Kultura

U beogradskoj hali “Šumice“ održano je 29. državno prvenstvo i Novogodišnji kup u disko-densu i modernom baletu. Plesni klub “Balerina“ na najbolji mogući način reprezentovao je naše mesto. Više od tridesetoro dece ostvarilo je zapaženi uspeh u konkurenciji od 800 takmičara iz 29 klubova. Milica Bošnjaković i Jana Marek osvojile su prvo mesto u konkurenciji najmlađih balerina u disko-densu. Najbolje u svojoj kategoriji (strit šou-parovi) bile su Nađa Zunac i Lana Majstorović. U modernom baletu prve su bile Jovana Jović i Sara Pešić a druge Tijana Jovičić i Miljana Brajović. U disko-densu “Pčelica“ briljirala je Bojana Krstić. U starijoj grupi disko-denserki najbolje su bile Emilija Drandarski i Ivana Mišović a drugo mesto zauzele su sestre Konstantina i Petra Spajić. U kategoriji strit-šou pobedila je Karolina Buzdika. U dečijem disko-densu najbolja je bila Ivona Grgić. U grupnoj predstavi “Pomoćnici Deda Mraza“ sedam starčevačkih balerina (Natalija Jakovljević, Milica Mijac, Sara Savanović, Ivana Matičić, Jovana Jović, Aleksandra Kostić i Sara Pešić) ostavilo je najbolji utisak na sudije. I juniorke su, kao i njihove mlađe drugarice, osvojile prva dva mesta i to: Milica Crvenković i Milena Stojković. U kategoriji (disko-denserki parovi) drugo mesto su osvojile Marijana Đuraš i Milica Crvenković a treće su bile Sanja Kostić i Ana Vlahović.

P. Stanković

Uspešne balerine

U utorak 22. decembra sada već prošle 2009. godine u Galeriji “Boem“ svečano je otvorena izložba slika Radomira Kneževića čime je ovo bila 9. po redu izložba u ovoj godini. Radomir je rođen 1957. godine u Kikindi. Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu završio je 1983. godine a magistrirao je na istom Fakultetu 1988. godine. Bavi se crtežom, slikom, skulpturom i muralom. Zaključno sa ovom autor je 25. samostalnih izložbi. Za dobro raspoloženje nakon svečane ceremonije zaslužan je bio tamburaški orkestar “Panuka“ čiji su tonovi opuštajuće “legli“ uz koktel u režiji Doma kulture i direktora Vidomira Jelisijevića.

I ove godine pozivamo sve Starčevce na Treću izložbu lepo umešenih i ukrašenih SLAVSKIH KOLAČA od testa, koja se održava 14. februara na dan Svetog Trifuna u Velikoj sali Doma kulture u Starčevu. Pravo učešća imaju svi zainteresovani, a ulaz je slobodan.

U Rimokatoličkoj crkvi Svetog Mauricijusa u Starčevu u nedelju 27. decembra 2009. godine održan je božićni koncert na kome su nastupili hor rimokatoličke crkve iz Pančeva i učenici srednje Muzičke škole “Jovan Bandur“. Oni su izveli kompozicije duhovne i svetovne muzike. Prema rečima Zvonimira Pavlića, jednog od organizatora, ovim koncertom želeli su da upotpune kulturna dešavanja u Starčevu: - Želeli smo da otvorimo crkvu za posetioce, ona je velika, prostrana i akustična. Šteta je da bude zatvorena, rekao je Pavlić.

Crkveni odbor rimokatoličke crkve koji je organizator koncerta odlučio je da koncert bude održan između dva božića. Božićni koncert održan je prvi put otkako je 1790. godine izgrađena crkva Svetog Mauricijusa u Starčevu. Neposredno pre početka u crkvi nestalo struje, tako da je koncert počeo sa zakašnjenjem i pod sjajem sveća, što nije smetalo mnogobrojnim Starčevcima da se okupe i uživaju u muzici.

Prošao je Božić i januarski praznici kada smo mnogo slavili. Ove godine 15. februara počinje priprema za proslavu Vaskrsja, tj. počinje veliki uskršnji post. Prva sedmica ovog posta zove se čista ili stroga sedmica kada se posti bez ulja i ribe tzv. post na vodi. Posle ove sedmice, u subotu ili nedelju može da se pričesti ko se pripremio za pričešće postom i molitvom, a potom i ispovešću.

Ovaj Vaskršnji post je jedan od četiri višednevna posta. Znači, postoji vaskršnji, božićni, petrovski i gospojinski post. Takođe, postoje jednodnevni postovi. To su svaka sreda i petak u toku godine, osim trapavih sedmica (kada je razrešen post). Takođe, postoje jednodnevni postovi zimski i jesenji Krstovdan, usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja.

