Društvo

Starčevci smatraju da je previše nepoštovanja zakonskih odredbi u saobraćaju i da će novi zakon smanjiti broj nesreća. Naravno, ako se svi budu pridržavali pravila i ako ne bude podmićivanja policajaca


Rade Sredojević	Snežana Antonijević	Milan Petrović	Neđo Zarić

Dario Nikolić	Pera Poljak	Zoran Ložajić	Milan Somborac

- Sve zavisi od toga da li će biti striktno primenjivan ili će kao i do sada mito i korupcija biti zastupljeni u velikoj meri. Mislim da je i stari zakon dobar samo je problem u njegovoj primeni.

- Smatram da je donošenje novog zakona o bezbednosti u saobraćaju izuzetno dobro jer će se na taj način smanjiti broj saobraćajnih nesreća koje se često završavaju fatalnim ishodom.

- Sa jedne strane smatram da je nov zakon dobar, ali u nekim slučajevima se preteruje. Izlazak iz vozila kod saobraćajne kontrole se kažnjava sto je neprimereno jer je to odraz saobraćajne kulture.

- Biće to vrlo dobar zakon ako se primenjuje za sve isto. Ako ne bude opet privilegija kao što je bilo ranije. Nikad nije stradao na primer šurak načelnika SUPa i slično, već je njegov predmet stavljen “ad akta“.

- Mislim da je sve dobro ali ipak narod nema toliko para. Nismo nigde zaposleni, ali ipak kad se vidi koliko ljudi strada u saobraćajnim nesrećama možda je ipak novi zakon potreban.

- Zakon je drastično rigorozan. Trebalo bi na osnovu toga da bude manje prekršaja i saobraćajnih nesreća. Ljude će najverovatnije da isprepadaju toliko visoke kazne.

- Čisto sumnjam da će se smanjiti broj saobraćajnih nezgoda ali mislim da je po tom pitanju trebalo nešto da se uradi. Zakon o saobraćaju treba da bude malo rigorozniji.

- Kazne treba da budu visoke i treba povećati nivo bezbednosti. Ako se ne krene tim putem neće se narod opametiti. Imaćemo slike na putevima kao i do sada, veliki broj mrtvih i povređenih.

