Internet izdanje broj 143 od 28. februara 2006.

Redakcija

Društvo

DA LI SMO HUMANO DRUŠTVO?

 Dani tuge i samoće

Naša sugrađanka Marija Vlahović je više od dve decenije u postelji. Marijine, i muke njene porodice, samo oni znaju, zabrinjava odsustvo solidarnosti, do sada je retko ko pomogao Vlahovićima

         Naš list je posetio sugrađanku Mariju Vlahović, dvadesettrogodišnju devojku sa dijagnozom hidrocefalusa (vodena glava). Marija je od pre pet godina u krevetu u zgrčenom položaju, gde može minimalno da pomera samo jednu ruku. Pet godina je u istom položaju, ne pokreće se, ne izlazi napolje. Bez obzira na stanje u kojem se nalazi, Marija je vedrog duha, nikada se ne žali na bolove ili na teškoću situacije u kojoj je. Marijina majka Veselinka kaže: - Marijin život je muzika. U to smo se i uverili jer je Marija pevala dok smo bili u gostima. Marija voli da joj neko dođe, željna je društva i priče sa nekim.

          Tokom posete majka nam je ispričala sa kakvim se sve problemima borila tokom dugotrajne ćerkine bolesti, Mariji je dijagnostifikovan hidrocefalus u prvoj godini života. Od tada je za roditelje započela prava borba. U prvoj godini Marija je imala jednu operaciju glave, u drugoj drugu.

          Sa bolom majka kaže da je najviše boli to što, Marija kao Starčevka, za 23 godine života, nije dobila nikakvu pomoć i podršku zajednice, iako su od rođenja svi znali za problem sa kojim porodica živi. Porodica se snalazila, oskudevala u mnogo čemu, ali je veoma često bila potrebnija podrška druge vrste. Izostala je pažnja i briga zajednice za potrebe jednog deteta, a došli su dani tuge, samoće, izostali su vršnjaci i nastupila je Marijina izolovanost.  

          Veselinka je mišljenja da su zakoni koji regulišu prava invalida jako loši. Tako je, po zakonu, nedavno morala da vodi Mariju kod specijaliste da bi ostvarila pravo na pelene za odrasle. S obzirom da je Marija pet godina u istom položaju, teško je podnela pomeranje i transport kolima hitne pomoći, da bi za povratak morala da čeka četiri sata da bi kola bila slobodna da je vrate kući.

          Porodica Vlahović istakla je profesionalan odnos zaposlenih u starčevačkoj ambulanti i uputila reči zahvalnosti za sve što su učinili za njeno dete. Isto se odnosi i na bliže okruženje, za koje je rekla da su bili puni pažnje i razumevanja i nesebično pružali pomoć. Ti ljudi i danas dolaze, obilaze Mariju, prave joj društvo, što upravo nedostaje ovoj mladoj osobi.

Daniela Birak

EKOLOGIJA

Čuvari prirode

Milutinović i Mrčković

          Ekologija je najveći problem današnjice. Zagađenjem životne sredine, čovek uništava životno stanište mnogim vrstama životinja, ne shvatajući da time ugrožava i svoj opstanak. Na svu sreću, postoje savesni ljudi koji se tome odupiru osnivajući organizacije koje vode brigu o životinjama. Jedna od tih organizacija je i “Fond za zaštitu ptica grabljivica“ u čijem radu već dugi niz godina učestvuje desetak naših meštana. Razgovor vodimo sa jednim od osnivača i najistaknutijih članova ove organizacije Milojem Milutinovićem.

          Recite nam kada je nastao i čime se bavi ovaj Fond?

          - Naša organizacija je osnovana pre više od 10 godina i bavi se zaštitom biljnog i životinjskog sveta, sa posebnim osvrtom na ptice grabljivice. Bavimo  se i vraćanjem autohtonih biljnih i životinjskih vrsta na prostore na kojima su nekada bitisali. Posmatramo ptice, i na osnovu osmatranja delujemo, uglavnom preventivno. Svaki poremećaj u prirodnom ekosistemu prvo se primeti kod ptica grabljivica jer su one na vrhu lanca ishrane.

          Da li u našem okruženju ima takvih ptica i koje su?

