|
Društvo
POČELA NOVA ŠKOLSKA
GODINA
Srećno
naši prvaci!
Na početku nove školske godine, evo nekoliko
informacija koje su važne i koje smo zabeležili u Osnovnoj školi “Vuk
Stefanović Karadžić“.
UPIS U PRVI RAZRED
Za upis je potrebno mišljenje pedijatra iz doma
zdravlja, izvod iz matične knjige rođenih, i potvrda o mestu
prebivališta ukoliko dete nije na spisku koji škola dobije od Grada.
Dokumenta sekretar škole prima tokom maja, a
svakom roditelju uručuje se poziv kada dete da dovede na proveru
zrelosti za polazak u školu.
Zrelost za polazak u školu podrazumeva
razvijenost izgovora glasova, govora, emotivno stanje deteta,
razvijenost motorike i grafomotorike, socijalizaciju, pamćenje,
razumevanje, logičko zaključivanje, način mišljenja, percepciju i
mogućnost rešavanja određenih problema.
Za utvrđivanje stepena zrelosti pedagozi i
psiholozi koriste predviđene testove. Testiranjem se otkriva sposobnost
deteta za usvajanje i primenu naučenog i služi u pedagoško psihološke
svrhe. Inače, dete je spremno za školu ako je zdravo, ako izgovara sve
glasove, ovladalo je motorikom ruke, ako voli da se igra sa drugom
decom, opaža dešavanja u okolini, orijentiše se u prostoru, može da
uočava različite oblike boje i veličine, ako može da se par sati odvoji
od roditelja. U školu će se upisati i deca koja nisu savladala navedeno
uz dogovor sa roditeljem o daljoj saradnji.
Deca su jedina istinska radost u životu. Treba im
obezbediti zdravu porodičnu atmosferu uz puno ljubavi i razumevanja,
dovoljno igre, kvalitetnu ishranu, kretanje na svežem vazduhu i dobar
san.
RACIONALIZACIJA U
ŠKOLSTVU
Ministarstvo prosvete i sporta je ove školske
godine sprovelo racionalizaciju u školstvu i formiralo broj odeljenja
prema broju dece. Racionalizacijom su obuhvaćeni prvi i peti razredi.
Starčevačka škola je ostala bez jednog prvog i jednog petog odeljenja.
Ove godine sto se tiče nastavnika tehnoloških viškova nema, tako da su
racionalizaciju najviše osetili učenici petog razreda gde je Škola, od
četiri postojeća odeljenja, morala da formira tri.
SVEČANI PRIJEM PRVAKA
 |
 |
 |
|
Svečanost povodom prijema prvaka |
Dana 1 septembra 2009. godine u 10 časova, kao i
svake godine u Školi je organizovana svečanost povodom prijema učenika
prvog razreda. Svečanost je bila namenjena ovogodišnjim prvacima,
zabavištancima, njihovim roditeljima, vaspitačicama i učiteljicama.
Prisustvovao je veliki broj baka i deka. Bilo je puno uzbuđenja i suza
radosnica sa svih strana. Svečanost su pripremili stariji drugari iz
četvrtog razreda sa svojim nastavnicima. Voditelj priredbe, učenica 4.
razreda, je profesionalno vodila program. Program je bio interaktivno
osmišljen na opšte zadovoljstvo svih prisutnih. Tako su prvaci svečano
“probili led“ početka školovanja. Podeljeni su besplatni udžbenici i
prigodni pokloni koje je obezbedila Škola.
Učitelji prvog razreda su: Ljiljana Velinov,
Danijela Pećanin i Vesna Đorđević, a vaspitači: Ljiljana Todorov,
Jasmina Rulić, Đurena Veljković i Daniela Jajić.
Evo šta roditelji i baka kažu o prvim utiscima:
Dragi Milenkovski, otac: - Jedno dete već ide u
školu a sada smo supruga i ja upisali mlađeg sina u zabavište. Nismo
imali nekih većih iznenađenja pošto smo se na vreme pripremili. Znam da
su nam deca u sigurnim rukama i drago mi je što se ceo radni kolektiv
trudi da starčevačku školu podigne na viši nivo, kako ozbiljnim
radom sa decom tako i u
vizuelnom smislu izgleda objekta u kojem naša deca provode najlepše dane
života.
