Društvo
SEOSKE SLIKE I
(NE)PRILIKE
U
susret lokalnim izborima (3)
Analiziramo
da li ima novih svežih snaga koje će se uključiti u izbornu trku koja
predstoji krajem ove ili početkom naredne godine
U prošim
brojevima “Starčevačkih novina“ započeli smo seriju tekstova koji
građanima treba da olakšaju izbor na predstojećim lokalnim izborima. Do
sada smo analizirali sve četiri izborne jedinice i aktere prethodnih
izbora, a red je da se pozabavimo i pitanjem: ima li “svežih“ snaga
koje će konkurisati za neko od 15 mesta u lokalnoj skupštini.
Ima li novih?
Kao što
je bilo i do sada, političke aktivnosti naglo dobiju na dinamici kada se
raspišu izbori. Tada sve partije “kroje“ svoje liste za mesne izbore i
trude se da osvoje što više mandata u Savetu Mesne zajednice. Pored onih
koji su to više puta do sada pokušali, period između dva biranja iznedri
neke nove kandidate.
Još
ranije, svoju kandidaturu, upravo preko stranica SN, najavio je Nebojša
Vidić, poznati starčevački sportski radnik, košarkaš i osnivač KK
“Roling hanter“. On nije član ni jedne političke partije, a po izjavama
koje je dao, njegov program je u osnovi vezan za pospešivanje sportskih
aktivnosti u selu. Potrebno i poželjno, jer Starčevo ima veoma jaku
sportsku tradiciju i izvanredne sportske rezultate.
Novi politički
momenat u selu predstavlja osnivanje mesnog ogranka Liberalno
demokratske partije Čedomira Jovanovića. Tim okupljen oko Obrada
Obradovića agilno je započeo rad ove političke organizacije kampanjom da
se izgradnja sportske hale umesto u Pančevu, započne u našem mestu. Iako
je Skupština opštine Pančevo odbila takvu inicijativu, a Savet Mesne
zajednice poručio da je pitanje hale na dnevnom redu, ali da ne treba da
bude deo “političke igranke“, ova inicijativa se može smatrati
najozbiljnijem pokušajem opozicije (LDP nema ni jednog člana u Savetu
MZ) u poslednjih nekoliko godina.
Već smo
konstatovali da Srpska radikalna stranka u Starčevu ima mnogo glasača,
ali da nema ni jednog člana u Savetu MZ Starčevo. Razlog tome verovatno
leži u lošoj kadrovskoj strukturi, pa oni radikali koji bi mogli da
pobede na lokalnim izborima, lošom selekcijom ostaju po strani i nemaju
priliku da se “pokažu“. Mesno rukovodstvo radikala je godinama isto, pa
se čini da, ukoliko sa takvim potencijalom uđu u izbornu trku, opet će
ostati bez prilike da učestvuju u donošenju odluka na nivou sela. No,
partija sa brojnim članstvom (uz DS radikali imaju najveći broj članova
u selu), mora da prevaziđe taj problem i, zarad realnije političke
“krvne slike“, trebalo bi da ima udela u vođenju sela.
Poseban
problem imaju “autonomaške“ stranke. U Pančevu je izuzetno agilna Liga
socijaldemokrata Vojvodine, ali u selu gotovo da nema njihovih
političkih aktivnosti. Isto je i sa Vojvođanskom partijom i Banatskom
strankom. Ni lokalne političke partije (Pančevačka partija, DPP...) u
Starčevu nemaju svoje odbore.
“Sveže
krvi“ nema ni u SPS-u, iako je ova stranka godinama unazad u svim
izbornim ciklusima osvajala po nekoliko mesta u Savetu Mesne zajednice.
Sada socijalisti imaju tri člana Saveta (Željka Nedić, Đoka Dimitrić i
Ljiljana Kostić) ali to su “provereni igrači“ koji uz sebe nisu uspeli
da okupe “sveže“ snage da pokušaju veći politički “proboj“.
Stranke na vlasti
U Savetu
MZ Starčevo većinu čine članovi Demokratske stranke (Dušan Korolija,
Petar Andrejić. Živa Đurišić, Aca Dimitrić, dr Miša Sokolović, Jova
Bajer, Vlado Savić, Spasen Spasenovski) koja je poslednjih godina znatno
uvećala broj svojih članova u Starčevu. Danas DS ima 170 članova (od
javnih ličnosti članovi DS-a su i Miljojka Milakara, upravnica mesne
Pošte, Bora Dodić, direktor PIK-a i Snežana Antonijević, direktorka
Osnovne škole). Ova stranka je osnovala i omladinsku organizaciju koja
broji tridesetak mladih demokrata, što je uz postojeći potencijal dobra
osnova za predstojeće lokalne izbore.
