Društvo

Božić u Starčevu

            U četvrtak 24. decembra na Badnji dan po gregorijanskom kalendaru, večernjom misom u crkvi Svetog Maurica rimokatolički vernici su dočekali najradosniji hrišćanski praznik Božić. Sutradan, na Božićnoj misi koju je vodio Maša Tamaš, prisustvovali su već tradicionalno predstavnici Srpske pravoslavne crkve i lokalne vlasti uz mnogobrojne vernike.

            Tradicionalnim paljenjem badnjaka u porti srpske pravoslavne crkve 6. januara, uz prisustvo velikog broja vernika, svečano je proslavljeno Badnje veče. Nakon završenog obreda paljenja badnjaka koji je vodio protonamesnik Zoran Maletić, pored badnjaka deca su pevala prigodne pesme. Po završetku običajnog obreda prisutni su posluženi kuvanom rakijom i vinom koje je pripremila Mesna zajednica Starčevo,  dok su najmlađi uživali u slatkišima i sokovima. U večernjim časovima, iako je bilo loše vreme, na nekoliko mesta Starčevci su u dobrom raspoloženju ložili badnjak.

Badnjak u porti pravoslavne crkve u Starčevu	Kuvana rakija

UPRKOS HLADNOM VREMENU, PONOVO VELIKI BROJ STARČEVACA NA TRGU NEOLITA

Srećna vam i srpska Nova!

Više stotina Starčevaca prošetalo u novogodišnjoj noći Trgom neolita, zabavljajući se uz muziku i tople napitke i krofne. U ponoć praštao vatromet

Pančevo je jedan od nekoliko gradova u Srbiji koji nije imao organizovani doček pravoslavne Nove godine, a Starčevo je jedino naselje u okolini koje ga je - imalo.

            Prateći vremensku prognozu, organizatori, Mesna zajednica Starčevo, Dom kulture i Kreativni kulturni klub, uz podršku marketa “DIS“, odlučili su se nekoliko dana pre 13. januara da ipak organizuju doček Nove godine po julijanskom kalendaru.

            Zbog “minusa“ u termometru, ali i minusa u kasi, odustalo se od najma benda koji bi uživo muzicirao na Trgu neolita, ali je zato podignuta bina za di-džejing, sa koje je već oko 21 sat počela da se emituje vesela muzika. Nekako u isto vreme počelo se i sa pripremom toplih i vrućih napitaka u vidu kuvane rakije, kuvanog vina i čaja, a počele su da “cvrče“ i krofne, specijalno za ovu priliku. Sudeći po potrošenim bocama napitaka, Trgom je ove večeri prošetalo više stotina Starčevaca, ali i posetilaca iz drugih mesta, jer je ovo bio jedini organizovani doček Nove godine 13. januara.

            Vesela atmosfera trajala je nekoliko časova, sve do 1 sat posle ponoći. Mladi i oni stariji, zabavljali su se uz muziku, cupkajući zbog veselih nota ali i od zime. A u ponoć - iznenađenje. Višeminutni vatromet obasjao je nebo nad Trgom neolita, noseći sa sobom dobre želje u nastupajućoj godini.

Vino, rakija, čaj i - krofne	Muzika za svačiji ukus

ANKETA SN: Kako komentarišete skok evra?

Skok evra znači poskupljenje svega...

Starčevci uglavnom sa zebnjom gledaju na poslednje poskupljenje evra. Očekivanja su da će se ova valuta bar zadržati na tački ispod 100 dinara za evro i da dalje neće rasti

Radmila Andrić	Vasa Vujičić	Milorad Nedić	Milovanka Popović
Zlata Veličković	Aleksandar Aleksić	Milenko Dobrić	Aleksandar Stevanović

Radmila Andrić:

- Smatram da je ovo samo prolazno povećanje vrednosti evra. Nadam se da će se uskoro evro stabilizovati. Mislim da ne bismo trebali da budemo  toliko uplašeni.

Vasa Vujičić:

- Ma ja se za to uopšte ne sekiram. Za evre ne radim, pa me to ne zanima. Primam platu u dinarima kao i svi drugi. Mada mislim da ovo vreme ne valja.

Milorad Nedić:

- Nije da se ne plašim. Postoji određena doza strepnje zbog toga ali se nadam da će sve uskoro da dođe na svoje. Mislim da će se uskoro rast ove valute zaustaviti.

