Društvo

ANKETA SN: Po čemu pamtite 2007?

Svako iz svog ugla

Nekome je odlazeća godina bila dobra, nekom loša. Svi se slažu da je, što se sela tiče - bila odlična

Branko Milojević	Željko Terzić	Rade Radoičić	Ratko Milojević
Ervin Kelemen	Damir Žalac	Sandra Bojović	Slobodan Orešković

            Branko Milojević:

            - Ovu 2007. godinu neću pamtiti ni po čemu posebnom. Uglavnom su to pozitivne stvari, npr. što se Starčeva tiče, pamtiću je po radovima na izgradnji kanalizacije. Osećam neki mali napredak, i to je važno.

            - Utisak koji je na mene ostavila ova godina, tiče se dinamike radova na kanalizaciji u Starčevu. Nisam mislio da će se ti radovi odvijati ovim tempom, tako da sam se prijatno iznenadio.

            - Odlazeća 2007. godina je bila bolja nego prethodna u mom finanijskom pogledu i to će mi najviše ostati u sećanju. Nadam se da će sledeća biti još bolja. Što se tiče sela, nadam se da će sledeće godine da bude više i kanalizacionih cevi i svega ostalog. Očekujem da će biti nekog kablovskog interneta i ADSL-a.

            - Godinu 2007. pamtitiću po nezaboravnom letovanju sa porodicom, i po nekim svakodnevnim smešnim i interesantnim izjavama mog dvogodišnjeg sina Danijela i po mnogo drugih sitnica koje za mene imaju veliki značaj.

   - Godinu za nama pamtim kao godinu velikih oscilacija i previranja u političkom pogledu. Što se tiče ekonomskog aspekta, tu kod mene nije došlo do bitnijih promena u odnosu na prethodnih nekoliko godina. Nadam se da će sledeća biti bolja.

            - Ima mnogo stvari po kojima ću pamtiti 2007. godinu. Izdvojio bih poboljšanje svog finansijskog plana. Što se naše države tiče, tu nema pozitivnih utisaka, sve može da bude mnogo bolje.

            - Godina 2007. meni lično je bila dobra i na poslovnom i na ljubavnom planu. Takođe ću pamtiti dobre provode.

            - Odlazeću 2007. godinu ću pamtiti po elektronskoj žurci na “Beer festu“, tamo sam se najlepše proveo. To je jedino pozitivno čega mogu da se setim.

Jedna priča...

Slika kao hiljadu reči

	Igranke              Ova fotografija će mlađe čitaoce verovatno podsetiti na scene iz starih domaćih filmova. Međutim, ona je ovekovečila prizor igranke iz šezdeset i neke u Starčevu, u kafani koja se nalazila na mestu sadašnje kafane “Opatija“ i predstavljala mesto okupljanja omladine. Nema potrebe puno pričati o ovoj slici - mladići u svečanim odelima sa šeretskim osmesima, devojka koja se smeši gledajući u fotoaparat i specifični ambijent, govore sami za sebe i prenose atmosferu nekog prošlog vremena. Uporedite je sa prizorima iz današnjih klubova, diskoteka i kafića i sami prosudite koja je razlika.
	Pogled sa tornja              Sve ove fotografije i priče koje ih prate ustupila mi je Anica Batanjski, kojoj se ovom prilikom najtoplije zahvaljujem. Ova je možda i najsmelija jer je zabeležena sa vrha katoličke crkve u Starčevu. Od svojih mladalačkih ludorija, Anica pamti preplivavanje Dunava u više navrata i penjanje na toranj crkve. Ovi podvizi iz “ludih šesnaestih“ su joj sada nezamislivi, a kako kaže ni sama ne zna odakle joj hrabrost za njih. Dodaje da ne sme ni da pomisli da bi njen petnaestogodišnji unuk pokušao da uradi nešto slično onome što je ona radila u njegovim godinama. Na toranj se popela da bi, kako u šali kaže, pitala mamu “šta ima da se jede“, jer joj je majka bila u vinogradu (današnji “Borac“). Ovaj zaista hrabri poduhvat  ovekovečio je, ni manje ni  više, tadašnji katolički sveštenik.
	Prva socijalistička             Ona se zvanično više tako ne zove - ime joj je Ognjena Marija, ali među mnogim meštanima sela ona je i dalje jednostavno “socijalistička“. Ova grupa ljudi  je ovekovečila prvu proslavu u tek sagrađenom Domu kulture, u protoriji koja je danas kafe “Plato“. Nije bilo vašara kao danas,  samo skupina veselih mladih i malo starijih ljudi, koji nazdravljaju jedni drugima.
	Trgovci              U Starčevu je do šezdesetih godina postojala jedna jedina prodavnica koja se nalazila na mestu današnjeg butika “Kameleon“ i  u njoj se prodavalo sve ono što je bilo potrebno jednom domaćinstvu. Pored nje su se nalazile mesara i neka vrsta poljoprivredne zadruge, gde se mogao vršiti otkup voća i  povrća. Na mestu gde je danas Škola bila je kafana, iza nje klanica i pored berbernica. Na uglu, kod kafane (današnje “Opatije“), baka Kata je prodavala sladoled, jabuke u šećeru i ostale slatkiše i ona je predstavljala glavnu “poslasticarnicu“. Postojala je jedna trafika na mestu gde je i danas trafika, koju svi zovemo “kod Jove“. To je predstavljalo uži centar sela. Onda je 1965. godine “Trgocentar“ (kasnije preimenovan u “Trgoprodukt“) otvorio prvu samoposlugu (na mestu današnjeg DIS-a), što je predstavljalo pravi bum među meštanima. Na fotografiji vidite prvu postavu trgovaca iz te samoposluge. Kasnije, sedamdesetih, otvorena je velika samoposluge “kod krivine“, tačnije 1972. godine, u kojoj se danas nalazi kineska radnja.

