Društvo

KO RADI NE BOJI SE ZIME

Starčevačkih 16 tačaka plana

Radovi na glavnom kanalizacionom kolektoru 3 □ Nije zaboravljena ni sekundarna mreža □ Šest ekipa na isto toliko mesta u selu □ U ambulanti i crkvi “male“ akcije □ U centru uskoro popločani trg s propratnim sadržajima za odmor i rekreaciju □ Teniski teren, sadnice, dečji vrtić i zabavište □ Sijanje asfalta

            Svedoci smo prilično hladne zime. Ne posustaje ni u martu, što važi i za akciju uređenja Starčeva. I gliste u zemlji već znaju da se u ovom mestu, slepljenom za Pančevo, može naći više karakteristika grada nego u samom “gradu“. Uz uvažavanje mogućnosti drugačijeg poimanja stvarnosti i ako se ima u vidu obaveza novinara da bude objektivan i nepristrasan, ko ne misli tako, taj je zaista nerealan.

Evo i zašto...

Kilometri i slojevi

Radovi na kanalizaciji

            Nisu prošla ni tri meseca 2008. godine, a u mestu se uveliko radi na realizaciji 16 (!) tačaka plana čiji je krajnji cilj potpuno skockano Starčevo. Prvo nekoliko rečenica o kanalizaciji. Do Nove godine završeni su glavni kolektori 1 i 2, koji se protežu od kafane “Đeram“ na ulazu u selo kod Rafinerije do kraja Ulice Matije Gupca, odnosno izlaza ka Omoljici, u ukupnoj dužini od oko četiri kilometra. Pre mesec dana započeti su radovi na glavnom kolektoru 3 u Ulici Vuka Karadžića, koji su pri kraju, a čim budu okončani, nadovezaće se akcija na kolektoru 4 u Baštenskoj.

            Nije zaboravljena ni zasad četiri kilometra duga sekundarna mreža: prošla je kroz Jesenju, Zimsku, Nadelsku, Grobljansku i Njegoševu ulicu, ali i kroz ulice 4. oktobra, Maksima Gorkog, Petra Drapšina i 7. jula. Trenutno se podbušava Pančevački put, kako bi mreža došla do Radničkog naselja i Šumica. Na terenu je momentalno šest ekipa na isto toliko mesta u selu, i to iz dve firme: “Milenijum tima“ iz Beograda i “Finnet inženjeringa“ iz Pančeva. Da podsetimo, za ovu fazu radova Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine odobrio je 195 miliona dinara, a Opština je izdvojila osam miliona. Sumu od 1,2 miliona za projektovanje postrojenja za preradu otpadnih voda, što se valjano razvija, obezbedila je Mesna zajednica.

Tribine na stadionu Borca

            U toku je i kompletna rekonstrukcija Pančevačkog puta, glavne putničke “štrafte“ kroz mesto, koja nosi oznaku L1. Postavlja se pripremni sloj, na koji će “doći“ još dva. Vrednost radova je 40 miliona dinara. Finansira ih pokrajinski Fond, a izvodi “Europark“ iz Beograda. Tribine na stadionu “Borca“ su ozidane, a u toku je ugradnja “stepenica“, što znači da je u finalnoj fazi izgradnja betonske konstrukcije. Prva faza košta 10 miliona dinara. Pare je izdvojio Savet MZ-a, koji je sve potrebne papire predao Fondu kako bi na vreme stigao novac za pokrivanje tribina i završne radove.

Bajato a sveže

            Od “manjih“ akcija aktuelna je sanacija krova ambulante; u pitanju su limarsko-krovopokrivački radovi, a iznos od 450.000 dinara platio je Savet MZ-a. U ovu grupu spada i upravo pokrenuta rekonstrukcija unutrašnjosti pravoslavne crkve, vredna 1,5 miliona dinara, što se takođe plaća iz mesne kase. Da je gasifikacija realnost Starčeva (kada će biti i delova centra Pančeva?), potvrđuje činjenica da je Opštini predata potrebna papirologija za dobijanje odobrenja za izgradnju, koje je s iste adrese već stiglo kada je u pitanju aprilsko postavljanje dekorativne ulične rasvete od Pančevačkog puta do nove kapele, koja ovih dana dobija i hladnjaču.