Ovo su postovi kada treba svi vernici da poste, a zavisno od toga da li se pričešćuje ili ne, zavisi da li je strogi post ili ne. Takođe, zavisi od zdravstvenog stanja onoga koji posti koja će strogost posta biti. Ako je neko bolestan, sveštenik može da da blagoslov onome ko traži da ne posti strog post na vodi nego skraćeno, a da može da se pričesti.

Svima koji budu postili, kako od hrane tako i duhovno želim da što lakše podnesu to odricanje koje će smiriti strasti i odvratiti od grešnih misli i uputiti na dobra dela koja vode u život večni.

Arheološki lokalitet Starčevo se nalazi na levoj obali Dunava, 8 kilometara od Pančeva, severozapadno od Starčeva. Zbog izuzetnog značaja otkrivenih nalaza (naročito specifične keramike slikane belom, crnom i crvenom bojom), kultura starijeg neolita na prostoru centralnog Balkana dobila je ime “Starčevačka kultura“.

Prvi nalazi javili su se još 1912. godine prilikom iskopavanja za potrebe ciglane. Na ovom lokalitetu otkrivene su zemunice, prečnika 2-6 metara, kružnog i elipsoidnog oblika, od kojih su dve sadržale peći. U samom naselju, među zemunicama je pronađeno nekoliko grobova, kao i brojni predmeti, kameno i koštano oružje i oruđe. Proučavanje specifične starčevačke keramike i njenih veza sa slikanom keramikom neolitskih kultura u Podunavlju, Grčkoj i Bliskom Istoku omogućava otkrivanje pravaca kretanja prvih nosioca neolitskih kultura u našim oblastima. Starčevačka kultura je u svojoj najmlađoj fazi, periodu starijeg neolita, bila paralelna sa vinčanskom kulturom. Najnovija istraživanja govore da je pored starčevačkog naselja iz 5000. godine p.n.e. bilo i jedno gvozdenodopsko naselje koje podrazumeva 2000. godinu p.n.e. Takođe, otkriven je i četvrti skelet koji pripada periodu iz Strčevačke kulture.

U vanrednom i pomalo drugačijem izdanju već afirmisanog serijala predstavio se Jordan Filipović.

Članovi starčevačkog Odreda izviđača “Nadel“, bujne tradicije kroz decenije postojanja, prirediliv su svoje veče vezano za ovogodišnje aktivnosti uz prigodan foto-sešn i posluženje.

U prednovogodišnjoj atmosferi emitovan je domaći klasik pod nazivom “Buba šinter“.

Uz domaće rok-hitove i meze članovi KKK-a su dočekali Novu 2010. godinu u opuštenom raspoloženju i nadi da će naredna godina biti godina kreativnosti.

Na osmom turniru, na kome je uzelo učešća rekordnih 14 parova, od toga pet domaćih, prva dva mesta zauzeli su pančavački stono-fudbaleri iz kluba “Tamiš tauers“ - Miloš/Pega i Miki/Slave, dok su treći bili Beograđani Dragan/Milan.

Starčevačkoj publici predstavila se grupa ekstremnih sportista, članova ”Tifrana” - u prvom redu onih koji se bave raftingom, video-prezentacijom sa svojih takmičenja i spustova na rekama Tara, Lim, Ibar...

Beogradska pank-skupina gastronomskog naziva “Meze“ odprašila je furiozno svojih sat vremena, da bi potom domaće snage iz benda “Tetka Suzi“ napravile pravi delirijum opčinjenih fanova.

Članovi beogradskog udruženja u potpunosti zaslužnog za rehabilitaciju najpriznatijeg srpskog naučnika Milutina Milankovića, predvođeni predsednikom Upravnog odbora Slavkom Maksimovićem, govorili su o svom petogodišnjem hodu po mukama do ostvarenja kakve-takve afirmacije lika i dela Milutina Milankovića. Dogovorena je i potonja saradnja, kada će biti i emitovan film o ovom velikanu. Takođe, ovom skupu prisustvovao je i naš najmlađi pronalazač Miloš Stanković iz Beograda, poznat po mnogim otkrićima od kojih je najpoznatiji ekološki auspuh.

Mladi, ali veoma nadahnuti obrenovački bend “Molly's lips“ predstavio se starčevačkoj publici odličnom svetlu autorskim pesmama, ali obrađenim hitovima rok-grupa, poput “EKV“, “Van Gog“, “Green Day“...

Kreativci u akciji - Dalmatinsko veče (muzika i degustacija!) - Dušan Korolija;

Promocija knjige - “TAJNE SRPSKOG DŽET-SETA“, Aleksandar Ignjatović, novinar;

Rođendanski koncert: “TWISTED VENOM“ - Starčevo; “STATIC“ - Kostolac, “CANNOT“ -Beograd;

Tribina -“Novi zakon o saobraćaju“ - SAOBRAĆAJNA POLICIJA POLICIJSKA UPRAVA PANČEVO;

Koncert - “OFFSIDE“ SARAJEVO, punk, “NEŠTO NAJGORE“, “POROK“ - Pančevo.

