Internet izdanje broj 145 od 30. aprila 2006.
|
Internet izdanje broj 145 od 30. aprila 2006. |
|
|
|
|
Intervju
DUŠAN KOROLIJA, ČLAN SAVETA I IZVRŠNOG ODBORA SAVETA MESNE ZAJEDNICE STARČEVO I ČLAN DEMOKRATSKE STRANKE Drugi kažu da smo najbolji
Naš sagovornik ističe da je Savet MZ Starčevo preuzeo veliku inicijativu i da se radi na više frontova. Napominje i to da svi odaju priznanje Starčevcima da su vodeća snaga devet pančevačkih sela
Ovo vam je
drugi mandat u Savetu Mesne zajednice, ima l - Napretka svakako ima. Mogu da kažem da sam sam puno napredovao. U prošlom sazivu sam bio nov, bez iskustva u tom poslu. U početku je bilo dosta nesnalaženja. Međutim, sada je već mnogo drugačije. Naučio sam šta je svrha Saveta, koja je njegova uloga, koji su zadaci lokalne samouprave u selu i slično. Mislim da sam se dobro uklopio, ali to ostavljam građanima da procene. Danas se u Savetu dobro poznajemo, a to je odličan osnov za dobro funkcionisanje. Mislite li da se novi članovi u ovom sazivu osećaju isto kao i vi kada ste započeli angažovanje, da li im pomažete da se lakše snađu? - Ne mogu da budem u njihovoj koži, pa da znam kako se osećaju. Ovaj saziv radi već više od dve godine, primećujem da se pojedini članovi ponašaju kao da su juče došli. Ne kažem da se nisu uklopili, Savet dobro radi, odluke se donose gotovo jednoglasno. Nemoguće je reći da svi isto mislimo i isto diskutujemo, to ne bi bilo normalno. Mišljenja se razlikuju, razmatraju i nakon toga se donosi odluka. Potrebno je biti realan i strpljiv, i ne sedeti samo i čekati da drugi sprovode odluke. Što se tiče članova, ponekad neko iskoči komentarom, reakcijom ili sličnim. Da li ste zadovoljni funkcionisanjem Saveta i urađenim u ovom mandatu? - Savet funkcioniše odlično. U njemu je ostala okosnica iz ranijih saziva, pri tom ne mislim na sebe. Ta okosnica drži čvrsto konce i omogućava nesmetan rad Saveta i nesmetanu realizaciju planova Saveta. Starčevo je veliko mesto i puno je napredovalo. Često sam u Pančevu u zgradi Skupštine opštine, srećem ljude iz drugih mesnih zajednica, koji mi potvrđuju da je Starčevo otišlo dalje. Naravno da se ne treba time zadovoljiti i stati. Treba da idemo još brže i još dalje. Urađenim u ovom sazivu sam apsolutno zadovoljan. Radi se na više strana, više poslova i to vrlo uspešno. Asfaltiraju se ulice, radi se na kanalizaciji, na uređenju sela, na uličnom osvetljenju i tako dalje. Čim je nastupio problem sa podzemnim vodama, odmah se krenulo u nabavku crpki, kako bismo pomogli najugroženijima. Selo je veliko i ono živi. Ima li nešto čime ste nezadovoljni, šta biste promenili u lokalnoj samoupravi? - Nemam neko posebno nezadovoljstvo u pogledu Saveta Mesne zajednice. Pre bih rekao da sam zadovoljan, nego što bih isticao neka nezadovoljstva. Naravno, nije sve tako dobro da ne bi moglo biti bolje. ali ne zavisi baš sve od Saveta. Jeste li zadovoljni Planom rada za ovu godinu? - Plan za ovu godinu je vrlo obiman, i podrazumeva puno kapitalnih ulaganja, višemilionskih ulaganja. U planu je asfaltiranje ulica, početak radova na izgradnji kanalizacije, izgradnja kepale. Kanalizacija je investicija koja je danas, kada smo svedoci problema sa podzemnim vodama, prioritet i predstavlja jedino trajno rešenje. U buduće ćemo morati maksimalnu pažnju da posvetimo upravo kanalizaciji. Vaša zaduženja u Izvršnom odboru Saveta Mesne zajednice se upravo tiču obezbeđivanja potrebne dikumentacije za izgradnju kanalizacije? - Imam najviše