Grupa
nestranačkih članova Saveta MZ (Mile Antonijević, Zoran Stojanov i
Dragojlo Bojović) najavili su učešće na izbornoj listi zajedno sa
članovima DS-a (lista “Za naše Starčevo“) koja već u nekoliko mandata
uspešno vodi selo. Uz njih će biti, ukoliko koalicioni dogovor između
DS-a i Nove Srbije ostane na snazi i ubuduće, i sadašnji član Saveta
Goran Dramićanin (NS) kao i Anton Deninger, predsednik Mesnog odbora
Nove Srbije (sada član Izvršnog odbora Saveta MZ Starčevo).
Dakle u
strankama koje sada vode selo nema nekih većih promena (iako ima još
vremena do izbora!), ali u ovim strankama kažu da tim koji pobeđuje ni
ne treba menjati!
Stranke na vlasti (2)
Koalicija koja je formirala republičku Vladu, baš kao i opštinska vlast,
u sebi sadrži osim DS, G17 plus i DSS. Međutim, ove dve poslednje
stranke ne učestvuju u vlasti u selu. Stranka G17 plus nakon raskola u
opštinskoj organizaciji ove stranke i odlaska čitavog rukovodstva i
četvorice odbornika, čak nema ni odbor u Starčevu.
Demokratska stranka Srbije je nedavno rekonstruisala svoj mesni odbor i
započela oštru borbu za osvajanje vlasti u selu. DSS nikada do sada nije
imala svoje odbornike u MZ Starčevo, a utisak je da starčevački DSS-ovci
čak pokušavaju i na “back door“ da poprave svoj imidž i to kroz
osnivanje udruženja “Republikanac“ i izdavanjem istoimenih novina u
čijem su rukovodstvu starčevački čelnici DSS-a Miroslav Gogić, Davorin
Leščan i Dragan Sekulović. Koliko će u tome uspeti, pitanje je, jer je
poznato da je Sekulović na prošlim izborima osvojio svega 24 glasa. Ali
da se DSS-ovci svuda “guraju“, govori i podatak da su Gogić i Leščan i u
rukovodstvu odreda izviđača, a Sekulović predsedava Školskim odborom OŠ
“Vuk Stefanović Karadžić“.
Uključi se i ti!
Građani
Starčeva će uskoro imati priliku da biraju, ali i da budu birani. Zato,
ne propustite šansu, ni za jedno, ni za drugo. Moderne lokalne
samouprave moraju biti oslonjene na izvornu volju glasača, dakle,
potrebno je da što više ljudi izađe na izbore kako bi izborna volja bila
upečatljivija. Takođe, potrebno je da svako ko ima ideju i kreaciju, da
svoj lični doprinos razvoju zajednice u kojoj živi i posveti se
volonterskom radu kroz institucije mesne zajednice (uskoro i opštine?).
Novi
zakon o lokalnoj samoupravi daće priliku južnim selima da formiraju
opštinu a tada će i mogućnosti biti veće. Zato, kandidujte se na mesnim
izborima.
Po raspisivanju
izbora (do kraja ove godine) dovoljno je prikupiti 15 potpisa građana
koji podržavaju kandidaturu, i uz prijavu stana i potvrdu o biračkom
pravu postajete kandidat za člana saveta mesne zajednice. U Šumicama,
Donjem i Gornjem kraju bira se četiri člana saveta, a u Radničkom
naselju tri (zbog skoro duplo manjeg broja birača u toj izbornoj
jedinici). Iskoristite ovu šansu koja se pruža jednom u četiri godine i
dajte svoj lični doprinos za bolje, lepše i razvijenije Starčevo.
Vidoje Olić
Reagovanja
Tu smo da pomognemo
U
poslednja dva broja “Starčevačkih novina“ detaljno su analizirani
rezultati poslednjih lokalnih izbora, kao i učinak onih koji su nakon
izbora dobili neke funkcije u mesnoj vlasti u Starčevu. Nakon
objavljivanja ovih tekstova, usledila su neka ogovaranja, pa smatram da
je, ipak, trebalo to uraditi drugačije. Na primer: pobednici su uzeli
toliko i toliko vlasti, a oni koji nisu dobili mandat, zabili su glavu u
pesak kao nojevi, a neki mesni odbori stranaka su se rasformirali. Niko
se nije setio da ponudi pomoć novoj-staroj vlasti, iako smo u koaliciji
na opštinskom novou. Pitanje je: zašto se saradnja nije spustila niže?
Većina ljudi se, ipak, držala one stare poslovice, da “kad vidiš da neko
nešto radi, ne smetaj mu“...