Ne postoje podaci o godini osnivanja prve škole u Starčevu, ali pretpostavka je da se to desilo odmah nakon prve kolonizacije. Podaci iz 1777. govore da su tada Nemci i Srbi imali po jednog učitelja. Prvi učitelj srpske škole bio je izvesni magister Stefan, a drugi Andrej Urošević. Godine 1803. srpska škola je imala 17 đaka, da bi deset godina kasnije, 1813. godine, brojala 30 učenika. Tada je učitelj bio Mihajlo Ivić, a veroučitelj pop Avgustin Ranisavljević. Što se nemačko-katoličke škole tiče, ona je u početku brojala 85 đaka nemačke nacionalnosti. Učitelj im je bio Johan Gasner, došao iz Moravske (Češka). Godine 1803. ta škola je imala 26 đaka, a 1813. godine 56. Predavao im je učitelj Maksim Galtin, a kateheta je bio pop Štefan Birov. 1868. u Ugarskoj je donet 38. zakonski član o narodnim školama koji je obavezao političke opštine da osnivaju komunalne osnovne škole, koje mogu pohađati sva deca, bez obzira koje su vere i narodnosti. Osnovna škola u Starčevu bila je četvororazredna sve do 1893., kada se uvodi šestorazredna škola, s tim što su đaci pohađali četiri razreda na maternjem, a V i VI razred na mađarskom nastavnom jeziku. Prema tadašnjim zakonskim odredbama, škola je bila obavezna, a u prvi razred se polazilo sa šest godina, tako da su tadašnji maturanti bili dvanaestogodišnjaci. Posle Prvog svetskog rata i pripajanja Vojvodine Srbiji, ovde je na snagu stupio srpski školski zakon iz 1904., pa su škole tako došle pod upravu i nadzor države, a učiteljske plate su počele da se finansiraju iz državne kase. Prema statističkom izveštaju iz 1918. godine, u Starčevu su postojale dve srpske, dve hrvatske i dve nemačke osnovne škole. Pri starčevačkoj osnovnoj školi postojala je i poftorna škola. U sastav škole je ulazilo i zabavište, ali prema obrazovnom sistemu predratne Jugoslavije, ustanove za predškolsko vaspitanje nisu bile obavezne. Dana 10. septembra 1930. godine otvoreno je prvo odeljenje Više narodne škole sa državnim nastavnim jezikom, pa su na taj način petorazredne i šestorazredne osnovne škole stavljene u viši rang. Godine 1947. u Starčevu se uvodi sedmorazredna osnovna škola, da bi 1949. odlukom o produženju obaveznog školovanja na osam godina, iz bivše osnovne i više osnovne škole, bila otvorena “osmoljetka“, koja je prve maturante dobila već 1953. Neki od prvih maturanata nakon Drugog svetskog rata bili su; Aća Stanko, Aća Milan, Aća Steva, Barić Kata, Batanjski Jovica, Bojer Nevena, Bon Marija, Van Ana, Veličković Sofija, Veličković Verica, Verner Hajnrih, Dimitrijević Lenče, Dragojerac Ilinka, Dragojerac Pera, Žalac Kata, Živanović Sofija, Živkov Marica, Živković Đura, Živulj Jasmina, Zorić Josa, Jovčić Tomislavka, Jordan Miloš, Kostić Slavko, Kućan Magdalena, Lapić Kristina, Latković Nikola, Marinković Milka, Markov Jelica, Miletić Sofija, Mur Eva, Mur Mata, Perovanović Aleksandar, Petrović Josa, Petrović Milica, Potić Jelenko, Radojković Marija, Ratković Božika, Ristić Jovanka, Praljica Bora, Praljica Kosana, Radočaj Svetislav, Rakidžić Zagorka, Rakidžić Steva, Saborski Ana, Tajšler Ana, Tanasijević Ružica, Tođeraš Kosta, Tođeraš Stojanka, Tomašić Kata, Cvijanovic Radomir, Šoštarić Kata... Osmoljetka je kasnije dobila naziv Narodna osmogodišnja škola, a zvaničan naziv, OŠ “Vuk Stefanović Karadžić“, koji i danas nosi, dobila je 28. aprila 1966. godine.

Milena Stanimirović; Lazar Pavić; Anastasija Pešić; Vasilije Ćirković; Una Cvetković; Božidar Simonović; Anita Cetić; Konstantin Etinski; Anđela Đukić; Luka Terzić; Mateja Nikolić; Vanja Roglić; Nađa Tomašević; Golub Strigić; Vukašin Kojić; Nastasja Bekić; Sara Terzić, Nevena Milešić.

Jovana Paunov i Srđan Venjac; Marija Kalenderac i Stevan Kalenderac; Miroslava Đermanović i Saša Barbara; Ivana Božić i Darko Stankov.

Jedno od zanimljivih mesta u kojem Starčevci traže zabavu i opuštanje u trenucima odmora je kafe “Diavolo“, a od skoro i njegov internet kafe. Ovaj popularni lokal je vlasništvo bračnog para Tomislava i Ivane Đurišić. Objekat je kroz svoju istoriju nekoliko puta menjao ime. Prvo se zvao “GS“, kasnije “Tak“, da bi u skorije vreme dobio ime koje sada nosi. I danas je popularno, kroz šalu Starčevaca u zrelijim godinama koji su kao tinejdžeri provodili vreme u svom omiljenom lokalu da kažu: - “Hajdemo do “Taka“ na piće“.