Postoje različite osobe, ali se ne može reći za nekog da je dosadan, ako je tih i povučen.

Takav je i moj deda. Zove se Stanko. Živi u Kačarevu. Kad god odem kod njega iskoristim priliku da mi ispriča nešto iz mladosti. Mnogo je voleo da igra šah. Kad god je slobodan, on izvadi šahovsku tablu i počne da nam pokazuje nove poteze. Njegove ruke su neobične. Puno su radile, ali su još uvek nežne i spremne da pomognu drugima. Veselog je duha i stalno se smeje.

Od njega sam naučila razne stvari i volela bih da postoji više srećnih i ponosnih unuka, kao što sam ja.

Bio je lep dan, a ja sam se sa drugaricom Larom uputila na Mesec. Njoj je to bilo pomalo čudno, ali je ipak krenula sa mnom.

Pre tog putovanja ja sam napravila raketu koja bi mogla da nas prebaci na Mesec. Pošto sam primetila da je Mesec polako sve tamniji, ja sam odlučila da ga posetim. Mislila sam da se razboleo, pa sam htela da se uverim da je sa njim sve u redu. Kada smo se spakovale i obukle odelo za posetu Meseca, sele smo u raketu i otišle na Mesec. Mesec je bio prelep. Kada smo se spustile, videle smo vulkančiće koji nisu bili aktivni, ali bi bilo bolje da im se ne prilazi. Odjednom smo ugledale kućicu u kojoj je bila vila Zlatica. Ona je trebalo da čisti Mesec svakog dana, ali se razbolela. Lara ju je pitala kako se razbolela, a ona je rekla da je tu bila jedna ruža koja je pukla i iz sebe izbacila otrovni prah. Lara i ja smo pomogle da očisti Mesec. Svake sledeće nedelje smo nas dve obilazile Zlaticu kako bi smo se uverile da je dobro.

Svakom našem dolasku Zlatica, Lara i ja smo se radovale, jer nam je tamo bilo lepo i prijtno.

Jednog jutra kada sam se probudila moja roletna od prozora je bila otvorena. Pogledala sam kroz prozor i videla sneg, zagledala sam se u njega i počela da maštam.

Dok sam gledala kroz prozor moja mašta je otišla daleko i misli su mi potpuno odlutale. Zamišljala sam kako sam kraljica dobrote i da svim ljudima činim dobra dela. Bolesne ljude bih za tren pretvorila u zdrave. Sestra moje drugarice je bila teško bolesna, a ja sam je opet pretvorila u zdravu i veselu devojčicu. Deci, u domu za nezbrinutu decu je život veoma težak, pa sam odlučila da im pomognem. Učinila sam za njih mnogo toga i videla veliki osmeh na licima koja su mi govorila da sam učinila više od dobrog dela. Posle nekoliko trenutaka čula sam jedan tihi glas, koji me je dozivao. Okrenula sam se i videla mamu, zvala me je na doručak.

Volela bih da se moja mašta pretvori u stvarnost i da znam da sam velikom broju ljudi pomogla.

Probudila sam se, protegnula u toplom krevetu pod toplim pokrivačem. Slučajno sam bacila pogled kroz prozor i iznenađeno zapazila da je pao sneg. Skočila sam iz toplog kreveta, naslonila se na prozor, i videla predivan prizor.

Stigla je prava, pravcata zima. Ceo predeo koji se može videti sa mog prozora je pokriven belim pokrivačem. Kao sitne bele zvezdice, pahuljice padaju sa neba. Drveće koje je do juče bilo sumorno i jadno sa potamnelim granama, odalo je predivan izgled u belom ogrtaču od snega. Tamo dole u mom dvorištu, malo jato vrabaca, čeprkalo je nožicama po snegu, tražeći još po neko preostalo zrno kukuruza, ne bi li im poslužio za doručak. Pogledala sam na ulicu. Izgledala mi je predivno, tako duga i bela. Na putu su bile dve linije od auta koji je jutros prvi prošao. Podsećalo me je na prugu. Ljudi se toplije oblače, a deca idu u školu, usput se grudvaju. Neke životinje spavaju, a neke traže preostalu hranu. Krovovi kuća nisu više crveni, već su čisto beli. Ljudima je veoma teško, jer moraju da čiste sneg. Sa ivice krovova svetlucaju predivni ledeni šiljci, koji me podsećaju na neke dijamante. Posle sumornih i jesenjih dana, zima u meni budi radost i veselje.

Sva godišnja doba imaju svoju lepotu, ali zima, snežna kraljica, ogrnuta u beli ogrtač je meni omiljeno godišnje doba.