Suzana Novičić, majka: - Danas nam mlađi sin
polazi u zabavište dok starije dete kreće u osmi razred. Na vreme smo se
pripremili što se potrebne opreme tiče za oba deteta, naravno uz
finansijske poteškoće koje su prisutne u svima nama. Zadovoljna sam
uslovima u objektu za decu predškolskog uzrasta, sada samo ostaje
upornost nas i nastavnika da ih izvedemo na pravi put.
Branka Ćosić, baka: - Svi smo u kući uzbuđeni
zbog polaska unuka u prvi razred. Na vreme smo obavili sve pripreme i
čini mi se da je sve skuplje nego u vreme kada sam ja školovala svoju
decu, kao baka sam zabrinuta jer živimo u nekom drugom vremenu ali
ujedno se nadam da će sve biti uredu jer vidim da dobri ljudi upravljaju
našom školom. Sada sve zavisi od deteta koliko ono bude htelo da se
trudi.
G. Milošević
Reč-dve
o neolitu i Starčevačkoj kulturi
Starčevo je dobilo Trg neolita. Iako je Starčevo
u svetu poznato po svom arheološkom lokalitetu, o njemu se u nas malo
zna. Upavo zbog toga, podsetićemo na osnovne pojmove vezane za neolit i
Starčevačku kulturu.
Ovaj lokalitet nalazi se na levoj obali Dunava,
osam kilometara od Pančeva, a severozapadno od Starčeva (od Ulice JNA
prema ritu, gledano iz pravca restorana “Đeram“). Prva iskopavanja na
ovom lokalitetu izveo je 1939. godine Miodrag Grbić. Sredinom pedesetih
godina 20. veka, istraživanja su vodili Milutin Garašanin i Draga
Garašanin. Pronađene su dosta grube keramičke posude, ali i keramika s
geometrijskim ornamentima, te i antropomorfne figure izrađene od pečene
zemlje. Pronađena su i oruđa od kamena i kostiju. Datiranje nalaza nije
sasvim pouzdano, ali se uzima da pokrivaju razdoblje 5500-5000 godina
pre nove ere.
Zbog izuzetnog značaja otkrivenih nalaza (naročito
specifične keramike slikane belom, crnom i crvenom bojom), kultura
starijeg neolita na prostoru centralnog Balkana dobila je ime
Starčevačka kultura. Na ovom lokalitetu otkrivene su zemunice, prečnika
2-6 m, kružnog i elipsoidnog oblika, od kojih su dve sadržale peći. U
samom naselju, među zemunicama je pronađeno nekoliko grobova, kao i
brojni predmeti, kameno i koštano oružje i oruđe. Proučavanje specifične
starčevačke keramike i njenih veza sa slikanom keramikom neolitskih
kultura u Podunavlju, Grčkoj i Bliskom Istoku omogućava otkrivanje
pravaca kretanja prvih nosioca neolitskih kultura u našim oblastima.
Starčevačka kultura je u svojoj najmlađoj fazi, periodu starijeg
neolita, bila paralelna sa vinčanskom kulturom.
Ljudi ove kulture naseljavali su se na povišenim
obalama reka, na padinama brežuljaka ili prirodnim uzvišenjama. Sve su
staništa jamskog tipa, sastavaensod zemunica u obliku broja osam, a uz
zemunice nalaze se ukopane ostave.
Starčevačka kultura donosi početke stalnog
naseljavanja stanovništva i stacionarne poljoprivrede (pšenica, ječam i
proso) te uzgajanja stoke (ovce i koze te goveda), dok su lov i ribolov
manje zastupljeni, premda su na području Vučedola iz razdoblja ove
kulture nađene i udice načinjene od kostiju.
Iskopavanja na ovom lokalitetu još nisu okončana
jer nema dovoljno sredstava. Grad Pančevo ništa ne čini na
iskorišćavanju ovog brenda, a Mesna zajednica Starčevo je, kako smo već
napomenuli na početku teksta, nedavno uređeni trg u centru nazvala -
Trgom neolita.
U planu je, kada se za to stvore uslovi, i
izgradnja “neolitskog parka“, tik pokraj postojećeg arheološkog
lokaliteta, ali to će sačekati završetak arheoloških aktivnosti. U
međuvremenu, planira se da se sa Turističkom organizacijom Pančeva ovaj
arheološki lokalitet obeleži.