zaduženja u Izvršnom odboru, a to su funkcije koje zahtevaju mnogo angažovanja i vremena. Zadužen sam za urbanizam, imovinsko građevinske poslove, investicije i saradnja sa verskim zajednicama. S obzirom da ne radim više u firmi i imam više vremena angažovan sam na mnogim poslovima, oje sam shvatio vrlo ozbiljno. Dokle se stiglo sa nabavkom potrebne dokumentacije za izgradnju fekalne kanalizacije? - To je jako obiman posao. Izrada idejnog i glavnog projekta je trajala oko tri godine, taj posao završen je 2004. godine. Nakon toga trebalo je krenuti u nabavku potrebne dokumentacije za građevinsku dozvolu, kako bi se krenulo sa radovima. Međutim, na Savetu dat je prioritet izradi dokumentacije potrebne za izgradnju stanice za prečišćavanje otpadnih voda. Javilo se šest ponuđača, Komisija je jednoglasno donela odluku da se posao poveri preduzeću “Srbijaprojekt“ iz Beograda. Razlozi za to je što su oni dali finansijski najpovoljniju ponudu, a i vremenski najpovoljniju. Tada se žalila firma iz Niša “Ninprojekt“ i stala na put, pošto poto želi da dobije taj posao. Druge firme se nisu žalile. Ja sam svu dokumentaciju predao Odeljenju za javne nabavke u Beogradu i sada čekamo razrešenje. Znači li to da se skroz stoji po pitanju izgradnje kanalizacije? - Po mom mišljenju mi ne smemo više čekati. Prečisna stanica ne može raditi dok se ne uradi kanalizaciona mreža. Instalacija po selu je jako obiman posao. Od ovog trenutka akcenat će biti na početku radova na izgradnji instalacije u selu. U međuvremenu će biti rešeno pitanje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Moram napomenuti da u administraciji ima puno problema, dugo se čeka za dokumente, koji su neretko sa pogrešnim podacima. Da li je izgradnja kanalizacije u Starčevu jedino pravo i trejno rešenje problema podzemnih voda? - Svakako da jeste. Mi ubacujemo u zemljište 150 litara vode po ekvivalentu. Ranije su postojali bunari, svaka kuća je imala hidrofor, pa smo imali situaciju da jednu vodu ubacujemo u zemlju, a drugu uzimamo. Sada je zemlja zasićena. I najmanji porast vodostaja reka može da izazove probleme. Kada budemo imali kanalizaciju, otapadne vode više neće odlaziti u zemlju, već će prečišćene odlaziti u Dunav. Direktno angažovani na izradi dokumentacije za asfaltiranje ulica, koje će se ulice asfaltirati ove godine? - Ulice za koje je raspisan tender za asfaltiranje su: Banatska, Sremska, 4. Oktobra, Vuka Karadžića, Somborska, Mihajla Pupina, Žarka Zrenjanina, Nadelska. Za Banatsku, Sremsku i 4. oktobra imamo gotovu dokumentaciju, a za ostale ulice u pripremi je dokumentacija za građevinske dozvole. Ne mogu reći kojim će se redosledom asfaltirati, ali svakako će biti jer su sredstva za to opredeljena. Koja je Vaša poruka Starčevcima? - Imao bih više poruka. Prva se odnosi na neodgovornost Starčevaca kada je u pitanju održavanje higijene u selu. Smeće baca ko gde stigne. A postoji režim iznošenja smeća JKP “Starčevac“, koji sa svojom starom mehanizacijom uspeva da svoj posao odlično obavi. Stanovnici i dalje bacaju smeće kojekuda. To je velika nedisciplina, i ja molim građane da to više ne rade. Druga stvar kojom sam nezadovoljan jeste to što ljudi nisu održavali kanale ispred svojih kuća, sada kada imamo problem sa vodama, voda umesto da otiče iz kanala ona u njima stoji. Treća stvar je pomalo neverovatna, a to je činjenica da koliko god da se u selu radi, pojedinci uvek bivaju nezadovoljni. Daniela Birak
