|
Komentari
Pošto sam već
dobrano “ugušio“ sa pominjanjem finansijske familije seka, peka, zeka i
drugih papazjanija, bataliću definitvno tu praksu jer ovde koliko god da
je nešto zaje.. po ljudski organizam, a bajatije je od tri dana, počinje
da nervira! Ali, ostaćemo kod ljudskog organizma, koji nas ovih dana
intezivno boli od belosvetskih (ali, svinjskih!) izlučevina ili, bolje
reći, prerađevina...
Svinjeći trip
Tračoslava
(pospano se teturajući sa zaštitnom maskom na licu po hodniku izvesne
hitne institucije): - E, kh, kh pa, dobri moj komšo, gotovo je! Šta da
ti reknem sade na samom kraju ovi' naši' životni' putova, osim, da si
bio mlogo dobar komša i bio bi još bolji, da me nisi (skide masku)
zezn'o za onu jabuku, uuuh...
Šeširdžija (zacenjeo
kašljući tako jako da mu spade sa usta ista takva maska): - Khhh, khhh,
ta, dobra moja komšinka, nije valda nam doš'o sudnji sat! Velidu da
imade leka... Ta, valda ćemo nekako izvuć' ove naše zdravo napaćene duše!
A, to za među - ni ti je pravo da tako divaniš, kh, kh! Jal je bio
dvared gejomatar, jal smo obaška išli u grunovnicu, ta, šta jošte
zakeraš, khh, khh... E, baš me zdravo ubi ovaj svinjeći kašalj! Ma, sve
sve ću krmke o'ma da zatrem, al' žao mi onog nerasta - em rasan, em sam
ga, baš, zavol'o ko brata...
Grmalj (sedeći
na klupi pored dotičnog istresajući nos sa maskom koju nije ni stavljao
na lice): - Šmrrrk-rrrkk, a svašta - vepar mu dođe rođa, i to braćan! E,
ču za svakake homomiće il' kak se već veli, al da se sa stokom bratimi!
Al' ja sam ti vazda janjetinu mezetio, pa sam opej nekaku gripu nafato!
Ma, krme ni na slikama neb', ja sam ti od fine sorte, šmrrrk, hrrrk,
fuj, pljuc...
Sponzorojka
(upljuvak odleprša ka klupi preko na kojoj bi vanserijski (splavarski)
odevena seks-bomba): - 'nači, bruka, smor - koji ljak-se, grrr... Mis'im,
jeee, sine, ako se nisam do sada navukla na gripčinu, sada sam je bruka
fasovala (od muke zafrljači već pominjanu masku)!
Grmalj: -
Aj' der smir' se mala! Neš ti dobit tu svinjeću boljku od men'! Ja ti
garant imam neku finu gripu, jer bo sam ti ja gospodin uglednog i
čestitoga roda koji su se odvajkada imali hvalitetno ranit. Ko što reko',
to ti more bit samo janjeća, il najv'še vučja gripa! Jer gore ko' mene
ti vuci svako malo pridave koju ovčicu! Ne mereš se odbranit od ote
napasti, pa reko' da se nije neka od ujeda inficir'la!
Student (u
bolničarskom mantilu baš u tom momentu prođe gurajući kolica, kao
civilni vojnik): - Molim Vas da se malo stišate, ovde se radi...
Grmalj: -
Ma, ja ti samo objašnjivam ovim ođe neukima kako nisu sve gripe iste, pa
velim moja nije od nji'ove smtronosne sorte!
Student: -
Molim da ne dižete paniku, nije istina da se od ovog gripa masovno
umire, već u jako malom procentu i to se najčešće dešava već obolelim
osobama, posebno onim od plućnih bolesti. Ipak, činjenica da je virus
nov i na njega naša tela nisu dovoljno rezistentna, da se brzo širi i da
se moramo štititi i to najbolje vakcinom, zatim i vitaminskom ishranom,
jačanjem imuniteta, provetravanjem prostorija, pa i ovim maskama, koje
ste svi složno pobacali! A, kad smo kod vrsta gripa, još nisam čuo da
postoje jagnjeći, vučiji... Samo fali da se izmisli crvenkapski, pa da
cela ova bajka bude kompletna!
Grmalj: - Ha,
prvo - veli se crvenkapički! A, drugo - pošto sam ja završav'o mnoge
škole znam da u tu bajku manjka neko, jer nemere ti se priča završit' a
da na kraju ne nastupi oni lovac i to ti, vazda, dadne srećan kraj!
