Kultura

FOLKLORNI ANSAMBL IZ REPUBLIKE ANGOLE POSETIO NAŠE MESTO

Afrika u Starčevu

Atrakcija na otvaranju letnje sezone kulturnih dešavanja u Starčevu. Ansambl iz Angole oduševio više stotina okupljenih na trgu neolita. Kao uvertira, nastupio folklorni ansambl Doma kulture

            U okviru letnjeg programa koji organizuje MZ Starčevo na Trgu neolita publici su se predstavili gosti iz Angole sa pesmama i igrama tog dela Afrike.

            Prema rečima člana saveta MZ Starčevo Petra Andrejića, ovogodišnji letnji program odvijaće se na Trgu neolita, a kulturno-umetničko društvo iz Angole, otvorilo je sezonu. To potvrđuje i Vidomir Jelesijević, direktor Doma kulture Starčevo:

            - Stupili smo u kontakt sa ljudima iz ambasade Angole i iskoristili priliku da povodom “Dana Afrike“ Starčevo pude uvršćeno u program grupe koja je došla povodom te manifestacije iz Angole.

            PR menadžer muzičke trupe iz Angole Ntiamba kaže da mu je zadovoljstvo što nastupaju u Srbiji i smatra da su kulturne veze vrlo bitne jer spajaju narode i približavaju ih.

            - U Srbiju smo došli povodom “Dana Afrike“. Pravili smo poseban program za nekoliko gradova gde nastupamo, kaže Ntiamba, PR menadžer.

            Pored nastupa u Starčevu, gosti iz Angole nastupali su u Beogradu i Obrenovcu. U toku narednih dana nastupiće u Novom Sadu i još jednom u Beogradu.

            Kao uvertira u muziciranje Angolaca folklorni ansambl Doma kulture je izveo nekoliko folklornih igara. Muzički sastav “KINTWENY DINA MWENI“ iz Republike Angola se predstavio tradicionalnim afričkim plesovima iz svoje zemlje koji su toliko oduševili najmlađe da su vrlo brzo “okupirali“ binu. U poznatom afričkom ritmu igrali su mnogi Starčevci, kojih je na Trgu neolita bilo više stotina.

RTV PA/SN

Atraktivni nastup grupe iz Angole	Trg neolita je bio prepun
Najmlađi su uživali	Dobrodošlica novim prijateljima

KNJIŽEVNO VEČE U “BOEMU”

Lackovićeva knjiga

U Boemu

U utorak 11. maja u galeriji “Boem“ održano je književno veče povodom izlaska nove knjige pančevačkog pesnika Dragoslava Lackovića pod nazivom “Sam među kaktusima“. Ovaj pesnik je rođen 1958. godine u Pančevu gde i danas živi i radi. Predstavljeni naslov starčevačkoj publici šesta knjiga je po redu u pesničkoj karijeri. Dragoslav za sebe kaže da nije jedan od autora koji često izdaju knjige, voli da kada izdanje ugleda svetlost dana da knjiga kao celina ima jednu primerenu meru koja će se dopasti ljudima. Sam se uverio u to da se njegova poezija koja je slikovita ponekada i bajkovita dopada čitaocima.

G. M.

POZORIŠNA PREDSTAVA U DOMU KULTURE

“Drvka” za ekološku svest

Deca su aktivno učestvovala u predstavi	Glumci na sceni

            Beogradski glumački trio: Nina Lazarević, Petar Mihailović i Milena Stošić odigrali su u Domu kulture  ekološku predstavu “Drvka“.