Mesni
odbor Nove Srbije uradio je logičnu stvar - primakao se Savetu MZ,
odnosno DS-u koji ga vodi. Hteli smo da pomognemo koliko možemo. Zašto i
druge stranke nisu to isto uradile? Sigurno bi se još više uradilo za
Starčevo i Starčevce... Mesni odbor Nove Srbije je, preko “Puteva
Srbije“ i uz saradnju sa čelnicima MZ Starčevo obezbedio i asfaltiranje
Nadelske ulice, kao i donaciju preko Opštinskog odbora NS biblioteci
Doma kulture, kojoj je uručeno 300 knjiga dobrih starih pisaca...
Te naše
akcije i saradnja sa Mesnom zajednicom nisu “otimanje vlasti“, već dokaz
dobrih namera i želje za saradnjom. Poruka Savetu Mesne zajednice:
radite kao i do sada, a kome smeta - ne mora da gleda.
Za Mesni odbor Nove Srbije
Anton Deninger, predsednik
Podsetnik je prava
stvar!
Lepo je
to što ste se setili da podsetite građane na rezultate prošlih izbora.
Pošto živim u Americi, moram da napomenem iskustva koja sam imala
prilike da ovde steknem, a tiču se biranja. Prvo, ovde su ljudi odavno
prestali da se u izbornu trku uključuju iz zabave ili iz dosade. Oni
koji se kandiduju imaju jasan motiv i jasna opredelenja i ne mogu
prevariti građane.
Gotovo
je nemoguće, na primer, da na nekim izborima vidite kandidata koji je u
ranijem ciklusu ili više puta, izgubio izbore. Takvi prestaju da se bave
politikom i bave se svojim poslom.
Ili,
na primer, da daju lažna obećanja! Ko tako nešto uradi, nikad više ne
dobije priliku da ga građani izaberu. Sve se pamti, ko se za šta zalaže
i ko je šta rekao ili uradio za sredinu u kojoj živi.
Ne znam
kako je sada u Starčevu, ali prateći internet stranicu sela, vidim da
selo napreduje i to me raduje. Neka vaš podsetnik o prošlim izborima
bude pomoć Starčevcima da dobro biraju na sledećim izborima, a svi
zajedno, primite veliki pozdrav iz Ohaja, SAD.
Olga Jakovljević, elektronskom poštom
BIRAMO STARČEVAČKU NAJ-BEBU!
Starčevačke novine
organizuju izbor za NAJFOTOGENIČNIJU starčevačku bebu (uzrasta do tri
godine)! Od ovog broja, pa sve do novembarskog izdanja "Starčevačkih
novina", objavljivaćemo fotografije beba koje nam vi pošaljete. U
novogodišnjem broju naših i vaših novina proglasićemo pobednika, ili
pobednicu i prvu i drugu bebu-pratilju. O pobednicima će odlučivati žiri
sastavljen od članova redakcije SN i uglednih Starčevaca.
|
|
Vanja
Deninger |
Dajana
Maletić |
|
|
Mateja Vurdelja |
Teodora Savić |
|
|
Nikola
Arsić |
Anđela
Trajković |
|
|
Mihailo Cvetković |
Vuk
Milojević |
Priče iz davnina
Borac u teatru
Nastavljajući zanimljivu potragu za slikom našeg sela u prošlosti,
aktivnošću njegovih stanovnika, njihovom tradicijom i stvaralaštvom,
naišla sam na veliki broj podataka koji svedoče o izuzetnim kulturnim
aktivnostima i kreativnosti ljudi u prošlosti u Starčevu. Stigla sam
tako i do glume, odnosno pozorišne umetnosti. Zahvaljujući ljubaznosti
deda Paje Poljaka, koji me je ugostio u prelepom ambijentu omiljenog
starčevačkog izletišta, popularnog Milja, saznala sam mnogo zanimljivih
stvari, od kojih ću vam deo predstaviti u ovom tekstu.
Zamislite ratne godine u Starčevu, pod nemačkom okupacijom i zamislite
da u to vreme imate tek oko 12-tak godina. Deda Paja, moj sagovornik,
rođen je 1929. godine, tako da je u vreme Drugog svetskog rata bio baš u
tom uzrastu.
Po njegovim rečima, u to vreme mladi su se uglavnom okupljali po kućama,
gde su sami pravili svoje igranke. Na tim igrankama su pevali, plesali,
a igrali su i razne društvene igre, od kojih je spomenuo “masne fote“,
čija popularnost u pubertetskim danima izgleda ne zastareva. Još jedno
mesto okupljanja, po sećanjima deda Paje, bio je fudbalski teren. Tada
je on doduše bio dete, pa je samo posmatrao, međutim kasnije i sam
počinje da igra. Fudbalski tereni nalazili su se na uglu sadašnjih ulica
Borisa Kidriča i Vuka Karadžića, u ritu iza Škole, i kod Lolinice, preko
puta. Kasnije je od “Zadruge“ dobijen prostor, gde se danas nalazi
fudbalski teren “Borca“". Sam klub je ozvaničen posle rata, dobivši prvo
ime “Jovan Gagić“, po jednom od meštana. Svaki igrač je tada imao dres
sa smo jednim slovom (ručno štampanim), tako da su postrojeni, davali
ime kluba. Ubrzo zatim klub je dobio novo ime - “Borac“, koje i sada
nosi. Još jedna stvar koja mu vraća uspomenu na fudbal jeste vidljiva
povreda kolena, koju je u mladosti, na utakmici zadobio.