Milovanka Popović:

- Skok evra znači automatski poskupljenje za nas penzionere koji i ovako teško finansijski izlazimo na kraj. Plašim se poskupljenja zbog sebe i zbog mojih unučića.

Zlata Veličković:

- Ne znam sta da kažem. Prilikom svakog skoka evra dolazi do poskupljenja svih životnih namirnica, što je jako loše za sve nas. Za to vreme naše plate stoje u istom iznosu, tako da ne znamo kako ćemo...

Aleksandar Aleksić:

- To sigurno nije dobro. Evro će se zaustaviti ali tamo gde se nalazi. Neće sigurno pasti. To će dovesti do lančanih poskupljenja struje, goriva i svega ostalog...

Milenko Dobrić:

- Problem je na domaćoj političkoj sceni. Od toga sve zavisi i zato je evro nestabilan. Plašim se da samo ne dođe do velikih političkih promena jer ko zna šta sve može da se desi.

Aleksandar Stevanović:

- Mislim da to uopšte nije dobro. Skok evra će da izazove mnoga poskupljenja. Plate i penzije za to vreme stoje. Biće nam, na žalost, sve gore i gore.

Predrag Stanković

Iz matičnih knjiga

(decembar 2009. i januar 2010.)

Rođeni:

Anđela Mijatović; Aleksa Kovačević; Marija Radu; Vanja Babić; Aleksa Janić; Lazar Slavković; Tamara Buhvalter; Mihaela Erceg; Nikolina Taskov; Jelena Petrović; Nevena Pajić; Tijana Stana.

Venčani:

Suzana Selomovski i Igor Jovanović; Laura Magdalena Urkom i Zoran Slijepčević.

Umrli:

Desa Gavrilov 1936.; Svetozar Kostić 1923.; Eržebet Bajnoci 1925.; Marga Pejčev 1942.; Miladin Ilić 1948.; Milka Ložajić 1939.; Jovan Šćepanović 1955.; Marija Petrović 1920.

EKOLOGIJA

Čađ

            Primetili ste da se nivo zagađenja povećava sa početkom sezone grejanja? Tokom prošlog i početkom ovog meseca na mernim mestima u Pančevu kao i u Starčevu zabeležena je povećana koncentracija čađi, policikličnih aromatičnih ugljovodonika i sumpor-dioksida. Koncentracije čađi su se kretale i do 120 mikrograma po m³, dok je dozvoljena granica 50 mikrograma po m³. U razgovoru sa Olgom Šipovac načelnicom gradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Pančeva, godišnja vrednost navedenih polutanata varira od godišnjeg doba, vremenskih prilika, te delova grada. Najveće vrednosti čađi i sumpor-dioksida su u zimskom periodu, odnosno u vreme loženja. Razlog su individualna ložišta, gradske kotlane, kao i nepovoljne meteorološke prilike. Pored pojačane koncentracije čestica čađi koje stižu iz dimnjaka, automobili su najveći zagađivači vazduha. Za povećan nivo zagađenja, posebno veliku koncentraciju čađi dolazi najviše zbog loših navika Starčevaca, loše finansijske situacije i neadekvatnim upravljanjem životnom sredinom. Koliko puta smo i sami bili suočeni sa crnim dimom iz komšiluka gde umesto klasičnog ogreva komšija koristi stare i dotrajale gume, otpadno korišćeno motorno ulje, mazut, fosilna goriva i slično. Prelazak na alternativna goriva, prirodan gas, geotermalna goriva, sunčevu energiju i energiju vetra pomoglo bi da se zagađenje svede na bar izdržljive granice.

            Čađ nastaje sagorevanjem fosilnih goriva. To su fine, sitne male čestice veličine oko 5 mikrona. Lebde u vazduhu, ponašaju se kao gas i sadrže toksične (otrovne) i kancerogene materije. Lako prodiru u disajne organe i oštećuju ih i to po sledećoj šemi: krupnije čestice ostaju u nosu i grlu odakle se izbacuju kašljem; sitnije stižu do bronhija i uzrokuju zapaljenje; najsitnije se zavlače u plućne alveole, ne daju kiseoniku da stigne u tkiva i ulaze direktno u krv.