            Predstavu je osmislila Nina Lazarević kao interaktivnu dečiju predstavu koja bi podstakla ekološku svest dece predškolskog i mlađeg školskog uzrasta. Ona je kasnije podržana od beogradske opštine Stari Grad i nakon toga je predstavu videlo više stotina dece u većem broju beogradskih škola. U predstavi se pojavljuju dve devojčice. Jedna je dobra i ekološki svesna, dok je druga malo manje dobra (deca, svakako ne mogu biti loša) i nema još uvek dovoljno izgrađenu ekološku svest. Pored njih u predstavi se pojavljuje i jedan ekolog koji je glumeći usamljeno i žedno drvo naterao devojčice da se malo zamisle nad njegovom sudbinom. U tome su im svojski pomagala deca u publici glumeći vetar, kišu i dozivajući ih. Sve u svemu lepo osmišljena predstava koja će pomoći deci da se bliže upoznaju sa potrebama prirode i načinom njenog očuvanja. 

P. Stanković

U DOMU KULTURE

Veče baleta u Starčevu

Poslednjeg dana aprila u Starčevu je održana celovečernja baletska predstava u izvođenju plesnog kluba “Balerina“ iz Pančeva. Pošto ovaj plesni klub ima svoje ekspoziture u mnogim mestima iz okoline grada, na ovom koncertu su učestvovale balerine iz svih tih mesta. Prosto je zadivljujuće, iz ugla prosečnog gledaoca, bilo je primetiti kako toliko mala deca (neki su čak i predškolskog uzrasta) uspevaju da koordiniraju svoje pokrete i tako opušteno izgledaju na sceni pred više stotina ljudi. Smirenost, talenat i pedagogija koju ispoljavaju Vladislava Vojvodić Pipi i njene koleginice u radu sa tako malom decom svakako zaslužuju poštovanje. Balet se srećom lepo “primio“ u Starčevu i slobodno se možemo nadati da će poput velikog broja likovnih umetnika jednog dana iz našeg mesta nastati neka velika baletska umetnica. Pošto je najveća sugestija prethodnom prošlogodišnjem koncertu bilo kratko vreme njegovog trajanja, Pipi se potrudila da to nadoknadi pa je ova baletska predstava trajala više od dva sata. Gledaoci su mogli da uživaju u više desetina scenskih nastupa stotinak balerina.

Predrag Stanković

Dešavanja u Kreativnom kulturnom klubu

7. maj - koncert

“Štutgart” i “Tetka”

Rokaj!

            Jedni najupečatljivijih predstavnika novog talasa beograskih bendova, afirmisani visokim kotiranjem na “Jelen-top listi“ sa TV “B92“, u specifičnoj postavci (bubanj i bas) furiozno su oduvali svoj nojz-performans. Nakon njih, veče kompletirali standardno aksplozivnim nastupom starčevačko-omoljačkih miljenika, grupe “Tetka Suzi“.

13. maj - tribina

Antifašizam u Srbiji

Karadžić i Živković

            U sred majskog pljuska, grupa odabranih mogla je da prisustvuje jednoj od najsadržajinijih tribina i to zahvaljujući eminentnom gostu Marku Karadžiću, državnom sekretaru u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.

            On je u višečasovnom otvorenom dijalogu govorivši na temu antifašizma i ljudskih sloboda, vrhunskom argumentacijom i logikom “dešifrovao“ i raskrinkao mnoge aktuelne oblike nasilja koje nesmetano haraju Srbijom. Izveo je podrobnu analizu nasilnika od militantnih nacionalističkih i klerofašističkih organizacija, preko klasičnih huligana, do raznih oblika mobinga nad zaposlenima širom zemlje. Bilo je reči i o njegovim ličnim iskustvima, između ostalog, i problemima, koje je, zbog svojih slobodoumnih stavova, imao u svom Ministarstvu.

            Volšebno je odgovorao i na veliki broj šarenolikih pitanja, a asistirali su mu, svako na svoj način, ko-moderatori Nenad Živković i Momčilo Mrčković.

