Internet izdanje broj 150 od 30. septembra 2006.
|
Internet izdanje broj 150 od 30. septembra 2006. |
|
|
|
|
Društvo
IZVIĐAŠTVO
7. smotra Saveza izviđača Srbije
U spomen parku “Bubanj“, na istoimenom brdu pokraj Niša, u drugoj polovini jula, održana je sedma smotra Saveza izviđača Srbije. Po prvi put je ova manifestacija poprimila međunarodni karakter. Blizu tri hiljade mladih od 7 do 18 godina iz Srbije, Crne Gore, Engleske, Grčke, Francuske, Luksemburga, Rumunije, Slovenije, Mađarske, Italije, Kanade, Malte, Belgije, Velsa i Palestine, provelo je dve nedelje u ovom najvećem šumskom naselju pod šatorima na Balkanu. Generalni pokrovitelj smotre bio je premijer Srbije Vojislav Koštunica, dok je velika podrška stigla od košarkaške reprezentacije na čelu sa Igorom Rakočevićem, bivšim izviđačem. Učesnici smotre su bili smešteni u šest odvojenih naselja, dok je u sedmom smeštena logistička podrška “Staff“. Aktivnosti koje su se odvijale na nekoliko lokacija u gradu i okolini, Bubnju, Čairu, Tvrđavi, Oblaćinskom jezeru, Sićevaćkoj klisuri, bile su u vidu radionica, izleta, raftinga, paraglajdinga i drugih zanimljivosti, tako da nikome ni jednog trenutka nije bilo dosadno. Najveći problem je svakako bio rastanak na kraju smotre, ali su ga neki rešili na taj način što su ostali još koji dan u gostima kod nekih odreda. Starčevci nisu uzeli zvanično učešće na ovoj velikoj manifestaciji, ali je delegacija odreda bila gost poslednjeg vikenda i dostojno reprezentovala naše mesto. Ostvaren je veliki broj kontakata što je rezultiralo velikim brojem poziva na saradnju i gostovanje. Naredne godine će se u Londonu održati najveća smotra svetske skautske organizacije na stogodišnjicu osnivanja ovog pokreta. P. Stanković
Takmičenje u Rumi Izviđački višeboj u organizaciji Odreda izviđača Ruma, održano je od 31. avgusta do 3. septembra. Četiri dana druženja ali i izviđačkih disciplina. Petak i subota su bili takmičarski dani. Prvog dana - kraća trasa a drugog dana 20 kilometara od Rume pa do okolnih sela uz crtanje skica i snalaženje na terenu. Pošto je takmičenje počelo sa zakašnjenjem, ekipe, njih 16, bile su ceo dan na terenu i vratile su se tek u večernjim satima, kada je pao mrak. Izuzetan napor, ekipa Odreda izviđača Nadel izdržala je uspešno, uz vođstvo Rige, članovi su bili: Šakjke, Uroš, Vicke, Velibor i Aca. Uveče su odmarali i grejali se uz logorsku vatru, družeći se sa izviđačima koje već poznaju, a sticali su i nova prijateljstva prepričavajući zgode i nezgode sa staze, kojih uvek ima... Žuljevi od patika, gubitak opreme, snalažljivost na terenu uz pomoć meštana... Nedelja, užurbano pakovanje, voz kreće oko 11 sati. Pre toga - proglašenje pobednika. Od devet ekipa, u starijoj kategoriji ekipa O.I. Nadel zauzima treće mesto. Vod ”Kojoti”, koji redovno drži sastanke i vežba izviđačke discipline na terenu, krunisao je svoj rad uspehom, a to je motiv za dalji rad sada već iskusnih izviđača, koji se uz to i odlično druže. D. Jajić
Čarolije na Dunavu
Pretposlednji vikend raspusta, još uvek pravo leto i ponovo - Čortanovci i “Dunavske čarolije“. Vikend naselje pored Dunava i planinski dom “Kozarica“, prelep predeo, šumoviti obronci Fruške Gore... Ove godine je takmičenje bilo na republičkom nivou, tako da je bilo više učesnika, a organizator je planinarsko društvo iz Inđije. Planinari i izviđači iz Kraljeva, Aleksinca, Stare Pazove, Inđije, Vršca, Niša, Starčeva... takmičili su se u raznim sportskim disciplinama i orijentaciji. Odbojka na pesku je bila najzanimljivija. Lavovski su se borili Vlada Perić, Miloš Simić, drugi Miloš i Danilo Arizanović - kao ekipa “Zmajevi“. Osvojili su simpatije publike, ali pored dobre igre i bučnog navijanja, osvojili su tek četvrto mesto. Ostale ekipe su bile uigranije i takmičari malo iskusniji, ali važna je igra... Najmlađi