            Uticaj čađi na klimu daleko je veći nego što se prethodno smatralo, jer je čađ, u kojoj ima najviše ugljenika prašnjavi nusprodukt zapaljivih fosila goriva i vegetacije. Čađ koja izlazi iz dimnjaka i automobila veoma utiče na globalno zagrevanje i globalnu klimu. Čađ, zapravo zagreva Zemlju tako što zaprlja (zacrni) sneg i led izazivajući time da isti apsorbuju, umesto da odbijaju sunčeve zrake. U atmosferu iz fabrika, naseljaa, automobila odlaze ogromne količine čađi i otrovnih gasova, što zagađuje vazduh koji udišemo. Menjaju se osnovna svojstva atmosfere, stvaraju se ozonske rupe kroz koje na zemlju dolaze štetni sunčevi zraci.

            Policiklični aromatični ugljovodonici se uglavnom nalaze u katranu, uglju i nafti, pre svega katranu kamenog uglja, veoma štetno deluju na životnu okolinu i zdravlje ljudi. Mnogobrojnim epidemiološkim i eksperimentalnim ispitivanjima dokazano je njihovo kancerogeno dejstvo. Postoji nekoliko stotina policikličnih aromatičnih ugljovodonika, a najpoznatiji je benzen.  Sumpordioksid nastaje kao proizvod sagorevanja sumpora i fosilnih goriva. Veoma je toksičan i toksičnost mu se povećava sa povećanjem vlažnosti vazduha. Iritira i oštećuje disajne organe izazivajući hronična oštećenja istih.

Dip. ing. Vlado Savić

ISTORIJA

Čuvar parka

            Malo ko od mlađih generacija zna da je nekada starčevački park imao svog čuvara koji je vodio brigu o njegovom uređenju i redovnom održavanju. Čovek o kome se zapravo radi osoba je na fotografiji koju objavljujemo - Marko Mesert.

            Iako je preminuo još pre dvadesetak godina, Marka mnogi Starčevci još uvek pamte kao vrednog i požrtvovanog radnika, za čije je višegodišnje službe park bio pravi ukras našeg mesta. U to vreme, drveće u parku je još bilo nisko, pa je čitav park izgledao prozračnije i svetlije. Za razliku od danas, park je bio prepun ruža i svakojakog cveća, za čije se održavanje i obrezivanje Mesert brinuo s velikom pažnjom. Još jedna od njegovih dužnosti bilo je redovno košenje trave, koje se tada obavljalo ručno. Nešto što je tada postojalo u parku, a danas samo živi u sećanjima Starčevaca, jesu rundele, cvetne leje kružnog oblika. U starčevačkom parku su postojale dve rundele, jedna naspram crkvenih vrata, a druga preko puta nekadašnje Rozetove kuće, sa desne strane od pijace. Rundele su bile pune cveća, a oko njih su bile klupe sa metalnim nogarima. Ostale klupe pored staza, bile su slične današnjim, imale su betonsku konstrukciju, a nasloni su bili drveni. Staze tada još nisu bile betonirane, već su bile posute šljakom i precizno oivičene. Postojala je i pumpa za vodu, a povrh svega park je imao ogradu i vrata, pa tako nije bio omogućen ulaz motornim vozilima. Nešto po čemu je i danas prepoznatljiv park jesu kestenovi, koji se nalaze na rubovima parka i uz glavnu stazu. Lako se može zaključiti da Markov posao i nije bio tako lak i jednostavan, ali da ga je on s ljubavlju i velikom pažnjom besprekorno obavljao. Njegovo zaduženje je bilo i čišćenje i sređivanje pijace, kao i naplata pijačarine. U to vreme, pijaca je bila uređena, a roba koja se prodaje bila je na tačno za to predviđenom mestu.

            U svom veku, Marko nije bio samo čuvar pijace, već je pre toga obavljao i druge poslove. Rođen je 1910, u Starčevu, bio je i član Vatrogasnog društva, što se da videti na fotografiji, a nakon rata, 1947, počeo je da radi u Zadruzi u Starčevu, da bi za par godina bio premešten u cvećaru u Pančevu, pa napokon bio vraćen u Starčevo, gde je dočekao penziju kao čuvar parka.

            Ovogodišnji radovi u centru Starčeva obuhvatili su izgradnju Trga neolita, koji je svojevrsna starčevačka promenada. U narednom periodu planiraju se radovi na uređenju okoline - pijace i parka. Park će dobiti letnju pozornicu, centar će biti još sređivan i ulepšavan... Podsećanje na park iz vremena kada se o njemu brinuo Marko Mesert, može nam biti samo podstrek i pokretač za buduće radove na njegovom uređenju i reparaciji.

