Internet izdanje broj 143 od 28.februara 2006.

Redakcija

Kultura

Festival akustične gitare ”Gašini akordi”

Gluvakov

Pejčići

Grozdić

U organizaciji Kreativnog kulturnog kluba i Doma kulture, 14. februara na Dan zaljubljenih,  održan je drugi po redu Festival akustične gitare ”Gašini akordi” u znak sećanja na Dragana Dimitrijevića Gašu, poznatog starčevačkog muzičara.

Klub, koji je primio više od stotinu gostiju u posebno pripremljenom ambijentu, na Dan zaljubljenih je izgledao prijatno jer su se na jednom mestu izmešale mlada i ona malo starija generacija, uživajući  zajedno do ranih jutarnjih sati.   Zvanični deo programa vodio je Branislav Đeković Đeka, voditelj na Radio Pančevu i promoter svih rok dešavanja u okolini. U žiriju su bili Beograđani - Aleksandar Žikić i Bane Lokner, poznati muzički kritičari i profesor akustične gitare Mihailo Jović iz Pančeva. U revijalnom delu, publiku je zabavljao Tođa, a iza ponoći, žiri je prelomio i izabrao pobednike.

Specijalna nagrada pripala je Branku Potkonjaku iz Beograda koji je oduševio publiku majstorskim sviranjem indijskog instrumenta - sitara:

- Finalni utisak je mnogo interesantniji. Ovde je super, prijatno sam iznenađen. Organizacija je ozbiljna, oduševljen sam idejom da se ovako nešto organizuje, ali i interesovanjem ovih ljudi, koji su ovde večeras. Sviđa mi se ono što radi Bane Gluvakov, zaslužio je prvu nagradu - izjavio je za naš list Potkonjak.

A prva nagrada je pripala upravo Branislavu Banetu Gluvakovu iz Crepaje:

- Oduševljen sam što se ovakva manifestacija desila u malom mestu koje je pionir u ovim organizacijama. U mnogo većim mestima, gradovima, ovakvih dešavanja nema. Prezadovoljan sam rezultatom, ali moram da kažem da sam to i očekivao, jer se bavim muzikom celog života. Iznenađen sam prisustvom sitara. Zadovoljan sam takmičarima i nadam se još boljoj konkurenciji sledeće godine - nije krio impresije Gluvakov.

Druga nagrada je pripala Pančevcu Dušan Grozdiću.

- Srećan sam i ponosan što sam ovde. Biću prisutan svake godine, dokle god mogu da pevam. Jednom sam izjavio da kad bih znao da bih mrtav imao ovakvu slavu, bio bih srećan. Predivno je. Žiri je bio realan. Prvo mesto je zasluženo, Bane Gluvakov je fenomenalan. Bilo je divnih muzičara i pesama. Organizacija je bila dobra.

Treću nagradu su osvojili naši sugrađani Miljan i Marko Pejčić.

- Što smo znali, to smo odsvirali, a što ostalo, ne bu kola stalo. Sve je bilo fantastično, prijatno smo se proveli i družili. Zadovoljni smo rezultatom jer je bilo dobrih izvođača - kažu uglas Pejčići.

Razgovarali smo i sa jednim od članova žirija, Banetom Loknerom, koji je uručio neke od nagrada:

- Priredba je ispunila glavnu namenu da se ljudi skupe, druže i osveže memoriju. Ovde se susrelo nekoliko generacija i to je potpuno uspelo. Moja sugestija je da bi u budućnosti trebalo žanrovski odvojiti izvođače, možda neko predtakmičarsko veče ili nešto slično. Svakako ne bi trebalo mešati rok i starogradsku muziku u toku takmičenja. Inače, priredba je uspela - kaže Lokner. Interesovalo nas je mišljenje da li je akustična muzika zaboravljena i koje je njeno mesto u muzici danas - Nikako nije zaboravljena, samo je dobila drugo lice. Jedan sličan festival postoji i u Sivcu gde sam tri godine uzastopno bio u žiriju. Ovakva muzika ima primenu u današnjem vremenu. Kroz tu muziku, ljudi koji zaista vrede, izvoze se bolje. Muzički oblici moraju biti apostrofirani, a ova priredba bi trebala da ide u korak sa novim trendovima, pre svega marketinškim.