Starčevci su bili uspešni u šahu, ušavši u polufinale. Ekipa je uspešno prošla celu stazu iz orijentiringa, takmičenja koje je blisko izviđačkim disciplinama snalaženja na terenu uz kartu i kompas, ali je bilo bitno i vreme za koje se prelazi staza, tako da su najbolje bile ekipe iz Planinarsko-orijentacionog kluba “Kompas“ iz Vršca, koje su i najbolje fizički pripremljene i odnele medalje u svim kategorijama. Zbog loših vremenskih uslova i kiše, odloženo je takmičenje u biciklizmu, ali se održalo takmičenje u planinskom trčanju. Veče uz logorsku vatru, koja je prijala jer je već bilo prohladno, zamalo da prođe u takmičenju u karaokama, ali je “zakazala“ oprema. Ali, i bez toga je bilo lepog druženja i pesme... D. Jajić
Kroki vesti Vodovi ponovo organizovani. Počeo redovan rad izviđačkih jedinica. Susret brđana uz takmičenje kotlića 30. 9. - 1. 10. u Vršcu na Bregu, na poziv odreda “Sava Munćan“. Dana 23. septembra je takmičenje Crvenog krsta u Pančevu. Naši stariji izviđači biće vođe puta - saradnja se nastavlja. Poziv za druženje novim članovima je uvek otvoren. Uzrast - od prvaka, pa za mame i tate, a i starije!
ANKETA SN: Kako ste podneli troškove školovanja? Đaci srećni, roditelji - na rate Đaci-prvaci srećni u školi i zadovoljni učiteljicama. Roditelji se na vreme pripremali za “udar na budžet“, tako da je početak školovanja dece protekao bez problema
Ivana Dimitrić: - Troškove smo lako podneli, jer smo knjige uzeli preko Škole. Plaćalo se u tri rate još u prošlom polugodištu, tako da je to olakšica. Što se tiče garderobe, torbe i ostalog, pazarili smo svuda po malo. Luka mi deluje presrećno, ponosan je jer je sada veliki, đak prvak i neće da se druži sa manjom decom. Dobro se oseća. Samo da je on zadovoljan i sve će biti super. Svetlana Živanović: - Baš sam fino podnela troškove. Imam samo jedno dete za školovanje, tako da finansijski nisam ni osetila. Suprug i ja smo zaposleni, tako da nije bilo preterano teško. Što se psihičkih priprema tiče, više sam ja uzbuđena nego ćerka. Ona je zadovoljna, a mene je strah. Zadovoljni smo izborom učitelja i sve je OK. Milena Kos: - Dobro sam podnela finansijske troškove, u suštini, jer nije baš skupo. .Imam jedno dete u školi za sada, tako da nije bilo teško. Sin je super podneo psihičke pripreme za školu. Kako smo se nadali dobro je savladao sve to. Dragica Lazić: - Bilo je dovoljno novca. Ćerka mi je jako zadovoljna. Teško joj je jedino zbog toga što ne ide u školu subotom i nedeljom. Meni je samo žao što nije išla u zabavište, već je morala odmah u školu. Marina Jovanović: - Imam već jednog đaka tako da sam navikla. Što se knjiga tiče za njih smo do sada dali oko 2000 dinara. Plaćamo ih na rate. Ćerka se nije još uvek navikla, ali polako, ima vremena. Bosiljka Omasta: - Unapred sam se spremala za troškove tako da nije bilo strašno. Nisam detetu obnavljala garderobu, to ću morati naknadno. Što se mog sina tiče, on je prezadovoljan. Lepše je prihvatio prvi dan škole nego kad je bio u vrtiću. Jako mu se dopala učiteljica Silvana Simić: - Stvarno je jako skupo, međutim mora da se kupi ono što je neophodno za dete. Snašli smo se nekako, mora se detetu obezbediti sve. Imam dvoje dece u školi, jedno je peti, a jedno prvi razred. Dete se veoma raduje, voli da se druži sa decom i da ide u školu. Dragana Luković: - Veoma mi je odgovaralo što smo knjige platili na rate. Baš zbog toga smo lakše podneli troškove, što se tiče ostale opreme, rančeva, svezaka, garderobe. Kažu da je knjiga iz engleskog bila skupa, to smo čuli od nastavnice iz engleskog, međutim mi to nismo osetili jer je bilo u sklopu te ukupne cifre. Ja imam samo jedno dete u školi tako da i to dodatno olakšava situaciju sa finansijske strane. Sin mi je oduševljen školom, mnogo mu se dopala učiteljica, jedva čeka da prođe vikend i da ide u školu.