            Zahvaljujemo porodici Mesert što nam je ustupila ovu fotografiju i sa nama podelila nostalgičnu priču o nekadašnjem izgledu parka.

Dalibor  Mergel

IZVIĐAŠTVO

Novogodišnji izlet na Rajac

Izviđački hajk

Savez izviđača Grada Beograda pokrenuo je akciju pod nazivom “Novogodišnji izviđački izlet u planinu“ koja će se održavati svake godine. Ove godine je odlučeno da to bude planina Rajac, nedaleko od Ljiga, prvenstveno zbog blizine Beogradu i činjenice da se na njoj nalazi izviđačko odmaralište. Svaki beogradski odred je dobio svoj termin odlaska na ovaj izlet za koji je Savez izviđača Beograda obezbedio prevoz i smeštaj. Prvi temin je bio 4. januar, prvi radni dan u novoj 2010. godini, i dobio ga je naravno najbolji i najveći beogradski odred, Odred izviđača “Kolubarac“ iz Lazarevca. Starčevački izviđači takođe su uzeli učešće u okviru bratskog lazarevačkog Odreda sa oko dvadesetak učesnika. Izlet je bio kako mu i ime govori pravi planinsko-izviđački sa novogodišnjom euforijom. Bilo je tu druženja, grudvanja, sankanja, hajka, izviđačkih pesama i igara. Jednom rečju - bilo je predivno! Nakon obilnog ručka osvojen je vrh planine Rajac a u večernjim časovima teškom mukom se moralo krenuti nazad. Lazarevčani su te večeri pravili žurku u svojim prostorijama na kojoj zbog organizovanog prevoza, nažalost skauti iz Starčeva nisu mogli da učestvuju.

            Nakon ovog izleta ostala je samo nada da će sneg uskoro zameniti poljsko cveće, a topla odmarališta veseli šatori pored kojih će uz logorsku vatru i gitaru početi nova izviđačka sezona.  

Predrag Stanković

Prezentacija Odreda izviđača "Nadel" Starčevo

            Poslednje subotnje večeri već zaboravljene 2009. godine, Odred izviđača “Nadel“ iz Starčeva održao je svoju prezentaciju u Kreativnom kulturnom klubu u Domu kulture. Starčevački izviđači su se, uz pomoć fotografija sa video bima, vratili na nezaboravne izlete, akcije i takmičenja koja su već pomalo počeli da zaboravljaju. Uz svojevrsne komentare na svaku fotografiju koja je bila prikazana bilo je tu puno sete i tuge, pored smeha, radosti i poneke pošalice. Najviše emocija su izazvale svakako taborovanja u Krupnju i na Tari, izleti u Vršac i Kajtasovo, takmičenja u Šapcu i Lazarevcu, letovanje u Herceg-Novom i naravno “Dani druženja“ u Starčevu. Uz skromno posluženje, aranžirano na Jocin način, bez duhovitih i interesntnih Dacinih komentara (bila je na školskoj ekskurziji), žurka je trajala do kasnih večernjih časova.

P. Stanković

Upoznajmo se...

Kako se zoveš?

- Nina Poljak.

Kako te zovu?

- Ninica, Ninče, Nindža...

Kad si rođena?

- 18. jula1994. godine.

Kako bi sebe opisala u jednoj rečenici?

- Uvek nasmejana, dobra i zanimljiva.

Škola?

- Ekonomska.

Šta radiš u slobodno vreme?

- Slušam muziku!!!

Koju muziku slušaš?

- Rok, pop, R'nB, hevi metal...

Omiljeni pevač?

- Toni Cetinski, Vlado Georgiev, Đorđe Balašević...

Omiljena pevačica?

- Nina Badrić.

Omiljena pesma?

- "Dodirni mi kolena", "Čarobno jutro", "Crni labud", "Iz it tru"...

Šta ti je važno u muzici?

- Hm... Tekst...

Šta te opuššta?

- Pevanje, sviranje, šetnje...

Šta gledaš na TV-u?

- Filmove i serije.

Šta ne gledaš na TV-u?

- "Grandove" glupe emisije...

Omiljeni film?

- "Božićna priča", "P.S. Volim te", "Ti si mi sve".

Omiljena glumica?