            Do procedure izdavanja akta o urbanističko-tehničkim uslovima stiglo se u vezi s biciklističkom stazom dužine tri kilometra i širine 1,6 metara, koja će nići na potezu od Rafinerije do centra. Uređenje centra takođe čeka iz opštinskih službi samo pomenuti akt. Za prvu fazu radova Savet MZ-a već je izdvojio tri miliona dinara, a Starčevci će uskoro imati popločani trg s propratnim sadržajima za odmor i rekreaciju. Srodno ovome jeste i finansijsko odobrenje iz NIP-a za postavljanje dečjeg igrališta s tartanskom podlogom, klackalicama i ljuljaškama, što će biti u funkciji već za desetak dana.

            Svi građevinsko-tehnički poduhvati završeni su na teniskom terenu u Šumicama, pa deci preostaje da vežbaju i jednog dana osvoje “Vimbldon“. Na hipodromu se “pojavilo“ 800 sadnica rastinja, ali to je već mesec-dva “bajata“ vest. Svež je zato idejni projekat nove zgrade dečjeg vrtića i zabavišta. Radi se o objektu površine 700 kvadrata, koji treba da primi 120 mališana uzrasta od tri do sedam godina, što zadovoljava potrebe Starčeva. Vrednost radova procenjena je na 25 do 30 miliona dinara, a očekuje se da novac stigne iz Novog Sada. U toku je izdavanje uslova.

            Sledeće nedelje JKP “Starčevac“ započeće akciju “April - mesec čistoće“, u okviru koje će biti uklonjene sve divlje deponije, popravljena sva dečja igrališta i mali sportski tereni (ima ih ukupno 26!), biće izgrađeno 300 metara trotoara i asfaltirano košarkaško igralište u Ulici Borisa Kidriča. Uskoro će “Vojvodinaput“ asfaltirati Dunavsku ulicu, pa će Savetu MZ-a ostati da finansira samo još postavljanje moderne podloge u Ritskoj i delu Letnje ulice, što će biti učinjeno nakon izgradnje kanalizacije.

            Onda će Starčevci moći da kažu da nemaju nijednu ulicu bez asfalta. Time na primer, Pančevci po svemu sudeći neće biti u prilici da se pohvale još mnogo, mnogo godina...

Siniša Trajković

“Pančevac“ br. 4238,

28. mart 2008.

ANKETA SN: DA LI STE ZADOVOLJNI TEMPOM UREĐIVANJA KOMUNALNE INFRASTRUKTURE?

Starčevci zadovoljni radovima u selu

Učesnici ankete smatraju da selo dobro napreduje i da će ono što se sada radi trajno rešiti mnoge komunalne probleme. Očekivanja su ispunjena, a nove ideje dobrodošle. Da se završi započeto

Slađan Jovanović	Borivoje Zilić	Branko Vuković	Dragan Tasić
Marija Dinić	Igor Uzelac	Andrijana Aritonović	Marko Ristić

Slađan Jovanović:

- Naravno, zadovoljan sam. Radi se, nije da se ne radi, ali uvek može bolje. Trebalo bi da radovi na kanalizaciji budu bolje obezbeđeni, da se ne bi desilo da se deca povrede ili upadnu u rupu, kakva je bila kod Zabavišta.

Borivoje Zilić:

- Koliko vidim, radi se dobro. Kanalizacija, putevi, uskoro i gasifikacija... U odnosu na ranije i poslednjih godina, dobro je. Nemam posebne zamerke na radove. Trebalo bi najpre završiti gasifikaciju zbog zagađenja i bliskosti sa pančevačkom industrijom. Starčevo je veliko selo i u grejnoj sezoni dim iz dimnjaka dodatno zagađuje okolinu.

