Prvom prilikom je provaljeno u Pfajferovu kuću, a drugom je navodno obijena opštinska kasa. Ispostaviće se da jedna od ovih informacija baš i neodgovara istini s obzirom na demanti koji je usledio. Potpisao ga je tadašnji poglavar Sreza pančevačkog g. Branislav I. Vučetić, opovrgavši vest o provali opštinske kase u i krađi 75 hiljada dinara u gotovini i 100 hiljada dinara u hartijama od vrednosti - netačna. Starčevac Pfajfer je u čitavoj priči izvukao najdeblji kraj. Noć između subote 13. i nedelje 14. oktobra 1928. godine bila je kobna za ovog bogatog gazdu. Nakon obijanja opštinske kase koje su vlasti kasnije negirale, "Pravda" prenosi da su se te večeri oko 11 sati lopovi uputili ka Pfajferu. Seoske su mehane tad već bile zatvorene, svetlost nije dopirala ni iz kuća jer je većina naroda već otišla na počinak, a jedino što se moglo čuti bio je lavež pasa.
Novinar ovog lista potrudio se da čitaocima dočara i lokalne prilike u našem mestu te davne 1928. U članku piše da je u Starčevu bilo imućnih domaćina i među ostalim narodima, ali da su Nemci bili na glasu kao velike gazde i bogataši. "Oni imaju najviše zemlje koju najracionalnije obrađuju i skidaju s nje najviše ploda", tvrdi autor i nastavlja s opisom nemačkih domaćinstava. "NJihove kuće po lepoti i čistoći čisto se odvajaju od ostalih kuća. Građene su dužinom i s ulice se nalazi obično gostinska soba u kojoj niko ne stanuje. U sredini kuće nalazi se odeljenje za stanovanje, a iza ovog, duboko u dvorište staje za stoku". Sledi opis doma žrtve razbojničkog pohoda: "Kuća Franca Pfajfera građena je po originalnom nemačkom tipu. Iz dvorišta, duž cele kuće nalazi se hodnik i iz njega vode ulazi u razna odeljenja koja nisu spojena jedna s drugima. Tako gostinska soba, u kojoj je Pfajfer držao sanduk s novcem, ima ulaz samo iz hodnika, dok nema nikakav direktan prolaz sa odeljenjem za stanovanje". Razbojnici su, znajući tačan raspored prostorija pristupili svom poslu krajnje samouvereno i ne očekivajući da iko može razotkriti njihov gnusni čin. Pomoću kalauza koji su proturili s ulice ispod prozorskog rama, uspeli su da otvore prozor i uđu u sobu. Pošto su se našli unutra odmah su pristupili potrazi za sandukom u kome su čuli da Pfajfer čuva svoj novčani kapital. U mraku i tišini, obazrivo kako ne bi pravili buku i metež, pronašli su škrinju okovanu gvožđem i zaključanu krajnje jednostavnom bravom. Brzo su je i otvorili koristeći isti alat kao i za otvaranje prozora. Drvo od koga je sanduk bio načinjen je ipak pucketalo prilikom obijanja i stvaralo sumnjivu buku. Pfajfera je to probudilo, pa je ustao iz kreveta, obukao se i s revolverom u ruci pohitio ka gostinskoj sobi. Osluškujući s hodnika šta se dešava,četrdesetogodišnji Starčevac je shvatio da mu u kući vršljaju lopovi. Oni su već počeli da preturaju po sanduku kad je Pfajfer prišao vratima sobe i glasno upitao: "Ko je to unutra?!" Usledilo je komešanje, a nesrećni Pfajfer je istrčao na ulicu glasno vičući. Čim je otvorio kapiju dvojica razbojnika koji su stajali kraj drveta ispred kuće počeli su da pucaju. Gazda se sklonio iza stuba kapije i takođe zapucao u njihovom pravcu, ali su kriminalci brže-bolje pobegli u pravcu rita. Jurnjava i povici su probudili ceo komšiluk. Cela ulica je bila na nogama, a u hajku na pljačkaše uključili su se i noćni čuvari. Razbojnici su već odmakli, rasporedili su se kraj nekog bedema i dobro uzvratili s par plotuna prema svojim goniocima koji su pucali iz pušaka i pištolja. Pred naletom metaka ovi su ustuknuli i počeli da se povlače, a lopovi su se za to vreme dograbili dunavskog nasipa i nestali u nepoznatom pravcu. Ponoć je prošla, pošta odavno nije radila, pa se nije moglo doći ni do telefonske veze. Jedan od seljana je zato upregao konje i krenuo ka Pančevu da o svemu izvesti žandare. Pfajfer se u pratnji nekoliko komšija vratio kući i ustanovio da mu je ukradeno 57 hiljada dinara. Ujutru je stigla i žandarmerija, pretražila čitav rit duž obale Dunava, ali od pljačkaša ni traga ni glasa.
(kraj)