Internet izdanje broj 145 od 30.aprila 2006.
|
Internet izdanje broj 145 od 30.aprila 2006. |
|
|
|
|
Kultura
NAŠA UMETNICA IZLAGALA U BAHREINU Maja Poljak opčinila Arape
Starčevka Maja Poljak trenutno živi i radi u Bahreinu, maloj državi na Arabijskom poluostrvu. Ovih dana, ona je ostvarila još jedan svoj umetnički san - da njene radove vide i u njima uživaju, njeni novi sugrađani
Specijalno za SN iz Bahreina od Ivice Fajhta, dopisnika “Starčevačkih novina“.
Prevod članka koji je izašao u “Gulf Daily News“, novinama sa najvećim tiražom u Bahrainu. “LJubitelji umetnosti su se prošle noći sjatili na otvaranje izložbe sastavljene od 15 minijatura (grafika i slika) izloženih u galeriji udruženja likovnih umetnika Bahreina - Bahrain Arts Society. Kontenplativna slikarska izložba je kreacija Srpkinje Maje Poljak i Bahrainca DŽamal Abdul Rahima koji su se rešili da naprave zajedničku izložbu, posle susreta u Srbiji prošle godine, septembara 2005. Većina radova su dimenzija 10 h10 cm. različitih tehnika: grafike, ulja, akvarela, a povezuju ih teme prirode i ljudi. Nagrađivani umetnik Abdul Rahim je već imao 12 samostalnih izložbi u Bahreinu i 20 u inostranstvu. Gospođica Poljak je do sada imala 2 samostalne izložbe u Srbiji i oko 10 kolektivnih izložbi u inostranstvu. Ovo je njena prva izložba u Bahreinu, traje nedelju dana, pod pokroviteljstvom Ministarstva za inostrane poslove i njegove ekselencije Šeik Rasida bin Kalife Al Kalife.”
Prevod jednog dela intervjua koji je izašao u “Al Wasat“, novinama na arapskom jeziku. Radovi su bili na podu i ja sam ih video u fazi postavljanja. Prvi put sam imao priliku da vidim tako nešto. Čini mi se da sam video više od izložbe. Hol galerije je imao izgled bašte prepune raznog cveća a najviše crvenih bulki i čičkova - kako ih na srpskom jeziku zovu. Video sam kako prazni zidovi postaju puni i kako oba umetnika uzimaju rad, odmeravaju i nalaze mu mesto u toj bašti. Gledajući vaše radove, vidim da ima mnogo ljubavi u njima. Zašto je to tako? Maja: - LJubav je najlepša reč i osećanje. To je ono što živi u meni, ono sto nosim sa sobom iz svoje zemlje, zajedno sa cvečem koje slikam. Drago mi je da se to da videti u mojim radovima. LJubav i umetnost su veoma važni faktori u našem životu, žive u nama... Šta želite da kažete ovom izložbom ? DŽamal: - Ideja ove izložbe je ljubav i lepota. Upoznao sam Maju prošle godine, kada je pozvana od strane njenog ujaka Ivana, prvi put došla u Bahrein. On je imao nameru da joj pomogne na polju slikarstva, a ona želju da jednog dana, ovde u Bahreinu, napravi izložbu. Tako je i nastala ideja o ovom zajedničkom projektu. Izbor motiva i slične grafičke tehnike su učinile ovu izložbu potpuno drugačijom... Pustili su me da uđem u njihov svet i otkrili mi pravu lepotu njihovih radova. Slike su nalazile svoje mesto na zidu, bašta se rascvetala a ja sam zatvorio vrata i otišao... Sama ideja da jednoj mladoj umetnici omogućim da dosegne do novih visina, je nastala pre par godina. Do dana današnjeg se puno toga promenilo i ako bog da, biće još novih izložbi i dešavanja. Majin boravak u Bahreinu je na sve nas ostavio traga. Naša kuća je poprimila izgled galerije a moji prijatelji imaju priliku da se dive njenim radovima. Butik moje supruge se takođe rascvetao i njene mušterije su zapazile tu novu svežinu... Majina ljubav prema slikarstvu je toliko jaka da svi mi možemo izvući neke pouke. Za kraj samo reći, da se još jednom pokazalo kako politika udaljava ljude jedne od drugih a kultura ih čini bližim.