PIONIR VIDEOKLUBAŠTVA, RADE STANKOVIĆ Trake koje život znače
Kako je izgledao prvobitni video klub “Sneki“, neposredno posle otvaranja, i kada ste tačno počeli sa radom? - Video klub smo supruga i ja otvorili u februaru 1991. godine. Pošto volimo da gledamo filmove, i zbog potrebe da supruga nešto radi, odlučili smo da uđemo u tu avanturu. Imali smo kolekciju od stotinak filmova. Sobu u stambenom objektu prilagodili smo situaciji i tako nastaje video klub “Sneki“. U početku se naš rad svodio na ortakluk sa još jednom osobom, da bi kasnije ostali kao jedini vlasnici kluba. Čitaoci se možda sećaju da je u to vreme postojao samo video klub “Feniks“. Posle raskida ortakluka posao je krenuo, broj naslova se povećao a napravljen je objekat koji odgovara potrebama posla. Recite nam nešto o tom periodu? - Sa obzirom da je posao išao sve bolje, došli smo na ideju da napravimo veći objekat i više uložimo u posao. Samim tim, čitav posao je bio kvalitetniji. Stigavši do količine od tri hiljade naslova, video klub doživljava procvat i kontinuitet posla smo uspešno održavali. Kakvi filmovi su se gledali devedesetih i dali postoje neke dogodovštine vezane za sam klub? - Svi žanrovi su kao i sad popularni ali devedesetih su najbolje išli akcioni filmovi. Što više pucnjave i krvi - to je film bio popularniji. Jedno vreme su bili “štancovani“ filmovi “na kile“, Amerikanci su bili stručni za taj posao i uzeli su ogromne pare. Pravljeni su niskobudžetni video filmovi sa lošom produkcijom koji su imali dobru prođu u jugoistočnoj Evropi i Aziji. Što se dogodovština tiče, bilo ih je. Recimo dešavalo se da mušterija iznajmi film, kod kuće zameni traku, u omot kasete ubaci bilo koju traku i uredno vrati film. Te stvari su uglavnom rađene sa erotskim naslovima. Dešavalo se da sam morao lično da intervenišem na kućnu adresu mušterije kada iznajmi film i onda ga danima ne vraća. To su ljudi koji su pravili probleme u svim starčevačkim video klubovima, i jednostavno su bili bahati. Došao je period borbe protiv piraterije, kako ste uspeli taj problem da rešite? - Bilo je teško sa piraterije preći na originalna izdanja. Godine 1993. sam napravio prvi ugovor sa jednom produkcijskom kućom i počeo da se prilagođavam novim uslovima poslovanja. Tada su masovno zatvarani video klubovi jer vlasnici nisu mogli naći računicu u novom zakonu. Potrebno je platiti ugovor i autorska prava pa tek onda rentirati film. Sad je još teže opstati, ali pošto sam trenutno na birou zbog firme koja je propala, trudim se da organizujem ovaj porodičan posao. Pomenuli ste sadašnje vreme, kako sad izgleda baviti se ovim poslom? - Video kasete su skoro izumrle, nosači slike i zvuka su dostigli savršenstvo. Sada su aktuelna DVD izdanja. Posao je utoliko teži što rentirani film može da se prebaci na kompjuter, a zatim nareže. Na taj način, jednim iznajmljivanjem, čitava grupa ljudi može da pogleda isti film. Dodatno posao otežavaju i produkcijske kuće koje nude nepovoljne uslova za otkup autorskih prava. U kompletu od tri naslova nude jedan hit film, u slučaju da otkupiš samo taj aktuelni naslov, cena je skoro ista kao da si otkupio sva tri filma. Dešava se da klinci dođu da rentiraju film i dok biraju naslove na polici izvade disk i stave ga u džep, na policu vrate prazan omot koji sledeća mušterija iznajmi. Period VCD izdanja je kratko trajao pošto ga je DIVX tehnologija vrlo brzo ugušila. Međutim, DIVX filmovi nikada nisu bili legalni i služe samo za internu upotrebu. Problem je što se naslovi nekih popularnih filmova pojavljuju na trafikama pa čak i pojedine televizije puštaju aktuelne filmove. Ponekad ne stignem da povratim uloženi novac a film se pojavi na trafici ili na televiziji... To je neki način borbe države protiv piraterije i tako valjda mora da bude, što se konkurencije tiče ona je zdrava i dobro je s vremena na vreme menjati navike. Trudiću se da i dalje ispunjavam želje svojim mušterijama a njihov izbor žanrova će ostati tajna za širu javnost. Goran Milošević
