Internet izdanje broj 129 od 27. decembra 2004.
|
Internet izdanje broj 129 od 27. decembra 2004. |
|
|
|
|
Kultura
DEŠAVANJA U KREATIVNOM KULTURNOM KLUBU 25. novembar - tribina o zdravstvu Uticaj zagađenja
U četvrtak 25. novembra održana je prva seriji tribina pod nazivom - "Lekarska orcinacija", na temu: - Uticaj zagađenja na disajne organe. Predavač je bila dr Slađana Kovačević, lekar opšte prakse koja radi u starčevačkoj ambulanti. Mlada doktorka je u osnovnim crtama prikazala na kakve probleme nailazimo u ovoj sredini kada su pitanju respiratorni organi. Potom je ljubazno odgovarala na pitanja posetilaca, koji su ovom prilikom zakazali, što čudi jer jasno je koliko je tema bitna za naše podneblju. Program je vodila Mitrana Ignjatović.
3. decembar - performans “Klopka za pionira“
U petak 3. decembra Starčevcima se predstavila alternativna grupa "Klopka za pionira", poznata po nastupu na ovogodišnjem EXIT-u. Više nego specifičan nastup, upotpunili su performansom, koji je nazvan "Smrt Danila Kiša".
4. decembar - Rap veče DJ “Shke“ U subotu 4. decembra svoje veče imali su reperi, koji je predvodio DJ SHKE. Uz njega njega za mikrofonom se izmenjalo sedam MC-ijeva, koji su predstavili mnogobrojnim reperima svoj rad. Ovo veče organizovao je Marko Ivošević.
7. decembar - predavanje o Univerzumu Život u Kosmosu
U utorak 7. decembra pa drugi put je priređeno veče iz serijala - "Ima li života u Kosmosu" - gde su ljubitelji Univerzuma mogli da na video-bimu odgledaju snimke najnovijih dostignuća svetske astrononomije, uz stručne komentare Dragoljuba Perišića. Najinteresantnija konstatacija izrečena te noći bila je da zvezda i planeta u Kosmosu ima više nego zrnaca peska na svim plažama i pustinjama na našoj planeti, što ukazuje na to da je neverovatno da smo mi jedina bića u Svemiru. Program je vodio Predrag Stanković.
9. decembar - veče književnosti Gost Avram Izrael
U četvrtak 9. decembra u Klubu bio je Avram Izrael, kao najpoznatiji gost ovog meseca. Predsednik literarne sekcije Darko Ješić, u ovoj pomalo nesvakidašnjoj, književnoj večeri, predstavio je poznatog reportera i šefa centra za informisanje, a razlog je bila knjiga "Dani u Beogradu", koja izdašno opisuje pomenute tragične događaje, pa je publika mogla, iz prve ruke, da dozna neke malo poznate "pikanterije", naročito one vezane za rad pomenutog Centra, kao i npr. način na koji je spašena fabrika "Prva iskra" - Barič. Izrael je govorio punih dva sata i potom strpljivo odgovarao na svakojaka pitanja radoznalih posetilaca.
10. decembar - radio emisija “Bluz sat“ u KKK
U petak 10. decembra priređeno javno emitovanje emisije sa Radija Pančevo "Bluz sat", čiji je voditelj Grada posetiocima pustio set muzike po sopstvenom izboru, da bi kasnije najavio grupu, specijalno sastavljenu za ovu priliku, pod nazivom “Vasa Borojević bend“. Osim pomenutog pančevačkog bluzera Vase na gitari, i Starčevaca Mileta (bas) i Radeta (bubnjevi), najveće ovacije je pobrao beogradski gitarista i vokal Damir Živojinov, zvani Ruster, inače rođeni Dolovac.