P. Andrejić
IZVIĐAŠTVO
Višeboj u Lazarevcu
Od 11. do trinaestog septembra u Lazarevcu je
održana verovatno najveća izviđačka akcija na balkanskim prostorima na
kojoj su starčevački izviđači bili najbrojniji.
Tridesetak skauta iz Odreda izviđača “Nadel“
učestvovalo sa po dve ekipe u svakoj od konkurencija. Pored njih na
lazarevačkom višeboju su učestvovali izviđači iz Hrvatske (Zagreb,
Osijek,
Split, Rijeka i Šibenik), Bosne i Hercegovine (Kozarska Dubica,
Banja Luka,
Bijeljina i Zenica), Makedonije (Veles i Kumanovo), Crne Gore (Podgorica
i Herceg Novi), kao i dvadesetak odreda izviđača iz Srbije. Prilikom
otvaranja akcije organizovana je ceremonija bratimljenja Odreda izviđača
“Nadel“ iz Starčeva i domaćina, Odreda izviđača “Kolubarac“ iz Lazarevca.
Prilikom tog dešavanja zastave oba odreda su simbolično vezane u bratski
čvor koji je tako stajao do samog zatvaranja.
Jedan od glavnih “krivaca“ za prvo bratimljenje
dva odreda iz Srbije je svakako i brak između starčevačke eks-načelnice
Lejle Žugić i lazarevačkog izviđača Branka Marića, koji su nekoliko dana
pre višeboja dobili ćerkicu Ivu. Mala Iva je odmah po rođenju postala
član oba odreda izviđača a na poklon od Starčevaca je dobila i prvu
izviđačku košulju sa svim pripadajućim oznakama.
Višeboj je održan nedaleko od samog grada i
organizovan po standardnim izviđačkim pravilima. Odred izviđača “Nadel“
je u generalnom plasmanu osvojio drugo mesto i tako obogatio svoju
kolekciju pehara.
P. Stanković
 |
 |
|
Odred izvađača Nadel na lazarevačkom višeboju |
Lejla i Iva sa drugarima iz svog nekadašnjeg odreda |
 |
 |
| |
Čvor bratstva |
Stradanje starčevačkih Nemaca
Tokom
jeseni 1944. i nakon oslobođenja Pančeva i okoline od nacističkih
vlasti, vršen je teror i počinjeni su mnogobrojni zločini nad nemačkim
civilnim stanovništvom. Ni starčevački Nemci nisu bili pošteđeni.
Određen broj njih je premešten u logore, a mnogi su likvidirani. U jesen
1944. i župnik crkve Sv. Mauricija, Franc Verner, odveden je u logor.
Početkom oktobra iste godine, počele su pljačke imućnijih nemačkih kuća
od strane novih vlasti. Prvo streljanje desilo se u starčevačkom parku,
oko 18. oktobra 1944. Tada je ubijeno sedmoro Nemaca iz bogatijih
familija. Nekoliko dana kasnije, oko osamdeset muškaraca, starosti
između 14 i 68 godina, što Nemaca, što Hrvata koji su bili oženjeni
Nemicama, ili su se zamerili vlastima, odvedeni su u Štimčevu kafanu.