O planovima za budućnost i kako je nekada ovaj lokal izgledao, nešto više rekao nam je Tomislav Đurišić. - Krajem osamdesetih godina od stare porodične kuće koja je preuređena u kafe-bilijar klub, nastao je današnji “Diavolo“. Prvobitni naziv “GS“ vodi od čoveka koji je pokretač ideje i koji je u zakupu vodio lokal, Slobodana Gorunovića. Po isteku zakupa, preuzeo sam posao i uz malu rekonstrukciju i sitnije promene kafić nastavlja sa radom. Kasnije, polovinom devedesetih godina, objekat ponovo izdajem u zakup, da bi po isteku zakupa odlučio da napravim totalnu rekonstrukciju. Pored postojećeg prostora dozidan je još jedan objekat. Naziv “Tak“ se menja u “Diavolo“, a za zaštitni znak je uzet lik iz crtanog filma - Tasmanijski Đavo. U renoviranje letnje bašte i enterijera je uloženo mnogo sredstava i truda tako da ambijent odgovara čak i gostima istančanog ukusa. Takođe je uloženo u kvalitet nosača zvuka. Ali, napravio sam kardinalnu grešku pokušajem da vikendom angažulem žive nastupe turbo-folk orkestara. Poznat sam kao protivnik takvog zvuka ali činjenica je da svi mi radimo da bi zaradili. Pokazalo se da je takav način rada donosio mnogo nerviranja i problema pa sam odustao od toga. Danas kao i ranije u lokalu se slušaju svi svetski hitovi pop, rok, haus i ostale muzike. “Narodnjaci“ su strogo zabranjeni, na šta je upozoreno i osoblje - da ništa ne prepustimo slučaju. Drago mi je da i danas profil gostiju datira iz perioda od pre 15 i više godina, a takođe mi je drago što su stalni gosti i neki mlađi naraštaji. Živimo u vremenu savremene tehnologije pa smo kao novinu pokrenuli internet kafe. Trenutno mušterije imaju na raspolaganju dva kompjutera ali taj broj će se povećati. Internet usluga je potpuno besplatna za sve goste. Čak postoji mogućnost da poslovni ljudi i svi ostali koji imaju lap-top, koriste bežičnu internet uslugu iz separea u kome uživaju u svome piću. Pošto sam ljubitelj bilijara imam želju koju ću nadam se ispuniti tako što ću nadzidati novi deo lokala i otvoriti pravi bilijar klub koji odgovara standardima. U lokalu je sve vreme postojanja za ljubitelje ovog sporta postojao bilijarski sto. Poznato je da se u vreme održavanja “Dana druženja“ kao i o sopstvenoj režiji, kod nas igraju maratonski bilijarski turniri što za mene predstavlja posebno zadovoljstvo i čast.

O ovom lokalu i gosti imaju lepo mišljenje. Darko Milenković kaže: - Slobodno vreme volim da provodim u kafeu “Diavolo“ zato što pruža više vidova zabave. Volim da igram bilijar, pratim rezultate svakodnevnih sportskih događaja preko plazma TV-a, a takođe imam pristup internetu u svakom trenutku. Dodatno zadovoljstvo čini osoblje koje je na usluzi u odabiru širokog spektra ponude artikala iz šanka - kaže Darko.

Goran Petrović napominje: - Najviše mi odgovara atmosfera koja je prisutna u lokalu, kao i enterijer. Što se vidova zabave tiče za svačiji ukus može da se nađe ponešto: od bilijara, pikada, stonog fudbala pa do internet usluge koju maksimalno koristim. Puno vremena provodim u ovom kafeu i stvarno nemam nijednu primedbu.

Jovan Vasović: - Ljubitelj sam bilijara i ovde imam najbolje uslove i uvek raspoložene kandidate za odmeravanje snaga. Enterijer i poslovna koncepcija mi odgovaraju i osećam se prijatno. Prijatelj sa sa bračnim parom Đurišić što je razlog više zbog kojeg sam redovan gost. U slobodno vreme volim da odigram preko interneta “onlajn“ bilijar partiju, što opet ima svoje prednosti koje ovaj lokal nudi.

