Internet izdanje broj 142 od 31. januara 2006.

Sport

Fudbal: POČELE PRIPREME ZA PROLEĆNI DEO SEZONE

 Izvršena prozivka igrača

          Trener prvog tima Borca, Zoran Milićević, održao je 22. januara prvi sastanak sa izgračima u ovoj godini. Pozivu trenera se odazvalo 18 igrača, dok su dvojica igrača svoj izostanak najavili.

          Milićeviću će na raspolaganju biti golmani: Dragan Kužet i Goran Filipović, odbranbeni i spoljni igrači Janko Stanković, Vlada Gorunović, Igor Bošković, Darko Milenković, Nebojša Stana,  Milan Arsenijević, Vladan Stojčev, Dragan Rankić, Igor Matijašević, Ivica Ćirković i Saša Đukić. U veznom redu su Ivan Nikolić, Igor Arsenijević, Zoran stefanović i Marko Perovanović. Napadači: Ilija Lukić, Vlada Čalić i Saša Filipović, Ovoj dvadesetorici će se pridružiti i sedam igrača iz podmlatka: Bojan Mutavdžić, Saša Jovanović, Ivan Đokić, Danijel Puškar, Srđan Lapić, Mihajlo Simanić i Vladimir Jovanović. U toku su i pregovori sa našim ”Beograđanima”, pa je sasvim izvesno da će se ekipi pridružiti napadač Ratko Obradović, štoper Davor Knez i novi igrač Alen Kurtović, vezista i napadač, koji je do prošle sezone profesionalno igrao mali fudbal u FK Konjarnik iz Beograda, a prethodno je nastupao za  Hajduk  i Beograd sa Karaburme.

          To je ukupno 30 igrača. Nedostaju još Miloš Banzić koji je povređen i imaće dug oporavak i Nenad Mitrović koji ne može da uskladi obaveze na poslu sa potrebama kluba.

          Trener Milićević je izložio program priprema koje će se zasnivati, u početku na trčanju na terenu Borca, kombinovano sa vežbama snage, koje će se raditi u sali Osnovne škole. Rad sa loptom i utakmice počeće tek posle 10. februara. Zakazivanje utakmica je u toku, i još nisu poznati protivnici, niti datumi.

          Na kraju je izvršen i pregled opreme, i konstatovano je da je sve tu u neophodnom broju. Određeno je šta će igrači nositi na treninzima, a šta na utakmicama. Nedostaju samo kopačke koje se najviše i “troše“, pa će nove biti kupljene narednih dana.

 Zoran Stojanov

GOST ”STARČEVAČKIH NOVINA”

Odbojka na dlanu

          U četvrtak 22. decembra u Kreativnom kulturnom klubu održana je sportska tribina pod nazivom “Odbojka na dlanu“. Tim povodom profesor Nešića, koji je prezentovao ovaj sport, dao je intervju za SN.

          Goran Nešić je rođen u Beogradu 1963. godine, gde se i školovao. Završio je DIF, (diplomirao na temu “Trening utakmice u odbojci“). Zatim je završio postdiplomske studije na temu “Situacioni trening u odbojci“. Za mesec dana očekuje doktorat.

          SN: Kada ste počeli da se bavite odbojkom?                                                            

          Nešić: - U drugom razredu srednje škole. Do tada sam trenirao košarku u Zvezdi. Zbog povrede nisam trenirao više od 6 meseci, pa sam jednostavno prekinuo sa tim. Aktivno sam počeo da se bavim odbojkom od 1979. godine u OK IMT i OK Crvna zvezda.

          Gde ste bili angažovani kao trener?

          - U OK IMT, OK TE Obrenovac, OK Poštar, Amatory volley Bari (Italija), OK Obilić i OK Radnički.

          Kakve ste rezultate postigli kao trener?

          - OK Poštar je 1995. osvojio, pod mojim vođstvom,  Kup Jugoslavije, a istu titulu je 2001. godine osvojio i OK Radnički. Godine 2004. sa Poštarom ponovo osvajam Kup.                             

          Bili ste i trener reprezentacije?