Branko Vuković:

- Lepo se radi. Putevi će biti bolji, kako čujem radiće se put od Rafinerije prema centru sela. Ja sam vozač i radujem se tome.

Dragan Tasić:

- Vidim da radovi dosta dobro napreduju i nadam se da će rokovi biti ispoštovani. Starčevo je veliko i razvijeno selo, pa i zaslužuje da ima dobro razvijenu infrastrukturu.

Marija Dinić:

- Zadovoljna sam što će ti radovi imati cilj, naravno, Starčevo će biti mnogo lepše. Jedva čekam da se radovi na kanalizaciji završe i da ulice više ne budu blatnjave.

Igor Uzelac:

- Vrlo sam zadovoljan radovima u selu, očekujem da se završi asfaltiranje preostalih dveju ulica. Priključenje na kanalizacionu mrežu očekujem nestrpljivo, radujem se gasifikaciji i nadam se da ćemo se ove zime grejati na gas.

Andrijana Aritonović:

- Zadovoljna sam. Posebno mi se dopada ideja o uređenju centra i jedva čekam da taj posao bude završen kako bi Starčevo imalo šetalište kakvo i zaslužuje.

Marko Ristić:

- Nadam se da će Starčevo biti još uređenije, centar sela posebno. Kanalizacija će rešiti problem septičkih jama i očekujem da će taj posao biti gotov na vreme. Gasifikacija je prava stvar jer ako Starčevo treba da postane opština, gasifikacija je nešto što mora da bude završeno do tada.

Darko Ješić

Foto: G. Milošević

JEDNA PRIČA...

Konji koji jure...

Pikolon trijumfuje

            Pored Starčevačke kulture, “Starčevačke tamburice“ i “Dana druženja“ postoji još jedna stvar po kojoj smo mi Starčevci poznati. To je konjički sport, odnosno, kasačke trke koje se organizuju svake godine u okviru već pomenutih “Dana druženja“. Ni sama nisam bila svesna da se u svetu konjičkog sporta u Srbiji naše trke visoko kotiraju. Ovu činjenicu i još mnogo interesantnih stvari, saznala sam od Đure Kovačića, čoveka koji se dugi niz godina bavio kasačima.

            Već kao osamnaestogodišnjak, počeo je ozbiljno da se bavi konjima i da učestvuje u trkama. U to vreme u selu je, naravno, bilo mnogo konja, ali su oni  uglavnom služili za poljoprivredne radove i prevoz. Đurini konji, bez obzira što su bili vrsni trkači, pored obaveznog vežbanja i pripremanja za trke, imali su svoju “smenu“ i na njivi. Danas se konji voze u auto-prikolicama, a nekada je on, kako sam priča, posle dana provedenog obrađujući zemlju, sedao u sulke, i njegov konj ga je vozio do Pančeva, preko Pančevačkog mosta za Beograd, sve do Čukarice, gde su učestvovali na trkama.

            Dok meštani nisu dobili prvi pravi hipodrom, trke su se održavale na raznim mestima. Taj prvi hipodrom nalazio se u ritu ispod škole. On je ubrzo preseljen na mesto gde se danas nalazi, jer je zemljište na prvobitnoj lokaciji bilo potrebno PIK-u. Konjički klub “Starčevac“, kasnije preimenovan u Konjički klub “Borac“, osnovan je početkom '60-tih godina. Značaj čuvenog doktora Jove Radovanovića za razvoj i održanje ovog sporta u selu je neizmeran. On je samo zbog ljubavi prema konjima i angažovanosti na tom planu, čak kasnije nego što je planirao završio doktorske studije!