- Branka Katić, Džulija Roberts...

Omiljeni glumac?

- Džoni Dep, Fredi Princ Džunior, Orlando Blum...

Gde izlaziš?

- U KKK.

Omiljeni sport?

- Klizanje, košarka...

Za koga navijaš?

- Za Sevojno! :)))))

Šta si kao mala htela da budeš kad odrasteš?

- Medicinska sestra.

Šta je za tebe ljubav?

- Lepo osećanje koje treba negovati...:)

Šta ti smeta?

- "Folkeri", lažovi, foliranti...

Čega se plašiš?

- Visine.

Tvoje vrline?

- Pozitivna, prijatna, nasmejana, šašava...

Tvoje mane?

- Naivna, lakoverna.

Najbolji drugovi?

- Nikson, Despiš i Gas.

Najbolje drugarice?

- Nela i Maja.

Šta bi poručila mladima u Starčevu?

- Uživajte u mladosti, rekreirajte se, bacite poroke pod noge! :)

PREDSTAVLJAMO STARČEVAČKA MESTA ZA IZLASKE:

“Plato”, mesto s tradicijom

Diskoteka u Starčevu koja se nalazi u sklopu Doma kulture je mesto gde su se mladi okupljali još od vremena šezdesetih godina 20. veka. Mnoge poznate rok grupe kao i lokalne, imale su žive nastupe baš ovde. Godine su prolazile, vremena i ljudi su odrastali i menjali se, došao je  21. vek i neki novi klinci. Početkom novog milenijuma ugovorom o korišćenju u zakup dotadašnju diskoteku preuzimaju braća Marjan i Dejan Vukosavljević koji su organizatori posla do današnjeg dana. Naziv "Plato" datira od 2000. godine, a do kraja 2004. godine lokal je radio samo vikendom, kao diskoteka u kojoj su se okupljali mladi iz Starčeva i okoline. Lokal je renoviran celih 14 meseci! Postojeći prostor je pretvoren u dve galerije i uložena su sredstva u savremene svetlosne efekte audio i video opremu. Krajem 2005. godine "Plato" počinje da radi kao bife i densing bar ili kako se to u popularnom žargonu kaže "rad u dnevnoj varijanti", svakodnevno. Nakon dve zimske sezone Marjan i Dejan odustaju od vikend-organizovanja živih nastupa sa turbo-folkom jer, kako kažu, to sa sobom vuče dosta problema i odgovornosti. Kao novina,  postavlja se bilijarski sto, pikado i slot mašine, ugrađuje se savremena video oprema kao i satelitska kablovska TV, tako da su česta okupljanja mladih koji na velikom platnu prate fudbal, košarku i tenis. U sezoni funkcioniše letnja bašta koja je opasana ukrasnim ptujama sa tendom iznad glave i trskom kao toplotnim izolatorom pruža pogled na uži centar Starčeva.

Evo šta kažu posetioci:

Srđan Bojović: - Volim da izlazim i dosta vremena provodim po starčevačkim kafeima ali "Plato" mi je obavezno "na meniju". Često sa drugarima uz piće odigram nekoliko partija pikada što na nas deluje opuštajuće od stresne svakodnevice.

Bojan Đorđević: - Ovde dolazim iz više razloga ali prvi i glavni je zato što sam dobar prijatelj sa vlasnicima Marjanom i Dejanom. Volim sprt, tako da često pregledam rezultate putem satelitske TV, odigram pikado ili bilijar. Kafa u podne je neizbežna i ne postoji dan da bar u to vreme ne svratim.

Bojan Šaponjić: - Ovo je mesto u koje sam izlazio još kao tinejdžer. Sada to radim jer su vlasnici moji prijatelji a i ljudi koji ovde dolaze potpuno mi odgovaraju. Skoro svakodnevno svratim na kafu i neko piće ili bar da se javim, ako sam u žurbi sa poslom.

G. Milošević

Starčevačke brazde

Predstavljamo

Voćarstvo i vinogradarstvo - Božidar Dimitrić

Kada ste počeli intenzivno da se družite sa prirodom?

- Po vokaciji nisam neko kome je poljoprivreda bila primarna delatnost u životu. Bavio sam se filozofijom, pesništvom, elektrikom, a sada, u poznijim godinama više sam se okrenuo prirodi. Prvih 300 stabala šljiva, kajsija, bresaka i krušaka sorte viljamovka, zasadio sam 1997. godine, kada sam se vratio iz Beča.