          - Da, vodio sam žensku reprezentaciju od 1994. do 1998.  godine. Nije tu bilo nekih bitnih rezultata, jer 1994. smo još uvek bili pod sankcijama. A 1996. godine smo imali kvalifikacije za Evropsko prvenstvo koje nismo uspeli da prođemo jer smo bili u veoma jakoj grupi sa Beloruskinjama, Rumunkama, Ukrainkama, koje su i danas izuzetno jake. Godine 1997. na Mediteranskim igrama smo osvojili četvrto mesto.  

          Da li planirate da se ponovo vratite trenerskom radu?

          - Očekujem da ponovo budem trener, možda da probam sa nekom muškom ekipom.

          Radili ste i u inostranstvu kakva ste iskustva tamo stekli?

          - Radio sam u Italiji, gde kao i većini inostranih klubova vas ništa ne pitaju. Jednostavno uđete u salu oko 9 ujutru, puste te za ručak oko 2, i onda se ponovo vraćaš u salu, gde te čekaju početnici, kadeti, juniori... Inostranstvo nije baš ono što ljudi misle da jeste. Ja ovim hoću da apelujem na naše trenere, mlade trenere da ne misle da je inostranstvo bogom dano, da će tamo dočekati “sa crvenim tepihom“.

          Recite nam vaše mišljenje o OK Borac?

          - Nisam bio na treningu, pa ne mogu konkretno da kažem. Jedino na treningu bih stekao pravi utisak. Ali na osnovu ovoga što sam mogao ovde da vidim na ovoj tribini, primetio sam mnogo velikih šaka kod dece, što je velika prednost za odbojkaše. Malo im fali komunikacije, sramežljivi su, a to u sportu nije dobro. Sportisti treba da budu ekstravagantni.

          Šta biste poručili tj. poželeli Borcu?

          - Ne mogu da kažem da želim veliki uspeh u smislu da bude kao sto je nekad bilo. Bolje da bude kao što nije bilo nekada,  nego da bude još bolje. Da se muška ekipa, Borca vrati u prvu ligu, gde mislim da im je mesto. A da se devojke malo više ispoljavaju, jer sa ženskom ekipom može mnogo više da se postigne, ali je mnogo teži put sa muškarcima.

          Vaše mišljenje o Kreativnom kulturnom klubu?

          - Ja sam na vašem sajtu video šta radite i kako, i to mi se svidelo. Mislim da nema mnogo ovakvih mesta, ili ja bar nisam čuo da postoje. Ovo je idealna stvar, KKK je stvarno super.

Marija Milutinović

Novi Školski odbor, ipak, nije rešio problem korišćenja školske sale

          U prošlom broju SN objavili smo da je pronađeno rešenje za korišćenje školske sale od strane sportskih klubova. Čak je i Školski odbor OŠ “Vuk Stefanović Karadžić“ doneo odluku da prihvati ponudu Mesne zajednice da se novac uložen u saniranje košarkaškog terena u dvorištu Škole kompenzuje za dugove koje su klubovi napravili u prošloj godini, ali do rešenja nije došlo.

          U momentu kada ovo pišemo, Mirela Abramović Đorđievski, direktor Škole, nije realizovala ovu odluku Školskog odbora, a sudeći po tome da je prošlo više od mesec dana od njenog donošenja, ona ni nema nameru da starčevačke mlade sportiste pusti u salu.

          Starčevci se sa pravom pitaju; da li je u pitanju samovolja direktora, ili nešto drugo.

Tema broja: Košarka

Istorija: Kao godina nastanka košarke zabeležena je 1892. kada je odigrana prva košarkaška utakmica, sa po devet igrača i sa loptom za fudbal, i sa 13 utvrđenih pravila igre. Košarka se veoma brzo proširila severnoameričkim prostorom, tako da je već 1898. godine u NJudžersiju osnovana prva profesionalna košarkaška liga (NBL).

          Na naše prostore košarku je prvi doneo izaslanik Crvenog krsta amerikanac Vilijam Vajlend 1923. godine. On je prikazao košarkašku igru na kursu za učitelje u Beogradu.

