Internet izdanje broj 142 od 31.januara 2006.
|
Internet izdanje broj 142 od 31.januara 2006. |
|
|
|
|
Kultura
IZLOŽBA U GALERIJI “BOEM“ Nada Onjin - Žužić
Izložba slika poznate pančevačke umetnice Nade Onjin - Žužić biće održana u četvrtak 2. februara u galeriji Doma kulture. Izložba u “Boemu“ biće otvorena u 19 časova, a ljubitelji slikarske umetnosti moći će da je pogledaju svakog radnog dana do kraja februara.
KREATIVNI KULTURNI KLUB – DEŠAVANJA U JANUARU
24. decembar - koncert “Bičarke na travi“
Najekstravagantnije hip-hoperke u zemlji predstavile su svoj eruptivni temperament starčevačkoj publici na vrlo spontan način. Uz mnogo žestokog alkohola i isto takvih tekstova, devojke su furiozno “izbičevale“ publiku svojim viđenjem delikatnih muško-ženskih odnosa i i oslobodile enormnu količinu energije. U uvertiri su nastupili “domaći“ reperi “JSR clan“.
27. decembar - performans Sve o skautizmu Izviđački odred “Nadel“ predstavio je svoj, više nego uspešan rad u prethodnih godinu dana, dokazujući da su jedan od najorganizovanijih odreda u zemlji.
29. decembar - književno veče “Moja istina“
Starčevački pesnik, bivši bokserski šampion i boemska duša, Miloš Simijonović predstavio je svoj životni opus - zbirku pesama “Moja istina“. Uz baršunasti bariton legende pančevačkog glumišta Pepija Bogunovića, koliko su bokseri pripadnici plemenite veštine i koliko u sebi sadrže tananih osećanja, što pokazuje obilje lirskih motiva u Miloševim pesmama.
30. decembar - techno night Nastupio DJ Deki Svoj muzički izbor predstavio član KKK - Di-džej Deki.
31. decembar - 13. januar - žurKKKe Srećna Nova 2006. godina...
U vreme novogodišnjih praznika članovi KKK dali su sebi malo oduška. Najpre su, u izuzetno pozitivnoj “radnoj“ atmosferi, ispratili staru, ali veoma uspešnu 2005. i dočekali Novu, prepunu nada, 2006. godinu. Sutradan je priređen novogodišnji maskenbal, uz nastup “KKK benda“, za Badnje veče nastupao je majstor akustične gitare Guta, a za doček pravoslavne Nove godine priređen je uobičajeni “tekila parti“.
5. januar - književno veče Malo JU nostalgije
Petar Andrejić, jedan od autora knjige ”Leksikon JU - mitologije” i Darko Ješić, predsednik literarne sekcije KKK, predstavili su ovu, vrlo specifičnu knjigu. ”Lekskon Ju mitologije”, u stvari, čini zbornik komentara posetioca jednog internet sajta, koji su davali svoje viđenje pojmova, na bilo koji način vezanih za bivšu državu Južnih Slovena.
14. januar - koncert Rokenrol rola
Pančevački demo-bend “Tribute to ALICE IN CHANCE“ predstavio se obradama pesama poznate grupe.
19. januar - književno veče “Prođe pamet kao trešnje“
U okviru aktivnosti Literarne sekcije Kreativnog kulturnog kluba, priređeno je veče Miladina Ćulafića, u kojem je on čitao odlomke iz svoje tri knjige. Najviše pažnje publiku, uglavnom najmlađeg uzrasta, privukla knjiga, koja sadrži umotvorine Miladinovog unuka Stevana i “bisere“ iz učeničkih pismenih zadataka.
19. januar - video projekcija “Golubac via Kovin“ U okviru aktivnosti Ekskurzističke sekcije KKK, prikazan je video-zapis, pretvoren u pitki filmić od 42 minuta, sa četvrte po redu ekskurzije članova KKK-a, koja je septembra meseca prošle godine realizovana na terenima duž dunavske obale od Starčeva do Lepenskog vira. Ovu ekskurziju je obeležio Golupčanin Slobodan Milošević Ševo, koji je “Kreativcima“ našao na usluzi vodivši ih po atraktivnim lokacijama svog ličnog univerzuma. Ekskurzisti, kojih je bilo desetorica, ovu ekskurziju su posvetili Supermenu, obukavši majice sa znakom ovog strip i filmskog junaka.
21. januar - koncert “Fensi frogs“
Najpoznatiji interpretatori dark-gotik muzike u okolini, izazvali su veliki interesovanje i dupke napunili Klub. To je ujedno bila i prezentacija novog albuma, a svirka je trajala čitava dva sata.