- Igram komp, blejim sa društvom, idem na pecanje... Koristim slobodno vreme što više mogu.

Lepotica među planinama Tara, najšumovitija planina u Srbiji. Preovlađuju četinari, a poznata je i retka vrsta - Pančićeva omorika, koju je baš na ovoj planini pronašao Josif Pančić. Kao biser usred školjke je Zaovinsko jezero, srebrnkasto na povetarcu, okruženo listopadnim i četinarskom šumama koje mu daju izrazitu čar. Kao ram prelepog umetničkog dela kakvo samo priroda, neprevaziđeni umetnik, može da sačini. Tonovi braon, žutih i crvenkastih nijansi otkrivaju lepote jeseni na planini. Poslednjeg vikenda oktobra tridesetak izviđača IO “Nadel“ iz Starčeva, svih uzrasta, najmlađi i najslađi član bio je Marko - Mare od četiri godine, boravilo je u izviđačkom odmaralištu “Zaovine“ (www.zaovine.org) u objektu koji je nedavno renoviran, sa parnim grejanjem, novim nameštajem, odlično opremljenom kuhinjom i trpezarijom kapaciteta oko 50 mesta. Namenjen je svim ljubitaljima prirode, izviđačima, planinarima i svima koji žele je dožive i sažive se sa njom, i bar na kratko vrate se svojim korenima. Objekat su opremili i brinu o njemu izviđači iz istoimenog odreda iz Bajine Bašte, čiji je starešina Miloš Lazarević Vlaja. Po veoma povoljnoj ceni, za samo 1300 dinara, ostatak troškova je finansirao starčevački odred, izviđači su boravili tri dana na čistom vazduhu uz odličnu organizaciju ishrane za koju se pobrinuo starešina odreda Miša Sokolović. Svakoga dana imali su tri obroka i dve užine sa mogućim dodatkom jer su boravak na svežem vazduhu i fizičke aktivnosti doprineli dobrom apetitu dece, a i starijih izviđača. Svi učesnici su bili angažovani oko dežurstava u kuhinji, tj. postavljanju obroka i pranju posuđa, a Miša je bio glavni kuvar. Dnevne aktivnosti bile su ispunjene planinarenjem i upoznavanjem prelepe okoline jer se odmaralište nalazi nadomak jezera, a sunčano vreme je doprinelo odličnom raspoloženju i opuštanju u prirodnom ambijantu, uz puno smeha jer kao što pesma kaže: “Šuma je izviđaču drug i reka (jezero) i neka planina i ni jedan put nije mu dug to može da kaže svima“.

Večernji sati bili su angažovani za izviđačke aktivnosti; topografiju i orijentaciju uz pomoć busole, za šta je bio zadužen Peca, a mlađi izviđači su pravili i dva panoa koji su ostala za uspomenu u izviđačkom objektu. Na jednom su otisci šake, tehnika tempera, a drugi je prikaz Tare i jezera u kombinovanoj tehnici voštani pastel, flomasteri i prirodni materijali. Slobodne aktivnosti uveče bile su karaoke, filmovi sa lap-topa i muzika “Legende“ i samo “Legende“, a preko dana igre loptom, uglavnom odbojka. Jedna grupa izviđača je posetila Mokru goru i Drvengrad i čuvenu Šargansku osmicu sa popularnim vozićem “ćirom“, vođa puta bio im je Peđa, načelnik Odreda izviđača iz Bajine Bašte. Doneli su fantastične fotografije sa vidikovca Banjska stena sa koga se vidi hidrocentrala Perućac sa čitavom okolinom. I taman su izviđači razvili strategiju i plan kako reagovati u slučaju susreta sa ovde “domaćom“ životinjom međedom, kad eto vreme za povratak. Sada već prijatelj i prevoznik Ljuba Maksimović lagano vraća izviđače u stvarnost, silazak sa planine u ravnicu, još poneki san o proteklim danima i putuju kroz noć. Povratak u kasnim večernjim satima, pomalo tuge i sete pri rastanku jer bili su kako jedna velika porodica, ali i osmeh uz dogovor o predstojećim zajedničkim akcijama. Neumorni izviđači se ne predaju smeni godišnjih doba i jedva čekaju da isprobaju sneg u svojim zimskim aktivnostima.