Maja Vulović

 

FELJTON Problematika mladih u selima

Feljton je rezultat saradnje SN sa SO Pančevo

            Nakon obilaska nekoliko sela opštine Pančevo, vratismo se u Starčevo. Mi smo stigli kolima. Oni koji nemaju svoje prevozno sredstvo, svojim kućama, u Starčevo, dolaze autobusima ATP-a ili linijskim prevozom. Autobusi, znamo kao izgledaju, a znamo i kako saobraćaju, često u “špicu“, retko i nikako u večernjim i kasnim časovima. Linijski prevoz, osim što je tokom dana frekventan, uglavnom je neuslovan. Pod “neuslovan“, misli se na to da je prenatrpan putnicima, putnici na ubačenim sedištima nisu bezbedni, a čest je slučaj da vozači krše saobraćajne propise. No uskoro će jedan “policajac“ leći kod Lolinice, pa će opšti saobraćaj biti znatno usporen, a putnici, pešaci i biciklisti bezbedniji. Problem sa prevozom je evidentan i kod nas. Noćne linije bi pomogle.

            Kako bismo ublažili problem prevoza do grada, ističemo da je kulturno-zabavni život u Starčevu bujan. Mladi su u mogućnosti da u Kreativnom kulturnom klubu  posete brojna dešavanja. Muzička dešavanja razne sorte, uživo ili ne, tamo većina može da zadovolji svoj muzički ukus. KKK je ugostio mnoge poznate ličnosti; književnike, novinare, političare, estradne umetnike, naučnike, tako da su mnogi mogli da čuju šta imaju da sa njima da podele poznate ličnosti. Da se KKK nalazi u prostorijama Doma kulture većina zna. Raznolik i bogat repertoar dešavanja privlači i mladež sa strane, iz Pančeva i drugih naseljenih mesta, tako da o dešavanjima u Klubu možete čitati i u nedeljniku “Pančevac“.

            Osim Kluba u sklopu Doma kulture nalazi se i galerija “Boem“, u kojoj svakog meseca možete pogledati novu izložbu. U “Boemu“ izlažu mnogi poznati, ali i još neafirmisani umetnici. U prostorijama Doma kulture održavaju se probe folklorne sekcije. U velikoj sali održavaju se koncerti kulturno-umetničkih društava, poneki koncert i već tradicionalni Festival tamburaša, koji podjednako privlači i mlađe naraštaje. Što se biblioteke tiče, ona postoji u Domu kulture, no ne može se pohvaliti organizacijom i brojem naslova poput biblioteke u Dolovu.

            Za noćni život, mladima su na raspolaganju brojna mesta za izlaske u vidu kafića i folkoteka, pa ko voli...

            Starčevo ima bogatu sportsku tradiciju, tako da uspešno funkcionišu odbojkaški, fudbalski i čak dva košarkaška kluba. Osim toga postoji džudo klub, dva konjička kluba. Osim klubova vrlo su aktivna udruženja lovaca, golubara, pčelara i naravno, mladima najinteresantniji, izviđači. Primetno je da su sva udruženja vrlo aktivna, čak je vrlo aktivna i “ribolovačka sekcija“, koja funkcioniše neformalno, po principu dogovora “hajmo na pecanje“. Kada je u pitanju rekreacija, često možete videti “džogere“ na stadionu “Borca“, čak i po hladnom vremenu. Tu i tamo neko drži aerobik ili sličan vid rekreacije, ali ono što je evidentno u Starčevu, jeste da gotovo svaki deo sela ima svoje mini terene, na kojima se igra fudbal, košarka, odbojka a odnedavno i tenis! Tu mogu ponemnuti i teren za odbojku na pesku, koji se nalazi u školskom dvorištu. Osim mini terena u svim delovima Starčeva ima dečijih igrališta na kojima mališani provode svoje detinjstvo, a kako najavljuju vlasti biće ih još.