Pripremila Maja Vulović
PUTOPIS Amsterdam, na severu Evrope
Amsterdam, najveći ali ne i glavni grad Holandije, zemlje na severozapadu Evrope. Prvi susret, za one koji dolaze superbrzim EUreil-vozovima jeste prelepa železnička stanica, koja izlgeda vrlo bajkovito. Počev od železničke stanice preko svih zgrada i kuća u starom delu Amsterdama, sve je građeno u fascinantnom stilu XVII veka. Od fasada starih zgrada ne odudaraju ni novije građevine, pa tako postoji savršen sklad moderne i starije arhitekure, koji vas zaista ostavlja bez daha. Čim dođete u Amsterdam, kupite turističku kartu grada, a možete je naći u turističkim centrima koji se nalaze na svakom koraku. Ulice su pefektno označene tako da vam urođena orijentacija u prostoru nije potrebna. Prvo mesto na kome ćete se sigurno naći je ulica Damrak. Ovo je glavna ulica, ali za saobraćaj. Dok ste još u Damrakstraat ulici, pronađite turist-biro na samom početku ulice i po ceni od 6 eura po osobi možete sesti u zaista prelep čamac-brodić i dobiti jednočasovnu vožnju kanalima grada koji često zovu “Severna Venecija“. Kada vožnja krene nemojte se iznenaditi kada naiđete na ljude koji opušteno piju kafu na terasama svojih čamaca-domova u samim kanalima. Ove kuće su delom legalizovane, a delom i ne. Nije baš svakodnevica viriti nepoznatim ljudima u dnevnu sobu, ali zbog uzanosti kanala i mnoštva čamaca sa turistima, Amsterdamcima je to normalno. Ova vožnja trebalo bi da vam pomogne da sagledate sve ono što ćete kasnije pešice ili prevozom i sami obići. U toku vožnje, od vodiča ćete saznati da metalna ograda koja je postavljena duž kanala ima veoma važnu svrhu, jer su mahom vikendom Amsterdamci i gosti pod dejstvom alkohola i marihuane često upadali u kanale parkirajući svoj automobil. Osim tačke na kojoj se vidi sedam (od mnogobrojnih) mostova, tačno jedan iza drugog, vodič će vam skrenuti pažnju i na široke prozore prelepih kuća braon fasade, jer se kroz iste te prozore Amsterdamci i sele, kada se sele, zbog uzanih hodnika i vrata. Pošto ste se sada definitivno uverili da ste jedan od čak 3,5 miliona turista, koliko u proseku godišnje poseti Amsterdam, po silasku sa brodića možete se uputiti u ulicu Nieunjendijk, koja se nalazi paralelno sa ulicom Damrak i vodi od železničke stanice do trga Dam (Dam znači “brana“. Upravo na glavnom trgu je i osnovan grad, kada je tu podignuta brana na reci Amstel). Ako više volite gradski prevoz ostanite u ulici Damrak. Kada uspete da se probijete sa gomilom turista kroz ovu ulicu i za sobom ostavite mnoštvo radnji i robnih kuća (oprez - cene su zaista visoke), ipak ćete shvatiti da je arhitekura grada i njegova kulturološka ponuda daleko su iznad šopinga, pred vama se otvara trg Dam i veličanstvena Kraljevska palata. Na trgu se nalazi i “istureno odeljenje“ londonskog muzeja “Madam Tiso“, a za ulaznicu od 23 eura možete čak da gledate i Rembranta kako slika. Put vas odavde dalje vodi na nekoliko strana - u pravcu pijace cveća i muzejske četvrti, ili kuće Ane Frank, zatim popularne “crvene zone“ tj. Red Light Districhta, Rembrantove kuće, ili zoološkog vrta. Na putu do pijace nailazi se na Amsterdamski istorijski muzej, riznicu izuzetno bogate istorije Amsterdama. Dok obilazite različite vremenske periode, mogu se koristiti usluge kopjuterskog vodiča na nekom od ponudenih jezika. Nemojte se iznenaditi kada budete videli i slike neobično velikih dimenzija. Nazad u ulicu Kalverstraat i dalje do trga Munt, u čijoj se blizini nalazi pijaca cveća (Bloemen markt), gde je ponuda zaista daleko iznad one na koju ste navikli u našim cvećarama. Ako pretpostavimo da vam je budžet toliki da nećete umetničke slike i dijamante nositi kući za