PORTRET: Goran Vujičić, kamenorezac Umetnost kamenoreza
Svi ljudi, pre ili kasnije, hteli to ili ne, moraju se povinovati najelementarnijim zakonima prirode, i to od od onih najveselijih - kao što je rođenje, do najtužnijih oličenih u činu umiranja. Taj čin, osim, dakle, ogromne količine sete i žalosti, može imati i jedan uslovno rečeno lep momenat i on predstavlja način kojim se ožalošćeni opraštaju od svog bližnjeg. Tako oni veličinu duševnog bola, možda, i najvidljivije emituju kroz izgled spomenika na grobu pokojnika. Kada se radi o Starčevu i sama pomisao na taj vid izražavanja poštovanja i žalosti prema dragom pokojniku ukazuje samo na jedno ime - Vujičići! Vujičići ili kako im mnogi od milošte tepaju - Topalovići (pogodite zašto?) u našem selu su tek negde desetak godina, ali i to im nije smetalo da vrlo brzo, kvalitetom zadobiju epitet najvaljanijih kada je klesarski zanat i izrada spomenika u pitanju, a Starčevcima je najviše u oko upao najmlađi stub porodičnog biznisa. Svi će, bez rezerve, zaključiti da je reč o Goranu Vujičiću.
Kako je mali Goran postao vredan, marljiv i uvažen sugrađanin? - Odrastao u svom rodnom mestu Srpskoj Crnji, koje je slučajno i rodno mesto jednog od naših najvećih pesničkih velikana - Đure Jakšića. I dan-danas ono veoma odiše Đurinim duhom, a mi, koji potičemo odande, to ponosno nosimo kao umetničko-boemski amanet. Detinjstvo je proticalo, kao i kod većine klinaca sedamdesetih-osamdesetih u sakupljanju sličica, klikeranju i, naravno, fudbalici! Posebna poslastica bila mi je vožnja skejta, što će u budućnosti proizvesti i ljubav prema motorima. Čak i uprkos doživljenom teškom padu u šestoj godini života, kada sam se nesmotreno s drugarom vozio na šrafovima zadnjeg točka jednog starog poni bicikla. Posledice su bile veoma teške, jer sam bukvalno probušio glavu lančanikom i tako “izbegao“ grdnje roditelja, koji su, inače, bili veoma strogi, ali i pravični, i uticali na to da od malih nogu braća i ja postanemo svesni da se u životu može uspeti radom i poštenjem. Odrastanje u Srpskoj Crnji imalo je svojih prednosti... - I to velikih! Na prvom mestu, jer to je zdrava, nezagađena sredina, što mi ovde najviše smeta, a posle i zbog pomenutog boemsko-poetskog duha Đure Jakšića. Sve je u njegovom znaku - od crkve koju je on oslikao, do raznih manifestacija - “Đurini dani“, “Liparske večeri“... Tu su prodefilovali mnogi poznati glumci, muzičari, pesnici, slikari... Naravno i škola, koju sam pohađao nosila je, a čije nego Đurino ime. Posebno pamtim učitelja Borislava Gligorina, predstavnika starog-dobrog učiteljskog kova, kao, iako sam bio odličan učenik, i prvu jedinicu u šestom razredu iz fizike, kada sam posle četiri perfektno urađena zadatka, pokušao da prepišem peti, poslednji. To je nastavnica primetila, dobro mi izvukla uši i zulufe, i meni nikada više, do dana današnjeg, nije padalo na pamet da na takav način dolazim do cilja! Sledi i period adolescencije... - Razvijao