            Đura pamti sve svoje konje, a bilo ih je mnogo za više decenija bavljenja njima. Na pitanje da izdvoji jednog svog favorita, bez razmišljanja je rekao: - Pikolon (svetliji konj na fotografiji). Sa tim konjem osvojio je prvo mesto na trkama tri nedelje uzastopce!  Pikolon je bio lep i veličanstven konj, izuzetno dobrog porekla, koji je, takođe, pored svoje impozantne kasačke karijere, radio poljoprivredne i “obične“ poslove. Đura naglašava da u svojoj pozamašnoj karijeri nikada nije imao ni najmanji problem sa bilo kojim konjem. Ljubav, znanje i stpljenje je ono što je u bavljenju njima najvažnije i ulažući sve to, vraćalo mu se istom merom.

            Već otprilike 7-8 godina, posle učestvovanja na trkama po čitavoj Srbiji, deda Đura odlazi na trke samo kao gledalac. Kaže da sport uopšte, pa tako i ovaj konjički, nije to što je nekad bio. Više nema discipline, fer-pleja, definisanih pravila... Vreme i modernizacija su doneli velike promene. Nekada je bilo važno da konjušar zna da potkuje konja, da ga pripremi za trku, da ga natera da dobro potrči... Danas je, nažalost, važno da se konj pravilno dopinguje... Ranije se takve stvari nisu dopuštale, danas ih svi rade. Zbog svoje ljubavi prema ovim plemenitim životinjama, nikada to nije radio, niti želi, pa se povukao iz ovog sporta. I dalje prati sva događanja i pomaže sinu koji je nastavio njegovim stopama.

           Postoji još ljudi u Starčevu koji ulažu u ovaj sport i o njima ste već imali priliku da čitate u “Starčevačkim novinama“. Na ulicama možete videti prelepe primerke ove vrste, koje nadziru vlasnici u nezaobilaznim sulkama. Mene lično konji uvek podsete na nezadrživu, veličanstvenu silu prirode i slobodu.

Maja Vulović

Obeležen rimokatolički Uskrs

            U nedelju 23. marta vernici rimokatoličke veroispovesti obeležili su najveći hrišćanski praznik Uskrs. Svečana misa održana je pred mnogobrojnim vernicima u crkvi Svetog Maurica u Starčevu.

            Prisutnim Starčevcima na kraju se obratio župnik  Tamaš Maša koji je u svom izlaganju stavio akcenat na mir i razumevanje među ljudima. Kao i ranijih godina, uskršnjoj misi su prisustvovale i mesne vlasti kao i pravoslavni sveštenik protonamesnik Zoran Maletić.

Priloži za hram

            Radovi na rekonstrukciji unutrašnjosti pravoslavne crkve počeli su krajem marta. Iako je MZ Starčevo za ovu godinu odobrila 1.500.000 dinara, to nije dovoljno da se završi čitav posao. Zbog toga, Crkvena opština poziva građane da se pridruže ovoj akciji i prilože za brži završetak hrama.

            Žiro račun Srpske pravoslavne crkvene opštine Starčevo namenjen  za donacije je: 355-1025832054, sa naznakom “za opravku Svetog hrama”.

Raspored bogosluženja za pravoslavni Uskrs

Subota 19. april:

Lazareva subota (Vrbica) - 14h;

Nedelja 20. april:

Liturgija - 9.30h;

Sreda 23. april:

Pređeosvećena liturgija - 7h;

Četvrtak 24. april: Veliki četvrtak

- liturgija u 9.30h, bdenije u 19h;

Petak 25. april:

Veliki petak, večernje -15.30h, bdenije - 19h;

Nedelja 27. april:

Vaskrs - liturgija u 9.30h, večernje u 15.30h;

Ponedeljak 28. april:

Vaskršnji ponedeljak - liturgija u 9.30h, litija posle liturgije

Utorak 29. april:

Liturgija - 8h.

Svake srede i petka do Uskrsa Pređeosvećena liturgija počinje u 7 sati umesto u 8, kao do sada. Promena vremena usklađena je sa radovima u hramu Svetog Pantelejmona.

SLOVO O VERI

U susret Vaskrsu

            Dočekujući najveći hrišćanski praznik Vaskrsenje Hristovo - Vaskrs, mi proslavljamo dan pobede života nad smrću, dan izlaska iz tame u svetlost i najznačajniji događaj u istoriji čovečanstva. Pripremajući se postom i molitvom za dan Hristovog vaskrsenja, mi se pripremamo za spasonosni dar večnog života.