22. januar - Foto-kino sekcija KKK “KKK slagalica“
Najnoviji projekat Foto-kino sekcije KKK jeste “KKK slagalica“ - pandan kvizu “Muzička slagalica“ koja se emituje na Nacionalnoj televiziji. Takmičari, a u prvom ciklusu ih je osam, učesnici su po pozivu, i nadmetaće se u pet poznatih igara - složi najdužu reč, igra brojevima, spojnice, ko zna - zna i igra asocijacija. Kup sistemom, kroz nekoliko nedelja doći će se do pobedika “KKK slagalice“ koji će kao nagradu dobiti vikend paket za dve osobe u poznatom beogradskom hotelu “Hajat“. Darodavci nagrade su “Starčevačke novine“ i Kreativni kulturni klub, a urednik i voditelj kviza je Petar Andrejić. Kviz emisije će biti emitovane u Klubu tokom februara.
NAREDNI PROGRAMI u KKK i Domu kulture (februar 2006.)
četvrtak 2.1.2006. u 17.30 sati: Predavanje o poljoprivredi; 19 sati: Otvaranje izložbe slika (u ”Boemu”) ”Leto u Deliblatskoj peščari” - Nada Onjin - Žužić 20 sati: Promocija knjige “Tri čvora na trepavici“, LJUBIVOJE RŠUMOVIĆ RŠUM petak 3.2. u 22.30 sati: Koncert: “KKK bend“ (Starčevo) subota 4.2. u 22 sata: Techno night - DJ Deki četvrtak 9.2. u 17.30 sati: Predavanje o poljoprivredi; 20 sati: Promocija: “Avantura 4x4“ - Klub ekstremnih sportova i ruskih terenskih vozila; 21.30: Putopis: ”Beč” - Petar Andrejić petak 10.2. u 17.30 sati: Predavanje o poljoprivredi; 21.30 sati: Koncert: “Rovers“ (Omoljica) subota 11.2. u 21.30 sati: Tequila/New vave party - DJ JO-JO utorak 14.2. u 19 sati: 2. FESTIVAL AKUSTIČNE GITARE u organizaciji KKK i Doma kulture “Gašine strune 2006.“ četvrtak 16.2. u 17.30 sati: Predavanje o poljoprivredi; 21 sat: Kino-sekcija KKK: projekcija kviza “KKK slagalica“ petak 17.2. u 21.30 sati: Koncert: “KKK bend“ (Starčevo) subota 18.2. u 21.30 sati: Apsint/Hard rock party - DJ Dark četvrtak 23.2. u 20 sati: Tribina: “Stanje u starčevačkom sportu“, govore starčevački treneri; 21 sat: Kino-sekcija KKK: projekcija kviza “KKK slagalica“ petak 24.2. u 21.30 sati: Koncert: Guta - veče akustične gitare subota 25.2. u 21.30 sati: Rap night - “JSR Clan“ nedelja 26.1. u 17 sati: Performans: Predstavljanje projekata foto i literarne sekcije - OBELEŽAVANJE GODIŠNJICE NVO KREATIVNI KULTURNI KLUB + ROK KONCERT
Intervju: Marija Jelić i Una Senić: “Bitcharke na travi“
U subotu 24. decembra, KKK je ugostio prve, i za sada jedine devojke iz hip-hop kulture na našim prostorima, a njihov nastup nikoga nije ostavio ravnodušnim. U razgovoru sa njima, saznali smo nešto više o njihovom radu, novim pesmama... - Zašto baš hip-hop muzika? UNA: Zato što je hip-hop najbolji medij za izražavanje. Apsolutno je moguće izraziti se bez ikakvih improvizacija. MARIJA: Kad imaš matricu, onda je lako. - Koliko dugo se bavite ovom muzikom? UNA: Tri godine, aktivno. MARIJA: Inače, jako dugo smo u hip-hopu. - Pitanje koje vam često postavljaju, a koje ni ja ne bih izbegao je u vezi imena grupe “Bitcharke na travi“. Otkud taj naziv? UNA: U hip-hop kulturi, “bičarka“ je svaka žena koja želi i ima nešto da kaže, a to nešto je jako važno. - Da li je u pripremi novi CD? UNA: Da, ali moramo da kažemo da smo u novom bendu koji se zove “Rasplodni unci“, a čine ga neki od najpoznatijih likova sa naše rap scene. - Ko vam piše tekstove? MARIJA: Tekstove pišemo same, dakle isključivo autorski rad. - U kakvim ste odnosima sa Ajsom i grupom Bad copy? Da li su učestvovali u kreiranju vaše karijere? UNA: Družimo se, dobri smo drugovi. U toku nastajanja, prvi nastup smo imale s njima. MARIJA: Blejale smo s njima dok su snimali prvi materijal “Sve sami hedovi“. - Kakvi su vam prvi utisci o KKK-u? UNA: Ok. MARIJA: Mesto je zanimljivo, poput nekih ilegala u Beogradu. UNA: Pa, mi smo blizu, tako da smo i očekivale nešto dobro...