uspomenu, ovo je idealno mesto za kupovinu suvenira i to od magnet-vetrenjača za frižider, preko tanjira do brojnih ćupova, ukrasa za kuću, privezaka i naravno klompi kojih ima u raznim veličinama, od priveska do veličine čamca. Naravno, kupite i lukovice lala, koje ćete posle posaditi u bašti. Muzejska četvrt. Ovde se pred vama otvara impozantna građevina - najveći muzej u Amsterdamu - Rijks muzej, u kome možete uživati u raznovrsnoj kolekciji i videti čuvenu Rembrantovu Noćnu stražu ili Mlekaricu. Na stotinak metara od ovog muzeja možete obići i fabriku dijamanata i posmatrati kako pred vašim očima bruse kamenčiće u prelepe dijamante. Tu odmah je i Van Gogov muzej. Ako vam je umetnički život postao manje zanimljiv, a Red Light District vam odviše dugo bila na dohvat ruke, možete se uputiti nazad istim putem pešice ili prevozom sveprisutnim tramvajima do trga Dam.
Prevelika vlažnost vazduha i promenljiva klima u odnosu na našu, neće vas omesti u potpunom doživljaju lepote ovog grada, jer ste se opremili flašom vode i kapom. Ulica Warmoesstraar, pa se šetajući njom u skladu sa kartom vidi da je čitav kvart desno od nje čuvena Red Light District popločana crvenim pločicama. Na ulasku u ovaj deo grada toplo se preporučuje da fotoaparat spustite u ranac i isti dobro zatvorite, jer se ovde preporučuje da izbegavate šetnje van grupe, kao i šetnje manje prometnim ulicama. Ovaj izuzetno popularan deo grada za sve turiste prava je atrakcija, a crvena kaldrma po kojoj hodate uz izuzetno jak miris marihuane, vodi vas ispred brojnih izloga sa otvorenim ili zatvorenim crvenim zavesama iza kojih se krije neka od famoznih holandskih (legalizovanih) prostituki. Smatra se da ih danas ima oko 25.000, a od 1996. su počele da plaćaju i porez. Koliko god vas neka od njih privlačila, nemojte vaditi fotoaparat, jer na svakom od ovih izloga stoji znak zabranjenog fotografisanja i nikome se ne možete žaliti ako ostanete bez svog fotoaparata. Veliki broj turista ne propušta priliku da svrati u neki od od brojnih Coffee shopova, ali ne zbog kafe već zbog legalne kupovine i uživanja manje količine marihuane. Ako ste dovoljno šetali po Crvenoj zoni i upili atmosferu neobičnog ambijenta, možete produžiti u dalji obilazak, jer to nije jedino mesto koje treba videti u Amsterdamu. Sada se u šetnji možete opustiti i možda tek sada zapaziti da su kuće u Amsterdamu zaista krive i od vlage nalegle jedna na drugu. Ako vas šetnja odvede u ulicu Jodenbreestraat, onda posetite za 7,5 eura i muzej “Rembrantova kuća“. Ovde možete da uživate u velikoj kolekciji njegovih dela. Šetajući dalje pod utiskom Rembranta, duž ulice Water Looplein, pređite preko reke Amstel (dakle, Amstel nije samo pivo, već i reka koja protiče kroz Amsterdam), sa ili bez piva u ruci, i u ulici Amstelstraat prošetajte se do Rembrantovog trga i statue ovog umetnika. Nedaleko odavde nalazi se i muzej moreplovstva. Svakako treba obići i kuću Ane Frank u ulici Prinsengraht, kao i atrakciju - najužu kuću u Amsterdamu koja je široka jedan metar! U njenoj blizini je i brodić na kome žive samo - mačke. Ima ih više desetina... Za pivopije je prava radost poseta muzeju Haineken. To nipošto ne propustite! Za 10 eura, imaćete priliku da pogledate čitav istorijat ove pivare, uz mnoštvo efektnih prikaza, od stare amsterdamske četvrti u kojoj je nastala pivara, pa do modernih barova u kojima ćete, uračunato u cenu, popiti sveže pivo, ohlađeno baš onako kako najbolje godi! Ceo dan se može provesti u ovom muzeju, a atmosfera je fantastična, jer na samom izlazu postoji veliki bar gde su svi, jel da, veseli i razdragani. A pivo se toči i toči... Za kraj, nekoliko saveta: hranite se u kebab-šopovima jer je tu