          - Ima ih, mada ne u zavidnom broju. Mi se trudimo da ovaj broj povećamo do nivoa njihovog samoodržanja, kako smo u nekim mestima i uspeli. Naši najveći uspesi su povratak beloglavog supa u kanjonu Uvca kod Zlatarskog jezera u opštini LJubovija, kanjonu reke Trešnjice, i klisuri reke Jerme kod Pirota, zatim povratak dabra u prirodni rezervat Zasavica kod Bogatica. Najveća grabljivica naših prostora je orao belorepan (Aliaeetu albicilla). Ovo je veličanstvena ptica koja teži i do 8 kilograma, a raspon krila može dostići i do 2,80 metara. To je isti onaj sa američke zastave. U našem okruženju se gnezdi 4 para. Jedan je u blizini Milja, jedan u okolini Banatskog Brestovca dok su dva para naseljena u Jabučkom ritu. Oni se hrane isključivo ribom, dok se u krajnjoj nuždi može hraniti strvinom. Pored ovog orla u selu živi nešto veći broj orlova mišara (raspon krila mu je 1,20 m.), leti se može sresti sivi soko. U okruženju žive orao krstaš, soko lastavičar, stepski soko, jastreb, kobac, sova i druge ptice.

          Pošto je sada aktuelan ptičji grip, recite nam u kolikoj smo zapravo mi opasnosti?

          - Opasnost u svakom slučaju postoji ali ne u velikoj meri, pa panici nema mesta. Kod nas dolaze ptice sa raznih strana i postoji šansa da sa njima doleti i neka zaražena, ali je izuzetno mala mogućnost da se preko nje zarazimo, naravno ako se pridržavamo pravila koja se svakodnevno mogu čuti preko medija. Posebno treba izbegavati puštanje živine na Nadel, jer odande preti i najveća opasnost. Najsigurnije je za sada uopšte ne jesti divljač i ne dirati mrtve životinje, jer su sve životinje, a ne samo ptice, potencijalni prenosnici ove bolesti.

          Koji su simptomi ptičjeg gripa?

          - Ptice obolele od ove bolesti su jako upadljive. NJihovo kretanje izgleda bez ikakvog cilja, zanose se, kresta i ostale izrasline na glavi kod zaražene ptice su modro plave, što ne važi za ćurane i morke koje su po prirodi plave. Glava je izobličena i otekla.

          Da li ptice još uvek preleću preko naše teritorije, sa obzirom da je kraj zime?

          - Migracije ptica još uvek traju, ali ne u velikom obimu. Uskoro nas očekuje početak povratka ptica sa juga u mnogo većem broju, pa će opasnost biti znatno veća. Interesantno je to da su zbog izuzetno niskih temperatura u srednjoj Evropi, ove godine kod nas došle i neke vrste koje nisu uobičajene za naše krajeve. Jedna od najređih pojava je dolazak arktičkog gnjurca (Gavia Arctica), veoma retke ptice u našim krajevima. To je najinteresantnija ptica koju sam video.

          Šta na kraju poručujete Starcevčima u očuvanju flore i faune?

          - Najbitnije od svega je očuvanje postojećih biljaka. Uništavanje šuma,  bacanje smeća koje se ne razlaže, ispuštanje pesticida u tekuće i stajaće vode dovodi do uništavanja biljnog i životinjskog sveta. Apelovao bih posebno na one koji ubijaju životinje, za koje se smatra da su štetočine, da to ne čine jer i te životinje pomažu u zaštiti životne sredine. Pogrešno je mišljenje da su ptice grabljivice štetočine. One traže uglavnom slabe i bolesne žrtve i tako čiste prirodu, ostavljajući šansu najsposobnijim jedinkama.

P. Stanković

ANKETA SN: Poklanjate li pažnju 8. martu?

Osmi mart se poštuje u Starčevu

Iako se više niko ni ne seća šta simbolizuje 8. mart, u kolektivnom pamćenju je da se na taj dan ženama i devojkama pripremaju pokloni. Tako će biti i leta gospodnjeg 2006. u Starčevu ...

