Ivan Bogut, negde oko 1810. godine ženi se Ivankom (1770-1831.), koja je takođe bila doseljenica. Iz tog braka rađa se sin Toma (1811-?). Toma se prvi put ženi Anom rođ. Krmpotić (1813-?). Ana je nažalost umrla rano i brak je bio bez dece. Toma je kratko ostao udovac. Drugi put se ženi 1840. godine Anom  rođ. Matković (1820-?). Iz braka Tome i Ane, rađa se sin Josip (1847-?). Josip se prvi put ženi Anom rođ. Graovac (1845-1867.), a brak su sklopili 1865. godine. Iz tog braka rađa se sin Toma  (1866-1866.), a iz podataka vidimo da je i Ana vrlo brzo umrla.

Drugi put se Josip ženi Marijom rođ. Kolaković (?-1878.), pretpostavljam vrlo brzo, jer se Sofija ubrzo rodila (1869-1869.). Drugo dete iz ovog braka bila je Ana (1871-1873.), a treće Kata (1874-1951.), udata Zorić. Iz ovoga proizilazi i održavanje porodičnih veza naslednika Bogutovih sa Zorićevima. Kako je Marija umrla 1878. godine, Josip se treći put ženi. Ovaj put udovicom Marka Katića, Marijom Katić, rođ. Balog (1840-?). Marija je u ovaj brak koji je sklopljen 1878. godine dovela i sina Josu (1867-?), tako da su se zbog Josipovog odrastanja u Bogutovoj kući, nadalje održavale veze kako s Katićima, tako i s Bogdanićevima. Iz ovog poslednjeg braka Josipa i Marije, rodili su se: Blaž (1881-1956.) i Marko (1884-1885.). Iz gore navedenog vidljivo je da se ova grana Bogutovih nikada nije razvila i ostala je samo na jednom nasledniku. Blaž se u svojoj devetnaestoj godini ženi Sofijom rođ. Jambek (1881-1942.), a brak je sklopljen 1900. godine. Iz ovog braka rađaju se deca: Agneza (1901-1985.), Stjepan (1902-1903.), Marija (1904-1905.) i Elizabeta (1906-1964.). Agneza se u dobi od sedamnaest godina udaje za Jakoba Crljena (1893-1945.) iz Surčina. Prema priči same Agneze, ovaj brak tj. Jakobova ženidba bila je pomno isplanirana. Kako se Jakob vratio s istočnog fronta nakon završetka Velikog rata, trebao se oženiti. Familija Žalac iz Starčva našla mu je prikladnu devojku, u stvari kumče Agnezu. Na neki način su je dozvali u svoju kuću, a tu se našao i Jakob, koji je kao iskoristio priliku i ugrabio devojku i odveo je u Surčin istu noć. Dokaz da je sve bilo isplanirano je i to da je “novopečene“ mladence radosno dočekala Jakobova mama, po običaju kako se dočekuje nova mlada. Jakob i Agneza u braku nisu imali dece, ali su se moralno i materijalno brinuli za mlade, kako iz neposredne familije tako i mladih koji su bili u težoj materijalnoj situaciji, s obzirom da su u Surčinu stekli dosta veliko bogatstvo. Sretan život prekinuo je kraj

Drugog svetskog rata i konfiskacija imovine. Elizabeta se u dobi od šesnaest godina udaje za Ficencija Rukavinu (1903- 1974.) iz Opova. Brak je sklopljen 1922. godine, a već sledeće godine rađa im se sin Stevan (1923-1991.). Elizabeta i Fico žive u Opovu sve do smrti Elizabetine majke Sofije 1942. godine, kada se sele u Starčevo, a u isto vreme se vrši zamena kuća, stare Bogutove koja je bila u današnjoj Ulici Petra Drapšina, sa Poljakovom kućom, koja je bila u današnjoj Ulici Ive Lole Ribara, na uglu sa današnjom Zimskom. Ova zamena kuća bila je dobro isplanirana, no završetak Drugog svetskog  rata i događanja nakon toga, poremetile su planove.

Na kraju se može napisati da ovde završava jedna grana Bogutovih, no i dalje žive u sećanjima, a da se ne zaborave služi i ovaj moj zapis.

Vinko Rukavina