najjeftinije. Porcija mesa, slična girosu, sa salatom, pomfritom, začinima i pivom iznosi oko 6 eura po osobi. Za vožnju, kupite tramvajsku kartu “pantljičaru“, jer je ona najpraktičnija. Za odsedanje, odaberite hotel na periferiji, jer su oni najprilagođeniji džepu srpskog turiste. Odatle se lako stiže, tramvajem, u bilo koji deo grada. Redovi na ulazima u muzeje ili druge atraktivne lokacije su dugi, da ili poranite, ili uđite preko reda, ako ste dovoljno bezobrazni. Ako idete u Amsterdam leti, ipak ponesite topliju odeću, jer temperatura može biti i ispod 20 stepeni. Kiša zna da padne “iz vedra neba“. Obavezno idite na krstarenje kanalima, jer se mnogo toga može videti upravo na ovaj način. Naravno, ako se odlučite, iznajmite bicikl, jer se on ovde tretira kao i ostala prevozna sredstva i postoje posebne saobraćajne trake za ovaj vid prevoza. Za kraj - predrasude ostavite kući. Ono što ćete videti, ako niste pripremljeni, može vas zaista šokirati. Petar Andrejić
PUTOPIS Starčevo – Zladovce
Dvočlana, kreativna ekspedicija u sastavu: Marija Milutinović i Darko Ješić, uputila se iz Starčeva prema krajnjem jugoistoku Srbije. U sredu, 2. avgusta, u 5 sati prvim javnim prevoznim sredstvom, uputili smo se u Pančevo, a odatle, u 6 sati, “Niš-ekspresom“ u pravcu Vranja. Izašavši na auto put, nakon kraćeg zadržavanja u Smederevu, zašli smo u brežuljkasto- brdovite krajeve Srbije. Nakon Niša i nešto dužeg zadržavanja na stanici, te promene autobusa, za nepuna dva sata prošli smo kroz Leskovac i Surdulicu gde je nekadašnja loša deonica presvučena novim asfaltom. Uskoro nam je i Južna Morava bila sa desne, a Grdelička klisura sa leve strane (i naravno, most koji je bombardovan u vreme Nato agresije, proglašen za “kolateralnu grešku“). Usledio je Vladičin Han, sa brojnim sportskim terenima i velikim bazenom, prepunim mladih u ovo doba godine. Dvadeset tri kilometara nas je delilo od Vranja, a na autobuskoj stanici smo dva i po sata čekali autobus za Trgovište. Krenuvši, napokon, prošli smo sledeća mesta: Davidovac, Ristovac, Klenike, Krševica (u kojoj je nedavno otkriveno rimsko naselje), Klinovac, Sveta Petka (u kojoj se nalazi istoimena crkva iz četrnaestog veka), Malo Buštrane, Novo Selo i onda smo ušli u teritoriju opštine Trgovište, gde smo prošli kroz Šaprance, pa Šaince i, na kraju Trgovište - blizu 400 kilometara od polazne tačke u Starčevu.. Odatle nam je preostalo još tri kilometara do sela Zladovce, našeg konačnog odredišta. Iza Zladovca, ređaju se Gornja Trnica, Donji Stajevac i Radovnica. Sa južne strane selo Đerekarce, a sa severne, preko Zladovačke planine, niz dolinu nalazi se Kocura. Ovaj deo pčinjskog okruga karakteriše se vrlo slabom naseljenošću. U ovim krajevima, kao i u većini slučajeva u Srbiji, nestaju i gase se sela, a po negde samo, ostaju stari, radom i godinama istrošeni ljudi koji se vrlo ekstenzivno i primitivno, za svoje skromne potrebe bave stočarstvom. Pronašli smo i po koju staru, drvenu alatku, poput vile za seno, velikih drvenih sanki za prevoz sena i drva i slično. Reka Pčinja, koja protiče ovuda, nekada je bila zapuštena i obale su joj bile peskovite. Danas, travno-žbunasto rastinje izmenilo je floristički sastav, a aluvijalni rečni nanosi su pogodni za plasteničku proizvodnju povrća, što ovde predstavlja pravi prestiž medu žiteljima svih sela u okrugu. Pretežno se proizvodi paprika i paradajz. Kuće i tzv. plevnje (mesta gde je smeštena i uredno ograđena stoka sa stogovima sena), stare su više od pola veka, ali i tako trošne, one odolevaju vremenu; pravo vizuelno svedočanstvo tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka, a negde i mnogo starije. Migracije prema Trgovištu i