14. decembar - veče pronalazača Teslina ploča
U utorak 14. decembra starčevački auditorijum je imao izuzetnu priliku da upozana kreativne ljude sklone izumiteljstvu iz naše šire okoline, na tribini pod nazivom "Naši pronalazači, naš ponos". Prvi se predstavio simpatični Jabučnin - Slobodan Bode Milevski, bivši šampion u bodi-bildingu. NJegov izumu naslanjaju se na znanja najvećeg svetskog naučnika - Nikole Tesle. Znatiželjni su mogli da se "napoje" energijom na Teslinoj vibrirajućoj mehaničkoj platformi, a Bode je prikazao i slike svoje originalne sprave za vežbanje. Takođe, on je jedini na svetu koji hrani svoje piliće specijalnom Teslinom hranom za živinu, patentiranu 1940. godine. Osim njega predstavili su se i mr Darko Mihajlov iz pančevačkog vodovoda, svojim idejnim projektom dobijanja neograničene količine energije pomoću energentskog prstena, patentom pokretnog kreveta, zatim Gordana Simeunović, iz oblasti medicine, svojom kremom za brzu regeneraciju kože - MIMEL BALZAM i na kraju begrađanin Obrad Lukić, pokretnim toaletom, prenosivom barikadom i saobraćajnim znakom na rasklapanje.
16. decembar - bezbednost u selu Policija pred građanima
U četvrtak 16. decembra održano je skup pod nazivom - Opšte stanje bezbednosti, učešće vodećih ljudi iz pančevačkog Ministarstva unutrašnjih poslova u sastavu: Nikola Popovac - komandir stanice policije, Aleksandra Mirković - zamenik komandira saobraćajne policije, Dragan LJotić - vođa sektora sobraćajne policije i Jovica Balog - vođa sektora kome pripada Starčevo.
NAREDNI PROGRAMI U KREATIVNOM KULTURNOM KLUBU za januar 2005. godine: * petak, 31.12.2004. god. - 21 sat KREATIVNI DOČEK NOVE GODINE * subota, 01.01.2005. god. - 17 sati NOVOGODIŠNJI GULAŠ UZ TAMBURAŠE * utorak, 04.01. 2005. god. - 19 sati SPASIMO NADEL"- EKO - tribina * petak, 07.01. 2005. god. - 21.30 sati živa svirka: "ALL MY SINS" - Pančevo * subota, 08.01. 2005. god. - 22 sata "RAP NIGHT"- UNDERGHETTO, JSR, MC SHKE -uživo! * utorak, 11.01. 2005. god. - 21 sat "ČIJA JE OVO PESMA" - projekcija i analiza filma * četvrtak, 13.01. 2005. god. - 21 sat DOČEK SRPSKE NOVE GODINE - M A S K E N B A L * petak, 14.01. 2005. god. - 21.30 sati: živa svirka: "Maroon" * subota, 15.01.2005. god. - 22 sata Rock'n'roll - Tequila party - DJ ZLAJA * utorak, 18.01. 2005. god. - 19 sati "KUDA IDE JUŽNA ZONA"- EKO - tribina * petak, 21.01. 2005. god. - 21.30 sati živa svirka: "Jožika kvintet" - veče džeza * subota, 22.01.2005. god. - 22 sata HEAVY METAL NIGHT - DJ DARKO * utorak, 25.01. 2005. god. - 19 sati "KOLIKI JE SVEMIR"- tribina i video-prezentacije * petak, 28.01. 2005. god. - 19 sati književno veče: TEOFIL PANČIĆ (BEOGRAD) - novinar i kolumnista nedeljnika "VREME"
Crtice iz prošlosti Tamburaši Prošao je još jedan festival tamburica. Prema onom što sam pročitao i prema izjavama učesnika sve je prošlo u najboljem redu. Tradicija sviranja tamburica se nastavlja, a festival dobija međunarodni značaj. Starčevo to i zaslužuje jer je u Starčevu bilo uvek dobrih tamburaša, a postojala je i da tako kažem tamburaška škola. Bio je braca Nikola Paulić koji je okupljao pretežno školsku decu i podučavao ih u sviranju. Među tadašnjim članovima tamburaškog orkestra pored moje sestre Stanke Rukavina koja je svirala prim, bili su koliko se sećam Biba (Ivica Ruptak) svirao je kontru, mislim Đuro Vuković koji je po mom sećanju svirao basprim, Vanja