U skoro dvočasovnom programu, učestvovali su i momci iz Banatskog Brestovca - “JSR Clan“, kao predgrupa. Bilo je zadovoljstvo gledati ljubitelje rap-muzike i rock-a na jednom mestu jer su “Bičarke na travi“ izazvale veliko interesovanje među mladima različitih muzičkih opredeljenja. Kontraverzne devojke su iznenadile starčevačku publiku svojim tekstovima koji obiluju erotikom i pornografijom, pa je u pojedinim trenucima koncert izgledao kao pozorišna predstava jer je publika mirovala u iščekivanju još neke bizarne rime. U svakom slučaju, “Bičarke na travi“ su svojim nastupom opravdale očekivanja i ostavile snažan utisak na posetioce ovog koncerta. Darko Ješić
Literarna sekcija KKK
Literarci KKK-a su 12. decembra 2005. godine zvanično počeli sa radom. Polaznici ove sekcije su uglavnom učenici 6. i 7. razreda Osnovne škole. Rad se zasniva na izučavanju opšte književnosti i upoznavanjee sa književno-teorijskim pojmovima. Program rada je, uglavnom, vezan za školski program. Ova grupa ima cilj da ove godine, već u februaru, dovrši zbornik poezije i proze: “Neolit“. Jovana Pejčev, Slavica Stanić, Aleksandra Maurer, Zorana Arsić, Aleksandar Petrović, Milica Bojković, Vladana Tijanić, Danijela Pešić, Viktorija Stojanović, Jelena Spasić i Željko Ristić, već sada svojim zalaganjem obećavaju da ćemo za njih čuti, za početak, u našim, lokalnim okvirima. Sekcija radi svake nedelje od 19 sati u KKK-u. Svi zainteresovani mogu se javiti Darku Ješiću, predsedniku literarne sekcije na broj telefona: 064/19-45-397
Književne večeri u KKK
Miloš Simijonović: “Moja istina“ Na poslednjoj književnoj večeri u 2005. godini, gost je bio Starčevac Miloš Simijonović, a stihove iz zbirke “Moja istina“, čitao je pančevački glumac Milan Pepi Bogunović. U prijatnom i zanimljivom razgovoru izmedu autora i glumca, saznali smo kako je nastala sinuzija: bokser, boem i pesnik. Miloš je svoje kvalitete u pomenutim disciplinama već dokazao. Stihovi, koje je čitao Pepi Bogunović, prožeti su iskrenošću, nostalgijom i nabujalim osećanjima poete koji, čini se, uporno traži fer borbu u životu kao što ju je imao u ringu.
Petar Andrejić: “Leksikon YU mitologije“ KKK kao stecište najrazličitijih umetničkih izraza, početak 2006. godine obeležio je predstavljanjem knjige: “Leksikon YU mitologije“. Andrejić, kao jedan od mnogobrojnih autora ove knjige je, zajedno sa publikom, čitao najzanimljivije pojmove, pojave i proizvode koji su značili na prostorima nekadašnje SFRJ.
“Vukovac” - radovi učenika OŠ Vuk St. Karadžić
Naučila sam da plivam Učenici drugih razreda su krenuli na obuku plivanja, među njima i ja. Vodile su nas učiteljice Dorika i Cica. Zadnji petak pred raspust bilo je polaganje obuke plivanja. Mnogi su do tada odustali, a ja sam sama sebe hrabrila govoreći da ću da uspem. Goga i Sanja naši instruktori su bili sa nama. Prvo su polagali učenici mog odeljenja. drugari i učiteljica su nas bodrili sa tribina. Preznojavala sam se dok je Sanja prozivala moje drugare, zato što su se neki uplašili i stvorili paniku. Na kraju je došao red i na mene. Stisnula sam zube i polako se spustila u vodu čekajući da Gaga dođe do mene. Čula sam drugare kako viču moje ime. Skupila sam snagu i plivajući krenula ka njima. Kako sam plivala bliže tribinama čula sam aplauz, podršku i bila sam sigurna da ću uspeti. Kada je počelo polako da mi ponestaje snage i Gaga je počeo da me bodri rečima: - “HAJDE, AJDE MOŽEŠ TI TO!“ Uspela sam bez Gagine pomoći da preplivam bazen. Kasnije u holu su nam podeljene diplome i bedževi. Bila sam ponosna što sam položila. Bilo mi je drago što nisam odustala. Sad mi je žao što ne idemo na bazen, jer mi je tamo bilo jako lepo Milica Crvenković 2/2