Vranju, u potrazi za poslom i boljim životom, gotovo da su prepolovile broj stanovnika, posleratna kolonizacija ga je svela na krajnji minimum. Iako su ovi krajevi vremenski najduže bili pod tuskom vladavinom, ipak, ove puteve su često zaobilazili jer su ih mnogo više interesovali gradovi (Vranje, Niš, Pirot...), što ne znači da i ovde nisu harali. Ipak, ovdašnji živalj se po zlu najviše seća Bugara, koji su ovde pravili najveće probleme. Lepota ove, netaknute prirode zasnovana je na bogatstvu biljnih zajednica (travnih, žbunastih i šumskih). I sve one su od velikog privrednog značaja za ovaj kraj jer travne asocijacije tipičnih brdskih i planinskih travnjaka, sa doduše većom zakorovljenošću, čine bogatstvo za održavanje stočnog fonda. Ovde se, uglavnom najviše gaje koze i krave, zatim svinje, nešto manje ima konja i magaraca. Najisplativija perspektiva ovog kraja je stočarstvo koje bi trebalo da bude visoko intenzivirano. Međutim, to je za sada samo u domenu teorije. Žbunaste vrste su takođe značajne jer ovi krajevi obiluju u šumskim jagodama i kupinama, a borovnica se već odavno organizovano “češlja“ po obodima okolnih planina i prodaje po ceni od 150 dinara za kilogram. Berba pečuraka je takođe jedan od vrlo unosnih i isplativih poslova. Svi ovi poslovi se obavljaju od početka juna do kraja jula. Šumska vegetacija je značajna zbog prisustva velikih šuma bukve, topole i četinara. Seča, utovar i prodaja ogreva je aktuelna tokom leta i rane jeseni, a videli smo čak nekoliko kamiona sa pančevačkom registracijom. Na reci Pčinji, u Zladovcu, nalazi se ribnjak koji je nedavno privatizovan i očekuje se da bude jedan od privrednih pokretača ovog, inace privredno zaostalog kraja. Selo Zladovce ima nekoliko manjih mahala koje su danas ostale samo u sećanju onih, koji su tu nekad živeli. U podnožju se nalazi mahala Suljinci, a poslednja kuća, pre planine (kuća porodice Aritonović), je u mahali Ivkovci i odatle vodi put na vrh koji se zove “Anđelov kladanac“ na oko 1500 metara nadmorske visine. Odatle teče izvorska voda, vrlo hladna i čista, zbog koje vredi popeti se na ovaj vrh. Gledajući prema severu odatle, u podnožju je Kocura, desno je selo Goločevce, a levo Dejance. Put koji vodi ka ovoj planini dovodi nas do manjih polja pod ječmom, ovsem i raži. Pored nekoliko kuća u kojima još ima ljudi, primetili smo košnice, a kasnije smo saznali da je to još jedan od vrlo primamljivih poslova kojima se ovi meštani bave jer je livadski i bagremov med odavde vrlo kvalitetan i poznat. Pešačeći odavde, pa do vrha i nazad, prešli smo oko 20 kilometara. Sledeća destinacija, u petak, 4. avgusta bila je do planine Bele vode, odakle se sa vrha Sofija vidi kao na dlanu. Autobusom smo došli do sela Radovnica, a onda smo pešačili oko 8 kolometara prolazeći selo Crveni Grad (jedno od većih partizanskih uporišta u drugom sv.ratu), zatim mahalu Bainovce, pa Miovce i onda smo bili u podnožju planine. Ova planina je karakteristična po tome što sa nje izvire reka Pčinja, bogata je borovnicom i nije pod šumskim rastinjem, već predstavlja nepregledan kompleks livada. Ovo je jedno od najvećih prostranstava kod nas. U povratku, pešačili smo do sela Donji Stajevac i ukupno tog dana prešli oko 30 kilometara. U subotu, 12. avgusta, pošli smo u Starčevo. Čekajući autobus u Vranju, pokušali smo da iskoristimo vreme i obiđemo rodnu kuću Bore Stankovića, međutim radno vreme muzej - kuće je isteklo, pa ćemo više o tome, kao i nekim, novim putovanjima, drugi put. U 22.40 sati stigli smo u Pančevo, a ubrzo i u naše Starčevo, koje je pružalo zabavu mladima poslednje večeri u okviru “Dana druženja“. Darko Ješić
MALO SKITAM, MALO PIŠEM Ponekad sledi povratak kući...