            Kada je zdravlje u pitanju, kao i u ostalim mestima situacija nije sjajna. U zdravstvenoj stanici radi četiri lekara, iako postoji potreba za većim brojem. U stanici rade i dva stomatologa. Ginekolog dolazi sredom, a pedijatar ne dolazi uopšte. Evidentna je potreba za pedijatrom, ali još nema izgleda da će doći u selo. Laboratorija funkcioniše za osnovne analize.

            Predstavnici lokalne samouprave u Starčevu planiraju mnogo toga što će olakšati i olakšati život mladih. Iako su trenutno u toku i u najavi veliki radovi, poput fekalne kanalizacije i gasifikacije, rade se tribine na “Borcu“, postoji ideja o izgradnji višenamenske sportske hale, a uveravanja da će kulturni život biti još bogatiji stižu iz Kulturnog kreativnog kluba i iz Doma kulture. Zajedno sa gasifikacijom doći će i optički kablovi, koji pružaju mogućnost kablovske televizije i brzog interneta. Iako se radi mnogo na tome da mladi mogu svoje elementarne potrebe da zadovoljavaju u Starčevu i dalje je prevoz nepremostiv problem, obzirom da su srednje škole i fakulteti u gradovima, kao i pozorišta i veliki koncerti. No, ako neće breg Muhamedu, Muhamed će bregu, možda se uskoro otvori univerzitet ili “Roling stonsi“ održe koncert u Starčevu.

IZVIĐAŠTVO

Druženje skauta uz pasulj

            Već tradicionalni izviđački novogodišnji maskenbal održaće se 22. decembra. Tada će se pod velom maski družiti izviđači, stariji i mlađi. Biće palačinaka za sve učesnike, a nagrade za najuspešnije maske, pored samih kostima u obzir za ocenu dolazi i izvođenje prigodnog teksta koji prati nastup. Naravno da je cilj ove prednovogodišnje zabave druženje i opuštena atmosfera, tak oda posle sledi žurka uz muziku. Kada se mlađi budu razišli, nastaviće stariji - brđani, a Joca kuvar sprema još jedno od svojih iznenađenja - dobru klopicu. Lejla se potrudila da obezbedi i jelku koju će izviđači okititi. Naravno - sa korenom u saksiji, a na proleće će biti posađena prvom pogodnom prilikom.

            Nova godina je prilika da se sumiraju rezultati, a za to će biti zadužena uprava Odreda, ali opšti je utisakda Odred izviđača “Nadel“ grabi napred; opet su posećena mnoga takmičenja drugih odreda, izviđači su boravili na moru - letovanje od deset dana za samo 100 eura, najuspešnija akcija “Dani druženja“ sa 16 gostujućih ekipa i 34 šatora u kampu na “Borcu“, jesenas je održan i memorijal “Ivica Pranjić“...

            Sve vreme prošle godine rad vodova, najmanjih organizacionih jedinica, prati načelnik Marko Ivošević, savetuje vodnike, upućuje na Plan i Program rada, vrednuje njihov rad, a najvredniji se nagrađuju. Jedini propust u ovogodišnjem radu je zapostavljen rad najmlađe kategorije poletaraca i pčelica, u nedostatku predvodnika jata, ali rešiće se i to - na proleće se očekuju novi članovi koji će aktivirati rad.

            Jedan od najvećih uspeha ove godine jeste odluka Uprave na čelu sa dr Mišom Sokolovićem, da se kupi šator pamidžon, veliki šator za potrebe trpezarije i mnoge druge namene...  Šator se sastoji od četiri polja i može se, u zavisnosti od aktivnosti, sklapati po želji. Posedovanje ovog šatora je jedan od osnovnih uslova za taborovanje, duži boravak u prirodi, za organizovanje izleta, aktivnosti, kulturnog života... Tabor predstavlja krunu rada svakog odreda.

            U planu za 2008. godinu je tabor za prolećni raspust. Biće to veliki ispit za Odred. Ponovo je u planu i izviđačko letovanje pod šatorima, verovatno ponovo u Meljinama kod Herceg-Novog, jer postoji velika i dugogodišnja saradnja sa tamošnjim izviđačima.

