Internet izdanje broj 153 od 28. decembra 2006.

Kultura

DEŠAVANJA U KREATIVNOM KULTURNOM KLUBU

1. decembar - koncert

”Poliesteršok”

Beograđani u akciji

            Izuzetno žestok pitak ritam, ali prilično slušljiva muzika po uzoru na New York Dolse, Ramonese, delo je mladog beogradskog benda pred kojim je svetla budućnost.

9. decembar - veče karikature

Koraks u Starčevu

Koraks

            Još jedna od živih legendi sa ovih prostora gostovala je u Kreativnom kulturnom klubu. Predrag Koraksić  Koraks je zaista institucija, ne samo u našim već i u svetskim okvirima kada je karikatura u pitanju. U razgovoru, koji s njim vodio novinar “Pančevca” Nenad Živković, bilo je reči od samih početaka bavljenja karikaturom, pa do najsitnijih pikanterija o odnosu ovog proslavljenog umetnika s najznačajnijim predstavnicima državno-političke elite ovih prostorima - kao što su Milošević, Mira Marković, Milutinović, Đinćić... Takođe, postavka sa odabranim Koraksovim radovima biće dostupna zainteresovanima do kraja januara.

16. decembar - koncert

”Ateist rep”

Novosađani u akciji

Za kraj koncertne sezone KKK je priredio pravi šlager - jedno od najznačajnih imena naše rok-scene u poslednjih 20-ak godina, stare-dobre novosadske pankere. U dvočasovnom prašenju pred gomilom fanova, ređao se hit do hita - “Varburg limuzina“, “Blu trabant“, “Felićita“, “Fatamorgana“...

21. decembar - tribina

Sve o odbojci, sa Gajićem

Gajić

            U organizaciji OK “Borac“ i Kreativnog kulturnog kluba gostovao je naš najproslavljeniji odbojkaški trener. Pred brojnim auditorijumom i velikim brojem sportskih poslenika sadašnji selektor Rusije, a naš nekadašnji prvi strateg, strpljivo i volšebno je vodio dvočasovni razgovor. Izlaganje je podelio u tri celine - svetska odbojka sa analizom proteklih svetskih prvenstava, prilike na domaćoj sceni i stručni rad.

            Izneo je sijaset podataka, informacija, analiza, iskustava. Osvrnuo se na stručan i filozofski način na sve sportske i vansportske aspekte bavljenja profesionalnim sportom. Spomenuo i to kako i odbojka sve brže ulazi svet visokobudžetskih disciplina, i kako se stvara i vaspitava igrač u datim okolnostima, kako se stvara šampionski tim, kako se mlad igrač podučava servisu... najzad, i koliko je značajno obrazovanje i stručno usvaršavanje kod trenera. U to su na kraju, bar kad je Gajić po sredi, svi prisutni nedvosmisleno mogli da se uvere - fasinirao ih je svojom obrazovanošću, inteligencijom, razboritišću... Jednom rečju, na delu pokazao da uspeh nikada ne dolazi slučajno.

NAREDNI PROGRAMI u KKK  (decembar 2006. - januar 2007.)

utorak 26. 12. 2006. - 18 sati:

predavanje - JESTIVE PEČURKE, dr Aleksandar Krapeš + degustacija tartufa

četvrtak: 28. 12. -  21.30 sati:

koncert: “KKK band“

petak 29. 12.  -  21.30 sati:

koncert: “MANISENT“ (Beograd)

subota 30. 12. - 21.30 sati:

DISCO/DISKONT PARTY - DJ BELLPEACE

nedelja 31. 12. - 21 sat:

dočeKKK Nove 2007. godine: “NEW YEAR ROCKARAOKE“ - MC DARK & DJ KILLE (info 064/514-04-94; 064/158-39-75)

ponedeljak, 1. 1. 2007. godine - 21.30:

“Day after party“ - Di-džej Gringo

petak 5. 1.  -  21.30 sati:

RAP NIGHT: “JSR clan“

subota 6. 1.  - 22 sata:

veče akustike: GUTA

subota, 13. 1. - 22 sata:

dočeKKK srpske Nove  2007: DISCO TEQUILA PARTY - DJ J.

POZORIŠTE U STARČEVU

 ”Dnevnik Ane Frank”

Iz predstave ''Dnevnik Ane Frank''

            Pozorišnu adaptaciju poznatog dela, istorijskog zapisa iz prizme jedne obične jevrejske devojčice o nesrećnom detinjstvu, izolaciji, patnjama za vreme Drugog svetskog rata, starčevačkoj publici prikazalo je Beogradsko jevrejsko pozorište “Kralj David“. U organizaciji Doma kulture Starčevo i Kreativnog kulturnog kluba predstava je odigrana u sablasno praznoj velikoj sali (iako je reč o štivu iz školskih lektira, a Škola uredno obaveštena!), pred svega 30-ak posetilaca. To sve nije umanjilo nadahnuće glumaca, koji su potresnom pričom prisutne doveli na ivicu suza.