Pod obnovljivim izvorima energije se podrazumevaju nekonvencionalni izvori energije koje nam je priroda podarila u izobilju a koji ne mogu da se potroše, odnosno koji se obnavljaju. Obnovljive izvore energije možemo podeliti u dve glavne kategorije:

Nakon viševekovnog korišćenja energije fosilnih goriva (nafta, ugalj, prirodni gas i dr.), danas kada su upitanju izvori energije, globalna slika se u potpunosti menja, a obnovljivi se izvori energije sve više smatraju jednim od ključnih elemenata budućeg razvoja planete. Bitno je pomenuti i nuklearne elektrane gde se oko 8% energije dobija korišćenjem istih. Jedan od bitnihih i veoma zanimljivih obnovljivih izvora energije je i biomasa, no o tome ćemo u sledecem broju “Stračevačkih novina“.

Obnovljivi izvori energije imaju vrlo važnu ulogu u smanjenju emisije ugljen dioksida (CO2) u atmosferu. Klima je primarni energetski resurs čijim dejstvom su nastali i fosilni resursi ugalj i nafta. Aktuelno ispoljavanje klime kao resursa predstavljaju energija Sunca (solarna energija) i energija vetra. Energija Sunca i vetra spadaju u najviše korišćene obnovljive energije danas u svetu. Pored toga što se radi o ekološki čistim energijama, bitan faktor upotrebe ove vrste energije je i činjenica da je njihova eksploatacija postala i ekonomski konkurentna. Energija Sunca je ekološki čist i sasvim obnovljiv izvor energije. Svuda u svetu je dostupna i naravno besplatna. Prednosti solarne energije su višestruke:

Prema prilivu sunčeve energije područje Pančeva spada u relativno bogatija područja . Godišnji prosek dnevne količine energije kreće se od 3,7 do 3,8 kWh/m². Konverzija sunčeve energije se vrši pomoću solarnih kolektora i fotonaponskih ćelija. Energija vetra se koristi vekovima, ne zagađuje vazduh, ne emituje ugljen dioksid (CO₂), i ne prouzrokuje kisele kiše, ne zrači i ne razara ozonski omotač. Korišćenje ove energije orijentisano je danas u prvom redu na proizvodnju električne energije. Pančevo kao “košavsko“ područje raspolaže veoma značajnim potencijalom ove vrste energije, nažalost još uvek nedovoljno iskorišćena. Uporedno razmatranje podataka Sunčeve energije i energije vetra važno je kod primene energetske efikasnosti. Zapravo Sunčeva energija ima maksimum u letnjem periodu, dok energija vetra najčešće ima maksimum u zimskom periodu. Uporedo korišćenje Sunca i vetra zahvaljujući suprotnom hodu smanjuje potrebu za toplotnim rezervoarima.

Na kraju treba pomenuti veliki udeo geotermalne energije, koja se odnosi na korišćenje toplote unutrašnjosti zemlje, kao i energije plime i oseke. Procentualni udeo obnovljivih izvora energije u svetu je veoma mali. Proces pirhvaćanja novih savremnih tehnologija vrlo je spor a glavni ploblem je početna cena instaliranja novih postrojenja. Veliki udeo u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora rezultat je ekološke osveštenosti stanovništva, uz organizovanu i pojedinačnu edukaciju.