Student: -
Hmm, i tako ćemo pored lovačke šnicle, lovačkog gulaša, lovačkih priča,
dobiti i lovački grip, što će reći da je ovaj svinjski grip, žestoko
mutirao u potpuno ludački trip!
I, svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali,
ipak, zajedno, nastavili da eskiviraju nebrojene oblike virusa, gripova
i drugih boleština, isčekujući neka mirnija, zdravija i srećnija
vremena...
Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj
opštini ništa novo, osim što se vreme opet popravlja, radovi i dalje
traju, fudbalski “Borac“ je u zlatnijem delu sredine, dotle odbojkaški
pada sa trona ka istom delu tabele, obeležen je Dan škole, konačno je
krenula sa radom i tamburaška sekcija pod stručnom palicom Pere Poljaka,
a Žarko Korać, vrhunski intelektualac, ukazao nam je čast i u našoj
sredini digao glas protiv nasilja, kojeg, na žalost, i dalje ima previše
u selu! I, zato opet - stop nasilju!
Jordan Filipović
Ludaje
i ludajnice
Banat je bio poznat po
uzgoju ludaja, pa tako i Starčevo.
Starčevci su poznavali
dve vrste ludaja i one su se najčešće uzgajale. One sivo-bele obično su
se sadile na krajevima njive gde se sadio i bostan i najčešće su se
koristile za jelo,dok su se one druge žuto narandžaste najčešće sadile
na njivama gde se sadio kukuruz, a najviše su se koristile za prehranu
svinja i ostalih domaćih životinja. Kao i svaki usev koji je dozreo
tokom jeseni tako su se i ludaje dopremile kući, pa dok još nije bilo
mraza, slobodno su se poslagale negde po dvorištu kako bi još malo
odstajale i bile ukusnije kako za jelo tako i one za životinje. Ako su
malo duže stajale, a pretio je mraz, spremale su se pod neku šupu i
važno je bilo samo da po njima direktno ne pada mraz.
One žute, obično smo
rekli, “svinjske ludaje“, davale su se svinjama ili onako presne ili su
se skuvale u kotlu pa se onda zamesilo malo trica, pa su svinje bolje
jele,a i dobro su se gojile. Mi deca, rado smo se bavili oko tih ludaja
jer smo čekali da skupimo koštice, pa ih u kraj šporeta ili u rerni
osušimo ili malo ispečemo i evo užitka za grickanje. Pored toga igrali
smo se s tim ludajama tako što smo ih dubili izrezivali oči, nos i
nazubljena usta, pa bi unutra pred veče upalili sveću i takve kao
strašila stavljali na zidove do ulica i na taj način plašili prolaznike.
Ovo nije bilo vezano kao danas za tako zvanu “noć veštica“, jer mi deca
za to pomodarstvo nismo niti znali. Dubljenje ovih ludaja nije bilo
šteta, jer već sutradan su ih pojele svinje.
Od koštica ludaja, ako
ih je bilo jako puno, moglo se dobiti i ulje, tako što bi se koštice
malo ispekle, samlele i onda bi se iskuvavale s vodom. Ulje je
jednostavno isplivalo na površinu. U Starčevu je bila familija koja se
bavila proizvodnjom ulja, tj. pekli su olaj. Otuda je i njihovo špicname
Olajdžija.
Na sivo-bele ludaje se
ipak više pazilo, jer je to bila ljudska hrana, i ludaje su kroz zimu
bile sastavni dio jelovnika mnogih starčevačkih familija. Tokom kasne
jeseni, a i tokom zime, obično jednom nedeljno na jelovniku je bilo
nešto od ludaje. Najjednostavnije je bilo da se ludaja izreže na komade
i da se takvi komadi naguraju u furunu ili u rernu i ispeku, pa bi tako
bili ukusna večera. Malo bolje jelo bilo je kad se ludaja nasekla na
ploške i ploške posložile u tepsiju, malo pomastile i sve se ispeklo ili
u furuni ili u rerni. Najfinija je bila ona korica što se ulovila
odozgo. Ovo jelo je moglo biti samo i obično se spremalo za ručak.
Nešto što je prolazilo
i kao glavno jelo i kao kolači bila je ludajnica. Ludajnica se radi i
radila se od tegljenog testa, tako da se obga rastegne preko celog
astala, a testo postane prozirno. Pod jednu stranu se pospe narendane
ludaje, pospe se šećerom i cimetom, malo se pomasti rastopljenoj masti,
zavije u rolnu i poslaže u tepsiju, peklo se u furuni ili rerni.
