Internet izdanje broj 152 od 30. novembra 2006.
|
Internet izdanje broj 152 od 30. novembra 2006. |
|
|
|
|
|
|
Društvo
ANKETA SN: Gledate li Velikog brata? Manje - više, ipak se gleda Reakcije na ovaj šou su podeljene - od gnušanja zbog koncepcije emisije u kojoj kamere 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, nadziru život ukućana ove “čudne“ kuće, pa do redovnog praćenja i prepričavanja dogodovština
Nedeljko Ilić: - Pratim Velikog brata onoliko koliko mi to obaveze dopuštaju. Ena je zanimljiva, dopada mi se način na koji razmišlja i to što je luckasta. Marko je prefiše “nafuran“, ali ok je i on. Nikola poneki put priča više nego što bi trebalo. Nervira me Jadranka, previše je histerična. Dejan Bekić: - Ne gledam Velikog brata. To je emisija za nekog ko ima višak slobodnog vremena. Pogledao sam minut, dva emisije, čisto “na blic“ i mislim da je to velika budalaština. Oni tamo znaju zbog čega su tamo, ali oni što gledaju, ne znam stvarno zašto to rade. Saša Tasić: - Ponekad gledam Velikog brata i ne sviđa mi se uopšte. Gledao sam dok je bio Miki u kući, otkad je on izašao, uopšte ne gledam. Od ostalih ukućana mi se niko dopada. Miki je bio moj favorit. Dalibor Kužet: - Velikog brata gledam ponekad. Ne mogu da izdvojim nikog posebno od ukućana kao favorita , ali recimo, dopada mi se Ena. Ne sviđa mi se Sanja. Od muškaraca nemam nekog posebnog favorita. Malo me nervira Edin jer filozofira. Dejan Brkić: - Često gledam Velikog brata, kad god imam vremena. Moj favorit je Nikola jer je iskren, takav je kakav je, nije folirant. Ne verujem da će on uzeti pare, mislim da je to ipak nameštaljka. Nervira me Dragana, stalno plače, jako je osetljiva i zaljubljuje se u svakoga. Slobodan Tucakov: - Ne pratim Velikog brata zato što je to, po mom mišljenju, ispiranje mozga. To je eksperiment sa ljudima, velika glupost. Mada, kad nema ništa drugo na TV-u, gledam. Miki mi se dopadao dok je bio u kući, bio je super. Ovi ostali su prilično dosadni. Ima tu par dobrih ljudi, Edin i Ivan su baš dobri momci. Ne dopada mi se Marko jer nije svoj, i previše je “nafuran“. Nervira me i ona jadna, histerična Dragana, kao malo dete je, u svakog se zaljubi. Nataša Tanasijević: - Velikog brata gledam samo kad moram. Ne dopada mi se i mislim da je najveća glupost koju su ljudi mogli da izmisle. Nemam nikog posebnog koga bih izdvojila, možda jedino Maju, ona mi je simpatična. Marko mi je potpuno nesimpatičan. Aleksandra Đukanović: - Nemam baš puno vremena da gledam Velikog brata, ali pogledam kad stignem po neku emisiju. Nemam konkretnog favorita, jer ne gledam redovno. Dopada mi se Ivan jer je baš fin i kulturan dečko i Aleksandra jer je skroz OK. Ne dopada mi se Sava. Maja Vulović
MALO SKITAM, MALO PIŠEM Grad na dva kontinenta
Jedan od glavnih razloga zasto je Istanbul jako popularan u svetu je njegov geografski položaj. Od davnina je bio veliko raskršće, grad-luka i kao stvoren za trgovinu. Grad je podeljen Mramornim morem i tako zapadni deo pripada Evropi a istočni Aziji. Kroz istoriju je menjao ime sve u zavisnosti koje su ga vojske opsedale, tako da je bio i Vizantin, i Carigrad, i Konstantinopolj, i Istanbolin... Danas je Istanbul, najveći grad u Turskoj i grad koji spaja kontinente, kulture i religije. Sa populacijom od 10 miliona stanovnika, jedan od najvećih poslovnih i kulturnih mesta u tom regionu. Mnogi naši ljudi su već imali priliku da posete Istanbul i osete njegove čari. Grubo rečeno, grad je podeljen na četiri dela, od kojih su Stambol i Bejoglu na evropskoj strani, a Uskudar i Kadikoj na azijskoj. Stambol je nekada nosio ime “Kapija Istoka“ i prava je meta za turiste koji dolaze i posećuju kulturne znamenitosti i bazare kojih ima na pretek. Veliki broj crkvi, džamija i visokih minareta, palata koje mame poglede svojim izgledom - neke su od stvari koje mu daju posebnu lepotu i samo potvrđuju bogatu prošlost grada. Bejoglu je moderni deo Istanbula, sa bankama, tržnim centrima, poslovnim prostorom, noćnim klubovima, hotelima, ekskluzivnim restoranima... Ako izuzmemo probleme sa taksistima i gust saobraćaj, obilazak grada je takođe sam po sebi pravi doživljaj. Istanbul je prepun kontrasta, tako da se mogu videti