Po svemu sudeći, festival je uspeo u nameri da okupi muzičare i podseti na jedno starčevačko ime koje je svojom muzikom uveseljavalo mnoge generacije ne samo Starčevaca.

Darko Ješić

LJubivoje Ršumović u Starčevu

Gost SN-a i Kreativnog kulturnog kluba, 2. februara bio je jedan od najpoznatijih i najčitanijih pesnika za decu, dugogodišnji upravnik pozorišta "Boško Buha" i autor serijala "Fazoni i fore" - LJubivoje Ršumović. Predstavivši knjige poezije "Petorica iz srpskog" i "Aleksine pesme", Ršum je govorio i o svojim prijateljima, pesnicima, glumcima i odnosima sa medijima.

          Da li Vam je ovo prvi put da dolazite u Starčevo?

          - Neko me je podsetio da sam davno, a to znači pre dvadesetak godina bio gost Doma kulture u Starčevu, ali ja sam to zaboravio, naravno. Ne namerno, slučajno.

          Ima li istine u tome da je pisanje poezije za decu najteži posao u književnosti?

          - Pa, ja ne bih rekao da je najteži posao. Kad su Duška Radovića pitali kako treba pisati za decu, on je rekao kao za odrasle, samo mnogo bolje. To, mnogo bolje znači kad pesnik piše za decu, mora da vodi računa o nekoliko stvari. Prvo, ne sme ništa proizvoljno da kaže što bi decu zavelo ili pogrešno informisalo. Ne sme, naravno, da govori neke bezobrazluke kojih ima u ovoj, drugoj poeziji. Mora da vodi računa o nekim pedagoškim pravilima, o tome da pesma za decu mora da bude duhovita jer deca vole smešne stvari. Mislim da je humor jedan od ključeva koji otvara dečiju dušu kad se radi o literaturi.

          Da li generacijske razlike medu piscima uslovljavaju i različito poreklo njihove potrebe za stvaranjem?

          - Ja mislim da je pisanje, odnosno umetničko stvaranje individualni čin. To znači da pravila ne postoje. Može čovek da počne da piše u tridesetoj godini, pa da stvori veliko delo, a može, kao što je bio slučaj sa Remboom da ceo svoj književni opus zaokruži sa osamnaest godina i postane svetski poznat i priznat pesnik.

          Nedavno je preminuo Duško Trifunović. Koliko je naša poezija izgubila njegovim odlaskom?

          - Pa, naravno, naša poezija je izgubila ono što Duško nije stigao da napiše. Ono što je stigao da napiše, to ostaje nama da nas podseća, da nas oduševljava. Ostaje da čuva ime Duška Trifunovića u literaturi. Duško je bio veliki pesnik, bio je neposredan, mudar čovek. Na kraju, taj tužni trenutak njegove sahrane pokazao je koliko je bio dobar, da su došli Zdravko Čolić, Goran Bregović, cak i Bebek kojima je pisao pesme.

          Da li je teže biti upravnik pozorišta "Boško Buha" ili smišljati i snimati "Fazone i fore"?

          - Teže je biti upravnik pozorišta jer on mora da radi sa ljudima. Pisati i snimati "Fazone i fore" je nešto što ja volim i radim celog života, biti upravnik znači raditi sa ljudima.

          U intervjuu u "Blicu", 2001. godine, izjavili ste da ste razočarani u glumce kao ljude...

