Društvo

ANKETA SN: Da li se zdravo hranite?

Pečenje prija Starčevcima

Pošto je svinjokolj u toku, a bliže se novogodišnji i božićni praznici,

pitali smo naše sugrađane kako se hrane i da li smatraju da je takav način ishrane zdrav

Dragan Vasić	Zoran Stevanović	Bojan Stanić	Darko Milenković
Halid Brakić	Petar Orešković	Radovan Milošević	Dalibor Milutinović

Dragan Vasić:

- Ja se nažalost hranim nezdravo, iako sam svestan da to nije dobro. Uglavnom jedem pržena jela, suvo meso i tako to... Volim malo masniju hranu i prilično se neredovno hranim. Često jedem kasno noću.

- Mislim da je zdrava hrana mnogo skuplja od “nezdrave“. Pretendujem da kad god mogu jedem zdravu hranu, ali mi ovde, navikli smo da se drugačije hranimo i teško je izboriti se sa tim. Više volim pržena jela i svinjsko meso.

- Hranim se “poluzdravo“. Redovno jedem, ali više koristim pržena jela u ishrani iako sam svestan da to nije zdravo. Nažalost, narod kod nas nema tu naviku da ispoštuje pravilan i zdrav način ishrane.

- Nezdravo se hranim. Jedem najviše svinjsko meso i ako nemislim da je to dobro. Svinjokolj je naša neizbežnost i ja ga kao i svi u Banatu često praktikujem.

- Nadam se da se zdravo hranim. Uglavnom jedem kuvanu hranu. Obroci su mi prilično redovni. Nažalost, tokom predstojećih praznika svakako ću prekrčiti mnoga pravila zdrave ishrane. Pečenje je pečenje.

- Normalno da se zdravo hranim. Redovno jedem koliko mi to vreme dozvoljava. Meso volim da jedem ali u malim količinama, što, nadam se nije problem. Ipak više volim prženu hranu od kuvane.

- Treba se hraniti zdravo, ali ja ne jedem zdravo. Mnogo volim meso i slaninu. Redovno se hranim. Ne preskačem ni marendu. Volim da jedem i kuvanu hranu ali ništa bez mesa. Kad mi srce nije u redu, ja pojedem slaninu da pojačam holesterol.

- S obzirom da sam sportista smatram da je zdrava ishrana veoma bitna. Dosta vodim računa o sopstvenoj ishrani. Jedem  kuvana jela, voće i povrće. Danas se brzo živi, pa se maksimalno trudim da se hranim što kvalitetnije.

            Devedesetih godina prošlog veka delio se kvasac za kolač pod imenom “Amiški kolač prijateljstva“, a 1999. godine pod imenom “Ostroški hleb ljubavi“. Takođe 2003. godine ponavlja se ista prevara pod imenom “Hleb prijateljstva iz Hilandara“. Ove jeseni ponovo u Srbiji počinje da kruži kvasac za tzv. “Hilandarski kolač“.

            Naš narod nesvesno prihvata ovu prevaru pošto se radi o hlebu koji nam je potreban za naš život. Takođe, hleb se koristi na svetoj liturgiji zajedno sa vinom za pričešće. Hleb se koristi za slavski kolač za krsnu slavu. Slavski kolač za hramovnu i zavetnu slavu. U Svetom pismu opisano je kako je Gospod Isus Hristos na Tajnoj večeri blagoslovio i prelomio hleb i podelio svojim učenicima i rekao im: “- Jedite, ovo je telo moje“. U osnovnoj hrišćanskoj molitvi OČE NAŠ se kaže:  “hleb naš svagdašnji daj nam danas“, gde se misli kako na duhovni tako i na fizički hleb koji nam je potreban za ishranu i spasenje naše duše, dakle od hleba nam zavisi naš ljudski život. Sve ovo se navodi da bi videli koliko nam znači hleb u životu, kako prevaranti uzimaju za prevaru ono što nam je neophodno.