sam se zdravo, trenirajući fudbal, kao i mnoga druga mladež. Tu su i izviđači, pa prvi izlasci, ekskurzije, žurke... Nerazdvojni drug mi je bio izvesni Tomislav Tolmin, s kojim sam se u svemu razumeo. Kasnije su krenule i prve ljubavi, što ću zadržati samo za sebe... U to vreme veoma sam obožavao pank zbog njegovog buntovnog izraza, išao na razne koncerte, a posebno mi je u sećanju ostao odlazak 1991. godine u Sutomore. Zanimljivo je što sam s jednim prijteljem - Miletom Rajićem, na more krenuo naprasno i bez prebijenog dinara. To je onda bilo moguće uz tada popularno “grebanje“. Kada smo se našli u Sutomoru, onako pankreski odeveni, u kožnim jaknama na golo telo, odmah smo upali u oko miliciji, u to vreme starih crnogorskih shvatanja. Pošto smo bili izoženi šikaniranju, pokušali smo da se, makar, verbalno odbranimo od bezrazložnih uvreda, tako što smo mi njima tražili policijske legitimacije. Zbog toga smo bili “nagrađeni“ žestokim batinama i šestodnevnim pritvorom. Kada su nas konačno pustili, uz uslov da što pre “isparimo“, mi smo se iz inata zadržali još neko vreme. Na kraju smo, na našu sreću, natrčali na nekog drugara, prepunog kinte, koji nam je, čuvši za doživljeno stradanje, finansirao desetodnevni odmor! Na žalost, to bezbrižno vreme je nestalo k'o dlanom o dlan! - Došle su te kobne devedesete, a meni i poziv u vojsku! Našao sam se u Bosni u najgore vreme i to kao pripadnik interventnih jedinica! U grotlu razih nacionalizama i sveopšteg ludila, bivao sam dva puta zarobljavan. Rat je na mene ostavio mnogo posledica, jedno vreme patio sam i od “vijetnamskog“ sindroma, ali kasnije mi ostao je samo zaključak da nijedan rat nema ni najmanje smisla i da uvek samo sitni stradaju, a krupni igrači profitiraju! Prolazi i “ludilo“ i vraćanje (koliko-toliko) normalnom životu... - Tih devedestih, otac, koji se bavio privatnim preduzetništvom vezanim za izgradnju objekata, sasvim spontano je zahvaljujući mnogim zahtevima mušterija, počeo da prelazi na klesarski zanat. U to se ubrzo uključila i čitava porodica, i klesarska radnja “Vujičić“ pored Srpske Crnje, dobija i ispostavu u Starčevu. Samo da napomenem da sam u to vreme, pre preseljenja, paralelno vodio i jednu diskoteku, sa više-manje, solidnim uspehom. Dolazak u Starčevo... - Bilo je to za moj 25. rođendan, koji sam dočekao u kamionu prepunom stvari. Prvi utisak je bio za strahopoštovanje - u gledali smo noćni prizor fabrika “južne zone“ i to doživeli kao nekakvo čudovište nalik na dinosaurusa! Ispostavilo se da nismo bili daleko od istine! Roditelji su tu već bili godinu dana, jer je otac želevši da proširi tržište na preporuku nekih prijatelja procenio da je baš ovde sasvim zgodno za otvoriti ovakvu radnju u čemu sam mu se i ja pridružio. Najstariji brat Milan je ostao u Crnji, a srednji brat Zoran je dobio vođenje novosadske filijale. Mislim da sam se veoma brzo adaptirao na starčevački društveni život, upoznao veoma kvalitetne ljude i zbog strukture ovdašnjih ljudi nije mi bilo teško da izgradim zdrave i normalne odnose. Prvi sa kojim sam stupio u kontakt bio je Pavle Stana, zatim su tu braća Marko i Zlatko Šic i cela ta ekipa, s kojima sam imao i mnogo dodirnih tačaka, pogotovo, kada su način života i izbor muzike u pitanju. Tu su kasnije Skočko, Vuja, Mujke i mnogi drugi pozitivni likovi... Klesarski zanat je veoma specifičan i teskoban. - Kako da ne! Osim što je izuzetno fizički težak i kompleksan po pitanju stručnosti, veštine, kvaliteta