Tamo su od strane partizana bili zlostavljani i premlaćivani. Bili su
prinuđeni da ostave odeđu i obuđu u kafani. Vezani su žicama i nagi pred
zoru 22. oktobra prevezeni do stare ciglane u ritu. Dovedeni muškarci su
streljani pre izlaska sunca i zakopani u prethodno iskopanu jamu u
blizini stare ciglane. U svom svedočenju objavljenom u listu "Danas",
Nemac poreklom iz Starčeva, Johan Van, kaže da je jedan od aktera
streljanja bio izvesni Kljukalo, a islednik u ime novoformirane narodne
vlasti koji je odlučivao o životu ili smrti uhapšenih, Lazar Živulj,
kasniji politički funkcioner i ambasador koji je diplomatsku karijeru
okončao u Maroku, gde je penzionisan 1987. Do kraja 1944. ubijeno je
preko sto civila iz Starčeva, većinom Nemaca. Prema poslednjem
predratnom popisu stanovništva, u Starčevu je bilo oko 900 Nemaca, a već
1948. njihov broj je sveden na manje od 200. Ove godine navršava se 65
godina od masovnih likvidacija nemačkih civila u Starčevu i okolnim
mestima. Na spisku posleratnih nemačkih civilnih žrtava, Totenbuch Der
Donauschnjaben (Knjiga mrtvih Podunavskih Nemaca), nalaze se sve žrtve
iz cele bivše Jugoslavije. Sledeći spisak se odnosi na Starčevce ubijene
u oktobru 1944:
BAIER FRANZ 1906-1944, BAIER JOHANN 1922-1944, BALOG JOSIP 1894-1944,
BECK ANTON 1926-1944, BECK FRANZ 1908-1944, BLASNEK PAUL 1893-1944,
BLASNEK PHILIPP 1901-1944, BLASNEK STEFAN 1920-1944, BROD FRANZ
1894-1944, BÜCHLER JOSEF 1876-1944, DENNINGER MAURITZ 1888-1944, DEWALD
MICHAEL 1904-1944, ELLINGER ANTON 1913-1944, FERINGER ANTON 1895-1944,
FERINGER JOHANN 1904-1944, GROSSECKER FRANZ 1930-1944, HAAS JOHANN
1913-1944, HAAS JOSEF 1897-1944, HAAS PAUL 1899-1944, HAAS PAUL
1884-1944, HEDRICH PAUL 1894-1944, HEILER JOHANN 1904-1944, HIRSCHL
BLASIUS 1889-1944, HIRSCHL PAUL 1905-1944, HITTINGER FRANZ 1900-1944,
HITTINGER JOSEF 1904-1944, JAHRAUS KONRAD 1907-1944, JEHL STEFAN
1906-1944, JERA ANDREAS 1889-1944, JERA PAUL 1884-1944, KRISCHANOVSKI
FRANZ 1928-1944, KRISCHANOVSKI JOSEF 1883-1944, KUNZINGER ANTON
1926-1944, LABAN STEFAN 1904-1944, LANG JOSEF 1914-1944, LAPIĆ JOSIP
1899-1944, LAPIĆ MAURIC 1908-1944, LAPIĆ STEVAN 1928-1944, LENZ ADALBERT
1920-1944, LENZ GEORG 1892-1944, LOSDORFER MATTHIAS 1902-1944, MARTINEK
BLASIUS 1886-1944, MATUŠA FRANJA 1911-1944, MATUŠA TOMA 1919-1944,
MORAWEK ANTON 1901-1944, MORAWEK JOHANN 1894-1944, MORAWEK PAUL
1884-1944, MUHR JOHANN 1904-1944, MÜLLER GEORG 1910-1944, MÜLLER JOHANN
1912-1944, NEGOVAN MAURIC 1898-1944, PFEIFFER MAURITZ 1896-1944,
PFEIFFER STEFAN 1884-1944, PICHLER JOHANN 1903-1944, PICHNER FRANC
1928-1944, PICHNER LORENZ 1901-1944, PISCHL MICHAEL 1899-1944, PITTMANN
ANDREAS 1909-1944, PITTMANN JOHANN 1908-1944, PITTMANN JOSEF 1921-1944,
PITTMANN LORENZ 1888-1944, POPETZ PAUL 1884-1944, RAUSCH ANDREAS
1925-1944, RAUSCH FRANZ 1926-1944, ROSET VIKTOR 1890-1944, RUPP JOSEF
1908-1944, RUPP MAURITZ 1906-1944, RUPPENTHAL JOHANN 1928-1944, ŠOŠTARIĆ
KARLO 1894-1944, ŠOŠTARIĆ MAURIC 1921-1944, STICKL JOSEF 1894-1944,
STICKL MAURITZ 1887-1944, STIPETIĆ MAURIC 1903-1944, STURM FRANZ
1890-1944, STURM JOSEF 1906-1944, STURM LORENZ 1898-1944, STURM STEFAN
1904-1944, TÄUBLER JOHANN 1893-1944, TÄUBLER JOSEF 1895-1944, TÄUBLER
STEFAN 1899-1944, TEISCHLER JOHANN 1905-1944, TEISCHLER ŠTEFAN
1899-1944, ULRICH JOHANN 1926-1944, ULRICH PETER 1920-1944,
VOLLMANNHAUSER ADAM 1885-1944, VOLLMANNHAUSER JOHANN 1928-1944,
VOLLMANNHAUSER JOHANN 1902-1944, VOLLMANNHAUSER LORENZ 1894-1944,
VOLLMANNHAUSER LORENZ 1922-1944, WANN JOSEF 1885-1944, WANN STEFAN
1895-1944, WIDEK MAURITZ 1893-1944
D. Mergel
ANKETA SN: Dopada li
vam se Trg neolita?