Svi mi sa željom očekujemo sezonu godišnjih odmora. Razlike među nama ne postoje i nije uopšte važno u kom delu sveta živiš ili kakvim se poslom baviš. Odmor za sve nas predstavlja nešto što se ne dešava svaki dan i mnogi “žive“ za te trenutke. Za sve one koji su u svojoj zemlji, godišnji odmor znači otići kod babe na selo, možda negde u planinu na svež vazduh, skoknuti do Jadrana... Nije loše ni do Bugarske, Turske ili Grčke i stvarno se odmoriti. Međutim, za sve one koji su u inostranstvu, ta želja za godišnjim odmorom je mnogo jača jer se dolazi “kući“ i više puta to uopšte nije odmor nego nešto sasvim drugo. Neki mogu češće putovati, neki opet jednom godišnje, a ima i onih koji zaborave kada su zadnji put bili u poseti. Kada se konačno i odlučimo za taj korak, većinu od nas uhvati ona “putnička groznica“, i tih dana je teže sabrati misli. Ima onih ljudi koji rezervišu avionsku kartu i putuju sa samo jednom torbom. Mi Balkanci smo takvog mentaliteta, da bi nam i sto kilograma prtljaga bilo malo, a ne dozvoljenih dvadeset. Lični prtljag se ne računa, mada ima slučaja kada je i on sam teži od kofera. Čega sve tu nema!?
Brižljivo kupovane stvari namenjene rodbini, prijateljima, i još par kg.za “ne daj bože“- situacije. Propao bi nam godišnji odmor, da se taj kofer kojim slučajem negde zagubi. Moguće je, da je to jedan od razloga zašto neki ljudi ne mogu spavati tokom leta. Što se tiče samog leta, neki od nas imaju sreću jer postoje direktne linije za Beograd, međutim ima onih koji treba da presedaju, tako da putovanje izgleda još duže. Kako se sve to zaboravi onog trenutka kada se pojave prepoznatljiva brda i doline, krajolik nama drag. Srce počne ubrzano da kuca i sa zeljom se iščekuje izlazak iz aviona i viđenje sa nekim od prijatelja. Dolazak u porodičnu kuću i prvi susret sa roditeljima je uvek jako emotivan i sigurno izazove koju suzu. Radosnicu. Uz bogati ručak i kafu, polako počinje i priča sa užim krugom porodice, i to tako traje sve dok se neko ne umori... Eh, kako je lepo biti kod kuće! Jela iz najboljih restorana se ne mogu meriti sa đakonijama koje je majka spremna da stvori, skuva, ispeče... Što se tiče majke i oca, u suštini je najvažnije da su nam oni dobrog zdravlja. Roditelji su tu da nas podsete na neke lepe stvari iz detinjstva, na priče iz školskih dana, a nama je drago što ih pamćenje još uvek dobro služi. Ovde je sve drugačije. Bašte su se rascvetale a drveće se nadvilo na put, tako da ulice izgledaju kao aleje. Toliko toga smo se uželeli, da nam prljavština i zagađenja uopšte ne smetaju. Tako ušuškanima nam prođe par dana onog pravog odmora i bilo bi lepo da to tako traje. Međutim, polako dolaze i obaveze, i spisak radova koji su čekali samo na nas. Građevinski zahvati, popravke manje i veće, dorade svega i svačega, a takođe i vađenje novih dokumenata, plaćanje računa itd. Koliko se od tog spiska da uraditi, zavisi od mnogo čega. Zanimljivo je to što svake godine, nekim čudom, baš kada smo na odmoru, stignu i drva za loženje!? U međuvremenu se krene sa kraćim posetama po komšiluku i našu priču dopunjavamo sa fotografijama. Otvorili smo