            Da ne bi bilo ništa nejasno postavljeno je pitanje monasima u Hilandaru da li oni znaju za kvasac koji se deli za navodni “Hilandarski kolač“. njihov odgovor je bio da nikada nisu čuli za taj kolač i da je to laž i da nema blagoslov manastira Hilandara. U tzv. “Hilandarskom kolaču“ nalazi se mleko i jaja, a mi znamo da takav recept ne može biti iz Hilandara pošto monasi u Hilandaru ceo život poste, a mleko i jaja su mrsni. Da je ovo besramna zloupotreba imena Hilandara vidi se iz samog načina pripremanja tog hleba, koji je u stvari - kolač. Čitav proces pripremanja ima magijske elemente. Kvasac treba najpre da miruje jedan dan, a onda mu se dodaju brašno, mleko i šećer i tako deset dana, kada se odvaja količina koja obavezno treba da se podeli, jedan deo ostavi za kasnije, a od ostatka se uz jaja i začine priprema i peče kolač koji može da traje veoma dugo a da se ne pokvari. 

            Svi sastojci koji se dodaju u kući su sasvim obične namirnice, međutim, nepoznat je sastav kvasca koji se dobija uz recept. Hemijskom analizom ustanovljeno je da se u kvascu nalazi neka gljiva, koja nije opasna za ljudsku upotrebu, ali se ne navodi koja je to gljiva. Zapitajmo se onda šta je to. Da se radi o prevari zaključujemo da neko zloupotrebljava ime naše velike svetinje Hilandara i dodaje ga kao prefiks hlebu čiji ne znamo sastav, a u isti se unosi i deo magije.

            Zloupotrebljava se tradicija makrobiotičke hrane, zato što makrobiotičari prave dugotrajni hleb koristeći hmeljni kvasac.

            Treće pitanje se postavlja zašto gljive koje se koriste u izradi ovog kvasca mirišu na hinduističke obredne štapiće, čiji miris u toku njihovih obreda ima svoje veliko dejstvo. I na četvrti način vidimo da je sve to prevara pošto posle deset dana vrenja kvasca sprema se kolač od jednog dela, a druga dva dela se dele onima koji smatraju prevaranti da su im prijatelji i da neće odbiti primanje kvasca da bi se lanac prevare širio i dalje.

            I ovaj takozvani kolač mora da se deli kao što su bila “pisma sreće“ i ostale prevare i tako naglo se širi prevara i laž u našem narodu.

            Nadamo se da je ovo dovoljno da svako kome se ponudi kvasac za ovaj kolač da ga odbije pošto on sigurno neće doneti sreću onima koji ga prime.

EKOLOGIJA

            U seoskim područjima članovi domaćinstava se bave poljoprivrednom proizvodnjom kao osnovnom delatnosti. Seoska domaćinstva sa značajnim poljoprivrednim površinama predstavljaju osnovne resurse za poljoprivrednu proizvodnju. U seoskim naseljima članovi domaćinstava u poljoprivrednoj proizvodnji primenjuju mehanizaciju i hemizaciju uz upotrebu veštačkih đubriva i pesticida što utiče na degradaciju poljoprivrednog zemljišta i narušava ekološku ravnotežu. Seoska naselja su tokom više godina, decenija i vekova prolazila kroz niz promena i procesa. Razvoj poljoprivredne proizvodnje u osnovi je razvoja seoskih domaćinstava i naselja i proizvodnje zdrave hrane u cilju zaštite životne sredine. Modernizacija poljoprivredne proizvodnje uz primenu mehanizacije i hemizacije omogućuje veću proizvodnju i smanjenje živog rada, ali je neophodno imati u vidu i neke negativne posledice po životnu sredinu. Sa naučno-tehnološkom revolucijom, naročito od sredine prošlog veka, došlo je do modernizacije poljoprivredne proizvodnje, a samim tim i do ugrožavanja integriteta čoveka u poljoprivrednoj radnoj sredini i narušavanja ekološke ravnoteže, koje ima ne samo lokalne i regionalne već i globalne razmere. Takođe, socijalna mobilnost stanovništva iz seoskih naselja u gradska dovela je do veće pokretljivosti stanovništva na relaciji selo - grad, pri čemu su nastale i promene u socio-ekonomskoj strukturi stanovništva. Prosečno seosko stanovništvo se smanjilo a i seoska naselja. U zavisnosti od toga da li se povećava ili smanjuje broj članova gazdinstava koji žive u selu, menja se i pritisak na resurse. Raspoloživo poljoprivredno zemljište seoskih domaćinstava pokazuje da su posedi usitnjeni, mali, da je nizak stepen uredenosti za obradu, navodnjavanje i predimenzionirano korišćenje veštačkih u odnosu na prirodna đubriva, što utiče na zagađenje životne sredine.