            Sin Božiji Gospod Isus Hristos, uzeo je na sebe telo čoveka, živeo i propovedao na zemlji, lečio bolesne i bodrio slabe i zbog grehova ljudskih stradao i umro na krstu. Trećeg dana Isus ustaje iz groba - pobeđuje smrt i daje nadu ljudima da i oni jednog dana za vreme Hristovog Drugog dolaska, ustanu iz svojih grobova i žive večno.

            Sudija živih i mrtvih i Spasitelj sveta, najveća je nada i radosnih koji mu sa verom kliču: - Osana! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje!

            Dočekujući ovaj najveći praznik, Pravoslavna crkva obeležava čudo vaskrsenja Lazara u subotu, osam dana pre Hristovog vaskrsenja. Ovu subotu naša Crkva i narod zovu Lazareva subota. Na taj dan je Hristos, pre skoro 20 vekova u Vitiniji, blizu Jerusalima, vaskrsao iz mrtvih pravednog Lazara, koji je već četiri dana ležo mrtav u grobu. Sutradan, u nedelju, Hristos je iz Vitinije pošao u Jerusalim jer se približavao jevrejski praznik Pasha. Vest o vaskresnju Lazarevom brzo se prenela po Jerusalimu i okolini pa su mu u susret izlazili mnoštvo ljudi, prostirući gornje delove svojih haljina i zelene palmove grančice na put, kojim je Hristos trebalo da prođe. Hvalili su Boga za sva čuda koja su videli, pa su počeli da pevaju i kliču: - Osana! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje!

            Kod nas se na Lazarevu subotuosvećuju grančice vrbe i dele narodu. Tu osvećenu vrbu narod nosi kući i stavlja pored ikone. Svečanom ulasku Hrista u Jerusalim naročito su se obradovala deca. Tako i danas, deca nose u rukama grančice vrbe tokom litije oko hrama na dan Lazareve subote, izobražavajući onu istu radost dece od pre skoro 2000. godina.

            Noć uoči Hristovog raspeća, na Veliki četvrtak, dogodilo se nešto veoma značajno i posebno. Blagosiljajući hleb i vinu, Hristos je ustanovio Svetu tajnu Pričešća, koja će postati središte svih tajni Božijih u crkvi.  - I kad jeđahu, uze Isus hleb i blagoslovivši prelomi ga i davaše učenicima i reče: - Uzmite, jedite, ovo je telo moje. I uze čašu i davši hvalu dade im govoreći: - Pijte iz nje svi, jer ovo je krv moga novoga zaveta koja će se proliti za mnoge radi otpuštanja greha.

            Ova poslednja večera Hrista i apostola je u stvari bila prva Liturgija i svaki put se odvija pred nama kad prisustvujemo Evharisstiji i kada sami primamo sveto Pričešće. Pričešćujući se telom i krvlju Gospoda Isusa Hrista, mi se sjedinnjujemo sa Njim i već sada postajemo učesnici večnog Carstva Božijeg koje je ikona ili slika onoga što će se u budućnosti u potpunosti istvariti. Zato, pripremajući se za pričešće, mi postimo i molimo se, uzdržavamo se od hrane životinjskog porekla, ali isto tako uzdržavamo se od rđavih misli, reči i dela, čisteći telo i dušu od strasti i zla. Tako jačamo sopstvenu voljui u ljubavi prema svim ljudima proslavljamo vaskrslog Gospoda.