          - To potkrepljuje ono što sam sad rekao. Dakle, kad su me pozvali da budem upravnik pozorišta, ja sam otišao jer sam to shvatio kao još jednu radnu akciju. Najteže je bilo to što sam se do kraja razočarao u glumce kao ljude, ne kao umetnike. Glumci iz uloge u ulogu koje igraju u pozorištu, vremenom postaju ono što igraju, tako da vremenom ne znaju ko su i šta su. To ne mora da bude pravilo, govorimo o pojedinim slučajevima.

          "Fazoni i fore" su dugo emitovani na RTS-u. Sada ih gledamo na televiziji B 92. Koji su razlozi u pitanju?

          - Ta serija je dugo emitovana na drugom programu RTS-a, posle emisije "Dozvolite da se obratimo", a onda je Tijanić izašao sa idejom da se više ne emituje jer je to emisija koja je po gledanosti ispod svake crte.

          Mislite li da postoji nešto značajno u vašem životu što ste mogli da uradite, a niste?

          - Postoji jedna želja koju ja nisam ostvario, a to je da budem učitelj i da učim neku decu u LJubišu, tamo, na Zlatiboru. Druga stvar, nisam ostvario želju da budem doktor iako se sada pod stare dane bavim travarenjem, lekovitim biljem i to dosta uspešno. I treća stvar, želeo sam da budem pilot.

Darko Ješić

KREATIVNI KULTURNI KLUB – DEŠAVANJA U FEBRUARU

25. januar - tribina

“Kontroverze srpskog novinarstva“

          U programu koji je vodio Momčilo Mrčković, nastupio je Milovan Brkić, glavni i odgovorni urednik lista “Tabloid“. Glavni akcenat stavljen je na anomalije u našem društvu, posebno kriminal o čemu je Brkić govorio otvoreno, bez dlake na jeziku, što se posebno dopalo posetiocima ovog skupa.

25. januar - koncert

“Jewy Sabatay“

          Poznati pančevački heavy-metal demo-bend predstavio se u novom sastavu i sadržaju, pojačan Starčevcem Bobanom Stanišićem za bubnjevima.

2. februar - književno veče

Gost LJubivoje Ršumović

          Pred izuzetno velikim brojem, uglavnom najmlađe publike, održano je književno veče pod nazivom “Tri čvora na trepavici“. To je ujedno i naziv najnovije knjige gosta pomenute večeri, jednog  najvećih dečjih pesnika na ovim prostorima - LJubivoja Ršumovića Ršuma.

          Prisutni su u dvočasovnoj prezentaciji Ršumovog lika i dela, mogli da čuju da je napisao preko petnaest hiljada pesama, bio urednik dečjeg pozorišta, zašto je emisija "Fore i fazoni" prebačena sa RTS-a na B92 i mnoge druge zanimljive detalje iz njegovog života. Između razgovora, koji je s gostom vodio Darko Ješić, Ršum je odrecitovao preko dvadesetak svojih, ali i pesama svojih kolega - između ostalih i nedavno preminulog Duška Trifunovića,  kao Dobrice Erića, čije se gostovanje u Klubu očekuje krajem marta.

3. februar - koncert

“KKK bend“

          Posle kraće pauze nastupao je klupski bend i obradama poznatih rok-hitova napravio odličnu atmosferu.

4. februar - di-džej veče

Elektronska muzika

          Starčevac Dejan Milanović - DJ Deki puštao je po svom izboru hitove elektronske muzike.

9. februar - promocija

Avantura 4x4

          Svojim video materijalom predstavila se veoma interesantna organizacija koja okuplja ljubitelje ekstremnih sportova i ruskih terenskih vozila. Konferansije je bio Pančevac Goran Stojković, inače predsednik ovog udruženja.

          Posle najave popularnog voditelja Đeke, emitovani su kadrovi sa nekoliko akcija - sa splavarenja po Ibru i Tamišu, kao i sa skupova terenskih vozila iz okoline Đerdapa i Deliblatske peščare, gde su prisutni mogli uveriti neslućene mogućnosti ruskih Lada-Niva i ostalih terenskih vozila.

