna (baba, deda, otac, maćeha, dve polusestre i dva polubrata) ... Bilo je bučno, ali nikad dosadno, i sve to se događalo u Starčevu. Kao mala bila sam vrlo nemirna i nestašna. Svi su mi govorili da sam pravi “mali đavo“. Sećam se kada me je otac odveo  u zabavište prvog dana, sačekala sam da ode, a onda hitro pobegla... To nešto mangupasto i đavolasto zadržavala sam kasnije kao tinejdžerka. Celo leto sam bila sva od prašine i izderanih kolena, pa sam posle te krastice volela da gulim... Kad je letnji raspust unutra sam dolazila samo da jedem, i kad je već padao mrak... Pamtim i dan-danas  bakine pite zeljanice, pa onda česte kazne i batine što sam zakasnila kući, ali kad igraš zmurke, voziš biciklu, zaboraviš na vreme. Odrasla sam uz “Kolariću-Paniću“, Branka Kockicu, Kalimera i crtanog filma u sedam i petnaest.

Školovanje...

            - Osnovnu skolu završila sam u Starčevu, gda danas radim. Bila sam odličan đak jer od mene se to uvek očekivalo, a ja sam učila samo da me ne bi gnjavili. Sad mi je žao koliko sam nepotrebnih stvari strpala u mozak. S druge strane, žao mi je što nisam stekla znanja dublja od školskih, npr. iz latinskog. Žao mi je što sam tek kasnije samouko otkrivala veze ovog i drugih jezika.

Pored moje majke, još dve zanimljive osobe su obeležile moj život: Moja baka Bogdana, posebna, strasna, osetljiva,  učila me da čovek ima pravo na posebnost. Druga je moja teka Desa koja me je naučila da budem svoja i radoznala, da mislim i razvijam svoje osobenosti i duhovitost, da se ne zaglupljujem banalnostima. Zahvalna sam im na tome. Sve to skupa uticalo je da postanem to što jesam. Sva dobra iskustva učinila su da postanem emotivna ličnost, a svako iskušenje učinilo je da očvrsnem.

            Mladost, druženje...

            - Nije bilo “Fejsbuka“, nije bilo virtuelnog druženja, izlazili smo u grad, diskoteke, na kafice, koncerte, u pozorište... Ali nije  bilo lako biti mlad devedesetih godina (hleb za tri dinara, redovi, Jezda i Dafina, Sloba i Vuk i Šešelj, inflacija, “Srbija se saginjati neće“, početak svih ratova na prostorima bivše Jugoslavije, prazne podavnice, benzin u svim bojama na ulicama - potpuno beznađe! Teška su to bila vremena, ali u takvim situacijama definitivno moraš da budeš mentalno veoma jak. Nije uvek lako ostati pozitivac, ali to je jedino rešenje.

            Moj životni put nije bio nimalo lak, ali uvek sam uspevala sama da se izborim  s preprekama i nastavim dalje. Stalno  govorim deci  da moraju da  veruju  u sebe, jer to je jedini način da uspeju u  onome što naume. Moj životni moto je da nikada gubitke nisam pretvarala u poraze.

            Čitavog života verujem dobrim ljudima i tragam za njima. I uvek ih pronalazim! Predivno je osećanje poštovanja i dobrote koje iz njih zrači. Nažalost  nema ih previše. Zato ja imam mali krug pravih prijatelja, divne kolege s kojima radim i srećna sam zbog toga. Sve ono što nije valjalo ostavila sam iza sebe. Živim ovde i sada, ne razmisljam o prošlosti i ne opterećujem se mnogo budućnošću.

            Studije...

            - Kad se čuje ili izgovori sintagma “studentski život“, hiljade šarenih slika prolazi mi kroz glavu. Studentski dani su bili skoro  najlepši dani moga života,  to će razumeti svi ono koji studiraju ili su nekada studarali, svi oni koji su napustili svoj dom i otišli u nepoznat grad, koji su stekli divne prijatelje i nova iskustva. Studirala sam i živela u Novom Sadu. Bilo je to nezaboravno druženje, tamo sam upoznala jednu od  svojih najboljih prijateljica, bile smo cimerke tri godine... Nisam u predviđenom roku završila fakultet, iako sam bila među najboljim studentima, ali ništa nije smetalo, kasnije sam diplomirala na Tehničkom fakultetu u Zrenjaninu. E da, završila sam i Menadžerski fakultet. Danas je nezamislivo ne imati diplomu menadžera, a ja se trudim da uvek budem u trendu...