            Svojim vaskrsenjem Hristos je otvorio vrata Carstva Nebeskog svima onima koji veruju u Njega i žive pravedno. Vaskrsenje je centralni događaj celokupne hrišćanske vere, praznik nad praznicima. Vaskrsenjem Gospod pobeđuje smrt, obnavlja našu prirodu i otkriva mogućnost netruležnosti stvarnog sveta. Apostol Pavle kaže da je uzaludna sva naša vera ako vaskrsenja nema. Tada bi celokupni bogoslužbeni život Crkve izgubio smisao. Vaskresenje predstavlja stvarnost još tokom ovog života jer na svetoj Liturgiji možemo biti pričasnici vaskrslog i nepropadljivog tela. Sam Hristos naglašava: - Zaista, zaista vam kažem: ako ne jedete telo sina Čovečijega i ne pijete krvi Njegove, nemate života u sebi. Koji jede moje telo i pije moju krv, ima život večni; i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan (Jov. 6.53-54).

            Veru u vaskrsenje i spremnost da sledujemo Hristu iskazujemo i radosnim hrišćanskim pozdravom: HRISTOS VASKRSE!

Oliver Kalinović,

veroučitelj i katiheta

EKOLOGIJA

Ambrozija

            Verujem da je malo Starčevaca koji nisu čuli za ambroziju, jednu od “najalergičnijih“ biljaka. Poreklom je iz Severne Amerike, dok je u Evropu stigla kao “slepi putnik“ na brodu s robnim pošiljkama. Danas je ambrozija najraširenija u istočnoj i južnoj Evropi. Postoji oko dvesta vrsta, od kojih je najpoznatija kratka ambrozija. Pogoduje joj suva klima i otvoreni okoliš. Veoma je prilagodljiva novom okruženju. Svaka biljka ambrozije proizvede 60.000 semenki koje mogu preživeti 30 godina i čak izdržati smrzavanje. U zavisnosti od klimatskih uslova može se javljati sezonski ili tokom cele godine. Poznata je u narodu kao ambrozija, polenasta ambrozija, limundžik i opaž koja je jenogodišnja vrsta, visine 2 metra, pokrivene prileglim ili oštrim vunastim dlakama.

             U Srbiji je prvi put je primećena u Sremskim Karlovcima 1953 godine. Prisutna je na čitavoj teritoriji Srbije, posebno između reke Save i Dunava. Zakorovljuje se često i u kukuruzu, šećernoj repi, krompiru i ostalom povrću. Ambrozija ima vretenast koren uspravnog stabla. Listovi su joj jajolikog oblika, posuti dlačicama uskih režnjeva. Cveta kasno u leto ili jesen. Procenjuje se da samo u Beogradu ima 15 miliona primeraka te biljke, ili 10 po stanovniku. Ambrozija, u najboljem slučaju, izaziva alergiju. Alergijska reakcija se prvenstveno javlja na gornjim disajnim putevima. Otežano disanje i pojačana sekrecija su osnovni oblici alergije koja može u nekim situacijama preći i u asmatične nepade. Kod onih koji normalno alergijski reaguju na polene, obično se javljaju blage sekrecije nosne sluznice, pojačana sekrecija očne sluznice, nadražaj zona za kašalj ili neki povremeni svrab po koži.

            Osobe osetljive na ambroziju pate od ozbiljnih rinitisa, a često i od astme. Osobe sklone alergijama treba da izbegavaju ambroziju u najvećoj mogućoj meri.   

            Ambroziju možemo uništiti čupanjem s korenom, kosidbom najmanje 5 cm od zemlje i hibricidima. Borba protiv ambrozije najdelotvornija je u periodu jul-oktobar, u vreme pre cvetanja. Mehanički način uništavanja ambrozije je, smatraju mnogi, veoma težak, ali je prema kazivanjima poljoprivrednika i najdelotvorniji. Ovu alergijsku biljku najbolje je čupati iz zemlje dok je još mlada. I ovog leta, tog alergijskog korova, sudeći prema dosadašnjim dugogodišnjim analizama praćenju i dojavma sa terena, čini se biće ipak više nego prošle godine. Prolazeći uz kanale, puteve, neobrađena i obrađena zemljišta, stiče se utisak da tu opasnu biljku niko ne uništava. U razgovoru sa mnogim poljoprivrednicima saznanje je da je i te kako uništavaju, ali da se ona brže širi nego što oni uspevaju da je počupaju ili pokose. Hemijsko uništavanje ove biljke je prilično teško i veoma rizično, posebno na površinama pod poljoprivrednim kulturama, kada treba biti vrlo oprezan kako se prskanjem otrovnim hibricidima štete ne bi nanele usevima.