onu “svinju“ od kofera i polako počeli da odvajamo šta je kome namenjeno. Uz pomoć roditelja dolazimo do potrebnih informacija: da li se neko ugojio, koliko ima dece i kojeg su uzrasta, da li dotični puši i slično... Godišnji odmor znači provesti što više vremena sa roditeljima, ali i obići rodbinu i dobre prijatelje. Neki od njih su bliže a neki dalje. Tih dana koristimo priliku da onaku uz priču, popijemo koju rakijicu, pojedemo koji burek ili krofnu, uslikamo par fotografija ovde i onde, i malo se opustimo. Kada je rodbina u pitanju, obično su to kućne posete, a sa drugarima obiđemo neke, stare i nove kafiće, kafanice i restorane. Priča ima svakakvih; lepih i ruznih, veselih i tužnih, jer je u suštini i sam život takav. Lep je to osećaj biti sa svojima. Sa nekim ljudima se vidimo onako u prolazu, u ponoćnom autobusu, na ulici, na zelenoj pijaci, u knjižari, dok sa nekima planiramo svaki detalj. Dobre prijatelje obiđemo više puta, a nađe se vremena i za roštiljanje, za tamburaše ili priču do kasno u noć. Poneki slučajni susret sa osobama iz mladosti izazove blagi osmeh na licu, podrhtavanje u glasu i odmeravanja ispod oka. Sve je to lepo. Ima i onih koji nisu više sa nama, tako da je poseta groblju takođe na “dnevnom redu“ jer se i tih ljudi češće puta setimo. Kada nam roditelji krenu sa odbrojavanjem preostalih dana našeg godišnjeg odmora, tek onda uvidimo kako vreme leti. Prihvatamo se završnih radova u kući, a poslednje dane provedemo u žurbi, kako ne bismo nekoga ili nešto zaboravili. Kada nam se kofer sa poklonima isprazni, onda idemo na klasiku: sto grama kafe, kutija keksa, nešto za klince i cigare za glavu porodice. Tih dana se nađemo u situaciji da zbog nedostatka vremena, neku rodbinu ili drugare, prosto ne možemo da posetimo. Odmor privodimo kraju i onako premoreni organizujemo stvari koje nismo uspeli da završimo. Pakujemo poluprazne kofere i gledamo koji će od drugara da nas vozi na aerodrom. Oproštajni zagrljaj sa roditeljima i najbližom rodbinom i već smo na putu ka našoj “drugoj kući“, porodici i opet, nekim dragim ljudima. U avionu svrstavamo utiske i bistrimo trenutke provedene u rodnoj zemlji. Posle takvog godišnjeg odmora, realno gledajući , mnogima treba još jedan odmor da bi se povratili u “normalno stanje“. Ali, ipak se ponovo jedva čeka da se opet dođe, i radi sve to iznova... Ivica Fajht
MATIČNE KNJIGE (avgust i septembar)
Rođeni: Milosavljević Nemanja; Vučenić Anastazija; Ivanović Miloš; Vukosavljević Marijana; Stojanović Teodora; Nedeljković Anja; Pivarski Milica; Vasić Dajana; Radu David. Čestitamo!
Venčani: Igor Bošković i Danijela Kovačević; Stojić Marjan i Jelena Tomić; Arsić Trajko i Udovičić Zorica; Saša Mančić i Marina Popović; Igor Đurin i Branka Stojak; Zoran Stefanović i Vulin Biljana. Čestitamo!
Umrli: Simijonović Vujica 1941; Žalac Marija 1915; Mihajlović Radivoj 1934; Đurišić Jelena 1923; Stević Đurđevka 1942; Nikić Vladimir 1950; Trifunovski Nikolinka 1926; Radosavljević Milisav1932; Nenad Bagavac 1975; Nenad Krsmanović 1979; Marko Nikolić 1981. Saučestvujemo u bolu.
|
E-mail: [email protected] © 2006. Webmaster
|