prikolice sa upregnutim konjima i magarcima ali i najnovije vrste automobila; kaldrmisane ulice i moderni putevi; zeleni parkovi, različiti stilovi gradnje, itd. Pošto je grad prirodna luka, plovidba i prelazak sa jednog kraja na drugi, pruža mogućnost i uživanje u prelepim panoramama mostova, velikih brodova i jahti, ribarskih brodića i restorana na obali mora. Pomenuo bih neke od stvari koje sigurno treba videti kao što su: Aja Sofija, Plava džamija, Hipodrom, palata Topkapi, jer su te građevine prava meta za sve svetske turiste. Istorija kaže da se grad menjao više puta i svuda se mogu naći pokazatelji tih promena. Na primer, Aja Sofija je prvobitno bila crkva ali je kasnije, nastankom Otomanskog carstva, preuređena u džamiju. Danas je to muzej gde se mogu videti ostaci i jednog i grugog carstva. Prepuna je starih mozaika, ali isto tako i divne arapske kaligrafije. Plava džamija ili džamija Sultana Ahmeta je prelepa građevina koja svijim visokim minaretima bukvalno para nebo. Hipodrom je nekada bio srce Konstantinopolja i središte, kako političkog tako i sportskog života. Sada je to mirni gradski park pod imenom At Mejdani, sa puno spomenika i jednim 3500 godina starim, egipatskim obeliskom. Neki kažu da je Istanbul mnogo više posećen od strane onih turista koji vole istoriju, umetnost i tradicije, međutim postoji i ovde raznovrstan noćni život i puno noćnih klubova sa trbušnim plesačicama, ima modernih diskoteka, pabova, i dosta drugih mesta koje privlače mlađe generacije. Za sve one koji su ovde došli radi kupovine, tu su Grand bazar i egipatski bazar- najveće pijace u Istanbulu. Stotine prodavnica koje nude razne proizvode; od zlata i srebra, pa do obuće, kožne galanterije, kristala, grnčarije, tepiha, svile... Egipatski bazar ima više prodavnica sa hranom i začinima. LJudi ovde dolaze ne samo radi kupovine, nego i zbog druženja i lepe atmosfere. Kao i svuda na Bliskom istoku i ovde se treba pogađati i cenkati jer je to sastavni deo igre. Pre mog puta za Istanbul neki ljudi su mi rekli da obavezno odem do jednog od turskih kupatila i probam njihovu masažu. Što zbog moje profesije ali i moje znatiželje, to sam i uradio. Ima ih svuda i ovde to zovu - “hamam“. Većina od tih kupatila su rađena u mermeru sa bogatim dekoracijama. To su tri prostorije, gde u prvoj prepunoj vodene pare, se dobije masaža; u drugoj - sličnoj sauni, se vrši ribanje tela sa vodom i sapunom; dok je treća prostorija za odmor i relaksaciju. Ovde ćete biti usluženi kafom ili čajem, sve po želji. To tradicionalno, gradsko kupatilo, mnogi posećuju i najmanje jednom nedeljno idu na tu vrstu tretmana. Pošto je Istanbul takođe višenacionalna sredina i ovde se mogu naći restorani sa različitom kuhinjom. Tradicionalna turska kuhinja je zasnovana na jagnjetini ali ima i govedine, ribe, i prepuna je povrća i salata. Specijaliteti sa roštilja, ćevapi i vešalice, su svuda poznati, ali isto tako i turski slatkiši, ratluk i ostale poslastice. Svideo mi se riblji sendvič, koji ovde zovu BALIK EKMEK i on se može naći na svakom uglu u gradu. Dok su u drugim muslimanskim zemljama za vreme Ramazana, njihovog posta, svi restorani i ugostiteljski objekti prisilno zatvoreni u toku dana, ovde je to mnogo slobodnije i pruža veću mogućnost izbora. Zanimljivosti: - Istanbul je lociran na dva kontinenta - Građen je tako da izlazi na tri mora; Egejsko, Mramorno i Crno more.
Iz matičnih knjiga (oktobar/novembar 2006.)
Rođeni: Danilo Kidžin; Darko Milošević; Milica Veličković; Lana Mojsilović; Filip Janić Filip; Andrijana Đorđević; Jovan Savić; Anja Ivankov; Sara Nikolić; Vanja Vasić; Natalija Savić. Venčani: Snežana Pantić i Radoš Radosavljević; Maja Savović i Milivoj Đurišić; Đurđina Marinković i Slobodan Ranislavić; Ana Kocić i Đorđe Savanović; Jasmina Jevđović i Dejan Marković; Sunčica Jankovska i Mirko Ivanović; Suzana Dobrosavljević i Radovan Dimić. Umrli: Kanački Stevan 1923; Milutinović Čedomir 1923; Pejović Svetislav 1921; Stanjo Milka 1936 Filipović Branimir 1926; Milićev Milena 1937; Trajković Stanoje 1927; Đurišić Desanka1932; Ivanković Stevan 1927; Janković Soka 1934; Milošević Kruna 1914; Ademović Eva 1928.
|
E-mail: [email protected] © 2006. Webmaster
|