Na
kulturnom životu i kulturnom uzdizanju svojih đaka, najviše su radili
učitelji, od kojih je svako morao da vodi neku sekciju. Tako je Paja
Dragojerac, vodio glumačku ili dramsku sekciju. Kasnije je to nastavio i
učitelj Bata Polak, koji je nije radio samo sa učenicima nego i uopšte
sa omladinom. Moj sagovornik, deda Paja, počeo je kao recitator. Prvi
put je recitovao na priredbi na dan Svetog Save, pesmu koja se zvala
“Dokle tako“, čijih stihova se i danas seća:
“Samo što se zemlja
smiri od minulog svetskog rata, rat novi opet bukne
i brat pođe na svog brata. Strašno doba, krv i
oganj, ružnu sliku svuda daju, a divna se ljudska
tela, u prah crni pretvaraju. Dokle tako, dosta,
zar ne čujete glas mira, zar vas dečiji glas ne dira..."
Ova pesma je
izmamila suze većine prisutnih, s obzirom da su bili pod nemačkom
okupacijom, a da stvar bude još interesantnija, ovoj priredbi su
prisustvovali i sami nemački oficiri. Međutim, nisu negativno reagovali
na ove patriotske stihove.
Posle
rata, deda Paja je počeo da glumi u predstavama. Starčevo je tada imalo
pravu amatersku pozorišnu grupu. Mladići i devojke, od nekih dvadeset i
nešto godina, svojski su se trudili da bi pozorišne komade doveli do
savršenstva. Izvodili su Sterijinu “Lažu i paralažu“, gde je deda Paja
bio baron Golić, Nušićevu “Ožalošćenu porodicu“, gde je bio Agaton,
“Pokondirenu tikvu“, gde je tumačio ulogu Žana, komad “Ciganin“,
“Zajednički stan... Ponesen uspomenama na svoje mladalačke dane u
pozorištu, deda Paja mi govori deo svoje uloge iz “Laže i paralaže“,
koju je igrao pre više od 40 godina:
“Oh Bože, o
sudbino, kako su tvoji putevi nedosledni, odbacio sam više od 300
partija i došao u mesto gde nisam imao nit' šta dugovati osim mira i
putešestvija. I kakav Angel mi se ukaza! Kako me zanese i kako mi sreću
donese! Može li biti većeg častja nego takvog Angela ljubit'....“.
Predstave su se izvodile u Domu kulture (gde je bilo 700 mesta) i u sali
za igranke u centru. Glumci u ujedno pripremali scenografiju i
rekvizite, dok je za islikavanje kulisa bio angažovan Pera Lapić. Jednom
je čak i koza bila deo scene! Probe su se održavale u vec pomenutoj
sali za igranke, a trajale su i po tri sata, nekada čak do ponoći.
Većina starijih meštana priča da je jedna od najboljih glumica bila Kata
Lekčeva (igrala je između ostalog Femu iz “Pokondirene tikve“), koja je
dobijala ponude iz većih pozorišta da tamo glumi, ali nikada nije
otišla. Predstavu “Ciganin“, koja je bila priredba sa pevanjem, spremali
su vatrogasci i desilo se da glavni glumac, zbog svadbe, nije mogao da
dođe. Deda Paja je tu ulogu spremio za tri, četiri dana i dobio veliku
pohvalu od svog učitelja Paje, jer mu je “osvetlao obraz“. Postoji dosta
anegdota, ali izdvajam jednu sa predstave “Laža i paralaža“. Naime, deda
Paja je bio baron Golić, a izesni J.B. je trebao da bude Mita, njegov
pomoćnik. Pošto u predstavi njih dvojica biraju kuću u koju će ići da bi
lagali i dobili hranu, glumice su spremile pitu kao rekvizit. Problem je
bio što Mita nikako da stigne. Pred sam početak predstave, J.B. dolazi,
prilično pijan, zaleće se na scenu i zgrabi pitu, dok ga je “baron
Golić“ pridržavao da ne padne. Predstava se prekinula da bi se kasnije
učitelj Paja izvinio gledaocima i obavestio ih da ce predstava biti
nastavljena, s tim što će J.B. čitati svoj tekst.