Jano Kerekeš	Mile Barić	Paja Orešković	Paulina Arsić
Nebojša Petrović	Zoran Kozačenkov	Dejan Milanović	Predrag Lazić

Jano Kerekeš:

- Kupiću nešto, naravno. Kupiću nešto majci i devojci. Obično to bude cveće ili neka kozmetika. Sumnjam da danas iko zna zašto se uopšte slavi 8. mart. Većina žena smatra da ideji ravnopravnosti polova ne priliči praznik Dan žena. Mislim da, u većini slučajeva, ne očekuju poklon za Dan žena, niti pridaju važnosti tom prazniku.

Mile Barić:

- Spremiću poklone za ženske osobama koje najviše volim, sestru, majku i ćerku. Želim da ih obradujem, jer s obzirom na moju finansijsku situaciju, nisam zaposlen, te ne očekuju poklon, time će radost biće veća. Ne znam da li žene poštuju ovaj praznik, ali ja ga svakako poštujem. Mnoge važne stvari su mi se na taj dan dogodile, koje su prouzrokovale donošenje velikih odluka u mom životu. Tako da 8. mart poštujem više iz ličnih razloga, no zbog toga šta taj praznik simboliše.

Paja Orešković:

- Za 8. mart kupiću poklon supruzi i unukama. Nije da puno držim do tog praznika, već poklonim nešto kao mali znak pažnje. Verujem da one očekuju poklončić, jer je to praksa. Koristim priliku da iskažem poštovanje supruzi sa kojom sam već četrdeset godina u braku, složno bez većih problema. Unuke su dobre u školi, pažljive su prema meni i to treba poštovati.

Paulina Arsić:

- Dobiću poklone od svoja dva sina, svake godine dobijem neki poklon od njih. Dobijem poklon i od Udruženja penzionera. Svake godine odem u Klub penzionera uvek nam prirede neku lepu zabavu, na kojoj dobijem cveće ili neki dezodorans. U ovim godinama držim do tog praznika. Dok sam bila mlađa nije mi to bilo toliko važno, imala sam preča posla. Sada sam penzioner, nemam velikih obaveza, pa mogu malo da se relaksiram.

Nebojša Petrović:

- Samo ću majci kupiti nešto. Pošto je to Dan žena, zašto bih kupovao poklon devojci kada ona još nije žena. Poštujem taj praznik kao majčin dan, dan kada treba iskazati poštovanje osobama koje su nas rodile. Zadovoljstvo mi je da iznenadim mamu poklonom i da joj na taj način ukažem poštovanje.

Zoran Kozačenkov:

- Normalno, moram da izvedem suprugu na taj dan. Ove godine će Udruženje lovaca organizovati lovačku večeru u čast praznika, moja supruga i ja ćemo biti tamo. Sem toga pokloniću joj buket cveća. Uglavnom svake godine obradujem suprugu nekom sitnicom na taj dan. Treba ukazati ženama poštovanje, a taj dan je prilika za to.

Dejan Milanović:

- Pokloniću nešto ženama u porodici, familiji. To je već tradicija, kojom se iskazuje poštovanje žena. Mada ne vidim zašto to ne bi bilo i svakog dana ili bilo kog dana. Danas žene uglavnom ne drže do tog praznika, i kažu da ne očekuju poklone, ali sve one vole da dobijaju poklone.

Predrag Lazić:

- Ženama u svom domaćinstvu ću pokloniti nešto za praznik Dan žena. To je neki znak pažnje, pokazatelj poštovanja. Svake godine one od mene dobiju po nešto, tako da i ove godine očekuju poklon. U kući svi držimo do tog praznika. 8. mart je dan posvećen slabijem polu i treba ga ispoštovati.