U Starčevu se nalazi jedan od najvećih rasadnika cveća u Južnom Banatu. Vlasnici ovog rasadnika su naši sugrađani, dr Tihomir Gujaničić i njegova supruga Svetlana. Tihomir je doktorirao agronomiju, Svetlana je diplomirani inženjer poljoprivrede i radi na RTS-u. U razgovoru sa Tihomirom, saznali smo nešto više o proizvodnji cveća u ovom renomiranom rasadniku.

- Ovim poslom se bavim više od deset godina. Krenuo sam sa malom, simboličnom proizvodnjom, sa oko 10.000 saksija, a sada imam blizu 300.000. Počeo sam sam, bez ičije pomoći. Posećivao sam sajmove hortikulture, koristio sam razne kataloge, internet, prezentacije i stručnu literaturu. U početku nije sve išlo sjajno, ali vremenom, kako sam sticao iskustvo, proizvodnja je bila sve uspešnija.

- Imam široku lepezu cvetnog asortimana, oko sto biljnih vrsta. Dominantne su petunije, begonije, tagetesi i druge, uglavnom cvetno dekorativne vrste. Celokupna proizvodnja je iz semena, ne koristim polugotove biljke. Troškovi proizvodnje polugotovih biljaka su veliki i zato je isplativije i pouzdanije poći od semena.

- Koristim najsavremenije podloge i đubriva. Spomenuo bih “štender“, “osmukot“ i “piters“. Proizvodnja je dosta osetljiva i za nekoliko sati može da propadne ukoliko se proizvodni prostor ne provetrava. Različite su potrebe u svetlosti, vodi, temperaturi i svaka vrsta je priča za sebe.

Kako je opremljen vaš zaštićeni prostor i da li pratite savremene tehnologije?

- Imam četiri plastenika, to su visoki plastenici sa ukupnom površinom od 1200 kvadratnih metara. Polovina od te površine ima podno grejanje. Imam specijalnu sejalicu za sitna semena i time može dosta da se uštedi na radnoj snazi. Vrste se smenjuju tokom godine, 2-3 cvetne vrste. Počinjem sa 8-martovskim programom, zatim sledi veliki letnji program pa jesenji. Lisno dekorativnih vrsta ima u manjem broju jer je potražnja za njima manja, a i tehnologija proizvodnje je nešto skuplja. To su uglavnom vrste koje zahtevaju visoke temperature. Takođe, u ovom rasadniku je mehanizovana setva, đubrenje i zaštita, tako da pikiranje rasada izbegavam.

- Zahteva dosta sezonske radne snage zbog poslova na presađivanju i pakovanju za tržište.

- Sada počinje setva za sledeću godinu. Takođe, ima posla na održavanju optimalne temperature u plasteniku.

- Za sada nemam problema sa tržištem. Snabdevam Beograd i pokrivam ceo prostor južnog Banata. Među kupcima, tu su firme koje kupuju na veliko, ali ima i pojedinačne prodaje, rasadnik je stalno otvoren.

- Svake godine sve je veća. Često dolaze nove mušterije. Seme nabavljam putem narudžbina iz najpoznatijih svetskih kuća.

- Treba krenuti sa malim količinama u početku jer je problem odmah naći tržište. Postizanje kvaliteta je dugotrajan proces.

Vremenski uslovi još uvek su povoljni za obavljanje jesenje setve izvan optimalnog roka. Međutim, to doprinosi smanjenju prinosa, te je zato potrebno povećati količinu semena u odnosu na predviđenu normu. I u našem ataru kasnilo se sa okončanjem žetve kukuruza, pripremom zemljišta i setvom. Među starčevačkim ratarima, veći je broj onih koji su pšenicu sejali isključivo zbog plodoreda jer su cenom ovog žita opravdano nezadovoljni. Zbog toga su naši poljoprivredni proizvođači zasejali manje površine u odnosu na prošlu godinu. Tokom jeseni, na starčevačkim njivama akumuliralo se dovoljno vlage neophodne za klijanje i nicanje, tako da ozimi usevi imaju zadovoljavajuće uslove za nesmetano proticanje daljih faza organogeneze.