          Godine 1932. u Ženevi je osnovana FIBA - Međunarodna košarkaška amaterska federacija. Evropsko prvenstvo za muškarce održava se od 1935. a za žene od 1938. godine. Košarka je postala zvaničan olimpijski sport 1936. godine na olimpijskim igrama održanim u Berlinu.

          O košarci u Starčevu, razgovarali smo sa Nenadom Bekićem, trenerom KK Roling hanter

          SN: Kada je osnovan prvi košarkaški klub u selu i kakve je rezultate postizao?

          Bekić: - Ove godine navršava se tačno 30 godina postojanja košarke, odnosno od osnivanja KK Borac, koji je ugašen 1997. godine. I u vreme kada se Borac takmičio u Srpskoj ligi, bili smo najuspešniji košarkaški klub u opštini. Sadašnja postava Roling hantera počela pionirski da se bavi trenerskim poslom. To je bilo 2000. godine.

          Recite nam nešto više o KK Roling hanter.

          - Klubje zvanično osnovan 2003. godine. U klubu postoje dve selekcije u Starčevu i jedna u Pančevu. Tu je i seniorska muška ekipa koja je takođe “starčevačka“. Ukupan broj dece u Starčevu koja treniraju košarku je oko 40, i podeljeni su u dve grupe - mlađi pioniri i pioniri. Redovno se takmiče u ligi Srbije. Zanimljiv je podatak da se među tom decom nalaze i 4 reprezentativca regiona: Branko Kojić, Miloš Jankov i Miroslav Tadić - svi su 1994. godište, kao i Srđan Paunović (1993.) koji je jedan od najvećih talenata za budućnost starčevačke košarke.

          Kakvi su uslovi za treniranje, pošto je svima poznato da Starčevu nedostaju adekvatni sportski objekti?

          - Deca su dobro organizovana i kvalitetno rade. Međutim, stvaraju se problemi oko uslova za treniranje, i naravno, veliki problemi oko uslova za takmičenje. Pod brojem jedan, nalazi se problem fiskulturne sale u Osnovnoj školi. Ako nam je dostupna, ona je zimi nezagrejana i slabo osvetljena. Tokom leta koristimo teren na stadionu Borca i nov teren koji je izgrađen prošle godine u školskom dvorištu.

          Recite nam nešto i o seniorskoj ekipi?

          - Prošle godine je došlo do ideje da se opet formira seniorska ekipa. Prva godina je završena više nego uspešno. Napravljena je jedna kvalitetna selekcija koja je zauzela prvo mesto u regionalnoj ligi. Zbog velikih finansijskih izdataka za takmičenje u višem rangu, odustali smo od prelaska u sledeći stepen takmičenja. Osnovni razlog je taj što nemamo mogućnost da utakmice koje bi igrali kao domaćini, igramo u selu, jer propozicije takmičenja zahtevaju halu, odnosno ceo košarkaški teren sale, a to je uslov koji naša sala ne ispunjava. Seniorski tim je neprofitan isastavljen je samo od momaka koji su uglavnom zaposleni i sami finansiraju troškove takmičenja. Naravno, uz veliku pomoć Mesne zajednice Starčevo koja pokriva troškove kotizacije i neke sudijske troškove.

          Kako još radi Roling hanter, i kakvi su dalji planovi?

          - U klubu, pored mene, radi još i Nebojša Vidić koji je i osnovao KK Roling hanter. On je do pre par nedelja bio prvi trener KK Tamiš koji se takmiči u Prvoj B ligi, tako da se ja, uz njega, svim sredstvima borim za oživljavanje starčevačke košarke. Ove godine planiramo, zbog obeležavanja 30-togodišnjice od osnivanja KK Borac, da nastavimo tradiciju i napravimo promociju našeg novog kluba, gde bismo pozvali sve prijatelje sporta iz Starčeva i po mogućstvu nekog od prvoligaškog igrača. Planira se i upis novih selekcija, da se to omasovi, da deca počnu da se bave sportom a ne ulicom. U saradnji sa Sportskim savezom, od ove godine kreće finansiranje sporta sportskih klubova, tako da će oni regulisati termine u salama, pa se nadam da više neće biti problema, pošto je sala Osnovne škole već više od mesec dana zatvorena za nas i deca su bez treninga.