DEŠAVANJA U KREATIVNOM KULTURNOM KLUBU
31. mart – koncert - “Irish Stew”
Irska muzika je popularna Fenomenalnu atmosferu načinio mladi, ali već afirmisan i izuzetno kvalitetan beogradski bend. U ambijentu dostojnog originalnog irskog paba ljubitelji ove muzike naterali su izvođače na nekoliko biseva i nagradili ih burnim ovacijama.
31. mart – tribina - Kraj jedne epohe
Vasić i Pančić Veliki broj Starčevaca okupio se na tribini, koja je za temu imala formalan završetak jedne epohe na ovim prostorima smrću bivšeg predsednika Srbije i SR Jugoslovije. Program je vodio novinar Pančevca Nenad Živković, gosti su bili legende srbijanskog novinarstva - Miloš Vasić i Teofil Pančić - novinari beogradskog nedeljenika Vreme. U tročasovnoj diskusiji gosti su izneli obilje podataka o liku i delu Slobodana Miloševića i prilikama koje su nastale kao produkt njegove vladavine. Isto tako, Vasić i Pančić su odgovorili na veliki broj pitanja posetilaca i prezentovali sijaset zanimljivih anegdota i ličnih iskustava vezanih za ovu temu.
1. april - di-džej veče - Minimal techno night
Fenomenalnu atmosferu načinio mladi, ali već LJubitelje elektronske muzike veoma je obradovao dvojac di-džejeva iz Omoljice i Starčeva.
6. april - video veče - ”Ravna gora - ako mora”
Posle zimske pauze, vreme je da se obnove ekskurzističke aktivnosti Kreativnog kulturnog kluba. “Kreativci“ koji su se okupili ove večeri, najpre su pogledali video rad pod nazivom “Ravna gora - ako mora“, odnosno montirani materijal sa prve eksurzije KKK-a iz aprila prošle godine kada su članovi Ekskurzističke sekcije pohodili Ravnu goru i Ribničku pećinu. Nakon evociranja uspomena, pao je i dogovor za narednu eksurziju koja je u međuvremenu i održana i to na prostorima zrenjanisnke opštine - u Belom Blatu, Ečkoj i Zrenjaninu.
9. april - V ekskurzija - Put pod noge
Ekskurzisti KKK-a nisu časili časa, već su prvi lep prolećni dan iskoristili da upoznaju Domovinu kako bi je više voleli. Po peti put, otisnuli su se kombijem “Kamper tursa“, ovaj put na sever. Prva tačka - Belo Blato. Lepo, malo selo, pod opsadom Tise i Begeja, omogućilo je “kreativcima“ da na fudbalskom terenu u centru sela pokažu svoje umeće pikanja lopte, dok se lokalne prodavnice nisu pokazale, jer posle nije bilo mogućnosti za okrepljenje - ni jedna nije radila. Ali, zato je radio bar hotela “Sibila“ kod Carske bare, gde je deo kreativaca uživao u pivu i sunčanom danu, dok su oni drugi, avanturistički raspoloženi, krenuli u obilazak ovog parka prirode. Sve bi bilo lepše da je radio brodić za obilazak, ali turistički poslenici se nisu baš pokazali nespremno dočekavši prve turiste. Odatle je put vodio u Ečku, gde su članovi KKK-a obišli dvorac Kaštel, a potom, na reci, uz pivo priredili roštilj, dok su znatiželjnici posmatrali deset “Supermena“ u fazonu. Za kraj, pošlo se u šetnju Zrenjaninom i odmor na suncem okupanom rukavcu Begeja, u samom centru ovog srednjobanatskog naselja. Sve u svemu, jedan opušten prolećni dan, začinjen radoznalom željom za otkrivanjem lepih oblasti u našoj bližoj okolini, kojih ima na pretek. Ekskurzisti nastavljaju putovanja već u maju.