J. Filipović

U DOMU KULTURE

 Zvuci Gornje Pčinje

U starčevačkom Domu kulture, krajem prošlog meseca, zbio se jedan, nesvakidašnji događaj - pesmom i igrom, slovom i slikom, predstavio se jedan, skoro nepoznat krajičak srpske zemlje pod geografskom oznakom Gornja Pčinja.

Naime, oblast Gornja Pčinja smeštena je na krajnjem jugoistoku Srbije, u slivu gornjeg toka reke Pčinje, od njenih izvora podno Belih voda, pa sve do znamenitog manastira Prohor Pčinjski. U prošlosti je ovaj kraj predstavljao važnu balkansku sredokraću, ali izolovanost i odvojenost od glavnih puteva poslednjih stotinak godina, dovela je do njenog naglog zaostajanja i siromašenja što je za posledicu imalo enormno iseljavanje stanovništva i odlaženje u neke druge, bogatije krajeve. Tako se širom Srbije našlo oko četrdeset hiljada iseljenika, a četvrtina njih, svoj drugi zavičaj našla je u Pančevu i okolnim naseljima. I upravo to je bio povod da Zavičajni klub “Pčinja“ iz Beograda organizuje jedan od svojih godišnjih susreta u Starčevu.

Kulturno - zabavno pčinjsko veče u starčevačkom Domu kulture, proteklo je u znaku zavičajne tradicije koju slikom, knjigom, igrom i pesmom danas neguju ovdašnji Pčinjani i njihovi brojni prijatelji. Planinska Gornja Pčinjja je redak primer autohtone, balkanske muzičke tradicije. Do skora brižno negovane lazaričke običaje i običajne igre i pesme sa tog podneblja, bili smo u prilici da prepoznamo u izvedbi folklornog ansambla KUD “Stanko Paunović“ iz Pančeva. Set izvornih pesama u pratnji gajdaša, pod nazivom “Zvuci zavičaja“, doneli su te večeri iz dalekog Vranja pevači Ivana Tasić i Mile Kostić.

Predsednik Kluba, Tomislav Milković, predstavio je i izdavačku delatnost članova Kluba. Dominiraju, uglavnom, naslovi sa zavičajnim temama i monografskog karaktera. Većina je mladih stvaralaca, a među njima i onih koji su svoja vrlo zapažena poetska snoviđenja negdašnjeg zavičaja satkali iz roditeljskih utisaka. Predstavljena su i četiri broja lista “Glas Pčinje“ koji uređuje zavičajni klub, a za ovu priliku objavljena je i prvi put predstavljena knjiga pisana na zavičajnom dijalektu “Pamet noge vodi“ čiji je autor Mile Kostić iz Vranja. Knjigu su, moramo to reći, zdušno pomogli pančevačka filijala DDOR-a “Novi Sad“ i preduzeće “Arhiv“. Na taj način, njihova, često isticana želja - da neguju prijateljske odnose u novim zavičajima, dobija pravi smisao.

U starčevačkoj biblioteci ostao je set knjiga da kazuje o jednom zavičaju i slika, kakva se samo u Pčinji može oslikati. Novim prijateljima, na dar.

Darko Ješić

Dramska sekcija - konačno u KKK-u

            Zbog velikog interesovanja mladih iz Osnovne škole, što se poklopilo sa idejama članova KKK-a, ideja o formiranju dramske sekcije je na pomolu. Budući KKK Teatar, trebalo bi da okupi pet do deset mladih, talentovanih entuzijasta koji bi oživeli rad jedne nove sekcije u klubu. Veliki deo članova literarne sekcije bio je zainteresovan za jedan, ovakav projekat, pa ce se napraviti  sinteza posojeće literarne sekcije, koja slavi prvi rodendan 18. decembra i nove, dramske sekcije.

            Audicija je održana 26. decembra u 19 sati u prostorijama Kreativnog kulturnog kluba. Pravila konkursa su bila objavljena na plakatima koji su se mogli videti u i oko centra sela. Bilo je potrebno je pripremiti jedan kraći (poetski ili prozni) tekst i priložiti osnovne biografske podatke u pismenoj formi. O rezultatima konkursa i daljim aktivnostima sekcije, biće više reči u narednim brojevima SN-a.

VUKOVAC – radovi učenika OŠ “Vuk Stefanović Karadžić”

MOJ PARK: Martina Antonijević 2/3

Moja velika ljubav

            LJubav je jedno od najlepših osećanja. Ono možemo osećati prema nekim osobama, možda prema nekom sportu ili prema nekoj životinji.

            Jedno do mojih većih ljubavi je ples. Kada sam bila mala oduvek sam maštala da budem plesačica. Divila sam se svim plesačicama, njihovim haljinama, načinu na koji igraju. Sada sam i ja jedna od njih. Nije mi bilo lako da to postanem. Na ples sam krenula sa jedanaest godina i nisam odustajala. Bilo je to nešto novo za mene. Toliko plesova... Mislila sam da ih nikada neću naučiti. Ali vremenom se pokazalo da to nije uopšte teško. Omiljeni su mi Ča-ča-ča, Engleski i Bečki valcer i - Rumba, naravno. Da bi izašao na takmičenje moraš imati partnera. Ja ga nisam imala do skoro, ali to me nije obeshrabrivalo. Na treninzima sam se najviše isticala i to je pokazivalo koliko volim ples i koliko želim da budem prva. Često sam se povređivala, padala, ali ni to me nije omelo da nastavim da se borim. Bilo je i trenutaka kada mi ništa nije išlo za rukom, ali tu su bili moji treneri, da mi pomognu da nastavim dalje. Na prvo takmičenje smo izašli skoro, priznajem imala sam tremu, ali mi nije smetalo da pokažem šta znam.