Od okrajaka testa
trgali su se valjušci koji su se ukuvali u paradajz-čorbu, pa bi
paradajz-čorba i ludajnica bio dobar ručak.
No, došla su nova
vremena. Ovo može biti nekome podsetnik na detinjstvo, nekome recept, a
nekome ideja ako ne zna šta bi za ručak ili večeru. Svakako ne
zaboravite na tradiciju, a ludaje su i zdrave u svakom obliku.
Ako ih nemate kod kuće,
nadam se da ih na pijaci ima, a i testo ne morate razvlačiti, možete i
kore kupiti.
Neka Vam je na
zdravlje..
Vinko Rukavina
Nećemo
šarene laže!
Postoje izgledi da će uskoro potrošači i kupci u
Srbiji imati veću zakonsku zaštitu, a da će nesavesni prodavci (čitaj:
prevaranti) biti strožije kažnjavani za svoje prestupe. Naime,
zakonodavci najavljuju izmene Zakona o zaštiti potrošača, kojima će,
nadajmo se, biti konačno stavljena tačka na povlastice koje su do sada
imali trgovci.
Ne tako malo puta čuli smo od mnogih da su
prevareni od strane turističke agencije. Platili su jedno, a dobili
nešto sasvim drugo. Nakon pošteno uplaćenog aranžmana za koji su novac
štedeli tokom cele godine, ljudi postaju žrtve obmane. Odmor koji su
planirali i za koji su platili, postaje sve samo ne ono za šta je
garantovala agencija.
O prodaji aranžmana tipa “mačka u džaku“ najbolje
govori slučaj jedne beogradske porodice koja je letovala preko agencije
“Matiko“". Nadajući se da će, kako je bilo navedeno u prospektu,
boraviti u hotelu sa četiri zvezdice na ostrvu Zakintos, odmah po
dolasku u Grčku, doživeli su neprijatno iznenađenje. Hotel je imao dve
zvezdice. Kraj njihovih razočaranja nije se nazirao. Bilo je tu svega i
svačega, od slane vode u česmama, vojničkih kreveta na sprat i hrane
koja se ne razlikuje tako mnogo od vojničke, pa do poplava u kupatilu.
Sledeći segment, koji se može nazvati i uobičejenim kad je ovakav tip
prevara u pitaeu, bilo je naplaćivanje svega i svačega. Ovde je se
radilo o naplati suncobrana i ležaljki od strane hotela, i verovali ili
ne, plaćanje svakodnevne zamene posteljine (ovaj “luksuz“ je koštao 10
evra!). Žalbe upućivane agenciji tokom odmora, ali i nakon povratka,
kako to uvek biva, nisu urodile plodom.
Iz ove priče, ali i iz sijaset sličnih, da se
zaključiti da je turizam uslužna delatnost u okviru koje smo
najpodložniji prevarama. Baš zbog toga su turističke agencije najveći
protivnici novih izmena zakonskih regulativa. Navedene izmene i
usaglašavanja s evropskim normama, obuhvataju pre svega definisanje
pojma “potrošač“, obavezu informisanja potrošača o svim relevantnim
karakteristikama proizvoda, ili uslugama koji im se nude, i napokon, to
da se teret dokazivanja neispravnosti proizvoda, ili usluga prenosi sa
potrošača na trgovca.
Trgovci i turoperateri Srbije moraće da se
naviknu na to da oni snose odgovornost za neispravnost robe koju
prodaju, odnosno manjkavu i lošu turističku uslugu. Ovim izmenama
reklamacije će biti ozbiljno shvatane, a najnovijim dopunama, potrošaču
će biti osigurano pravo na zamenu kupljenog proizvoda za nov, na
vraćanje iznosa plaćenog za neispravan proizvod i na otklanjanje
nedostataka na proizvodu od strane prodavca.
Posle usvajanja novih izmena, potrošači i kupci
će trljati ruke, a prodavcima i trgovcima od kojih smo do sada mogli
samo da očekujemo drskost, neljubaznost i nepoštovanje, smeši se proces
privikavanja na nove principe, jer na kraju krajeva, njihov profit
zavisi od naše ocene kvaliteta proizvoda i usluge prodavca.