20. april – predavanje - Opasnost od droge
Edukacija roditelja o svim vrstama droge zainteresovala je mnoge. Gost večeri je bila doktor Maja Aćimović a organizator predavanja udruženje “Majke za decu“ iz Pančeva.
NAREDNI PROGRAMI u KKK (maj 2006.)
četvrtak 4. 5. u 19 sati: Prezentacija: “Akcioni plan zaštite životne sredine NIS-RNP 2006.“; 21. sat: “MuzičKKKa slagalica“ - Šic protivu Šica; petak 5. 5. u 21.30 sati: Veče elektronske muzike - di-džejevi Deki i Buša; subota 6. 5. u 21.30 sati: ; Veče akustike - Tođa četvrtak 11. 5. u 21 sat: Koncert: “SHIKARE” (SAD) i “JEWY SABATAY” (Pančevo); petak 12. 5. u 20 sati: Izložba karikature - PREDRAG KORAKSIĆ - CORAX; subota 13. 5. u 21.30 sati: Tequila/ DISCO party - DJ GRI; četvrtak 18. 5. u 20 sati: Promocija: Društvo srpskih mažuretkinja; 21 sat: Video veče: “Jedan dosadan dan“ - Ekskurzija KKK u Belo Blato, Ečku i Zrenjanin; petak 19. 5. u 21.30 sati: Koncert: Bane Gluvakov; subota 20. 5. u 21.30 sati: Hard-rock party - DJ DARK; četvrtak 25. 5. u 20 sati: Predavanje: “Milutin Milanković - srpski/svetski genije“. Predavač: dr Aleksandar Petrović; petak 26. 5. u 21.30 sati: Performans: “ROLLING STONES“ - promocija knjige - “UMETNOST POBUNE“ - IVAN IVAČKOVIĆ + story, video, SVIRKA!; subota 27. 5. u 21.30 sati: Rap night-JSR Clan.
Svake nedelje u 20 sati - FILMSKO VEČE u 22 sata - “KKK bend“ * * * SVI PROGRAMI SU BESPLATNI!
IZLOŽBA U GALERIJI “BOEM”
U sredu12. aprila starčevačka galerija “Boem“ je bila domaćin još jednog kulturnog događaja. Reč je o otvaranju izložbe novosadskog umetnika Stanka Rodića. Ovaj umetnik je rođen u Drvaru 1962. godine, a slikarstvom se bavi u poslednjih petnaest godina. Učesnik je preko 30 likovnih kolonija i pedesetak kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Živi i radi u Novom Sadu. Otvaranje izložbe je bilo dobro posećeno kao i sve predhodne, a uz prijatne zvuke tamburaškog orkestra “Panuka“, gosti su uz koktel i malu zakusku nastavili druženje u opuštenoj atmosferi. Zainteresovani postavku mogu posetiti do 5. maja.
Mini intervju: DOBRICA ERIĆ
Pred tridesetak, uglavnom najmlađih ljubitelja poezije, Dobrica Erić je, prošlog meseca u KKK-u, predstavio knjigu “Deca sa zlatom lipe“ u kosi. Sa njim smo razgovarali o novim knjigama, povodima za njihov nastanak, emocijama koje prate ovakvu poeziju, a saznali smo i da je Erić navijao za FK Vojvodina, ali da nikada nije bio strastveni navijač ...