            Ukupna ocena o radu tokom 2007. godine zadovoljava. Deca se uče da vole prirodu, brinu o njoj, uživaju u boravku pod šatorom i uče izviđačke veštine, a pored dece, sve je više i starijih koji se priključuju.

Mina Stojčev; Ognjen Stojanović; Uroš Ljubović; Radmila Novakov; Nemanja Stanković; Anastasia-Aledža Jovanov; Mila Pejčić; Nikolina Petrović; Strahinja Todorović; Marko Marinković; Aleksa Đokić; Mateja Veljković; Filip Gargaunović; Anja Paulić; Marko Petrović; Anja Matić; Jovana Vukosavljević; Anja Đermanović; Anđela Đorđević; Mihajlo Stevanović; Nikola Pejčev; Bojana Srećković; Nikola Mirković; Sofija Pavlović; Filip Vlahović; Sanja Anđelković; Ana Sredojević; Marija Jovanović; Dalibor Jovanović, Tanasije Stojković.

Gordana Gažo i Željko Komnenović; Irenka Komnenović i Blagoje Tasković; Snežana Stamenković i Aleksandar Jovanović; Nataša Gava i Dalibor Petković; Branka Jovanović i Saško Savić; Nataša Radanov i Ljubiša Kalinović; Jadranka Novaković i Goran Stanić; Jovanka Đurišić i Dejan Milenković, Ana Bodar i Vujadin Stojković.

Svetislav Milutinović1938.; Ljubica Jovanović 1930.; Milisav Stanišić 1921.; Terezija Radočaj 1925.; Petar Getejanc 1939.; Milja Sibić 1918.; Čedomir Stojanović 1949.; Janja Jovanović 1939.; Spasenija Stanković 1922.

EKOLOGIJA

                Vazduh je zagađen različitim zagađujućim materijama koje su različitog sastava. Najčešće to su: ugljenikovi i azotovi oksidi, sumporna jedinjenja, čvrste čestice i dr. Zagađivači vazduha su različiti i oni stižu u atmosferu kao produkti hemijskih reakcija i sagorevanja iz industrijskih i komunalnih postrojenja, motornih vozila, individualnih ložišta, sa tehnološki tretiranih poljoprivrednih površina, itd.

            Permanentni razvoj industrije i tehnologije je doveo do nekontrolisanog globalnog zagrevanja svih komponenti životne sredine. Rezultati dugogodišnjih istraživanja su dokazala bitne promene u prirodi kao što su rast količine zagađujućih materija u vazduhu koje je uslovila promenu klime, smanjenje stratosferskog sloja ozona O₃ (pojava ozonskih rupa), smanjenje biodiverziteta, kisele kiše i pojačavanje efekta “staklene bašte“.

            Pod “kiselim kišama“ podrazumevaju se padavine: kiša, sneg, susnežica, magla, oblaci koji u sebi sadrže zagađujuće materije (sumpor-dioksid, amonijak i druga hemijska jedinjenja). Ova jedinjenja se u atmosferi, pod dejstvom sunčeve svetlosti i kiseonika, iz vazduha pretvaraju u okside koji sa vodom grade sulfatnu i nitratnu kiselinu. Kisela kiša je ustvari razblaženi rastvor kiselina.

            Dok se normalna pH  vrednost kiše nalazi otprilike oko 5,5, vrednost kisele kiše iznosi u proseku 4 do 4,5 što odgovara 40 puta većoj količini kiseline u odnosu na “neopterećenu“ kišnicu. Primetno je da smanjenje pH vrednosti za jednu meru znači porast kiselosti desetostruko. Padanjem kiselih kiša na tlo menja se njegova struktura (hemijski) sastav. Sa povećanjem kiselosti smanjuje se njegova pH vrednost. Kisele kiše takođe otapaju teške metale i aluminijum u tlu. Oštećuju ili direktno korenje stabala ili vodom dospevaju u lišće ili iglice drveća pri čemu oštećuju njihova tkiva. Igličasto drveće (bor, jela, smreka...) jače je pogođeno štetama prouzrokovanim kiselim kišama. Kod listopadnog drveća je najjače pogođen hrast. Ako dođe do izumiranja šuma, to će imati za posledicu promenu celog ekosistema. Pored živog sveta, dejstvu “kiselih kiša“ izloženi su i građevinski materijali (cigla, crep,...), kulturno istorijski spomenici i dr.