 dip. ing. Vlado Savić

IZVIĐAŠTVO

Radno predsedništvo

Skupština Odreda

            U subotu 23. februara u prostorijama Kreativnog kulturnog kluba održana je redovna godišnja Skupština Odreda izviđača “Nadel“ iz Starčeva. Ovom prilikom, rukovodstvo Odreda podnelo je izveštaj o prošlogodišnjem radu kao i Finansijski izveštaj i Plan rada za ovu godinu.

            Pored članova Odreda i gostiju sa kojima starčevački skauti sarađuju, skupštini je prisustvovao i starešina Saveza izviđača Vojvodine Silvester Domonji.

            Nakon zvaničnog dela skupštine, priređena je izviđačka tombola koja je imala edukativni karakter jer su nagrade bile korisni predmeti za izlet, pa su tako podeljene geografska karta, baterijska lampa, izviđačka košulja, čuturica za vodu...

Savetovanje u Bečeju

            Savez izviđača Vojvodine već dugi niz godina organizuje savetovanje starešina i načelnika odreda u svom sastavu, a starčevački izviđači učestvuju na tim seminarima od svog reaktiviranja. Ove godine se ovaj stručni radni sastanak svih oni koji nešto znače u skautskoj organizaciji održao u Bečeju, odnosno na sportsko-rekreacionom centru pored hipodroma nadomak starog Bečeja. Ovaj centar pomalo liči na ono što će, nadajmo se, u skorijoj budućnosti biti i u našem selu. Teren oko starčevačkog hipodroma je pošumljen a planira se i izgradnja sportsko-rekreativnog centra.

            Na seminaru učešće je uzelo čak troje predstavnika OI “Nadel“ i to: Marko Ivošević (načelnik odreda), Daniela Jajić (zamenik starešine) i Predrag Stanković (član starešinstva Saveza izviđača Vojvodine). Cilj ovog sastanka je bio, pored održavanja kontakata unutar Saveza, rad na doradi Statuta Saveza izviđača Srbije. Na osnovu nacrta Statuta, koji je već par godina u izradi, rukovodstvo Saveza je prihvatilo njegov sadržaj, kao trenutno boži i napredniji od predhodnog saglasilo se da ga treba prihvatiti u celosti. Kasnije treba insistirati da se u poststatutarnim aktima koji će se nakon njegovog usvajanja raditi nadoknadi ono što je u njemu izostavljeno. Najveće kritike na nacrt Statuta je izostavljanje porečana kao sastavnog dela izviđačke organizacije, kao i formiranje jedinstvene literature i hitnog otpočinjanja sa radom ekonomata Saveza izviđača Srbije. Svo troje predstavnika starčevačkog odreda su aktivno učestvovali u radu na ovom seminaru, a načelnik OI “Nadel“, Marko Ivošević, preuzeo je dužnost da za Savez izviđača Vojvodine izradi pesmaricu izviđačkih pesama.

            U sklopu ovog druženja, grupa skauta je posetila nadaleko poznati dvorac porodice Dunđerski i oduševila se graditeljskim umećem i bogatstvom ove znemenite vojvođanske familije.

OBELEŽEN DAN VODE

Dana 23. marta u KKK-u je održano predavanje pod nazivom “Šta znam o vodi“. Za sat vremena, koliko je trajalo predavanje, moglo se čuti mnogo zanimljivih, možda i iznenađujućih, ali zasigurno opominjućih podataka o stanju pitke vode u svetu. Jedan od njih je i podatak da čak 97% vode na Zemlji čini slana voda (okeani i mora) a da se svega 3% vode  može koristiti za piće, od kojih je 2% u ledu! Predavanje je vodio Marko Ivošević.