- Pa, ti znaš, kad sam dolazio u školu, mi smo bili školski vršnjaci... Šalim se, naravno. Dolazio sam u Starčevo, ali to je bilo davno, i već sam zaboravio. Sećam se da sam jednom bio u Školi, a jednom u Domu kulture. Koliko ste knjiga objavili do sada? - Objavio sam više knjiga nego što ovde ima prisutnih! U žitankama, za svaki razred osnovne škole, nalazi se neka moja pesma. Sve to nije bitno, važno da bude više đaka, a manje lektire. Često kritikujete nizak natalitet u našoj zemlji? - Nekada, kada sam bio mladi pesnik, išao sam svuda po zemlji kako bi se čulko za mene i moje pesme. Sad sam poznat, i često moje pesme i pre mene stignu tamo gde ih tražim, tako da nema potrebe da više idem i promovišem ih. e, ali sada, ja idem da ubedim decu da traže, i roditelje da rađAju što više dece, jer nam treba više đaka! Da rađaju bar kao oni koji nas potiskuju s juga ka severu, a ovi sa severa i zapada, zna se šta nam rade... Tako, našli smo se između čekića i nakovnja, pa ili ćemo se rađati i odupreti se u svim pravcima ili će nas spljeskati kao pljeskavicu. Odrasli često imaju običaj da Vas citiraju kada žele metaforički da se izraze. Koliko Vam ta činjenica znači? - Volim da govorim u slikama. Da nekoj slici, koja je i onako lepa dodam još neki značaj. U ovoj knjizi, koju predstavljam, pokušao sam da rimujem sudbine koje sam saznao. Ovde je došla do izražaja moja veština rimovanja i slaganja, nisam ništa izmišljao, sve je istinito. Koja pesma Vam je najdraža? - Uvek ona najnovija! Kad čovek napiše nešto novo, on misli da je to najbolje. Do neke nove pesme. Darko Ješić
VUKOVAC – radovi učenika OŠ Vuk St. Karadžić
Jelena Marković 5/2
Nada ih održava
I danas, kada u mom mestu više nema rata, kada ptice pevaju, a leptiri svojim šarenim krilima ukrašavaju zelenu poljanu, u nekim delovima sveta moji vršnjaci nemaju spokojan život. Ne samo u delovima sveta već i u mojoj zemlji, na Kosovu. deca uz pratnju vojske odlaze u Školu, a na druženje sa drugovima iz školske klupe i ne pomišljaju. Iako rat i sve strahote koje rat donosi nisu u mojoj blizini, već na potpuno drugom delu naše zemlje. Uvek me prođe jeza kada čujem naku strašnu vest ili samo pomislim na život ljudi u takvom okruženju. Moji vršnjaci koji žive na Kosovu preživljavaju strašne trenutke. Kada noću oni zaspe ne znaju da li će ih ujutru probuditi koraci njihove majke, koja kaže da je vreme za školu, ili možda kucanje na vratima iza kojih stoji čovek sa puškom. Oni nikada ne znaju šta će taj čovek reći. Moji vršnjaci zbog okruženja u kome žive, verovatno često, i ne spavaju noću. Oni misle i duboko u sebi žele i kriju jednu iskru koja veruje da će za njih doći bolji dani. Ta iskra, iako mala, svetli veoma blještavom svetlošću i živi u dubini njihovih duša. Ta iskra svetlosti se zove nada. Verovatno su zbog nje i opstali i verovatno im ona daje snagu. Želim da se ovo na Kosovu završi i da se više niko ne ubija zbog BOJE KOŽE, VERE ili NACIONALNOSTI. Neka svako bude ono što jeste i neka ga drugi poštuju. Čovek ni u svom najvećem i najdubljem snu ne može zamisliti šta se dešava mojim vršnjacima na Kosovu. Snežana Stanković 7/3
Slike iz zavičaja