            Izlasci, omiljena mesta...

            - Nemam mnogo vremena za izlaske, ali ne propuštam dobre svirke, pozorišne predstave, koncert... Retko propuštam  koncerte  svetskih zvezda koji se  održavaju u Beogradu ili  susednoj Budimpešti (Madona, “Rolingstons“, “Dipeš mod“...). Svoju stariju ćerku vodim uvek sa sobom na koncerte, indirektno pokušavam da utičem na njen muzički ukus, mada postujem sve što ona sluša, jer to je deo nje i njene generacije. Mesto gde provodim najviše slobodnog vremena je Narodna bašta. Volim da trčim, šetam ili da sedim i gledam svoju mlađu ćerku kako se bezbrižno igra na igralištu.  Jednom nedeljno posećujem i bazen - jako volim da plivam... Tako obnavljam svoju energiju!

            Posao...

            - Imala sam nekako sreću u životu da uvek radim posao koji volim. Najpre sam se iskušala kao novinar u RTV Pančevo i u listu “Pančevac“, zatim kao pi-ar menadžer Kulturnog centra Pančevo, a sada sam nastavnik u Osnovnoj školi u Starčevu. Novinarski posao bio je težak ali i uzbudljiv. Izazov je bio biti deo novinarske ekipe koja je 2000. godine  sa sadašnjim nosiocima vlasti obarala režim Slobodana Miloševića. Zanimljivo iskustvo bilo je i promovisati kulturne sadržaje u Kulturnom centru Pančeva. Ali, mislim da je nejveća privilegija biti prosvetni radnik - učiti mlade ljude, prepoznavati njihove talente i usmeravati ih dalje kroz život. Najlepše je raditi s decom. Volim svu decu ovoga sveta i mislim da ne postoji loše dete, postoje samo roditelji koji nisu umeli ili nisu mogli  na vreme  da usmere njegovu energiju na pravu stranu. Ali i to je moguće popraviti. Izgleda da bi bilo najbolje ostavimo decu malo po strani i počnemo da vaspitavamo odrasle. 

            Porodica, druga interesovanja...

            - Nisam sklona nekim velikim filozofiranjima, ali u životu mi je najvažnija dobra porodična  atmosfera. Ta  veza  je  najtešnja, najnežnija i najsvetija od svih ljudskih veza na zemlji i mislim da je ona osnov svega. Najlepši osećaj je kada volite i kada ste voljeni. Nastojim da unesem sklad i toplinu u svoj dom i mislim da uspevam u tome - sedamnaest godina sam u uspešnom braku. U vaspitanju svoje dece trudim se da ne budem stroga ali insistiram na određenim pravilima koja moraju da postoje i u tome sam dosledna. Takođe ih učim da budu samostalne i nezavisne. Bavim se svojom decom i misilim da je to obaveza svih roditelja. Razgovaram mnogo sa svojim ćerkama i mislim da je to najdelotvornije za njihovo odrastanje.

            Starčevo, danas?

            - Starčevo je nekada bilo selo u pravom smislu reči, onda kada sam ja bila dete. Danas je Starčevo jedna urbana i veoma zaimljiva sredina. Selo koje ima bogate kulturne i sportske sadržaje, kablovsku televiziju i internet u svakoj kući, biblioteku, Kreativni klub mladih koji je poslednjih godina ugostio mnoge zanimljive ličnosti iz sveta intelektualne elite, kulture, sporta... Tu je i savremeni stadion. Da Starčevo nije tipično selo to sam znala i onda kad su me pitali da li zaista želim da promenim posao koji se nalazi u centru grada za posao na selu. Sada sam sigurna u to.

Ono loše što se nikad nije promenilo - to  su fabrike, koje ga, baš, guše!

            Tako razmišlja ova emotivno i romantičarski nastrojena žena savremenih pogleda na svet oko sebe, pravi “uzorak“ za uzor “zalutaloj“ ženskoj omladini zaslepljnoj “grand-ioznom svetlošću“, čijim roditeljima jasno poručuje:

            - Da ignorišu finansijsku krizu, da se smeju, šire pozitivnu energiju i pomažu jedni drugima. Da tome uče svoju decu. Više ljubavi u porodici, manje nasilja na ulici. Na kraju, citiraću Duška Radovića:

            “Volite svoju decu i kad su kriva jer će ih zivot kažnjavati i kada nisu!“.

Jordan Filipović

 Vrh strane