            Zaštita životne sredine i njeno očuvanje postali su toliko aktuelni i kompleksni da njihovo rešavanje zahteva uključivanje društva u celini. Zato je potrebna zaštita životne sredine ne samo na lokalnom, nacionalnom, regionalnom već i globalnom nivou. Zbog narušene ekološke ravnoteže između čoveka i prirode došlo je do nekontrolisanih iscrpljivanja prirodnih resursa, zagađivanja životne sredine, vode, zemljišta i vazduha. Usled ekološke krize sve je naglašeniji socijalni aspekt koji zahteva sve veću sintezu, razvijanje svesti ljudi o potrebi zaštite životne sredine uz uporedno izgradivanje pravilnog odnosa prema prirodi. Predstoji nam jedan vid edukacije, kao i formiranje ekološkog načina mišljenja i ekološke svesti u procesu zaštite i unapredenja životne sredine. Značajnu ulogu u zaštiti životne sredine imaju poljoprivredna gazdinstva kojima je osnovna delatnost poljoprivreda.

            Njena uloga mogla bi da bude mnogo veća ekologizacijom poljoprivredne proizvodnje i razvojem organske poljoprivrede uz kontrolu primene tehnologije u proizvodnji poljoprivrednih kultura, proizvodnji zdrave hrane, očuvanju poljoprivrednog zemljišta, vode i odstranjavanju štetnih materija koje zagađuju životnu sredinu.

IZVIĐAŠTVO

Skauti marširaju Starčevom

            Prelepog sunčanog dana, mada prohladnog 23. novembra, izviđači su opet krenuli u pohode prkoseći zimi. Tradicionalna jesenja akcija Odreda izviđača “Nadel“: Memorijal “Ivica Pranjić“, održana je ove godine malo drugačije nego lani, bez klasičnog takmičarskog dela, ali odlično zamišljenim i ostvarenim konceptom koji odgovara izviđačkim sadržajima.

            Akcija je započeta postrojavanjem vodova i izvođenjem pesme i skeča, kako bi se učesnici malo zagrejali pred predstojeći “hajk“, odnosno šetnju.

            Uz zastavu, koja je prednjačila, kolona je krenula ka hipodromu, kako bi obišli mesto na kome će se graditi izviđački dom, sa srodnim organizacijama, a uz pomoć MZ Starčevo. Razigrana, poduža, organizovana kolona od više od 30 izviđača, prolazila je ulicama Starčeva praćena znatiželjnim pogledima meštana. Stigavši na odredište, izviđači su pogledali kako napreduju sadnice koje su proletos posađene i u čijoj su sadnji i oni učestvovali. Jer, kako kaže pesma: “- Šuma je izviđaču drug i reka i planina i ni jedan put nije mu dug, to može da kaže svima...“. Zamenica načelnice, Lara Tomić, organizovala je postrojavanje vodova i svečani čin polaganja zakletve i zaveta za poletarce, nove članove. Veoma lepo je pripremila i pročitala kraći istorijat izviđačke organizacije u svetu. Starešina Odreda dr Miša Sokolović, pozdravio je nove članove poželevši im mnogo izviđačkih znanja, veština i druženja, a Peca Stanković je podsetio decu na cilj održavanja Memorijala. Ivica Pranjić je bio jedan od najboljih izviđača bivšeg odreda “Jovan Veselinov Žarko“, koji je tragično, sa suprugom, preminuo u saobraćajnoj nesreći. Ima ćerku Jelenu koja živi u Trebinju. Uspomena na njega sačuvana je u srcima brđana koji često prepričavaju događaje sa takmičenja, kada su oni bili izviđači, a Ivica je uvek bio vedrog duha, spreman da pomogne, iskren drug i prijatelj.

