Internet izdanje broj 150 od 30. septembra 2006.

Redakcija

Kultura

Naši lokali (6)

“Metro”

Govoreći o starčevačkim lokalima u pređašnjim brojevima SN-a, nismo se pridržavali hronologije njihovih pojavljivanja, pa tako i ovu priču započinjemo o najmlađem, ali svakako jednom od  najznačajnijih mesta za mlade u poslednje dve - tri godine.

U Grobljanskoj ulici, na lokaciji nekada popularne samousluge “Starčevka“, pre dve godine počeo je sa radom klub “Metro“. Na samom početku, ništa nije govorilo da će ovo biti jedno od kultnih mesta za izlaske, međutim stvari su se vrlo brzo promenile. Naime, ako pogledamo enterijer, osim dugog i lepo uređenog šanka, kvalitetnog osvetljenja i dovoljno prostora za veći broj gostiju, ne bismo mogli da primetimo ništa što već nije viđeno. Ipak, vlasnici ovog lokala pobrinuli su se da privuku pažnju gostiju na drugi način. Pre svega, oni su se opredelili za program koji se zasniva na aktuelnoj, novokomponovanoj domaćoj muzici koju gosti ovde isključivo mogu slušati uživo. Ako pođemo od pretpostavke da je ovaj trend dominantan među mladima, lako možemo da zaključimo kako je ostvaren put ka uspehu.

Naravno, da bi bio i održan na tom nivou, bilo je potrebno obezbediti veliki izbor pića i ponuditi prihvatljive cene. Uz dobru i vrednu poslugu ovog lokala, konačno, priča dobija svoj pun smisao.

I to nije sve! Ono što je “Metro“ praktikovao, bilo je od velike koristi za njegovu afirmaciju, a to je dovođenje nekih od najaktuelnijih imena iz sveta novokomponovane muzike, poput Dada Polumente, Saše Matića i drugih. Naravno, ovde su svirali i svakog vikenda sviraju brojni lokalni muzičari.

        “Dobar glas daleko se čuje“, pa tako je i “Metro“ jedan od lokala u kojem je u jednom trenutku mogla biti viđena, gotovo polovina omladine iz Omoljice i Banatskog Brestovca, veliki broj mladih iz Pančeva i okolnih sela u opštini, ali ne retko gostovali su i Beograđani i gosti iz mnogih krajeva naše zemlje.

Pored svega, još bismo mogli da ukažemo na baštu ovog lokala koja je prostrana, na prometnom i atraktivnom mestu. U letnjim danima (tj. večerima), ispred “Metroa“ je veliki broj stolova i udobnih stolica, pa su gotovo svi gosti tada u bašti.

         Nakon skoro tri godine postojanja, “Metro“ je u samom vrhu po popularnosti među mladima, a nama ostaje da ga preporučimo nekome ko voli ponudu kakvu ovaj lokal pruža, a još ga nije posetio (ako takvih još ima).

D. Ješić

PROGRAM Kreativnog kulturnog kluba i Doma kulture ZA OKTOBAR

subota, 30. 09. - 22 sata: izložba slika: Izgubljena pepeljuga + koncert: “JEWY SABATAY“ (Pančevo)

petak, 6. 10. -  21.30 sati: koncert: “KKK BAND“ (Starčevo)

subota, 7. 10. - 21.30 sati: DRUM&BASS NIGHT -  DJ DEKI

petak, 13. 10. - 21.30 sati: koncert: “STRAIGHT JACKIN“ (Beograd)

subota, 14. 10. - 21 sat: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:  PORTRETI Goran Milošević KILKI

utorak, 17. 10. - 19 sati: predavanje - ISTINE I ZABLUDE O STOMATOLOGIJI - dr Aleksandra Damjanov

petak, 20. 10. - 21.30 sati: koncert: “KKK BAND“ (Starčevo)

nedelja, 22. 10. - 18 sati: pozorišna predstava: "DNEVNIK ANE FRANK" Beogradsko jevrejsko pozorište “Kralj David“

subota, 28. 10. - 21.30 sati: RAP NIGHT: “JSR clan“

“VUKOVAC” – radovi učenika OŠ “Vuk St. Karadžić”

Lasta i drvo

           Došlo je leto, sve laste su doletele s juga sem jedne. Ona je kasnila zato što su je lovci ranili. Svaka je sebi našla drvo, samo ranjena lasta nije uspela. U jednom momentu jedno prelepo drvo ugledalo je ranjenu lastu i pozvalo je da mu bude gost. Pošto je dobronamerno, lečilo je lastu. Kad se oporavila, počela je da leti najlepše na svetu. Lasta se zahvalila drvetu što je izlečilo i pitala drvo šta bi želelo da mu u znak pažnje pokloni. Drvo je reklo: “Ne mora ništa, važno je da si se ti oporavila“. Lasta je odletela i napravila venac od cveća. Pošto je drvo bilo usamljeno i imalo je rupu na stablu, lasta je dovela veverice da tu stanuju i da se druže.