Bilo je
i nezgoda. Deda Paja se seća da je u jednoj predstavi, tako “nežno“
zagrlio partnerku, da joj je razbio nos. Postoji još jedna povreda:
desilo se da je ispao iz zaprežnih kola kada su putovali u Sefkerin da
igraju predstavu, i da su mu kola prešla preko stomaka, srećom po
mekanom tlu, pa bez većih posledica. Morao je da ostane gde je i da
prenoći, budući da je bio povređen, pa su ga kolege pri povratku odvezle
u bolnicu.
Takođe
su postojale zidne novine, koje su se kačile na zid sale za igranke, gde
su se izlagali literarni radovi, uglavnom pesme, omladine. I moj
sagovornik kaže da je stalno pisao, u svakom broju, i da bi i danas
mogao da pravi rime.
Zahvaljujem se deda Paji na saradnji, koji je uprkos godinama pokazao
svežinu svojih sećanja. Divno je da, uprkos odrastanju u vremenima u
kakvim je odrastao, on ima mnogo toga da ispriča svojim unucima i,
uopšte mladim generacijama. Bilo bi lepo, da za 50 godina, ja mogu da
ispričam isto toliko zanimljivih stvari o kulturnim dešavanjima iz svoje
mladosti. Na žalost, iako se sve modernizovalo i napredovalo za ovih
pola veka, neke stvari su se vremenom izgubile, pa se čini kao da je ova
sadašnjost siromašnija duhom od deda Pajine prošlosti.
Maja Vulović
Izviđaštvo
“Dani drugarstva“ u
Majuru
|
SKAUTI: Postrojavanje |
Majur je
selo nadomak Šapca, približno veliko kao naše mesto, a otprilike i
toliko udaljeno od sedišta matične opštine, kao što je to slučaj i sa
Starčevom. Čak se i njihov izviđački višeboj naziva veoma slično našem.
Na mesnom fudbalskom stadionu, u samom centru Majura, prvog vikenda jula
meseca podignut je izviđački kamp. Predsednik Mesne zajednice Majur
otvorio je druge “Dane drugarstva“ u petak 6. jula (dan pre godišnjice
ustanka u Srbiji). Grupa od desetak brđana iz starčevačkog Odreda nije,
na žalost, prisustvovala ovom događaju, jer je stigla sutradan zbog,
uglavnom poslovnih obaveza. Početak raspusta, euforija oko upisa u
srednje škole i priprema velikog kontigenta izviđača na Jadranski
višeboj u Herceg-Novom, sprečilo je Starčevce da učestvujuo na ovom
takmičenju, pa je rukovodstvo Odreda izviđača “Nadel“ rešilo da ovaj put
pošalje veću grupu starijih izviđača - brđana, kako bi skaute iz ovog
mesta udostojili njihovog prisustva.
Konkurencija na ovom višeboju je bila relativno jaka jer su učestvovali
izviđači iz nekoliko beogradskih odreda, iz Kragujevca, Lazarervca,
Sremske Mitrovice, Smedereva, Bjeljine i Kraljeva. U kategoriji mlađih
izviđača prvo mesto je osvojila ekipa “Šanerke“ iz Lazarevca, dok su
drugo i treće mesto zauzele redom ekipe “VVJMA“ iz Beograda i “Ekseri“
iz Kragujevca. Stranci, ekipa “SHIT HAPPENS“ iz Bijeljine je osvojila
prvo mesto u konkurenciji starijih izviđača i u generalnom plasmanu.
Drugo mesto u istoj konkurenciji je pripalo ekipi “Čeznem da te zeznem“"
iz sela Lipe kod Smedereva dok su treće bile “Đavolice“ iz Sremske
Mitrovice.
Uz
čvrsta obećanja da će skoro svi prisutni doći i na “Dane druženja“ u
naše mesto, nakon proglašenja pobednika i ceremonije zatvaranja akcije,
grupa brđana je uz pomoć dva prijatelja organizacije, Varga Ištvana i
Dušana Bijanca, krenula put Starčeva.
Predrag Stanković
Stogodišnjica
skautizma
Dana 1.
avgusta 1907. godine u 8 časova pre podne na ostrvu Braunsi, lord Baden
Pauel je osnovao organizaciju čiji je cilj bio neformalna edukacija
mladih kroz igru i rad. Dvadesetak dečaka različitog staleža uspeo je da
za kratko vreme obuči, poništi razlike među njima, formira kao ličnosti
i razvije im prijateljstvo do kraja života. Prilikom opsade tvrđave
Makefing u Burskom ratu, “mali
skauti“, kako ih je nazvao, obavili su kao kuriri veliki deo posla.
Baden Pauel je ovu organizaciju po njima nazvao “skauting“ (izviđaštvo)
i objavio knjigu u kojoj je detaljno opisao način ovakvog
obrazovanja.