Daniela Birak

foto: G. Milošević

4. skupština OI ”Nadel”

Radno predsedništvo

         Pre 24 godine, 18. februara 1982. godine, osnovan je Odred izviđača “Jovan Veselinov - Žarko“, koji je kasnije promenio ime u  Odred izviđača “Nadel“ Starčevo, i nastavio njegovu tradiciju. Sada 2006. godine na dan rođenja izviđača u našem selu, održana je četvrta redovna Skupština odreda.              Pre početka skupštine poletarci su otpevali šaljivu izviđačku pesmicu sa interesantnom koreografijom što je izazvalo aplauz i podiglo skupštinsku atmosferu. U radno predsedništvo su jednoglasno izabrani starešina odreda Predrag Stanković, zamenik starešine dr. Sokolovic Miša i načelnica Daniela Jajić. Verifikaciona komisija u sastavu: Marko Ivošević, Tamara Antonijević i Dragan  Radojčić konstatovali su da Skupštini prisustvuje 73 člana od 91 registrovanih članova.

          Izveštaj o radu odreda u 2005. godini je bio veoma slikovit jer je načelnica odreda Daniela Jajić, uz njega na video bimu prikazala fotografije sa većeg broja akcija na kojima su izviđači učestvovali. Na kraju su prikazani i trofeji koje su starčevački izviđači osvojili u protekloj, izuzetno uspešnoj godini. Nakon toliko uspešno izvedenih akcija, velikog broja članova i osvajanja većeg broja pehara gosti su se malo iznenadili finansijskim izveštajem, koji je po njihovom mišljenju izuzetno skroman. Sva finansijska sredstva kojima je odred raspolagao u prethodnoj godini prelaze tek nešto malo više od 100.000 dinara od kojih je više od polovine sponzorstvo Mesne zajednice Starčevo bez koje sigurno Odred ne bi ni postojao. Svi predstavnici dosadašnjih sponzora su obećali da će i ubuduće pomoći izviđačima u većem obimu jer su se uverili da je ovo jedna izuzetno lepa, korisna, zdrava i edukativna organizacija.

          Treća i četvrta tačka dnevnog reda su se odnosile na smanjenje broja članova uprave odreda i razrešenje dva člana na osnovu njihovih ličnih zahteva. Uprava je sa devet članova smanjena na sedam zbog lakšeg rada. Zamenik načelnika Odreda, Marko Ivošević je ispred Štaba pročitao plan rada Odreda u 2006. godini, koji je većinom glasova prihvaćen. U plan rada nisu kao predhodnih godina ubačene akcije drugih odreda na kojima ce starčevački izviđači učestvovati, jer se to pokazalo kao nepredvidivo i o tome će se odlučivati na upravi nakon dobijanja poziva. U planu rada su uvrštene prolećna i jesenja smotra opreme, septembarski prijem novih poletaraca, polaganje zakletve, tradicionalne akcije (“Dani druženja“ i memorijal “Pranjic Ivica“), smotra Saveza izviđača Srbije u Nišu, tečajevi, kursevi, bivci, ekološke i humanitarne akcije, logorovanja, izleti i sve druge aktivnosti u organizaciji OI “Nadel“ . Finansijski plan za 2006. godinu je skoro duplo veći od prethodnog, što je rezultat većeg broja planiranih aktivnosti i većeg broja članova, posebno poletaraca i pčelica.

          Pod tačkom “razno“, uz pesmu “Danas nam je divan dan“ i tortu u obliku javorovog lista i mnogo svećica (da ne pominjemo tačan broj), izviđači su starešini odreda čestitali rođendan i poklonili kolaž sliku koju poletarci sami napravili na prethodnim sastancima. Kao u holivudskim filmovima Peca Stanković je zanemeo od iznenađenja. Nakon toga gosti su pozvani na malu zakusku koju je ponovo sponzorisala MZ Starčevo na kojoj su izrazili svoje utiske u neformalnom razgovoru sa članovima uprave i kluba brđana, dok su ostali izviđači u većoj centralnoj prostoriji KKK-a. napravili žurku koja je trajala do kasnih večernjih časova.

IZ MATIČNIH KNJIGA – FEBRUAR 2006.

Rođeni:

Dajana Maletić; Sara Milenković; Gavrilo Radosavljević; Danijela Kerekeš.

Čestitamo!

Venčani:

Marija Milošević i Nenad Meničanin.

Čestitamo!

Umrli:

Mrković Milovan 1973; Joksimović Radiša 1940; Nikolić Radojka 1951; Mitić Ratko 1909.

Saučestvujemo u bolu.

Vrh strane

E-mail: [email protected]

© 2006. Webmaster