Ovaj kraj ste namerno odabrali za zasnivanje voćnjaka?

- Da, ovaj kraj je odličan za voćarstvo i vinogradarstvo. Tu mislim na površinu koja se proteže ispod Baštenske ulice celom njenom dužinom i deo istočne padine prema Nadelu. Nekada je ovaj kraj bio okružen sadnicama voća, a vremenom se to gubilo; voće se manje održavalo, više se uzgajalo povrće i neke druge vrste.

Inicijator ste osnivanja udruženja voćara i vinogradara?

- Želim da se vrati zelenilo našem kraju. Starčevo je bilo okruženo šumom, voćem i vinogradima. Želeo sam da se ideja proširi i da se što više voćaka zasadi. Prva ideja razrađena je sa pčelarima. Problem se javio u seči mladog stabla koje su nesavesni građani upotrebljavali kao pritke u baštama. Međutim, treba biti uporan, te sam inicirao osnivanje udruženja voćara, vinogradara i destilatera. Osnovni cilj je da se proizvode dobre sorte i da to država ume da ceni i pomaže. Ideja je još na putu, ostvarenje još daleko. Poslednjih deset godina ljudi su počeli da shvataju značaj voća i vinove loze. Naime, te biljke oplemenjuju sredinu i duh ljudi. Zato sam optimista u pogledu oživljavanja tog, budućeg udruženja.

Kakva je geografska slika rasprostranjenosti voćaka i vinograda?

- Najviše voća u našem ataru ima u Baštenskoj i Ritskoj ulici, zatim pored Nadela i iza Rafinerije. Obišao sam oko tridesetak ljudi koji gaje voće i oni su zainteresovani za osnivanje udruženja, a verujem da ima i blizu sto ljudi koji bi moju ideju prihvatili.

Kako stoje stvari sa brojem kazana za pečenje rakije?

- U Starčevu postoji oko 20 kazana za pečenje rakije. Oduvek sam se trudio da pravim dobru rakiju i da je pijem sa prijateljima.

Mnogi su zabrinuti za budućnost rada “veselih mašina“ kad budemo ušli u Evropsku Uniju.

- Sa ulaskom u EU, to neće biti zabranjeno pečenje već će destilateri morati da se legalizuju, da poštuju tehnološke norme, da prijavljuju količinu i vode računa o kvalitetu proizvedene rakije. Jedan od ciljeva budućeg starčevačkog udruženja biće upravo prevazilaženje ovih problema.

Vi imate dozvolu za destilaciju. Ko kontroliše kvalitet rakije?

- Dobio sam rešenje od nadležnog ministarstva da mogu da pečem rakiju i vino. U međuvremenu, izašao je novi zakon o rakiji i poseban zakon o vinu. Imamo rok od godinu dana da se prilagodimo tim novinama. Stanica za kontrolu kvaliteta je u Vršcu i postoji  laboratorija u Novom Sadu.

Da li su početne investicije u ovu granu poljoprivrede velike i kako gledate na stanje našeg agrara danas?

- Potrebna su velika ulaganja u ovu proizvodnju. Poljoprivreda se kod nas kroz istoriju stalno potiskuje, smanjuju se fondovi, a poznato je da je ona baza od životnog značaja. Postoji jaka veza između  ratarstva, povrtarstva, voćarstva i vinogradarstva. Potrebne su veće subvencije ako zemlja želi da “preživi“ jer je neće izvući ni industrija, ni bilo koja druga privredna grana.

Koji su radovi u voćnjaku aktuelni za ovaj period godine?

- Sada se voće obrezuje, aktuelno je zimsko prskanje koje ja praktikujem i smatram da je najvažnije. Potrebno je da se unište larve insekata, pa da ih nema ili da ih ima što manje kada biljka počne sa intenzivnim životnim procesima. Zatim, obavlja se proređivanje suvih stabala, još uvek mogu da se sade nove mladice. Važna je i zaštita od divljih zečeva koji jedu koru sa drveta, i razne druge mere.

Radite sami ili imate pomoć?

- Pomažu mi kćerke, ali uglavnom radim sam i uvek imam posla. Ja sam po ceo dan napolju, u voćnjaku, ali i van njega. Bavim se rezbarenjem, obradom drveta, pravim ramove, razne predmete od drveta i, uopšte, mnogo radim...