Pozno jesenje jutro Na ulicu je pala gusta magla. Ništa se ne vidi i kroz maglu se naziru neprohodni puteljci i putevi. Breza je spustila svoje omlitavele grane. Ptica više nama. Po neki put preleti vrabac ili golub, ali brzo nestanu u testu neba. Oblaci više nisu bele boje već sive. U daljini oblaka se jedva vidi odsjaj koji liči na kristal. Na obrvama jele su suze koje padnu i nestanu u dubokoj travi. Samo se vetar poigrava lišćem i nosi ga ko zna gde. Sanja Glišović 4/4
Toga ne želim da se sećam Iako tužne događaje ne volim da pamtim veoma često ih se setim. Pisaću o danu kada je uginula moja pudlica. Ovog događaja se ne sećam baš dobro, jer sam bila mala. znam samo da sam je obožavala i svaki dan proveden sa njom doživljavala kao nešto posebno. Bubica, kako se zvala moja pudlica, volela je da trči za loptom i veoma često je istrčavala na drum. Iskreno, ja sam se bojala da će je jednog dana neki nespretni vozač slučajno zgaziti. Nažalost, moj strah se obistinio. Jednog lepog julskog dana Bubica i ja samo se igrale u dvorištu. Bacila sam loptu i ona je otišla po nju. U međuvremenu mama me je pozvala da uđem unutra. Zaboravila sam na nju, dok jednog trenutka nisam čula zvuk kočnica i jedan kraći vrisak. Istrčala sam napolje i videla je kako leži na drumu, a oko nje je bilo puno krvi. Ubrzo posle toga Bubica je uginula, verovatno zbog jakog udarca. Ceo dan sam plakala. Tata je stavio u džak i odneo negde. I danas kad se setim toga zaplačem. Bubica je zauzela važno mesto u mom životu i uvek je se rado sećam. Mama nas je slikala zajedno i tu sliku čuvam kao nešto drago. Dan kada je uginula želim da zaboravim i ne volim toga da se sećam. Sada imam Artura i ponekad mi se čini da ga volim najviše na svetu, naravno posle porodice, ali verovatno nikada kao Bubicu. Milica Arsić 7/3
Toga ne želim da se sećam Ne sećam se koji je to bio dan i koja godina, ali znam da toga ne želim da se sećam. Moja bakica spremala je ručak. Nešto je pekla i tiganj je ostavila u špajz. Toga dana ona je trebalo da ide u Grčku, kod strine i čike. Ja sam kao i uvek, svo vreme trčkarala po kući i jurila malu rozu lopticu. Baka je otišla da se istušira pa da krenemo u Beograd. Mene su poslali da je zovem. Ja nisam znala gde je ona. Otišla sam u kuhinju, ali ona tamo nije bila. Deka kaže da je tada iznad naše kuće proletela ptica koja je jako pištala. Krenula sam da se penjem merdevinama na tavan da vidim da nije otišla tamo. Noga mi je skliznula i ja sam nagazila na dršku tiganja. Vrela mast mi je ispekla noge. Vrisnula sam! Mama i tata su dotrčali do mene. Mama me je ubacila u bure sa hladnom vodom, koje je stajalo ispred vrata. Odveli su me u bolnicu. Noge su mi bile otečene i jako me je bolelo. Bila sam mala, imala sam samo pet godina i nisam znala šta se dešava. Dugo sam ležala u bolnici, a nakon toga sam zaboravila da hodam. Onda, sve ispočetka. Prvo su me nosili na rukama, a posle sam sama pridržavajući se za zid pokušavala da hodam. Sva sreća uspela sam da prohodam ponovo. Taj doživljaj ne mogu da izbrišem iz glave. Još imam ožiljak na nogama i to me jako nervira, jer leti me je sramota da obučem kraću suknju, zato što ožiljci grozno izgledaju. Nikada ne mogu to zaboraviti, mada bih želela, a i danas se bojim da uđem u tu prostoriju. Tamara Potić 6/3
MOJ ZAVIČAJ U RAZLIČITO DOBA GODINE
Lasta sa juga doleće i kaže: “Dobro došlo nam proleće“. Moj zavičaj se šareni i budi stigli su nam cvetovi beli, crveni i žuti.
Posle proleća leto dolazi i sreću deci donosi, jer raspust je školski počeo.
Vruće nam leto donosi lepe plodove sa zelenih grana, ali tek kad se sve to pojede doći će jesen rana. Jesen je došla u zavičaj i rekla: “Letu je kraj“. Hladni dani dolaze, a i kiše ljute. Zato treba spremiti kišobrane i kapute.
Hladni dani ostaju, a jesen odlazi, pozdravimo zimu jer ona nam dolazi. Donosi nam led, sneg i ponovo kiše, belo selo i nadu da će hladnoća proći, da će sunce i topli prolećni dani brzo doći.
Ivana Milovanović 5/1
|
E-mail: [email protected] © 2006. Webmaster
|