          Stigla je jesen i lasta je morala da se odseli na jug. Drvo je reklo: “Ostani možeš kod mene stanovati!“. Lasta je odgovorila: “Ne mogu nemam hrane“. Onda su se pozdravili . Drvo je pozvalo lastu da dođe iduće godine. Drvo je zaplakalo, a veverice su ga tešile. Lasta je ipak odletela svom jatu.                   

Vratiće se na proleće.

 Martina Antonijević 3/3 

To je ovako bilo...

          Za vreme raspusta išla sam na Divčibare sa odbojkašima. Tamo su mi se desile neočekivane stvari.

          Kada smo stigli, treneri su nas pozvali da nam kažu šta ćemo da radimo u toku tih deset dana. Rekli su nam raspored treninga, šetnji i rekli su da ćemo da imamo turnir. Sledećeg dana turnir je počeo. U ekipi smo bili Aleksandar, Jelica i ja. Naša ekipa se zvala “M-Team“. Prvog dana smo odigrali dve utakmice i obe smo pobedili. Sledećeg dana nam se desilo isto. Trećeg dana kada smo igrali protiv “Grobara“ i  izgubili smo. To je zaista bilo veliko razočarenje. Kada smo došli u odmaralište videli smo tabelu sa poenima. “Grobari“ i mi smo imali isto, pa smo morali da odigramo završnu utakmicu. Kada smo počeli da igramo navijači su navijali. Većina je navijala: “Hajde M-Team!“. To mi je dalo veliku snagu. Prvi set smo mi pobedili a drugi oni. Onda smo igrali treću odlučujuću. Treći set smo igrali najbolje što možemo i pobedili smo. Toliko sam bila srećna da su mi krenule suze radosnice. Bilo mi je drago kad su svi uzvikivali: “Bravo Ivana!“.

          Ponela sam veoma lepu uspomenu sa Divčibara. Naučila sam da ako se borim do kraja i svom snagom pobediću.

Ivana Tadić 6/3

Dogodilo mi se na raspustu

          Kao i starijima i deci se dešavaju razni lepi i manje lepi događaji. Neke im prirede roditelji, a neki se dogode jednostavno sami, sasvim slučajno.

          Iako nisam nigde išla na godišnji odmor ovog leta sam provela tri predivna dana u Beogradu. Sa starijim bratom sam otišla kod tetke koja živi u Cvijićevoj ulici. Nisam se nadala nekom provodu s obzirom da tetka živi u stanu, ali je zhvaljujući mom bratu koji me je vodio svuda sa sobom , ispalo sasvim drugačije. Beograd je bio zanimljiv, sunčan, lep i pun ljudi koji su žurili na posao ili neku reku ili bazen gde će moći da se rashlade. Sve mi je bilo jako zanimljivo, nesvakidašnje. Tašmajdanski park pun vesele dece i njihove igre, obilazak crkve Svetog Marka kao i razgledanje izloga u Knez Mihajlovoj ulici. Obišli smo Kalemegdan kao i njegove stanovnike u Zoološkom vrtu. Sedeći u Mekdonaldsu i uživajući uz osveženje, pravili smo planove za sledeći dan. Na moju sreću i taj dan je osvanuo sunčan i trebalo ga je provesti na bazenu. Kao i sve u Beogradu i bazen je bio lep veliki sa lepo opremljenim kabinama i urednim terenom oko njega. Ima i malih bazena za manju decu, skakaonice, ali od svega je najlepši spiralni tobogan sa kog sam se spuštala. Pri povratku smo svratili u jedan restoran gde smo poručili palačinke i piće.

          Mada tako blizu svoje kuće ovaj provod i ovih tri dana provedenih u našem glavnom gradu, ostaće mi u sećanju jer sam imala priliku da samostalno šetam bez roditelja i da se osećam velikom i važnom.

Andrijana Ivanović 6/1  

O ČEMU RAZGOVARAJU
LASTE KOJE ODLAZE
I DRVO NA KOME SU
CELO LETO CVRKUTALE

           Svakog lepog letnjeg dana lasta i drvo su uživali gledajući decu kako se igraju. Jedan dan nije tako prošao. Lasta je osetila da se bliži čas rastanka. Odmah je znala šta treba da radi.

                    Rekla je drvetu milom

                   i pomazila ga krilom:

                   “Lepo su  nam dani prošli,

                   po mene su došli.

                   Na jug moram da se selim

                   žao mi je srcem celim“

                   Drvo je pogleda tužno:

                   “To je tako ružno“.

                   Lasta poleti, a drvo se seti

                   doći će proleće, izgubiti je neće!

Jelena Minić 3-3

Aleksandra Lalović 8/1

 Vrh strane

E-mail: [email protected]

© 2006. Webmaster