           Program su svirkom začinili “Blues Delivers“, koji inače veoma tesno sarađuju s pomenutom organizacijom.

23. februar - tribina

O starčevačkom sportu

          O stanju u starčevačkom sportskom životu, razgovaralo je nekoliko sportskih aktivista i trenera.

14. februar - festival

“Gašini akordi 06“

Maja i Kilki

          U organizaciji Kreativnog kulturnog kluba i Doma kulture na Dan zaljubljenih dogodio se 2. festival akustične gitare “Gašini akordi“ u čast nekadašnjeg velikog starčevačkog gitariste Dragana Dimitrijevića Gaše. U izuzetnoj atmosferi, pred više od 120 ljudi, odigrao se istinski  spektakularan i nesvakidašnji događaj. Uz najavu legende rokenrola Branislava Đekovića Đeke i pratnju popularnog akustičara Željka Tođeraša Tođe, najpre je priređen omaž o Gaši u režiji pančevačkog pisca Milovana Lukića.

          Specijalnu nagradu, iz ruku Gašine majke Roze dobio Branko Potkonjak iz Beograda, koji sve iznenadio egzotičnim nastupom na indijskom instrumentu sitar, član žirija Mihajlo Jović uručio je treću nagradu starčevačkoj  braći Pejčić, Lokner je nagradio drugoplasiranog veterana Dušana Grozdića, a Žikić, uz komentar da, ponesen atmosferom, ima osećaje da je na drugoj planeti, imao je čast da trofej uruči, stvarno najboljem - Banetu Gluvakovu, koji je svojim umećem publiku ostavio bez daha.

          Na kraju, opšti je zaključak da je ova manifestacija toliko nabijena emocijama, da uveliko prevazilazi dimenzije običnog spektakla i da će naredne godine morati da se organizuje u mnogo većem prostoru, što najbolje odslikava scena na bini po proglašenju, gde su pobednici priredili sešn za nezaborav.

          Vredno je istaći da su manifestaciju pomogli - MZ Starčevo, kao generalni sponzor, ali i DPP “Vojvodina“, štamparija “Leonardo“, SZR “Astor“ i pekara “Zoki“.

16. i 23. februar -  video projekcije

“MuzičKKKa slagalica“

U okviru aktivnosti Kino sekcije KKK, prikazana je prva epizoda kviza “MuzičKKKa slagalica“ u kojoj su snage odmerili Zlatko Šic i Dušan Arsić. Iz ovog duela Šic je izašao kao pobednik i plasirao se u polufinale. Nakon projekcije kviz emisije, prisutni su mogli da uživaju u video-putopisu iz Beča koji je prikazao Petar Andrejić, a nakon toga i u crnoj komediji nove hrvatske produkcije “Fine mrtve djevojke“. Narednog četvrtka, 23. februara, pored druge epizode kviza u kojoj su znanje odmerili Marko Šic i Goran Milošević (pobedio Marko Šic), publika je pogledala igrano-dokumentarni bugarski film “Čija je ovo pesma“ koji se bavi istraživanjem balkanskih nedaća na specifičan način, kroz potragu o poreklu pesme koja se kod nas peva kao “Ruse kose curo imaš“. Film je učesnik prošlogodišnjeg FEST-a, a prikazan je i na televizijskoj stanici B92.

NAREDNI PROGRAMI  u Kreativnom kulturnom klubu

i Domu kulture (mart 2006.)