Dalibor Mergel
Penzije - fenomen br. 26
Penzija je mesečna novčana nadoknada na koju
pojedinac stiče pravo po završetku svog radnog veka. To je ona suma
novca koja pojedincu treba da obezbedi dostojanstvenu i koliko- toliko
bezbrižnu starost. Od nje bi trebalo obezbediti barem skromne uslove za
život, kada čovek više ne bude bio sposoban da zarađuje, od penzija se
moraju obezbediti pregledi i lekovi. Sve češće penzije kao jedino
sigurno primanje, krpe i kućni budžet, ako korisnici žive u zajednici, a
još češće se od penzija finansira i džeparac unuka. Tako da penzije
imaju mnoge važne funkcije. :)
Međutim, kako stvari stoje i penzije se zbog
reformi penzionog sistema dovode u pitanje, tako da su mnogi građani o
njima skloni da razmišljaju više kao o nekoj misaonoj imenici, nego o
nečemu što je realno i nada sve zasluženo. Reforma penzionog sistema je
svakako neophodna, pre svega zbog negativnih demografskih činilaca...
Nekada je jednog penzionera finansiralo 11 zaposlenih, dok danas možemo
čuti da svaki zaposleni ima svog penzionera. Srazmera je dakle 1:1. Kako
bi nam bilo lakše, potrebno je pomenuti da se većina razvijenih
evropskih zemalja već suočila sa tim problemom, a i nas to čeka iako još
uvek ne spadamo u grupu razvijenih, no šta da se radi.
I dok su mnoge zemlje reformisale sistem tako što
su utemeljile svoj penzioni sistem na tri stuba koja se često u javnosti
spominju. Ukratko, prvi stub su obavezne penzije koje su jednake
socijalnoj pomoći; drugi stub - gde poslodavac za svog zaposlenog
uplaćuje u privatne penzione fondove, naravno država ga na to obavezuje;
i treći stub - gde sam pojedinac, nebitno da li je zaposlen ili ne, sam
sebi uplaćuje privatnu penziju, ima svoj poseban račun i sa njega će mu
kasnije penzija biti i isplaćena. Drugi stub se međutim u većini zemalja
pokazao kao suvišan, tako da se sve češće zagovaraju samo prvi i treći.
E sad krenuli smo i mi ove godine sa reformom
našeg penzionog sistema, ruku na srce ne bi mi tu žabu ni progutali da
nije došlo do ove krize i da nije morao MMF da nam pritiče u pomoć. I
taman kad su hteli da nam pruže ruku spasa, uočili su da se kod nas čak
42% penzija finansira iz budžeta. Tako da smo praktično rečeno naterani
da počnemo s reformama. Za početak naši lukavi reformisti su hteli da
povećaju starosnu granicu za odlazak u penziju, u nadi da će što manje
ljudi doživeti penziju, a i ako vam se kojim slučajem desi i to čudo pa
je doživite, onda da što kraće uživate u njoj! Glavni izgovor je tzv.
sve duži životni vek ljudi. Da, ali možda u Finskoj npr. gde su uslovi
života fini, političari fini i fino se ophode prema svojim građanima.
Naš čovek, koji je preživeo devedesete (kada je celokupan penzioni fond,
kao i sve tadašnje štednje građana pojeo mrak), koji je preizveo guranje
u redovima za šećer, brašno i hleb, koji je preživeo bombardovanje i
čiji je život obogaćen isključivo obogaćenim uranijumom nikako nije
zaslužio takvu reformu penzionog sistema. Tako da prvo i najlakše
rešenje problema definitivno nije i najadekvatnije, mora se razmisliti
bolje.
I dok se naši reformisti dogovore, najbolje je da
čovek sam uzme stvar u svoje ruke pošto se pokazalo da naša država ne
mari za male ljude, već isključivo za one sa malo dubljim džepom. Stvar
u svoje ruke, znači uplatiti sebi privatnu penziju, izabrati neki od
mnogobrojnih penzionih fondova, ali se pre toga lepo raspitati o
njihovoj istoriji i poslovanju i ne birati ih po tome ko ima lepšu
reklamu ili ubedljivijeg agenta prodaje! :)
Jedina misterija koja ovde ostaje da se reši je
kako sa prosečnom platom od oko 30.000 dinara s kojom se jedva može
stići do sledećeg prvog u mesecu, uplatiti i privatnu penziju i šta da
rade ljudi koji su ispod tog proseka?
Miroslava Kovačević
Vrh
strane
|