Centralna proslava stogodišnjice skautskog pokreta biće održana na sam
dan formiranja na centralnom trgu u Londonu i na njoj će biti prisutno
oko 40.000 izviđača iz celog sveta. Srpski kontigent na ovoj
manifestaciji brojaće 150 članova i, na žalost, neće biti ni jednog
izviđača iz Starčeva, ne zato što nisu zaslužili, već zbog relativno
visoke cene od skoro 1000 eura koju starčevački Odred nije mogao da
finansira.
Odred
izviđača iz Starčeva će, par dana nakon proslave veka izviđaštva,
organizovati svoju već tradicionalnu akciju “Medunarodni izviđački
višeboj Dani druženja“ i tako će na najbolji način proslaviti ovaj
znameniti događaj.
P. Stanković
Na morskome plavom
žalu
Starčevački izviđači se spremaju za more, jedan od načina da se pobegne
od nesnosnih vrućina koje za ovo podneblje nisu uobičajene, bar ne
ovakve...
U
organizaciji Odreda izviđača “Orijen“ iz Herceg-Novog u pripremi je kamp
u Meljinama, malom i mirnom primorskom mestu, bar dok ne dođu izviđači.
Grupa od dvadesetak starčevačkih skauta dobiće podršku i od novog
starešine Odreda dr Miše Sokolovića, koji će takođe letovati sa njima u
Meljinama. Tamo će biti i nastavljena akcija pripreme za izviđački
višeboj koji nas očekuje u Starčevu od 3.-5. avgusta. Na ovaj višeboj se
očekuje dolazak mnogobrojnih ekipa, a pored takmičarskog dela, obeležiće
se i stogodišnjica skautizma, kao i druženje sa meštanima 3. avgusta uz
logorsku vatru.
Izviđački će boraviti na moru od 21. - 31. jula, kako je u šatoru na
visokoj temperaturi - bolje da se ni ne pomišlja... Kada se budu
vratili, preneće nam utiske. Planirani su i izleti na Žanjic i u Dubrovnik, uz toplo
leto i mirno more...
Daniela Jajić
ANKETA SN: Da li
ćete posetiti “Dane druženja“?
Starčevo i ove
godine u znaku druženja
Svi Starčevci koje
smo anketirali imaju reči hvale za organizovanje letnjeg programa u
selu. Po njihovom mišljenju, sadržaj je kvalitetan, a očekivanja
uglavnom ispunjena
|
|
|
|
Milan Milanović |
Slobodan Tekinder |
Jovan Radak |
Ibojka Đorđev |
|
|
|
|
Nenad Jovanović |
Blagoje Tasković |
Vukašin Ugrinović |
Bojan Mutavdžić |
Milan
Milanović:
- Sigurno ću
posetiti “Dane druženja“, kao i prethodnih godina. Uglavnom sam
zadovoljan programom koji je do sada bio zastupljen. Voleo bih da i ove
godine bude dosta sportskih aktivnosti i takmičenja kao što su turnir u
fudbalu i u odbojci na pesku. Takođe bih voleo da bude muzičkih
koncerata.
Slobodan Tekinder:
- Svakako ću biti na
“Danima druženja“. Nadam se da će biti dosta sporta, da će se održati
moto-skup kao i svake godine. Što se muzike tiče, pošto nisam baš u
“rok“ fazonu, više bih voleo da se organizuje neka dobra “haus“ žurka.
Jovan Radak:
- Do sada smo moja
porodica i ja svake godine posećivali “Dane druženja“, pa će tako biti
i ove godine. Nadam se da će program biti još bolji u odnosu na
prethodnu godinu, a od ovogodišnjih sadržaja očekujem dosta sportskih
aktivnosti, kulturnih programa i takmičenja, na primer, u kuvanju riblje
čorbe.
Ibojka Đorđev:
- Ne znam da li ću
ove godine posetiti “Dane druženja“ jer u to vreme treba da idem na
godišnji odmor. Ali, smatram da je sjajno to što se u Starčevu nešto
takvo organizuje. Najviše bih volela da ove godine bude što više
književnih večeri i drugih kulturnih sadržaja.
Nenad Jovanović:
- Nadam se da ću
posetiti “Dane druženja“, mada još uvek nisam siguran zbog odlaska na
letovanje. Uglavnom bih voleo da bude što više sporta, na primer
odbojke, kao i rok svirki nekih malo poznatijih grupa. Sećam se koncerta
“Zabranjenog pušenja“ u Starčevu i voleo bih da se nešto slično ponovi.
Blagoje Tasković:
- Doći ću sigurno na
“Dane druženja“, onda kada mi to posao bude dozvolio jer radim po
smenama. Voleo bih da vidim i čujem dobre “rok“ i “bluz“ grupe, po uzoru
na one koje su nekada postojale, da bi današnja omladina videla šta je
dobra muzika.