            Akcija je završena u renoviranoj, okrečenoj prostoriji izviđača, uz topao čaj i pecivo, gde su podeljene izviđačke knjižice novim članovima. Uz dobro raspoloženje i druženje, dečiju graju koja je odzvanjala kao košnica puna pčela. Razgovaralo se i o budućim planovima za praznično obeležavanje Nove godine.

Zdravlje iz pčelinje apoteke

            Ako posmatramo paletu pčelinjih proizvoda, čini mi se da polenov prah po važnosti zauzima drugo mesto odmah iza matične mleči. Polenov prah je jako važan kako za ishranu odraslih pčela, tako i za ishranu pčelinjeg legla. U slučaju nestanka polena odnosno perge, pčele prestaju da izvode leglo, ili ga izvode u malim količinama i nekvalitetno, tako da mlade pčele kratko žive. Poznato je da u rano proleće i do 70% sakupljenog polena pčele utroše na ishranu i razvoj legla, a u jesenjem periodu 70% za ishranu mladih pčela takozvanih zimskih pčela, što je samo dokaz kolika je važnost polena za jednu pčelinju zajednicu. Ne samo za pčele  već i za zdravlje ljudi, polenov prah ima veliku važnost pošto njegov bogati hemijski sastav blagotvorno deluje i na ljudski organizam. Naučnici su utvrdili da je polenov prah bogat vitaminima B grupe, zatim vitaminima A, D, E, F, K i C. Bogat je mineralnim materijama (kalijum, magnezijum, natrijum, gvožđe, jod, selen, nikl, bakar, fosfor). Upotrebom polena  u jednom određenom vremenu, neverovatno je koliko se poboljšava krvna slika, a samim tim i imunitet kod čoveka, naročito pred jesenje dane kada nas vrebaju bakterije i virusi. Redovnom upotrebom polena znatno se smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara, pošto je poznato da polenov prah jača zidove krvnih sudova, samim tim i smanjuje krvni pritisak. Evo nekoliko načina kako se polen može koristiti za zdravlje ljudi: dobro je staviti kašičicu polena u mlak čaj, mleko ili vodu i da odstoji nekoliko sati da bi polenova zrnca nabubrila ili prsla, tako ga ljudski organizam lakše usvaja. Ali ipak najbolje je  osušeni polenov prah  samleti i  pomešati sa kristalisanim medom u srazmeri: 200 grama mlevenog polena i jedan kilogram meda. Dnevna doza polenovog uzimanja polenovog praha kreće se od 20-30gr. Obično se uzima pre jela, a takav polenov prah može se obogatiti i drugim dodacima: lešnikom, orasima i cimetom, koji je jako koristan za eliminaciju raznih bolesti.

Perga sadrži isto što i polen, ali i mnogo više, ona je pravo bogatstvo za ljudski organizam. Perga se dobija na taj način sto pčele unesen polen stavljaju u ćelije i nabijaju ga, zalivaju sekretom svojih žlezda i medom, gde tako ovlažen polen i nabijen u ćelijama fermentira i spreman je za upotrebu kada nema polena u prirodi za vreme zimskih meseci. Tako fermentisan polen ima i znatno veću vrednost za čovekov organizam jer je još bogatiji korisnim materijama. Pergi se daje poseban značaj kod određenih kardiovaskularnih oboljenja, kod oboljenja želuca i creva. Kao takva može se znatno duže čuvati.