izrade i materijala, kreativnosti ponuđenih idejnih rešenja, ovaj posao ima nešto što nema nijedan drugi. To je baš taj odnos s ljudima, koji dolaze u posebnom duševnom stanju da pregovaraju o poslu. Tada se mora veoma biti vrlo suptilan, razumeti situaciju u kojoj se dotični nalazi i kada se sklopi posao odnosi su mnogo širi od poslovnih. Veoma je teško napraviti dobar i kvalitetan nadgrobni spomenik, ali još teže je udahnuti mu dušu. To se može samo potpunim razumevanjem svih osećanja pokojnikovih najbližih. Sa druge strane, kamenorezačko-klesarski zanat izložen svim anomalijama današnjeg ekonomskog tržišta u Srbiji, koje je veoma prezasićeno, pa se stalno mora raditi na modernizaciji, pratiti trendove, sajmove, obnavljati mašine - koje su isključivo uvozne... Opet, treba se izboriti sa nelojalnom konkurencijom u vidu raznih preprodavaca, pijačara, prevaranata jeftinim i manje kvalitetnim materijalima, jer poznato je da se i mermer i granit uvoze i da su cene paprene, pa mnogi pokušavaju da podvale... Uprkos svemu i ovome se može naći lepših strana medalje. - Volim ovaj posao. Može biti veoma kreativan, a radnje kao što su duborez, rundovanje i ornamentika, veoma su složene i zahtevaju izuzetan talenat i veoma teško ih je i adekvatno naplatiti. Sa ponosom ističem da neke vrste ručih radova osim nas, izvodi još svega nekoliko radnji u zemlji. Kao što sam spomenuo mnogo se je setnih momenata u ovom poslu, ali ponekad, iako veoma retko, dogodi se i pokoja šaljiva anegdota, poput one kada je popularni Starčevac Danilo “Ciganin“ napravio prvu starčevačku grobnicu od italijanskog i grčkog belog mermera i afričkog granita. Ponosan na svoje zdanje, ali i svestan koliko ga je koštalo, poručio je svojim “belim“ prijateljima da tako nešto mogu samo da sanjaju ili da od njega mogu da iznajme na “korišćenje“ uz pristojnu naknadu. Kada već pominjem grobnice i groblje, mogu slobodno da istaknem, kao dobar poznavalac, da se naše groblje odlično održava i to zahvaljujući agilnosti Javnog komunalnog preduzeća “Starčevac“. Tako priča čovek koji u potpunosti deli sve nedaće i lepote življenja u Starčevu. I jako mu je stalo da ovo mesto i dalje prosperira, pa iako nije ni rodom odavde, iako trenutno zvanično živi u Pančevu, kada je reč o osećaju odgovornosti prema našem mestu daleko je ispred brojnih nezainteresovanih starosedelaca. Pored katastrofalne ekološke situacije, teško mu pada i doba moralne i duhovne dekadencije, koje vlada u celoj državi, pa iako je rođeni zaljubljenik u vojvođansku ravnicu, ozbiljno razmišlja o odlasku u daleku Australiju. Ali dok se to ne desi, do poslednjeg časa će težiti sveopštem podizanju kvaliteta života na ovim prostorima. Tako zvuči i poruka Starčevcima: - Probudite se, izađite iz čaure, nemojte biti konzervativni, živeti u nekim davnoprošlim vremenima. Težite ka obrazovanju, prosperitetu... I borite se za svoja prava i zdrav životni prostor! Jordan Filipović
RAZGOVOR SA POVODOM: MILAN BORNA Hoće li se graditi prečistač?
Sve se više priča o izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za naselje Pančevo, koje bi moglo da apsorbuje i starčevačke otpadne vode. O tome razmišljaju i u Mesnoj zajednici Starčevo, pa je dilema da li da se sačeka izgradnja ovog postrojenja, ili da se samostalno krene u izgradnju sopstvenog prečistača i potisnog cevovoda ka Dunavu. Zbog toga smo razgovarali sa Milanom Bornom, sekretarom Sekretarijata za zaštitu životne sredine u SO Pačnčevo.