          Šta je sa ženskom košarkaškom ekipom, da li je postojala i da li postoji ideja da se ponovo oformi?

          - Postojala je i ženska ekipa pre četiri godine, kada sam ja počinjao da se bavim trenerskim poslom. Imali smo žensku ekipu koja je sasvim korektno radila i napredovala. Iz te ekipe dve ili tri igračice su nastavile da se bave košarkom u pančevačkim klubovima. Bilo je sjajno raditi sa devojkama a bio je i veliki odziv. Međutim, ta ideja je u zadnje četiri godine zamrla, verovatno zbog nedostatka entuzijazma. Gledaćemo da oformimo i žensku ekipu koja bi okupljala devojčice u uzrastu od 4. razreda.

          Da li sarađujete sa ostalim klubovima u Starčevu?

          - Imamo potpunu saradnju sa odbojkaškim, fudbalskim, karate klubom ... I ne samo kada je to u pitanju, već i problem sale. Nikada nismo imali problema oko termina, uvek smo izlazili u susret jedni drugima. Svi mi imamo jedan zajednički cilj - animiranje dece i stvaranje zdravih navika.

          Da li su deca dužna da snose troškove članarine?

          - Do sada, a i ubuduće, deca će plaćati članarinu. Troškovi takmičenja, naročito ekipe koja se takmiči, a koji nisu pokriveni iz sredstava Mesne zajednice, pokrivaju se od toga. Lično smatram da je cena prihvatljiva i da to nije opterećenje za roditelje. Ona deca koja su u teškoj finansijskoj situaciji, a koja žele da treniraju i redovni su na treninzima, oslobođeni su svih troškova.

Marija Milutinović

NAŠ BISER SA KARABURME

 Goran Antelj

               Beogradski prvoligaš OFK Beograd sa Karaburme iz svoje već poznate škole fudbala, priključiće prvom timu još jedno svoje dete. Reč je o 17-ogodišnjem Starčevcu Goranu Antelju, kadetskom reprezentativcu, koji je od petlića stigao do prvog tima. Ovaj klub je, u plejadi bisera, iznedrio još jedan koji tek treba da zasija punim sjajem.

          - Karijeru sam počeo u petlićima još pre 6 godina. Na Karaburmu me je, iz Starčeva, doveo Slobodan Martinović Šule, kome sam veoma zahvalan. Imao sam sreću da sam prve fudbalske korake učio kod Nenada Galića, koji nas je dopratio do omladinaca. Prošle godine me je Branko Babić priključio prvom timu, ali zbog potreba omladinskom pogonu vraćen sam kod Mitra Mrkele.

          Kakav je bio učinak 2004/05. godine?

          - Igrao sam polusezonu i dao 13 golova (dva u Kupu). Na 17 odigranih utakmica devet puta sam bio igrač utakmice, a 5 puta igrač kola. Drugi deo prvenstva sam, zbog bolesti, bio van terena.

          Stipendijski ugovor ti važi do aprila, šta onda?

          - Veoma sam srećan što me je trener Krčmarević uvrstio u 25 igrača, a još srećniji ću biti ako u aprilu potpišem prvi profesionalni ugovor sa mojim klubom.

          Kakva je atmosfera u klubu?

          - Odlična! Sa svojim generacijskim drugovima Rajkovićem, Simčevićem, Kaluđerovićem provodim najviše slobodnog vremena na pripremama. Inače, treninzi su veoma interesantni. Krčmarević nam drži koncentraciju sve vreme.

          Šta očekujete od nastavka prvenstva?

          - Jedini cilj je kvalifikacija na evropsko takmičenje, što  možemo da ostvarimo ili trećim mestom, ili osvajanjem kupa. Moja lična želja je da svojom igrom zaslužim poziv selektora omladinske reprezantacije, čime bih nastavio reprezentativni niz.

Pripremio: P. Andrejić

Vrh strane

E-mail: [email protected]

© 2006. Webmaster