Rano jutro kuca na moj prozor. Iz sna me budi cvrkutanje ptica ispod strehe. Prišla sam prozoru, otvorila ga i slatkastai miris rascvetale trešnje zapljusnuo mi je sanjivo lice. Svanulo je prolećno jutro. U dvorištu i ispred kuće, rascvetale krošnje ranog voća izgledaju kao velike, snežne grudve. Oko mene zuje vredne pčele dok im sunce miluje krila. Udišem punim plućima mirise najlepšeg doba. Ulicama prolaze ljudi vedrih lica, a na zelenom travnjaku moja mačka lenjo gleda ispod poluspuštenih kapaka. Pas mi trči u susret veselo mašući repom. Iz kuhinje osećam miris svežeg mleka i peciva. Dragi glas me doziva. To je moje selo. To je mesto gde se diše i udiše toplina i lepota roditeljskog doma. Marijana Matičić 6/1
Zalepršale su prve snežne pahulje
Jutro je svanulo. Konačno pada sneg. Ustala sam i videla da padaju male snežne pahuljice. Bila sam srećna. Odmah sam se obukla i pozvala moju drugaricu Vesnu da se skijamo. Uživale smo. Posle je došla i moja sestra Aleksandra i svi smo se skijali. Dojadilo nam je to skijanje i krenuli smo kući. Gledali smo crtani. Posle crtanog Vesna je morala da ide kući. Izašla sam da je ispratim. Zagledala sam se u tu lepu prirodu. Jelke ispred moje kuće su se smrzle. Izgledale su kao da plaču. Veliki platan samo što nije zaplakao. Trava je polegla i izgubila onu zelenu boju. Nebo je dobilo sivkastu boju. Ova zima je sve promenila. Vladana Kućan 4/4
Jedna stranica mog dnevnika
“Danas sam bila na orkestru, tako da sam morala rano da ustanem (mislim sad mi je to rano, pošto sam cele prošle nedelje ustajala u 11.30 sati). Danas je kišan dan, pa mi je dosadno. Ceo dan sam kod kuće i samo igram igrice na kompu. Sutra idem u trgovinu (što bi reko nastavnik Momčo iz matiša) pa kad se vratim idem malo do Sanje da se cimamo. Moramo da radimo plakat iz biologije. Jaoj, kad smo već kod biologije, pitam se šta ću da dobijem iz kontrolnog? Imam 4,5,5 za sada. Trenutno sedim na krevetu pišem ovo i razmišljam šta ću sve da kupim sutra. He, he, he, ima da iscedim kevu, (pardon mamu) šalim se biću umerena (ma da!) Danas smo Sanja, Jelena i ja imale dil da se vozimo rolerima, ali je dan užasan, pa je plan propao, sad će da mi dođe baba, pa ću tek da vidim šta znači smoriti se ... jao, teško meni. Ustavri, upak, volim kad mi dođe neko. Uvek kažu: Evo ti za “milku“ i daju mi 1000 kinti. Ja mislim u sebi: “Jel vi uopšte znate koliko košta milka?“, ali nikad na glas to ne kažem. Inače naglasila bih stvarno me jako nervira ovo što se dešava oko izbora za pesmu Evrovizije. Mislim da su predstavnici crnogorskog žirija ispali baš... Isforsirali su te jadne (u pravom smislu te reči) momke, koji čak nisu ni očekivali pobedu. Sad čujem na radiju da ne idu ni oni, ni Flamingosi i plus smo kažnjeni četiri godine da ne učestvujemo. Mislim, tad ću ja da imam osamnaest godina (taman za učešće) Inače na radiju stalno puštaju “Ludi letnji ples“ i mislim da je pesma OK. Juče, vraćajući se iz škole, Sanja i ja smo smislile koreografiju za nju. (jedan levo, desno dva... i okret...) baš cool. Eto, to imam da kažem i nadam se da je dovoljno za peticu... P.S Neki delovi su izostavljeni, pošto 100% znam da ću morati da čitam pred celim razredom (i nastavnicom), pa mislim da je ovo dosta i sasvim iskreno.” Đurišić Jelena 7/4
Moja mama
Svako voli svoju mamu. I to pokazuje na različite načine. Neko voli mamu i kako mu se mama oblači, neko kako se šminka, a ja volim moju mamu baš ovakvu kakva je. Moja mama se ne oblači moderno, ne šminka se često i to se meni sviđa. Lice joj je lepo ali se meni najviše sviđa kosa. Moja mama nije zaposlena, ali je mnogo vredna. Ponekad je nervozna ali to brzo prođe. Mama me je rodila, ona brine o meni i voli me zato i ja nju volim. Jelena Minić 2/3
|
E-mail: [email protected] © 2006. Webmaster
|
Da li je ovo Vaš prvi dolazak u
Starčevo?