- To je vrlo realna priča. Još pre godinu dana je urađena studija izvodljivosti, koju je uradila jedna italijanska firma. U početku je bilo ideja da se priključe i firme južne zone, ali na kraju smo ipak odlučili da to radimo sami. Mada će taj sistem za preradu otpadnih voda biti takav, da će dozvoliti da se priključe i otpadne vode preduzeća. Gde je planirano da bude postrojenje? - Skupština je 24. oktobra 2005. godine donela odluku da to postrojenje bude tamo gde je predviđeno starim urbanističkim planom, južno od industrijske zone, to su takozvane lokacije G1 i G2 po novom urbanističkom planu. Da li se ta lokacija podudara sa lokacijom na kojoj je planirano da bude postrojenje starčevačke kanalizacije? - Mi smo znali, skretarijat je znao, da Starčevo ima u vidu izgradnju postrojenja i da, lokacije se podudaraju. Ja sam ljubaznošću predstavnika lokalne vlasti u Starčevu, dobio projekat na par dana, dao sam italijanima da pregledaju, tako da će oni to svakako da uklope na najbolji mogući način. Koji delovi će biti obuhvaćeni sistemom? - Sistemom je predviđeno da se ovuhvati i Kudeljarski nasip, pošto tu ima dosta problema, Pančevo, zatim Vojlovica i Topola, i Starčevo. Tako bi se rešili ključni problemi. Ko bi finansirao izgradnju takvog postrojenja? - Što se finansiranja ovog projekta tiče, to je vrlo kompleksna stvar. Finansijska konstrukcija se zatvara tako što Opština mora da učestvuje jednim delom. Za moguće finansijere praksa je da finansiraju projekte u iznosu od 75%, a 25% bi bilo učešće Opštine. Italijansko ministarstvo za zaštitu životne sredine i teritorije je takođe obećalo finansijsku podršku. Potrebno je da se uradi projektna dokumentacija, kako bi se posle tražio najbolji ponuđač za izvođenje radova. Po studiji izvodljivosti sredstva, potrebna za realizaciju projekta sistema za preradu otpadnih voda, iznose između 18 i 20 miliona evra. Računa se da bi i izgradnja kolektora za prikupljanje otpadnih voda koštala oko 10 miliona evra. Ovo su samo procene, kada se bude uradio idejni projekat, znaće se precizno. U tu sumu treba da uđe i celokupna infrastruktura: putevi, dovođenje struje, vode, telefona, znači sve što je potrebno za funkcionisanje gradilišta. Ima li izgradnja sistema prioritet u odnosu na neke druge investicije? - Sada je to prioritet broj jedan opštine Pančevo. Nalazi se na listi prioritetnih projekata koje bi finansirala Evropska zajednica u nekoliko narednih godina. Ovo postrojenje bi rešilo problem podzemnih voda. Od strane predsednika opštine napisani su dopisi, jedan republičkoj vladi, drugi Ministarstvu za zaštitu životne sredine, Ministarstvu za poljoprivredu i šumarstvo, u kojima se traži da se ovaj projekat stavi na listu prioriteta na republičkom nivou. Po izgradnji, postrojenje bi bilo u nadležnosti JKP “Vodovod i kanalizacija“? - Da, kasnije bi postrojenje bilo pod upravom Vodovoda i kanalizacije i naravno na usluzi građanima. JKP “Vodovod i kanalizacija“ bi bilo zaduženo za održavanje sistema. Daniela Birak
|
E-mail: [email protected] © 2006. Webmaster
|
Rade Stanković
je poznat većini Starčevaca kao neko ko je od početka devedesetih godina
prošlog veka vodio video klub. Znamo da je tih godina bila prava manija u
potrazi za neodgledanim filmom, video klubovi su nicali gotovo preko noći, a
u Starčevu ih je bilo čak šest. Zbog velike konkurencije vlasnici su davali
razne povoljnosti u borbi za mušterije. Današnjica je sasvim drugačija.
Nosači slike su napredovali a napretkom tehnologije Rade, koji je po nazivu
svog video kluba dobio i nadimak - Sneki, se prilagođavao i 
Goran Vujičić ,
rođen 18. marta 1973. godine u Srpskoj Crnji, od majke Stanojle i oca
Bogoljuba, uz stariju braću Milana i Zorana. U skladnom braku sa suprugom
Anđelkom ima dva anđelčića - Anastaziju i Teodoru. Po obrazovanju je
saradnik u prirodnim naukama, po zanimanju (kao što je opšte poznato!)
kamenorezac - klesar, a pasionirani je ljubitelj motora.
Koliko je
realno da će doći do izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda, koje bi
pokrivalo celo Pančevo i na koje bi mogla da se priključi i starčevačka
kanalizaciona mreža?