Vukašin Ugrinović:
- Posetiću letnji
program sigurno. Voleo bih da vidim svašta na “Danima druženja“, samo ne
znam koliko je to izvodljivo. Ono što očekujem je puno muzike i sporta,
kao i svake godine.
Bojan Mutavdžić:
- Biću na “Danima
druženja“ obavezno, kao i do sada. Voleo bih da vidim opet puno sporta,
fudbala i odbojke, turnir u ispijanju piva... Dopada mi se program koji
je bio zastupljen proteklih godina i smatram da su “Dani druženja“
odlična stvar.
Maja Vulović Foto: G. Milošević
MALO SKITAM, MALO
PIŠEM
Raznolikosti dalekog
Omana
|
OMAN: Ivica Fajht sa prijateljem Selimom |
Početkom
juna je ciklon Gonu tri dana harao obalom Omana. Ciklon je naneo puno
štete i svojim obilnim padavinama izazvao poplave i klizišta. Vetar je
svojom jačinom obarao drveće, a ulice su se pretvarale u reke. Osamdeset
ljudi je izgubilo živote. Žalosno.
Pre dve
godine sam bio tamo na kraćem odmoru, ali sa potpuno drugačijim
doživljajima. Oman je jedna od
najjužnijih zemalja na arapskom poluostrvu i klimatski je u tropskom
području. Za razliku od, recimo Bahreina, gde ja živim, Oman ima i kišni
period koji jedan deo ove priobalne zemlje, čini prirodno bogatijom.
Glavni grad Omana je Muskat, a sama država je po uređenju monarhija, sa
sultanom kao vladarem. Muskat je sličan drugim gradovima u arapskom
svetu. Pun je parkova i zelen koliko može biti, jer ipak pričamo o
zemlji koja pripada pustinjskoj oblasti. Oman takođe doživljava
neminovne promene i svuda se mogu videti građevine, kako stare tako i
nove. Tvrđave i utvrđenja iz prošlih vremena odolevaju zubu vremena, dok
moderna arhitektura polako preovladava, sa hotelima, bankama,
restoranima i tržnim centrima. U starom delu grada je šetalište, sa
malim restoranima sa domaćom kuhinjom. Posebno su upečatljive kuće sa
velikim drvenim vratima, rađenim u duborezu i prozorima sa mozaicima.
Nezaobilazna atrakcija je pijaca gde se mogu naći već uobičajeni
predmeti iz domaće radinosti, kožna galanterija, začini, ali isto tako i
zlatare sa srebrnim ogrlicama i tokama. Ima čak i tradicionalnih sablji!
Ovo je
muslimanska zemlja sa svojim dobrim i lošim stranama, tako da se kultura
i tradicije mešaju sa modernizacijom i napretkom. Ovde ima puno
džamija, najveća se baš tako i zove - Velika džamija. Mami poglede ne
samo svojom veličinom, već i minaretima koji paraju nebo i svojim
raskošnim dekoracijama. Na sredini džamije je veliki i prtedivan tepih,
kvadratnog je oblika, otprilike sedamdeset sa sedamdeset metara
veličine, prelepim dizajnom i težinom od preko 20 tona!? Kažu da je
ručno rađen i da je trebalo četiri godine da se završi!
Grad ima
dosta arheoloških nalazišta i spomenika sa motivima uzetim iz
svakodnevnog života, tako da se na kružnim tokovima mogu videti ogromni
čajnici, statue konja i kamila ili detalji uzeti iz kurana. Država je
malo “zatvorenija“ i poželjno je obući se po njihovim zakonima. Muskat
ima par lepih restorana, ali noćni život je malo siromašniji jer se sve
zatvara oko ponoći.
Pošto je
mene mnogo više zanimao ostali deo zemlje, već sledećeg dana sam pošao
kolima u obilazak. Moj prijatelj Selim mi je bio vodič. Što sam ja više
uživao, on je bio još srećniji jer mi se sam prijateljski ponudio.
Siguran sam da bez njega pola od tih stvari ne bih uspeo da ostvarim.
Državu
zapljuskuje Arapsko more i Indijski okean. Unutrašnjost zemlje je
pustinja sa šturom vegetacijom, dok je priobalni deo kombinacija plaža
sa oštrim kamenjem, hridina i koralnih sprudova. Magistralni put vodi uz
more tako da se sve to može lepo videti. Bio je oktobar mesec i taj
period od oktobra do aprila je, u suštini najbolje vreme da se putuje po
ovoj zemlji. U nekom ribarskom mestu smo ručali i probali neke od
specijaliteta njihove kuhinje.
U
povratku smo skrenuli sa glavnog puta i posle dva sata vožnje, stigli do
mesta gde se održavaju tradicionalne trke konja i kamila. Naveliko su
poznati arapski konji i ove trke su od strane meštana jako popularne.