Baš
ono što nam je nedostajalo
Starčevci su veoma
zadovoljni uređenjem i formiranjem Trga u naselju. Svi očekuju da će se
uređenje nastaviti sadnjom drveća, uređenjem pijace, postavljanjem
fontane i javnog časovnika...
 |
 |
 |
 |
|
Daniela Ratkov Žebeljan |
Milenko Petrović |
Slavica Apostolović |
Dušan Ugarković |
 |
 |
 |
 |
|
Slavica Đokić |
Mila Nikolić |
Stana Živković |
Branislav Janković |
Daniela Ratkov
Žebeljan:
- Meni se izuzetno dopada. Vrlo je praktičan kad su deca u
pitanju. Dobro je sto na njemu ima i nekih dešavanja. Žao mi je što
ljudi ne vode računa i bacaju smeće koje JKP mora svakodnevno da
uklanja.
Milenko Petrović:
- Smatram da je Trg neolita izuzetno lepo urađen. Bilo je
krajnje vreme da se taj deo centra sela uredi. Nadam se da će se kasnije
još ulepšati i doterati.
Slavica Apostolović:
- Trg je jako lep i tako nešto sigurno treba našem selu.
Mislim da bi nakon uređenja Trga trebalo urediti i pijacu koji sad kvari
sliku o uređenom centru sela.
Dušan Ugarković:
- Centar sad izgleda neverovatno bolje i kulturnije u odnosu
kako je bilo. Nadam se da će vremenom drveće izrasti i da će na njemu
biti još lepše i prijatnije i da će se osmisliti još neki sadržaj.
Slavica Đokić:
- Mislim da je Trg neolita izuzetno lep i da bi trebalo da se
čuva i pazi da bi ostao takav još dugo. Ja bih na njemu ili u blizini
postavila jedan sat koji bi bio lep i koristan.
Mila Nikolić:
- Ovaj trg nam je doneo svežinu i sjaj. Mislim da smo dugo
bili zapostavljeno selo. Možda bi trebalo postaviti i neku fontanu koje
već postoje na nekim sličnim trgovima.
Stana Živković:
- Ovo je stvarno lepo i ne može biti bolje. Ima prostora da
se šetaju i mladi ljudi, deca i stari. Trebalo bi urediti i pijacu.
Branislav Janković:
- O Trgu mislim sto i svi meštani Starčeva. Urađen je odlično
i tako nešto je svakako nedostajalo našem mestu. Čuo sam da će se
posaditi drveće. To je još možda potrebno...
Predrag Stanković
ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE
Između
nemoći i griže savesti
Životna sredina, čovekova okolina ili životno
stanište, predstavlja sve ono što nas okružuje, odnosno sve ono sa čime
je direktno ili indirektno povezana čovekova životna i proizvodna
aktivnost. Tokom svojih aktivnosti, koje mogu biti urbanizacija ili
eksploatacija, čovek menja prirodno okruženje, i to tako što narušava
prirodnu okolinu. Kao rezultat ovakvih ljudskih aktivnosti dolazi do
promena ili narušavanja ekosistema i klimatskih promena na lokalnom i
globalnom nivou.