Aktuelno

            Godina koja je ostala za nama, za srpsku poljoprivredu bila je vrlo teška. U 2010. godini, očekuje se privredni rast od 2%. To je vrlo mali skok, ali on nagoveštava lagano prevazilaženje krize koja je obeležila minulu godinu. Razume se, najveće nade ovde se polažu na poljoprivredu. Kada je reč o ratarstvu, iako su stručnjaci procenili da Srbija ima takav potencijal, da bi mogla hraniti 80 miliona stanovnika, odavno je poznato da je ovo već duže vremena neisplativa grana agrara. Potrebno je da država stvori ambijent u kojem će naši poljoprivrednici imati adekvatne uslove za proizvodnju. Međutim, sve veće nade se polažu u povrtarstvo. Godišnje se u Srbiji proizvede 2.800.000 tona povrća, od toga u Vojvodini oko 750.000. Ipak, evidentan je problem suficita u nekim vrstama (npr. permanentno se smanjuje proizvodnja pasulja koji je preplavio tržište, a povećava proizvodnja belog luka). Da bi se izbegla pojava viškova proizvoda na tržištu, trebalo bi uzgajati široku paletu povrtarskih useva. Ovo bi starčevačkim povrtarima bilo od koristi, tim pre što je kod nas sve veće interesovanje za proizvodnju povrća u zaštićenom prostoru.         

Savet

            Naši proizvođači uzgajaju povrtarske vrste isključivo za sopstvene potrebe, mada je sve češća ponuda domaćeg povrća na starčevačkoj i okolnim pijacama. Shodno tome, bilo bi značajno napomenuti koji su poslovi važni za aktuelni period, do kraja februara meseca. Iskusniji povrtari već su pripremili tople leje za proizvodnju ranog rasada. To su poslovi koji su obeležili treću dekadu januara, ali ako niste završili ove poslove na vreme, još uvek nije kasno. Takođe, u ovom periodu kontinuirano se prati i kontroliše klijavost semena. Početak februara vreme je kada se obavlja setva paprike, paradajza, kupusa i kelerabe u leje za ranu njivsku proizvodnju. Uz to, obavezna je redovna nega biljaka u leji. U drugoj dekadi februara pripremaju se bašte za ranu setvu i mlake leje u bašti, gde će kasnije rasad biti pikiran.

Zanimljivost

            U međusobnom sporazumevanju, naši poljoprivrednici i danas koriste razne izraze za određivanje površine zemljišta. Mnogi izrazi koristili su se u etapi zaprežne obrade, ali su i danas u neformalnoj upotrebi. To često dovodi do zabune kod onih koji nisu mnogo vešti u razumevanju rečnika naših paora. Ovom prilikom, predstavljamo neke stare mere pretvorene u kvadratne metre. Tako, 1 plug zemlje iznosi 4 000 m², jutro (5 754,64 m²), 1 lanac sremski (7 192 m²), potiski (7 912 m²), novosadski (8 632 m²), mađarski (4 316 m²), 1 ralica (2 500 m²),1 dan oranja (3 033 m²), 1 dunum (1 000 m²). Dunum, (negde se pogrešno govori i piše dulum), turska je mera za površinu. Jedan dan oranja je jedinica za površinu obradivog zemljišta ustanovljena u vreme kneza Miloša. Mnoge od navedenih mera koriste se i danas. Starčevački zemljoradnici najčešće koriste sledeće mere: ar, hektar, lanac, jutro i frtalj. Danas se u naučnoj i stručnoj literaturi kod nas i u svetu kao mera za površinu koristi 1 hektar (10 000 m²). 

Tržište

            Januar mesec je za nama, praznicni dani su prošli, a pijačne cene u ovom periodu kretale su se u sledećim intervalima.

Kupus............................25-30 din/kg

Mrkva.............................40-50 din/kg

Krompir..........................25-30 din/kg

Pasulj...............................160 din/kg

Crni luk...............................45 din/kg

Jaja..................................8-10 din/kom

Sir ....................................200 din/kg

Suve šljive..........................150 din/kg

Jabuke............................20-30 din/kg

Banane................................80 din/kg

Pomorandže.......................100 din/kg

Livadski med.......................300 din/kg

Bagremov med....................350 din/kg

            Pijačni dani u Starčevu su svakog četvrtka i nedelje.

Vrh strane