Internet izdanje broj 129 od 27. decembra 2004.

Komentari

Pesimistični optimizam

 Kada vidi napola ispunjenu čašu optimista kaže čaša je dopola PUNA, a pesimista - čaša je dopola PRAZNA. Dakle, sve zavisi od ugla gledanja. Kraj godine je vreme kada se sumiraju rezultati u godini na izmaku, i planiraju ciljevi za godinu koja dolazi. Kada u narednu godinu pogledam kao u dopola ispunjenu čašu, skloniji sam pesimističkoj verziji da naša državna i društvena čaša više naginju ka tome da su poluprazne. Kraj je godine, a nikad manje radosti, nikad manje prednovogodišnje atmosfere, nikad manje osmeha na licima. Ne plediram da upoređujem devedesete godine prošlog veka, mislim na NOVI POČETAK, takozvano postpetooktobarsko vreme i kolektivno osvešćivanje.

            Globalno gledano, situacija u državi na je izmaku kontrole, kao i prošle godine u ovo vreme. U stvari, vlada koja je nakon tadašnjeg raspada parlamentarne većine i prevremenih izbora formirana, nije ništa učinila, pa je celokupna situacija samo preslikana. I danas vlada zavisi od politčke trgovine u koju su zapali poslanici jedne od stranaka vladajuće koalicije koji se odriču svoje partije. Da li će scenario biti isti, videćemo. Sve zavisi da li će časni Vuk uspeti da rasturi trulu koaliciju svojih prebeg-poslanika sa premijerom Koštunicom čije su reči da “vlada koja ima tako malo podrške u narodu i parlamentu treba sama da ode” ostaju upamćene kao termin koji se koristi u prilikama kada je to potrebno, ali ne i kada njemu ne odgovara.

            Hag, privatizacija, korupcija i nezaposlenost, i dalje su problemi koji nisu ni taknuti mehanizmima za njihovo rešavanje. Autizam vlasti doveo je do utiska da smo prespavali celu godinu, pa se postavlja i pitanje da li je narod vanrednim parlamentarnim izborima prošle godine u ovo vreme - prevaren. A refleksija te prevare upravo je ona beznadežnost, prisutna u svim slojevima napaćenog nam društva. Osim, naravno, privilegovanog, koji te pozicije nije napuštao još iz Miloševićevog vremena.

            I kako onda da budeš optimista?

            Čaša sa početka priče preti da se skroz isprazni, a onda možemo da je gledamo iz kojeg god ugla. Ali, može i da se prepuni.  

Petar Andrejić

Dobre vibracije

Poznato je da godinama unazad starčevački Dom kulture, na čelu s Vidomirom Jelesijevićem, beleži najimpozantnije rezultate na tom polju, može se reći, uzimajući u obzir šire okruženje, pa čak i dotle da se može porediti i sa samim gradom. Dovoljno je spomenuti folklornu sekciju sa izuzetno dugom tradicijom, potom galeriju "Boem", koja najmanje jednom mesečno priređuje visokokvalitetne izložbe akademskih slikara, a u poslednjih četiri godine Starčevo se diči jednim od najprestižnijih tamburaških festivala međunarodnog karaktera u zemlji.

        Sve je ovo sasvim dovoljno da se kaže da Starčevo neguje duhovnu nadgradnjy više nego, ma koje slično naselje. Ali nekima ni tu nije granica, i znajući koliko ima još mogućnosti delovanja u sferi kulture, iskoristili su povoljnu klimu i kvalitetnu energiju u sebi i otvorili novo poglavlje.

I tako je pre otprilike godinu dana nastao Kreativni kulturni klub, kao spoj mladosti i iskustva, želje za afirmacijom pravih vrednosti i sticanjem novih znanja i širenjem horizonta, a sve začinjeno gomilom pozitivne i kosmopolitske energije i spremnošću ka odupiranjem sveopštoj dekadenciji, kičeraju i agresivnosti koja nas pritiska sa svih strana.

Pedesetak kreativnih duša, pre otprilike pola godine, steklo je uslove za konkretno delovanje i otada iz baze na spratu Doma kulture, uz nesebičnu podršku ove institucije (a i mnogih drugih), kulturna ponuda je eksplodirala. Nije neskromno reći, a to potvrđuju i mnogi kulturni poslenici, da u ovom trenutku Starčevo ima kvalitetniji kulturni život nego mnoge, zvanično urbane sredine.

Dovoljno je spomenuti da je u tih četri meseca viđeno sledeće: priključenje buntu protiv katastrofalne ekološke situacije i šest održanih tribina, pet književnih večeri, dve filozofske večeri o kosmosu, tri projekcije amaterskog filma, dve izložbe alternativne umetnosti, dve putopisne reportaže, dva javna emitovanja radio-emisija, desetak koncerata kvalitetne muzike i još raznih drugih programa (čak i predavanje od strane policije i zdravstvenog centra). Sve ovu su mahom nekomercijalni, ali edukativni karakteri, koji su na prvi pogled "opasni" po mozak,  ali uz malo volje i pažnje, pune dušu mnogo više nego laki šatorski vidovi zabave sa Pink televizije.

S druge strane KKK, osim "uveženih" programa, a biće i još kvalitetnijih (Momo Kapor, Teofil Pančić, Filip David...), radi i na sopstvenim resursima. Tako su osnovane i već rade literarna, novinarska, muzička, astronomska, filmska, a u nastajanju su i likovna, strip, etno, dramska i druge. Sve one objedinjavaju pozitivnu i kreativnu energiju različitih generacija, što pretenduje da KKK pretvori u fabriku dobrih vibracija.

Uspostavljena je odlična saradnja s drugim Udruženjima (pčelari, izviđači...), kao i sa instutucijama, medijima...

Na žalost, ima i druga strana medalje! U svemu postoji jedna mala grupa sitnih duša i čovekomrzaca, koja je spremna da sve ospori i opljuje, jer sama po sebi jedino funkcioniše u paklu i trudi se da sebi stvori takav ambijent. Tako dolazimo do toga da lekcije o moralu i ispravnosti "dele" oni kuji tu reč ne mogu čestito ni da izgovore, a tek entuzijazam - pa to je njima jasno kao Popokateptl.

Izuzev tih"duhovnih paćenika" postoji i problem da egzistira mnogo kvalitetnih ljudi koji su ovakvom vremenu zapali u neku vrstu apatije i teško ih je pomeriti s mesta, a mogli bi mnogo da pokažu. Treba ih probuditi, jer za njih uvek ima mesta, za opšte dobro!

* * *

Umalo da zaboravim, u Republici ništa novo, osim što se rekonstruiše Partizanska, radi se projekat za kapelu, stižu nam novogodišnji i božićni praznici, a Kreativni kulturni klub slavi svoj prvi rođendan i nek' poživi dugo!

Jordan Filipović

 Vrh strane

E-mail: [email protected]

© 2004. Webmaster