            Pojava zagrevanja zemljine površine koja nastaje usled “viška“ ugljen-dioksida u atmosferi naziva se “efektom staklene bašte“. On nije nov, a postoji nezavisno od aktivnosti čoveka. Međutim, njegove posledice predstavljaju problem jer dovodi do promene hemijskog sastava atmosfere. Gledano u širem smislu, efekat staklene bašte je prirodan fenomen koji se na zemlji događao milionioma godina pre nego što su ljudi počeli da sagorevaju fosilna goriva i emituju povećane količine ugljen-dioksida. Veoma interesantna je činjenica kada uopšte ne bi bilo efekta staklene bašte, zemlja bi bila zaleđeni kamen u svemiru, sa temperaturom od -730ºC. U gasove koji proizvode efekat staklene bašte spadaju ugljen-dioksid (CO₂), metan (CH₄), azotsuboksid (N₂O) i industrijski gasovi. Da bi se postigla stabilizacija koncentracije gasova koji proizvode efekat staklene bašte, Okvirna konvencija o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija je na svom trećem zasedanju 16. februara 2005. godine usvojila tekst Kjoto protokola kojim se ograničava emisija tih gasova. Skupština Srbije je tek 24. septembra 2007. godine postala potpisnica Kjoto protokola, čime je dala svoj doprinos globalnom smanjenju emisija gasova i smanjenje lokalnog zagađenja životne sredine.

SLOVO O VERI

            Dočekujući jedan od najvećih hrišćanskih praznika - Rođenje Gospoda našeg Isusa Hrista - Božić, naša Crkva i narod proslavlja jedan od najznačajnijih događAja u istoriji ljudskog roda. Dolazak Spasitelja, Sina Božijeg, u svet predstavlja ispunjenje Božijeg obećanja i beskrajne ljubavi Božije prema svetu i čoveku. Bog toliko voli čoveka i sve što je stvorio da želi da svet i čovek postoje večno. Zato je Otav naš Nebeski poslao u svet Sina svoga Jedinorodnog da se rodi kao čovek i bude Spasitelj svetu. Rođenjem Hristovim zasijala je radost celom svetu i mir Božiji zavladao je među svim ljudima.

            U vreme rimskog imperatora Avgusta, oko prve godine hrišćanske ere rodio se Gospod Isus Hristos u Vitlejemskoj pećini blizu grada Jerusalima. Vođeni čudesnom zvezdom, trojica mudraca sa Istoka, očekivaše dolazak nekog velikog cara, pa dođoše da mu se poklone kao caru i Bogu i darivaše ga zlatom, tamjanom i smirnom. Ali, Hristovo natprirodno rođenje ne beše kao rođenje nekog zemaljskog cara u nekom dvorcu, već ono beše u jednoj pećini ovčarskoj gde pastiri zatvarahu stoku. Ali to ni malo nije umanjilo značaj Hristovog rođenja, već beše način da mnogi shvate da njegovo carstvo nije od ovoga sveta, nego da je njegovo carstvo nebesko. Dolazak Sina Božijeg u svet najavili su i anđeli pastirima u polju, kada je mnoštvo nebeskih horova proslavljalo Gospoda govoreći: “Slavan a visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobre volje!“.

            Tako dođe u svet onaj čiji dolazak beše prorečen od proroka, rodi se onako kako bi proročeno: “Od prečiste djeve, u mestu Vitlejem, od kolena Davidova po telu“. Posle mnogih svojih preobraza i nagoveštaja, izaslanika i vesnika, proroka i pravednika, mudraca i careva, najzad se javi on, Gospodar sveta i Car nad carevima, da izvrši delo spasitelja roda ljudskog.

            Pripremi ovog najradosnijeg dana, u našem srpskom narodu, posvećene su naročito tri poslednje nedelje pred Božić, za koje naš narod ima i nazive: Detinjci, Materice i Oci, a naročito dan uoči samog praznika - Badnji dan. Najviše običaja vezano je upravo za Badnji dan, odnosno Badnje veče, kada se u kuću unosi badnjak i slama koji imaju i svoja simbolična značenja. Badnji dan je dobio ime po Badnjoj večeri, a to zbog toga što se te večeri ne spava, već se bdi, bdeniše i dočekuje Roždestvo Hristovo.

            Koliki je značaj Božića u životu hrišćanskog sveta najbolje svedoče reči svetog oca i učitelja Crkve Jovana Zlatoustog koji praznik Rođenja Hristovog naziva  “temeljom i početkom svih drugih hrišćanskih praznika, majkom svih praznika“.

            Pripremajući se postom i molitvom, mi se spremamo da čistom dušom i smirenim srcem dočekamo Spasitelja sveta, kako bi iskreno mogli da govorimo pozdravljajući se radosnim pozdravom: Mir Božiji - Hristos se rodi!