Život u našim gradovima, onaj koji poznajemo ili
mislimo da poznajemo, odvija se između dve krajnosti - želimo tu da
živimo ali na na način koji nam se nudi. Objašnjenje je krajnje
racionalno. Taj naš grad Pančevo ili pak Starčevo nije mesto naših želja
a najmanje onakvo kavo bi smo mi želeli da bude. Ekologija, zaštita
životne sredine i sve što uz to ide, čine nam se područja preko kojih bi
se, najzad, stvari popravile a sve neefikasnosti decenijama prisutnih
instrumenata planiranja i upravljanja premostile. Nekadašnji čist
vazduh, zdrava hrana, pitka i zdrava voda postaje potreba, a materijalna
dobra (automobil, oprema stana, vikendica...) stvarnost. Isto tako,
uočavamo da zelenih površina im nedovoljno kao i onoga što treba da
predstavlja društveni standard: počev od ishrane, neefikasnog javnog
saobraćaja, odmora i sl. Saznanje da je to cena rasta, globalizacije ne
može nas umiriti i sprečiti osećaj sve veće narušene biološke i socio-psihološke
ravnoteže. Veliki problem je u nekontrolisanom otvaranju divljih
deponija, ubrzanom rastu i populaciji saobraćaja i problema sa sve većim
zagađenjem sa aspekta navedenog, kao i aerozagađenja, zagađenja vode,
zemljišta. Zašto je tako? Odgovora na ovo pitanje ima bezbroj, ili,
tačnije onoliko sa koliko aspekata posmatramo probleme: društvene,
ekonomske, socijalne ili trenutno najaktuelnije - ekološke. Možemo
govoriti o neumerenom rastu zagađujućih materija, nestručnosti timova,
nedostatku novca, slaboj obaveštenosti javnosti, itd. Gde je tu zaštita
životne sredine, ili kako se još govori, ekologija? Nagomilani problemi
u našoj sredini su dostigli takav nivo da se rešenja traže u okviru
biološke nauke koja proučava živa bića u njihovim ekosistemima. Suština
je u toma da postojeće naučne discipline nisu bile dovoljno evikasne u
sprečavanju nastalih problema. Ako bi ekološki kriterijumi zaštite
životne sredine bili brojni aspekti zagađivanja vazduha, zemljišta i
voda, moglo bi se primenom zakonskih mera uraditi mnogo. Upravo je tu
prava nemoć. Prvo postoji veliki broj zakona , pravilnika, uredbi, mera
i propisa koji se ne poštuju. Postoje brojne institucije sa
isprepletenim i nedefinisanim nadležnostima i ovlašćenjima, sukob između
ekonomskog rasta i nedostatka novca kao izgovora za posledice, postao je
okvir u kom se odvija proces sprovođen neznanjem, sebičnošću i
bezobzirnošću. Čovek je konačno shvatio da je pitanje dalje strategije
opstanka drugačiji odnos prema životnoj sredini. U suštini ekološka
kriza je nerazdvojivi deo velikih civilizacijskih zbivanja. Pre svega
duboka kriza jednog načina proizvodnje, modela potrošnje i privrednog
rasta, uz istovremeno gubljenje osnovnih ljudskih vrednosti. Takav život
izveo je čoveka iz ravnoteže sa prirodom, čiji je on samo deo, i ona se
može povratiti samo temeljnim socio-kulturnim alternativama u načinu
prizvodnje i potrošnje. U vremenu globalne ekološke krize, obrazovanje i
vaspitanje za zaštitu životne sredine se, pored blagovremenog i
verodostojnog informisanja, zakonske regulative i ekološki opravdanih
ulaganja, postavlja kao najvažniji zadatak, budući da najneposrednije
utiče na stvaranje ekološke svesti i ekološkog ponašanja. Osnovni
elementi teorijski i empirijski stečene ekološke svesti su ekološko
znanje, vrednovanje ekološke situacije i ekološko ponašanje. Pri tom,
ekološku svest ne čine samo saznanja o odnosu prirode i društva, o
narušavanju ekološke ravnoteže i potrebi zaštite životne sredine, već i
savest, odnosno spremnost pojedinaca i društvenih grupa da se u toj
zaštiti angažuju i da se odgovorno i ekološki opravdano odnose prema
sredini u kojoj žive.
dipl. ing. Vlado Savić
IZ
MATIČNIH KNJIGA (avgust i septembar)
Rođeni:
Nikola Pavlović; Dunja Slavković; Marijana Poljak; Stefan
Tanev; Iva Stavrov; Una Mladenović; Andrea Poljak; Filip Stefanović;
Mihajlo Vukosavljević.
Čestitamo!
Venčani:
Ružica Trifković i Goran Stanković.
Čestitamo!
Umrli:
Danica Jovčić 1922.; Miljan Krsmanović 1948.; Milan Živković
1955.; Jovan Civrić 1927.; Vera Jocić 1930.; Srbinka Milićev 1921.;
Slavko Paulić 1940.
Saučestvujemo u bolu.
Vrh
strane
|