“Et post malam segetem serendum est.” (I posle slabe žetve treba sejati. Seneka)

Starčevci se ovih nedelja pripremaju za svinjokolj. To je vreme pojačanog rizika od pojave trihineloze. Među našim sugrađanima još uvek je veliki broj onih koji ne nose meso na analizu verujući u besprekornost uslova svog odgajališta. Na sreću, broj onih koji na ovakav način rizikuju zdravlje i život, u Starčevu se iz godine u godinu smanjuje.

Trihineloza je parazitarno oboljenje izazvano valjkastim crvom Trichinella spiralis. Ova bolest je otkrivena 1835. godine u Londonu, a kod nas se pojavila u zemunskoj bolnici 1932. godine. Bolest je zajednička mnogim domaćim i divljim životinjama, kao i čoveku. Čovek se najčešće zarazi konzumiranjem sirovog ili termički nedovoljno obrađenog svinjskog mesa, mesnih prerađevina, kao i mesa nekih divljih životinja koje u sebi sadrže žive larve. Infekcija se ne prenosi sa obolelog na zdravog čoveka. Nema značajnijih razlika u obolevanju po polu i uzrastu. Od trenutka infekcije do razvoja kliničke slike prođe pet do 45 dana. Bolest je praćena visokom temperaturom, pojavom iznenadnih bolova u mišićima i otoka gornjih očnih kapaka. Zatim, znojenje, žeđ, drhtavica i proliv, takođe su simptomi ove bolesti. Teži oblici izazivaju komplikacije na plućima i mozgu, dok se najteži oblici završavaju smrću usled oštećenja srčanog mišića. Učestalo oboljevanje je u periodu od decembra do marta meseca. U prevenciji trihineloze važne su veterinarsko-sanitarne mere. Neophodno je sprovoditi mere deratizacije u objektima u kojima se gaje svinje, s obzirom da su pacovi glavni prenosioci trihinele na domaće životinje. Larve u svinjskom mesu ubijaju se kuvanjem dok meso u potpunosti ne izgubi ružičastu boju ili smrzavanjem mesa debljine 15cm na -15 C u trajanju od 30 dana, odnosno -25 C i nižim temperaturama u trajanju od 10 dana. Salamurenje, sušenje i dimljenje mesa nisu sigurne mere za uništavanje larvi. Specifičnog leka za ovo obolenje nema, pa je lečenje dugotrajno i skupo, a posledice su brojne. Apelujemo na naše sugrađane da u vreme svinjokolja obavezno nose uzorke mesa na analizu. Na pregled treba odneti mišićni deo dijafragme, deo međurebarnih mišića ili mišića vrata. U Starčevu, analiza mesa obavlja se u veterinarskoj stanici “Minić“, u ulici Borisa Kidriča.

Učestale gužve na stačevačkoj pijaci govore da interesovanje naših sugrađana za povrćem, voćem i drugim prehrambenim proizvodima, ne jenjava. U novembru mesecu, cene pojedinih proizvoda na pijaci, kretale su se:

Paprika	30 - 40 din/kg	Jaja	8 - 10 din/kom
Kupus	18 - 20 din/kg	Sir	200 din/kg
Karfiol	60 - 80 din/kg	Orasi	500 din/kg
Mrkva	40 - 50 din/kg	Jabuke	20 - 30 din/kg
Krompir	20 - 25 din/kg	Banane	100 din/kg
Pasulj	150 - 170 din/kg	Limun	100 din/kg
Crni luk	30 - 40 din/kg	Mandarine	100 din/kg

Na individualnim domaćinstvima u Starčevu, merkantilni kukuruz u zrnu, (rod 2009. god.), može da se kupi po ceni od devet do 11 din/kg. Pijačni dani u Starčevu su svakog četvrtka i nedelje.