četvrtak 2. 3. 2006. u 21 sat: Kino sekcija KKK - “MuzičKKKa slagalica“;

petak 3. 3. u 21.30 sati: Koncert: pobednici “Gašinih akorda 06“ - braća Pejčić (Starčevo) i Dušan Grozdić (Pa.);

subota 4. 3. u 22 sata: Drum and bass nihgt - DJ Deki;

četvrtak 9. 3. u 19 sati: Predavanje: “Sve o kukuruzu“, predavač mr. LJubiša Živanović (Beograd);

petak 10. 3. u 21.30 sati: Koncert: “KKK band“ (Starčevo);

subota 11. 3. u 21.30 sati: Veče Irske - St. Patric day - koncert: “Irish stew“ (Beograd);

četvrtak 16. 3. u 20 sati: Tribina: “Projekat revitalizacije Nadele“ - gost: ing. Milan Gaćeša; 21 sat: Kino sekcija KKK - “MuzičKKKa slagalica“;

petak 17. 3. u 21.30 sati: Koncert – pobednici “Gašinih akorda 06“ - Bane Gluvakov (Pančevo);

subota 18. 3. u 21.30 sati: Tequila/Hard rock party - DJ  Dark;

četvrtak 23. 3. u 20 sati: Književno veče:  gost Dobrica Erić;

petak 24. 3. u 21.30 sati: Koncert: “KKK band“ (Starčevo);

subota 25. 3. u 21.30 sati: Rap night: nastupa “JSR Clan“;

četvrtak 30. 3. u 20 sati: Tribina: Sportske teme;

petak 10. 3. u 21.30 sati: Koncert: “KKK band“ (Starčevo).

IZLOŽBA SLIKA U GALERIJI DOMA KULTURE

“Leto u Deliblatskoj peščari“

Nada Onjin-Žužić (levo)

U četvrtak 2. februara u galeriji “Boem“ otvorena je izložba slika pančevačke slikarke Nade Onjin-Žužić. Slikarka je rođena u Melencima 1944. godine a Akademiju likovne umetnosti je završila u Beogradu 1968. godine u klasi Nedeljka Gvozdenovića. Član je ULUS-a i ULUV-a od 1974. godine. Učestvovala je u radu mnogih likovnih kolonija od 1970. godine do danas. Bavila se pedagoškim radom. Izložba u “Boemu“ je njena 57. samostalna izložba, a učestvovala je i na oko 300 zajedničkih izložbi u zemlji i inostranstvu.

VUKOVAC – radovi učenika OŠ Vuk St. Karadžić

Čudesna sprava u mojoj kući

U svim kućama, pa i u mojoj ima puno čudesnih sprava. Nisam obraćala pažnju na njih, sve do jedne večeri kada mi je baba Joka, odnosno moja prabaka pričala o svom detinjstvu i teškom životu bez frižidera, mašine za veš, televizora, radija...

          Misleći o svim tim uređajima koje uglavnom koristi mama, zaključila sam da najviše volim video, naravno sa televizorom. A, evo, zašto!

          Veoma sam radosna kada gledam kasetu sa mamine i tatine svadbe, tako su lepi, mladi i srećni. Bake i deke su mnogo mlađi, čak meni izgledaju smešno. Mnoge rođake čak ne mogu da prepoznam, pa u pomoć zovem mamu, tada se slatko nasmejemo. Posle ove kasete ide sledeća na njoj su snimci kada smo brat i ja bili mali, to su krštenja i rođendani. Ne mogu da zamislim da smo bili tako mali i toliko različiti. Brat Milan uvek nasmejan i miran, za razliku od mene. Od sve dece na rođendanu, uvek sam bila najnemirnija i najglasnija.

          Kako će tek biti zanimljive našoj deci kada ih budu gledali. Zaista je video veoma čudesna sprava koja nas, bar na neko vreme vraća u prošlost i priseća na sve nestašluke.

          Kada budemo odrasli ljudi, mislim da ćemo još uživati pored ove sprave koja će nas svaki put vraćati u bezbrižno detinjstvo i prisećati na neke ljude koji možda tada više neće biti s nama.

Milana Đurišić 6/2

 Vrh strane

E-mail: [email protected]

© 2006. Webmaster