            Uprkos svemu tome ja nisam odustajala. Možda je baš to razlog zašto sam stigla do ovde. Da bi uspeo, ti moraš staviti srce na podijum, i zaista ako nešto voliš ništa te u tome ne može sprečiti. Zato nikada ne odustajete jer ako odustanete ništa niste postigli.

Jovana Kosanović 7/2

Sve što je dobro  dolazi od ljubavi

            Ne kaže se za džabe da je sve što dolazi od srca i od ljubavi dobro. Kada nekoj dragoj osobi želimo da poklonimo nešto što će joj značiti i sećati je na nas nije potrebno da joj skidamo zvezde sa neba, već da joj poklonimo neku sitnicu od srca i to će joj mnogo značiti. LJubav se može prikazati na mnogo načina, a samo prava ljubav dolazi od srca. Postoji više vrsta ljubavi. LJubav prema osobi, prema rodbini, domovini, učenju... Da bih vam pokazala da prava ljubav postoji i da od ljubavi dolaze samo dobre stvari, prepričaću vam jedan događaj iz moje istorije.

            Osvanulo je još jedno letnje jutro. Bila sam u Deliblatskoj peščari sa bakom, dekom, bratom i dve sestre. Tu je bila i jedna devojčica sa kojom smo se upoznali i igrali. I tako smo se svakog dana igrali drugih igara.

            Tog jutra smo se, koliko se ja sećam, igrali kuhinje, ali ne na uobičajenom  mestu već smo iza kuće kopali pesak koji smo odnosili na garažu, gde smo se igrali. Kuća je sa jedne strane ukopana u brdo, a garaža se nalazi pored kuće, tako da je garaža ukopana, pa se sa brda može lako popeti na nju, što mi veoma često i radimo. Ali garaža nema ogradu, pa je ta strana opasnija od drugih. Zašto sada pominjem garažu i taj neograđeni deo? Pa upravo iz razloga što se ova priča tu i odigrala. Ne znam zašto, ali svi mi smo se u jednom trenutku približili toj opasnoj ivici i u jednoj sekundi sam osetila kako me je neko gurnuo, a već u sledećoj sekundi kako me neko vuče za majicu. Ta drugarica me je gurnula, ali moja sestra od tetke me je povukla nazad u pravom trenutku.

            Ne znam zašto je ta moja nazovi “drugarica“ to uradila, možda je to bilo sasvim slučajno, ali zasigurno znam da je to bio odličan dokaz ljubavi moje starije sestre prema meni i veoma sam joj zhvalna što me je spasla tog dana.

            Taj njen gest je dokazao da sve dobre stvari dolaze od ljubavi, a njen gest je zasigurno došao od ljubavi.

                                                                                    Snežana  Stanković 8/3   

Sačuvajmo prirodu

            Još jedan jesenji dan polako se završava. Legla sam i slušam muziku, ali nešto se čuje.

            Napolju je velika galama. LJudi govore, viču, psuju, nešto se strašno dešava. Otvorila sam prozor i gle, u mojoj ulici stvorila se gomila ljudi. Oni nešto govore, raspravljaju. Zašto se to dešava, zašto su to dozvolili? Napolju se oseti neprijatan miris. Da li to neprijatni mirisi dolaze iz “Rafinerije“ i “Petrohemije“ i zašto su te fabrike blizu moje kuće? Zašto moraju da nam ugrožavaju živote? Zar moramo da udišemo taj neprijatan miris? Hiljadu pitanja, a odgovora nema. Ali to nije samo ovo veče, to je svako veče, svako jutro, svaki dan, a niko ne vidi rešenje. Zatvorila sam prozor i razmišljam da li je i moja soba zagađena. Moj komšija stalno loži gume i to nam škodi. Priroda postaje siva i gde god da se okreneš, sve smrdi. Otpadi, kanalizacije, sve to može da se očisti i bude lepše. LJudi koji rade u fabrikama ne razmišljaju da to i njima škodi, da treba da kupe filtere koji pročišćavaju vazduh, kako bi bilo bolje. Sve kuće crne od dima, otpada, štetnih i prljavih gasova. Sve nam uništava i skraćuje život.

            Želela bih da ovaj problem neko reši, da živimo mirno u zdravoj sredini da ne moramo svaki minut da razmišljamo koliko nam zagađen vazduh uništava i skraćuje živote. LJudi treba da vode veću brigu o prirodi, da je vole i štite, a ne samo da je iskorišćavaju.

Tatjana Milosavljević 6/3

Vrh strane

E-mail: [email protected]

© 2006. Webmaster