20. maj - književno veče

Kubanska poezija

Ristanović i Mrčković

            Još jedno neočekivano mokro veče okupilo je zaljubljenike u umetnost egzotične Kube, odnosno veličanstvenu poeziju, po mnogima, najvećeg pesnika Latinske Amerike Hose Martija. Za to je zaslužan mr Ljuba Ristanović, prevodilac stihova pomenutog velikana. Uvaženi gost je proveo dugi niz godina na raznim interesantnim svetskim lokacijama, a konkretno na Kubi boravio u vreme socijalističke revolucije, pa je tako sa punom verodostojnošću govorio i o Če Gevari, Kastru, Kubancima i Kubankama, njihovom temperamentu, ljubavi prema muzici, igri... Pošto je iščitao nekoliko najupečatljivijih Martijevih ljubavnih pesama, i sam je zapevao kubansku himnu nad himnama - Gvantanameru...

22. maj - ska parti

They call it Madness

            Veče posvećenom pozitivnim vibracijama ska-muzike i jednoj od najpoznatijih svetskih predstavnika tog pravca - londonskoj grupi “Mednes“, koja bila gost prošlogodišnjeg “Egzita“...

VUKOVAC - Strana učenika OŠ Vuk St. Karadžić

Nekako s proleća

            Jutro je, budim se, bacam pogled na prozor i obuzima me zadovoljstvo. Sunce, stidljivo se probija kroz zavese, kao da i ono govori da je stiglo proleće. Sve je tu, osmeh, dobro rasopoloženje i leptirići, oni pravi ali i oni u stomaku. Sve je uobičajeno za ovo doba godine, veselo. Ustala sam i sa osmehom krenula u novi dan, svojim obavezama, navikama i radu. Posle određenog vremena, otišla sam sa drugaricom da prošetamo malo gradom. Vreme je bilo divno, Sunce je sijalo, a vetar je blago ćarlijao. Nisam sigurna koliko dugo smo šetale, onako izmorene sele smo na klupu, pored reke, ona je bila u punoj svojoj snazi, silna i brza. Sada je njeno vreme, ona je sada najbučnija i najmoćnija. Pored mene prolaze zaljubljeni parovi, nasmejani sa prepoznatljivim sjajem u očima koji samo proleće i ljubav mogu da stvore. Sunce grli reku i okolnu šumu i ceo prizor deluje tako nestvarno. Priroda, kao da se odmara od zime, od mraza, i sada počinje vreme harmonije. Sve cveta, zeleni, buja. Sedim tamo na obali I punim srce. Svi smo pustili da Sunce unese toplinu u naše duše i srce. I tako svakog proleća. Kao što u malim domovima zimi ima najviše ljubavi tako s proleća ima najviše veselja i radosti.

            Možda u proleće padaju velike kiše, ali meni one nisu tako strašne I dosadne kao s jeseni. One s proleća donose život, a šta ima lepše od života, radosti i ljubavi.

Marija Vroblevski 8/2

Šta sam naučio na časovima veronauke

            Na času veronauke naučio sam mnogo lepih stvari o našoj veri. Pravoslavlje nas uči da poštujemo i volimo sve ljude i da nikome ne činimo zlo. Isus, sin Božiji, učio je ljude kako treba da žive da bi zaslužili da uđu u raj. On je svojim delima svedočio o našoj veri. Isus i Bogorodica najplemenitiji ljudi koji su hodali po zemlji. Naučio sam da su Srbi ljudi koji slave i poštuju svece. Božić, Uskrs i slave su najveći praznici. Sveti Sava je pokazao kako treba da živimo. On je činio najbolje za svoj narod, pomagao je svima, a najviše đacima. On ja naša školska slava i ja ga puno volim. Moj omiljeni predmet je veronauka. Moja mama kaže da je najvažnije da budemo dobri i pošteni ljudi da nas tome uči veronauka. Hvala mom veroučitelju Oliveru.                              