Veselinović (čika Koste pekara ćerka), a legenda medu njima bio je deda Joso Poljak koji je dugo godina svirao bas. Znam da nisam sve nabrojao i oni koji nisu spomenuti neka se ne uvrede. Možda ih ove moje crtice podstaknu da i sami nešto napišu ili ispričaju novinarima. Tamburaški orkestar osim što je zabavljao Starčevce na svim priredbama i akademijama i na tradicionalnim preko zime susretima sela, učestvovao je i na tamburaškim smotrama gde je uvek zauzimao zavidna mesta. Tradicija se nastavila i nakon što je braca Nikola oboleo pa i umro, dolaskom novog upravnika Doma kulture. Na taj način tambura i tamburaši žive i dan danas. Evo približavaju se veliki praznici. Božić, Nova Godina, nadam se da će se i tu tradicija održati. Nije Božić ako nema tamburaša. Ali, za Božić su tamburaši dolazili sa strane. Najčešće su to bili tamburaši iz Omoljice, Romi (Cigani). Medu njima poznat je bio Steva. Oni bi pešice iz Omoljice pa bi svirkom krenuli od kraja sela, pa negde pod prozor, negde u avliji, a negde i u sobu, svakom domaćinu svirkom i pesmom zaželeli srećan Božić, a za sebe zaradili koji dinar. Eto, malo smo se opet podsetili na neka prošla vremena, a kad zasvira tambura sve se lakše podnese i zato sviraj svirče nemoj stati... Na kraju svim Starčevkama i Starčevcima i svim ljudima dobre volje, Srećan i veseo Božić i uspešna Nova Godina Zdravi i veseli bili, Vaš Vinko Rukavina
ZA MLADE STIŽE NOVA GODINA A ODLAZI STARA... Predstojeći praznici sa sobom nose mnogo radosti i to je prilika da budemo sa nama dragim LJudima. Trebalo bi da svugde vlada odlično raspoloženje. Kakvo je praznično raspoloženje u Starčevu i gde će to Starčevci dočekati Novu 2005. godinu, saznaćete od nekoliko naših sagovornika: Milena: Novu godinu ću najverovatnije dočekati u “Excaliburu“, sa najbližim prijateljima. Nadam se fenomenalnom provodu. Očekujem da naredna godina bude u svemu lepša od ove. Borivoje: Najverovatnije ću za doček biti u Pančevu sa društvom iz razreda. Želim da Nova godina donese promene što se tiče zagađenja i da to pitanje počne da se rešava. Starčevcima želim sve najbolje! Željko: Novu godinu ću dočekati u krugu prijatelja. U Novoj godini bih svima poželeo mnogo sreće, para, ljubavi, zatim mnogo uspeha mojim izviđačima, Kreativnom kulturnom klubu. A sebi bih poželeo da mi izađe knjiga, koju već dugo pišem. Dušan: Novu godinu ću docekati polu-radno, u Kreativnom kulturnom klubu. Od Nove godine očekujem nove, bolje stvari. Smiljana Jeftić
VUKOVAC - Strana učenika OŠ Vuk St. Karadžić Moje selo u različito doba godine Skoro svako voli da gleda duboko plavo more ili jasno lavo nebo bez oblaka. Moje selo u jesen, sa svojim prekrasnim cvetnim zvezdama, za mene je mirna morska lukaza sanjarenje. Prekrasni žuti plodovi jeseni unose dašak egzotike u svaki kutak. Ubrzo posle ove jesenje slike prvo inje prekriva sve boje u mom selu. Oblači prirodu u svetlucavu srebrnu odoru. Tada se u mom selu otkriva romantična atmosfera zime koja mu daje novi sjaj i vodi nas u čarobni svet bajki. U to vreme klupa nas više ne poziva da sedimo i maštamo, već šetamo usnulim ulicama i uživamo u čarima zime. Ne moramo dugo da čekamo da ukrasni zimski cvetovi ponovo promole glavice i otvore žutečašice, jer oni otvaraju vrata najlepšem dobu u mom selu, proleću. U kombinaciji sa visibababma, ispod drveća i žbunja, otvara se “tepih“ od cveća. A tek gracioznost ružinih leja... One su zvezde cvetnog proleća u mom selu, a za njima su žuta hajdučka trava, ukrasni luk i turski mak. Kad dođe leto moje selo se prtetvori u pravu cvetnu baštu u kojoj uživamo u toplim sunčevim zracima. Na leto, u mom selu širokim ulicama zelene površine odišu svežim, nežnim mirisnim i rajskim mnoštvom šarenih cvetova. Uživam u svom selu u svakom trenutku i svakom godišnjem dobu, jer svako od njih na svoj način pretvara moje selo u čarobno carstvo. Milena Dragić 6/1