Bilo simpatično videti trke kamila, jer su one posebno birane i
pripremane, dok su džokeji u većini slučajeva dečaci od šest-sedam
godina starosti... Iza peščanih dina došli smo i do naselja sa šatorima,
a meštani su bili Beduini - ljudi koji žive u pustinji. To se videlo po
njihovom licu. Pustinja, velike vrućine i težak život, ostavljali su
tragove. Beduini žive po nekim svojim pravilima i u suštini imaju manje
dodira sa sponjašnjim svetom. Njihove žene na javnim mestima čak nose
maske koje sakrivaju lice. U jednom od šatora smo popili čaj i kupili
neke suvenire. Na kraju dana sam razmišljao o vrućinama i temperaturi
koja tokom leta ide i preko 50 stepeni i ljudima otpornim na sve to.
Nimalo lako. Lako je doći na dan-dva!
Sledeće
putovanje je bilo potpuno drugačije jer smo išli u južni deo Omana, koji
je zbog monsuna koji donosi kišu, zeleniji nego ostali deo zemlje. Ovde
smo stigli avionom iz Muskata i sam let traje nesto više od sat vremena.
Odseo sam u jednom od odmarališta na obali mora. Krajolik se potpuno
promenio i prava je lepota videti sva ta brda i doline, izvore i rečice,
i prirodu sa bogatom florom i faunom. Mesto u koje smo se uputili se
zove Salalah, jedna od lokalnih atrakcija i prava destinacija za odmor i
rekreaciju. Očita je i razlika u temperaturi tako da su noći svežije čak
i tokom leta. Svratili smo do kanjona ispresecanim pećinama i uživali u
tim lepotama. Našli smo i ogromno baobab drveće, sa deblima u prečniku
dva do tri metra!
U ovom
delu Omana ljudi se uglavnom bave agrokulturom i stočarsvom. Mogu se
videti vinogradi i plantaže sa južnim voćem, orasima... Turizam je
takođe počeo da napreduje i turisti se ovde malo slobodnije oblače u
odnosu na ostali deo zemlje.
Oman ima i planine
koje su do 2000 metara visine i moguće je uzeti vodiča i ići u obilazak
kanjona, pećina i planinskih vrhova. Ovde ima izvora koji nikad ne
presušuju tako da su sportovi na vodi i ronjenje uvek na raspolaganju.
Jedan od vrhova je dobio ime po preminuloj britanskoj princezi Dajani
jer je ona jednom prilikom bila ovde na odmoru! Prošle godine su čak
imali i sneg koji se na vrhovima zadržao samo jedan dan ali opet za ovo
podneblje to je bilo nešto nesvakidašnje.
Za kraj
samo treba dodati da Oman ima lepe
peščane plaže, hridine vekovima rezbarene vetrom i talasima, peščane
dine i zelene oaze, i svakako je jedna od zemalja na arapskom poluostrvu
koju treba posetiti.
Ahlan
wa sahlan - Dobrodošli!
Ivica Fajht
Letnja šetnja kroz
selo
Eto nas u
najtoplijem letu od kako se meri temperatura vazduha. Nezapamćeno visoke
temperature zabeležene su i u našem mestu (do 44 stepena u hladu!), a
kako se odvijao život tokom tih dana, pokušaćemo da ilustrujemo sa
nekoliko fotografija. Najpre, treba reći da su sve službe u selu
funkcionisale koliko-toliko po uobičjenom rasporedu. Mesna zajednica je
radila puno radno vreme, kao i Dom kulture, Ambulanta, prodavnice, dok
je Škola svoje radno vreme prilagodila letnjem raspustu. Neki su radili
i više - starčevački vatrogasci su uveli stalna dežurstva kako bi
spremno reagovali na moguće požare.
Meštani su se
snalazili kako su znali, umeli i mogli. Oni koji su se “klimatizovali“
bez preke potrebe nisu izlazili iz kuća tokom dana, a oni koji su morali
da obavljaju svakodnevne poslove, činili su to u prepodnevnim časovima
na “prijatnih“ tridesetak kstepeni.
Topli “pozdrav“ iz
Alžira, odakle je stigao ovaj talas vrelog saharskog vazduha, polako
odlazi iz naših krajeva, a život se vraća u normalu...
|
|
A
KADA PADNE NOĆ...: Bluz delivers svira! |
DA
GREJE ZIMI: Džanarika čika Bože Šofera |
|
|
PRIPREMA ZA ZIMU: Jeste leto, ali... |
LUK
MANJE PEČE U DRUŠTVU: U dvorištu Šicovih je radno, kao i uvek |
|
|
PONOVIĆE SE: Radovi u Jesenjoj ulici na
+40 |
Vrh
strane
|