Nikola Mihajlović 3/2

            Od prvog razreda na časovima veronauke smo kroz igru, na zanimljiv način naučili mnoge stvari. Naučili smo mnoge molitve, pesmice, učili o stvaranju sveta i božijim zapovestima. Svemu ovom nas uči i kroz sve vodi naš veroučitelj Oliver. Čas počinjemo i završavamo molitvom Gospodnjom. Pre učenja i posle učenja takođa se pomolimo Bogorodici. Posle molitve učimo zanimljive lekcije i ponekad gledamo crtane filmove. U prvom razredu na početku smo naučili da je Bog stvorio svet i prve ljude, Adama i Evu. Do trećeg razreda smo naučili deset božijih zapovesti i mnoge pesme kao što su: Kaži meni đače učeniče, Pesma o nedelji, O postu...

            Veronauka je vrlo zanimljiva i mislim da bi što više dece na ovaj način trebalo da spoznaje Boga.

Nikola Minić 3/4

Da sam nastavnik

            Kao mala bilo mi je zanimljivo da gledam učiteljicu kako predaje. Želela sam da i ja jednoga dana postanem nastavnica. Činilo mi se da učiteljica mora da zna sve predmete predviđene do četvrtog razreda, a nastavnica samo jedan. Svi su mi pričali da biti nastavnik ili učiteljica nije lak posao i da je zahtevan.

            Razmišljala sam o tome da postanem nastavnica istorije. Mama i sestra su mi pričale da istorija nije baš tako lak predmet, jer mora da se pamte godine, uči se o bitkama i raznim događajima iz prošlosti. Uživala sam gledajući sestrine knjige i slušajući kako mama sestru preslišava lekcije. Jedva sam čekala da krenem u peti razred, jer sam mnogo želela da učim o Egiptu i piramidama. Osim toga želela sam da saznam nešto više o ratovima, važnim događajima, a najviše o prošlosti Srpskog naroda. Kao nastavnica ne bih bila puno stroga prema đacima. Tražila bih da znaju osnovne stvari, jer su to najbitniji podaci koje moraju da znaju. Koga dodatno interesuje istorija može dodatno da proširi znanje čitajući enciklopedije. Najbitnije je da steknu znanje o istoriji Srbije. Kroz učenje bilo bi dosta šale. Ne bih opterećivala decu godinama jer toga ima dosta u izučavanju ove nauke. Nalazila bih najjednostavnije primere da deci na najbolji način objasnim lekcije. Bilo bi mi zanimljivo da ispitujem decu i pregledam kontrolne. Sa uživanjem radila bih svoj željeni posao.

            Pravo zadovoljstvo je kada znam da ima neko kome možeš preneti svoje stečeno znanje. Po meni to je jako plemenit posao.

Andrijana Miletić 6/3

Sa prozora moje sobe

            Probudila sam se i protegnula u toplom krevetu. Slučajno sam bacila pogled kroz prozor i iznenađeno zapazila da je došlo proleće. Iskočila sam iz kreveta, naslonila se na prozor i videla predivan prizor.

            Došlo je pravo pravcato proleće. Ceo predeo koji se može videti sa mog prozora je oživeo i počeo da izbacuje male, bele pupoljke. Na golim granama drveća, pojavljuju se mali pupoljci, Iz zemlje stuidljivo niču visibabe i ljubičice. Sunce se češće pojavljuje i jače greje. Ljudi I deca se drugačije oblače i sve ih je više na ulicama. Žagor dece, odjekuje sa svih strana. Parkovi nisu više ogoleli, nego lagano postaju zelene bašte. Dani postaju duži, sunčaniji i topliji. Ptice veselo pevaju i skakuću po granama drveća. Počeli su radovi po njivama, ljudi seju prolećne useve, i pripremaju svoje njive. Njive su pune radnika. Takođe su i bašte pune povrtarskih radova. Sve je nekako oživelo, pokrenulo se, čitav život se ubrzao.

            Sva godišnja doba imaju svoju lepotu, ali proleće, ogrnuto u zeleno-beli ogrtač, je moje omiljeno godišnje doba.

Sara Slavković 5/1 

 Vrh strane