Ovako se rađa ljubav Svaki čovek bar jednom u životu oseti istinsku ljubav prema nekoj posebnoj osobi. Ta ljubav se ne mora odnositi na ljubav prema suprotnom polu, već i na ljubav prema ocu, majci, bratu, sestri... LJubav se rađa ponekad na teži način jer nisu sve osobe istog karaktera, a nekad i lakše, jer možda je i pre ta osoba osećala nešto prema osobi koja njoj priznaje ljubav. LJudi se zbližavaju na različite načine. Neko se direktno upoznaje preko druga, drugarice, a neko na neki treći način. LJudi moraju jedan prema drugome najpre steći potpuno poverenje, a sve mora ići postepeno, jer jedino tako može nastati ljubav koja se neće tako lako zaboraviti. Prvo se kod nekih osoba pojave simpatije i iskrice u očima kada se vide, tada nastaju “leptirići u stomaku”, a kroz razgovor ljudi se bolje upoznaju i otkrivaju jedan drugome svoje tajne, ako su do tad stekli neku dozu poverenja jedan prema drugome. Ne mora se sve uvek rečimareći, jer ljubavse može pokazati i očima na oidređEnim mestima, gde ljudi ne mogu da stupe u direktan kontakt. Naravno, čovek ima faze zaljubljenosti, ali kada voli onda bi sve uradio za tu voljenu osobu. Kada čovek voli nekoga, on ne vidi mane osobe koju voli, jer ona je za njega nezamenjiva i savršena. LJubav se u svakom slučaju rađa, jer nam osoba koju volimo i od ranije mnogo znači, a u jednom trenutku shvatamo da ne možemo bez nje. Ivana Jakšić 8/2
Tada sam mnogo plakala Imala sam mnogo kućnih ljubimaca, ali najmiliji mi je bio Buč. Dok ovo pišem, ruka mi drhti. Bio je to divan pas, rotvajler. On je imao pedigre. Doneli su ga kada sam imala sedam godina. Tada je ušao u našu porodicu i postao njen član. Bio je to mnogo pametan pas i svi smo ga mnogo voleli. Imao je crnu dlaku, sa žuto-narandžastim šarama na vratu i njušci. Na izložbama je uvek osvajao prva i druga mesta. Kada smo ga 2003. godine u decembru odveli na redovnu kontrolu kod veterinara, saznali smo da je mnogo bolestan. Mnogo više smo ga pazili i davali mu lekove koje su mu prepisali. Jedne noši uoči 18. februara, bilo mu je lošije nego ikad. Prespavao je u kući. Svakih pet minuta sam ustajala iz kreveta da ga obiđem. Na kraj usam ga uvela u sobu i zagrlila. Zaspala sam pored njega. Probudilo me je lizanje po licu. Otvorila sam oči i videla Buča kako teško diše. Oči su mu bile krvavo crvene, ali su ipak blistale. Stavila sam njegovu glavu u krilo, mazila ga i govorila kako će sve biti u redu. On je zacvileo, umilno me pogledao i zatvorio je oči. Prestao je da diše. Ja sam vrisnula i briznula u plač. To je bio jedan od najtežih trenutaka u mom životu. Sahranili smo ga u dvorištu. Sada, kada se setim, odnesem mu cveće na grob. Još uvek ga volim, mog dragog Buča. Rado se sećam i pitam se zašto oni koje volimo umiru, ali ne samo životinje nego i ljudi. Jelena Đurišić 6/4
|
||||||||||||||||||||
E-mail: [email protected] © 2004. Webmaster
|
